Pitanje kako radnici na ovim prostorima uopšte preživljavaju sa tako malim primanjima.
Kad se prostitutka krišom zaljubi u klijenta i bez obzira na to , ipak mu uzima novac za pružene usluge.
Raditi u fabrici čokolade, ali zbog pravila poslovanja biti uskraćen da gricneš malo.
Učlanjenje u političku stranku sa ciljem nalaženja posla političkom linijom.
Veština koja omogućava da zadržiš posao i ako ne znaš da ga radiš
Pravna naslednica nadasve čuvene Više Poslovne Škole u Beogradu ( čuvene iz doba kada je direktorka bila neko mudo iz DSS-a koja je štancovala diplome za onu polovinu neobrazovanih članova dotične partije i zaposlene u državnim institucijama kojima je po novim propisima trebao viši stepen stručne spreme ). Napredak u odnosu na pravnu naslednicu je prepoznatiljiv i prihvaćen od strane Ministarstva republike Srbije koja, bez obzira na to koliko zakona u svakom upisnom roku bude prekršeno ( po konkursu škola prima 1900 studenata a onda naletiš na kolegu/koleginicu sa brojem indexa 2500++ :-S ), uvek izda akreditaciju za izvođenje nastave ( uz upozorenje, da ne grešim dušu ).
Nakon afere index, konačno je stanje korupcije u ovoj školi dovedeno na nivo prihvatljiv po standardima EU ( ili bolje rečeno, njene članice - BUGARSKE! ). Mada još uvek možeš da pljuneš lovu i legalno da je završiš.
`Ajde što nema knjige ispod 1000rsd ( doduše ja sam na poslovnoj informatici, retko koji profan i ima knjigu, sve nam dele u elektronskoj formi ),`Ajde što je prijava polaganja 700rsd po jebenom ispitu, `Ajde što je overa semestra 1000rsd, priprema za polaganje diplomskog 10000, polaganje diplomskog i izdavanje diplome 15000, al` zašto ste prestali da primate sve odjednom pa da samo dođem po diplomu nakon 3 godine???
http://www.facebook.com/profile.php?id=1172345708&ref=profile#/group.php?gid=294394430093&ref=mf
Hogvortska škola magije u Srbiji. Akcenat je stavljen na uvežbavanje praktičnih magijskih veština.
Po završetku školovanja mladi čarobnjaci bivaju poslati na udaljene granice carstva. Tamo, suočeni su sa brojnim opasnostima, ali primenjujući magijske veštine naučene u ovoj sjajnoj čarobnjačkoj akademiji, mnogi od njih uspevaju da prežive, izgrade zamkove i zaštite pokolenja koja dolaze.
Živela magija, živela Srbija
Škola koju upisuješ nakon srednje jer ne znaš šta bi drugo, skola koju završavaš ne znaš ni sam kako, i kad je završiš skontaš da ne znaš šta da radiš sa tom školom
Urbana legenda kaže da skraćenica znači u stvari Vaša Poslednja Šansa. Ustanova izuzetno cenjena u akademskim i stručnim krugovima. Njen neukaljan ugled i veliki broj najkvalitetnijih studenata delimično su zasenile i preuzele tokom godina još kvalitetnije konkurentske ustanove poput Megatrenda (popularno Sega Mega), BK...
Na pitanje kod upoznavanja "Šta radiš, čime se baviš...", obično se odgovara: "Ma ništa, studiram Višu poslovnu..."
Isto što i Megatrend samo daleko manje poznato.
Sa ostalim fakultetima, Blace, gradić 29 kilometara od Prokuplja a oko 60 km od Niša, ima, bar po spisku, više studenata nego stanovnika, oko 5000.
Idealan posao za mladog srednjoskolca koji ne izbija iz igraonice i soniteke bi svakako bilo radno mesto takozvanog otvaraca i zatvaraca vremena na istom tom mestu. Prednosti ovog posla su: Imas osecaj da si mudo medju jednakima, znas koji je najbolji dzojstik, usavrsis skil, useres se od besplatnog igranja i radis u zdravoj atmosferi prepune pozitivnog naboja...tj. pune zdrave psovke i duvanskog dima.
Neki srecnik tako i pocne.
Bavicu se zasad samo tim srecnikom.
Taj doticni srecnik ce kasnije svoje radne sposobnosti okusati ili na gradjevini gde ima sexa svaki dan ili u nekoj autoperionici ili vulkanizerskoj radnji. Gotovo ima da se privikne na dobre uslove rada, bezbednosti i raspravljanje sa svakakvim budalama za takve pare ko sto su 15 evra dnevnica.
Ako je doticnom u blizini negde suma, zacas posla mu se pruza to radno zadovoljstvo da svaki dan stavlja glavu u torbu kao i voznja traktorima i kamionima u stilu Sebastijana Loeba.
Mada svakako za, sada osamnestogodisnjaka, posao iz snova bi bio konobarisanje po fensi kaficima. Em si upucen u sve u gradu, em ribe vole konobare, em krades ko konobar, em smekas ribe po ceo dan i preko reda dobijas ulaznice za novi ultra foam fromage du pomme du terre party all night ultra. Svoj rad mozes da krunises odlaskom u Crnu Goru na leto gde ima da se useres od rabote, ali i od para.
Ako je taj doticni uclanjen u neku omladinsku zadrugu moze po prvi put ko sto bi njegovi roditelji rekli da nadje neki pismen posao...npr lokalna fabrika sundjera ili cokolade, gde radis dok te ne najure jer si logicno prvi na listi za odstrel viska.
Sad je ipak posle odsluzene vojske vreme za stalniji posao. Najbolji posao danas za mladog coveka u Srbiji je ipak drzavna sisa...tj. vojska.
ProfesiJonalana.
Postanes bre ugovorac, sa svim privilegijama patriote, dobre plate, dnevnice i dolaska kuci jedne nedelje u mesecu. Pa onda i cin. Fatio si Boga za muda.
E posto je granicna skolonost stednji kod mladog coveka sklona nuli ma sta na to reko Modiljani, ono sto zaradis potrosis za tren.
I onda shvatis da imas nekog tecu u Svedskoj koji je odavno trebao da se seti da te udomi malo kod njega dok se ne snadjes za pocetak. A posle...dodjes s mecku koju ti pere i "vulkanizira" neko iz gornjih pasusa, na kucerdi koju pravis imas nekog slicnog iz tih pasusa kao radnika, a da ne pricam sto se izivljavas na konobarima.
Za sony i ogrev vise ne maris.
Pa ko kaze da u Srbiji mlad covek nema alternativu!
A pored ovog uvek ti se nudi veliki broj nelegalnih poslova, rialiti shoua, zvezdi granda, nagradnih igara i licitacija.
P.S. Iz "definicije" izuzimam one retke koji studiraju, ali STVARNO studiraju, onda one mlade ljude iz ove defke: http://vukajlija.com/sin/59676, i naravno devojke jer jos nisam proucavao razvojni put njihovog zaposlenja.
Opšte je poznato da mladi golubovi i stari Romi ne postoje. Dok se o misteriji prvog slučaja još uvek teoretiše, drugi je jednostavniji. Naime, jedna ciganska godina važi koliko i dve ljudske zahvaljujući, kako se pretpostavlja, bržem metabolizmu. Osnovnu školu završavaju nakon četiri razreda (dvostruko brže od ostalih), žene (udaju) se sa trinaest, decu dobijaju sa osamnaest, a umiru sa četrdeset "običnih" godina. Znači, pre nego što krenete da sudite o "malom Cigi koji puši, a tek mu je deset", setite se da broj godina uduplate.
Mračna tajna svake ciganke. Odevni komad praktičniji od bilo koje torbe. Svi su sigurni da postoji, a niko zapravo nikada nije video (niti ima neku specijalnu želju da vidi) kako izgleda, šta se ispod nje krije, gde su ti silni džepovi, i kojim čudom sve te skalamerije skarabudži. Od para, dokumenata, kojekakvih papira i recepata, ključeva, grickalica, makaza... i ko zna čega još. (a i bolje što ne znamo) ...
Skupljanje bakšiša malog raspevanog Cigančeta kroz prepun autobus nakon otpevanih stihova. Kontrola, koju si baksuz ako izbegavaš, tj. nisi menađer.
- Proljeće na moje rame slečeeee, Đurđevdan zeleeeeniii...
- Jao, kako divno peva ovo dete... a tu si? Šta hoćeš sa tim kačketom?
- Pa daj neki dinar.
- Nemam sitno, beži, iš iš!
- E crkla dabogda, gospodžo!
Muzika koja je najpre planirana da posluži kao podloga za reklamu za poslovnu pratnju. Kako poslovna pratnja/prostitucija još nije legalizovana kod nas, u nedostatku inspiracije, poslužila je kao podloga za najbljutavije pivo ikada napravljeno.
A i još bezalkoholno, pa ne možeš ni da se urnišeš ko čovek.
Nabudžena kuća. Uglavnom okićena gipsanim statuama lavova, orlova. Pozlaćena kapija je zaštitni znak ciganske čerge, kao i fasada drečavih boja.
- Je l' si video što su Jovanovići sredili gajbu?
- Ma, prava ciganska čerga. To im je sve finansir'o onaj ujak iz Beča.
Situacija kada saznaju da je Titanik potonuo a da ne mogu da se domognu tolikog gvožđa .
Događaj za koji svako cigansko naselje pretrpi renesansni preporod.
Za početak celo naselje, sačinjeno od kartonskih, drvenih i eventualno par neokrečenih i do pola dozidanih kuća od cigle, se okiti raznoraznim šarenim papirima, trakama, mašnama, ćebićima, balonima i slično. Svi ciganski trubački orkestri iz tog naselja se skupi u jedan veliki ol-star bend i počnu da rokaju po deset pesama u isto vreme, tako da buka dostigne vrhunac nepojmljivosti. Mladoženja, koji ima oko šesnaes` godina, obučen OBAVEZNO!!!!!!! u belo odelo, sa belom ili roze kravatom i mlada, koja je tek napunila trinaes`, sede ispod šatora, ispod koga je lokva neosušene bare i blata, prekrivena dugačkim stolom i klupama. Svugde naokolo su kokoške, svinje i koze. Deca trče i potkradaju sve prisutne pijane goste. Kum, verovatno najvažniji lik na ovom događaju, koji je usput gastros iz Švajcarske (po njima-uspešan biznismen) koji je došao u beloj mečki 1992. godište, vadi sitne novčanice od po 5-10 eura i ubacuje ih u trube svojih sunarodnika. Tu je i kuma, koja je upravo završila osnovnu školu (jedna od retkih) i koju, kao najpametniju u četvrti spremaju za udaju za glavnog biznismena - Dragana, koji u svom vlasništvu ima čak pet tezgi: dve u Beogradu, po jednu u Surčinu, Malom Mokrom Lugu i Sremčici. Na svadbi se jede praseće i jagneče pečenje, pije domaća brlja i kradeni viski. Za sam čin venčanja, otvara se flaša šampanjca, koju je specijalno kum doneo iz Švajcarske.
Svadba traje minimum 3 dana, a znak za njen završetak je kada se svi toliko usvinje u blatu, napiju i pospavaju po barama, muzika pada u nesvest zbog neprestane tezge, kumu siluju bar četiri gosta, kum zaprosi tri srećnice (kojima obeća život u Švici), biznismen Dragan na kocki izgubi jednu tezgu (onu na Bajlonovoj pijaci), deca razjebu kumu belu okićenu mečku, a ponosni roditelji se pobiju oko raspodele imovine i miraza - svinjca, ćebadi i dve kokoške.
Nešto sto imaju samo ciganke.
