Najskuplja stavka potrosacke korpe u Srba.Sve je jeftinije nego ona.Razlog mozda lezi u tome sto su Romi manjina pa ih je malo te je stoga ciganska picka retka.

U romulanskom svetu ova stvar predstavlja totem, relikviju, sedam zmajevih kugli...Dres legendarnog Roberta Karlosa (ali samo Realov, ne Fenerbahčeov, pogotovo ne Anžijev) vlasniku donosi jak socijalni položaj i otvara mogućnosti manipulisanja ostalim pripadnicima pomenute grupacije.

Prvi Đangov čovek, njegova desna ruka, plaćeni ubica, glavni operator na ringišpilu i Kebin nepriznati sin.

Rođen je u Zemunu, u faveli zvanoj Ciganske rupe, u maloj trošnoj kartonskoj kući gde je živeo samo sa majkom, pošto njegov otac Keba nikada nije želeo da ga prizna, što mu je već u ranoj mladosti ispunilo dušu nekom nepoznatom mržnjom, koja ga je uvek kroz život pratila.

U školu nikada nije išao nego je odmah počeo da trenira boks, u kom su mu stručnjaci predviđali svetlu budućnost, zbog brzog učenja, veštine, upornosti i želje da bude najbolji u tome, ali su se i plašili njegove preke naravi, konstantne želje za obračunima i besom koji je mogao da ga uništi van ringa.

Tako je i bilo i Đasmin je nakon čuvene tuče u Kafani kod Miće Stresa u Šabcu, na smrt pretukao sina od vođe Šabačke ciganjske mafije, koji je od tada ucenio Đasminovu glavu.

Nakon tog događaja, pobegao je u Italiju jer čizma glavu čuva i tamo je upoznao Đanga, kome se odmah svideo, jer Đango je posebno mrzeo Šabačku ciganjsku mafiju i svaki njihov neprijatelj bio je njegov prijatelj. Ubrzo se Đasmin, brutalnošću i svirepošću uzdigao na vrh Đangove organizacije i postao njegov glavni čovek, a Đango mu je za sve što je učinio za njegovu organizaciju, obećao da će, kada bude pravi trenutak, slobodno moći da se obračuna sa Kebom na način koji god poželi.

U drevnim vremenima, pre dolaska Rimljana, jedna grupa druida je došla na obalu Save i tu nabacala gomilu kamenja na jednu hrpu, i to je otprilike bila ideja kako treba da izgledaju Blokovi.
Kasnije ideju Blokova je preuzeo Milutin Udareni, čije nepoznavanje osnovne estetike kako treba da izgleda da jedan grad, kao i nepoznavanje osnovnih mernih jedinica, ga nisu sprečili da se baci na težak posao projektovanja Blokova, posebno onih oko današnjeg Jurija Gagarina. Kao rezultat Milutinovih poremećenih ideja kako treba da izgleda jedan grad, nastali su Blokovi, vrhunac njegove arhitenktonske karijere.

Oće to.
Odgovor čoveku na neku neopisivo glupu priču o događaju nastalom u njegovoj mašti. Obično su to spike o karanju pički u rangu sa Adrijanom Limom, Hale Beri i Brankom Sovrlić, duvanju sa Moskrijem, Rođom Raičevićem i Bajagom, cirkanju vopsa ispred dragstora sa Duletom Savićem itd.

Smrad koji sužava vidno polje i mijenja svijest. Porijeklo riječi dolazi od organskog đubriva životinjskog porijekla (dakle, govna), koje seljaci čuvaju u takozvanim osočnim jamama. Osoka je i po intenzitetu, a i po "količini" (ako se to može količinom izraziti), najgori smrad koji se može zamisliti, barem na ovim našim prostorima. On ne popušta, sa njim nema olakšanja niti srećnog kraja, a što je još gore, pokriva širok prostor. Zbog takve grozote, izraz je ušao u upotrebu kao opis bilo kakvog žestokog smrada.

Poništenje svih tragove Hitlerove nacional-socijalističke vladavine, iskorenjavanje nacizma kao ideologije iz društva.

Sjedinjene Bakarne Države ili skraćeno SBD je aliansa velikih ciganskih kraljevina koje su davno pokorene i nestale. Uređenje je bilo slično kao u SSSR-u ali velika razlika je u tome što se resursi ne dele nego se kradu od svih od kojih se može krasti. U SBD-u postoji sve od nuklearnih bombi do igračaka za decu.

Poglavar SBD-a je Cigan Kan ili Džipsi Kan(eng.Gypsy Kan). Po tituli možemo zaključiti da je SBD bio sličan starom mongloskom carstvu, sa poglavarom Džingis Kanom.

Glavno prevozno sredstvo su konji i ko je imao za cigomobil.

Kada je u pitanju vera, u SBD-u imamo novu veru, Bakar-Bog i Bakarni duh.
Bakarni duh krade od loših ljudi i daje ih onima koji su manje loši.

Pad SBD-a je bio tragičan jer je velika imperija bakra propala sa svim resursima koje su ukrali. Ostatak carstva je pobegao pd zemlju i u planine u kojima su napravili neprobojne tvrđave.

SCD je nastao u bronzanom dobu kada su se ujedinila sva carstva cigana.
Carstava je bilo 7:

1. Cigan Mala (glavni grad: Bakarijevo)
2. Kartonska Dolina (glavni grad: Karton Siti)
3. Ciganlija (glavni gradovi: Cigan Grad i Cugan Siti)
4. Sjedinjeni Rudnici Bakra (skracenica - SRB) (glavni grad: Bakarnida)
5. Bakarna Klisura (glavni grad: Kamen-bakar)
6. Džipsanos i Ciganos (skracenica - DžiC) (glavni grad: Kartos i Bakaratis)
7. Kartonadija (glavni gradovi: Bakresa i Bakronići)

Neki Sjedinjene Bakarne Države zovu i Sjedinjene Ciganske Države iz očiglednih razloga.
SBD i dalje postoji u skrivenim bazama i mestima i možda jednog dana vrati svoju snagu i zemlje koje je izgubila. Večina upoznatih sa ovom temom je imalo kontakt sa SBD-om. Od njih smo saznali da je glavna baza na Balkanu i Africi. Takođe smo saznali da postoji mnogo špijuna iz SBD-a koji posluju po prestonicama Balkana.

Najnepotrebnija stvar, najnepoželjnije zvono.

Ili je tetka od 150 godina da se najavi da dolazi na kafu, ili prodavači, ili prevaranti. Ili bitni, a neprijatni pozivi. Taj račun niko ne treba da plaća. Glup je, neželjen. Daješ pare, ne znaš što. Ali rijetko se i pitaš tako nešto, nemaš kad.

Spemeri su tako teški tu. Pretpostavimo da si čovjek sa pola volje za životom medju ljudima i osnovnim vaspitanjem, pa smatraš da je nekulturno spustiti čovjeku slušalicu tek tako, saslušaš gomilu robotskih riječi od glasa u kom jedino ljudsko što prepoznaješ je očekivanje i spremnost na prijem psovke ili, od preklapanja slušalice kliktav, kraj razgovora. I tako te zbuni to, kao da imaš neku normu u ponašanju koja izgleda samo tebi znači nešto. "Pička li ti materina izandjala, zovi nju pa joj prodaj osiguranje, govnaru jedan", jednako je kao "ne hvala, dovidjenja, molim, prijatno". Ni jedno ni drugo ne završavaju razgovor. Riječ je izgubila jačinu, i padne ti na pamet prava potreba fiksnog telefona - da zalupiš slušalicu. Samo mehanika.

Zovu sa posla, trebaš im sjutra od ranije, do malo kasnije, bićeš plaćen. Zovu iz banke, neko ti krade pare možda, čuvaj se internet - kupovine... Zove te djevojka, da vidi jesi li tu, rekao si da ćeš biti kući, zašto ne bi bio? Klasični pozivi, nalaze te u kući. Telefonska žica ti odredjuje stanište. Žica, utičnica, kabal. VIdiš i znaš gdje šta ide... Sve što je viljdivo i opipljivo, samo to je fizika, ostalo je fantastika. Kuća je tamo gdje te zovu na fiksni.

I na kraju mjeseca, još jedan uredno plaćen, i za ciganske prilike mali račun, da ti slaže toplinu doma i zajedničkih stvari. Dok god su laži duže od života, stajaće nam telefoni u ćošku na stočiću...

Glumci u novijim filmovima Emira Kusturice. Ne prođe 2 minuta a da neko od glumaca ne propadne kroz krov pravo na neku babu u krevetu, ispadne iz aviona u đubre, udari ga auto a on odleti u kokošinjac, oklizne se na bananu, vidi medveda i padne... Sad se postavlja pitanje da li je Nemanja Kusturica hteo da pomogne ljudima sa poremećenim centrom za ravnotežu pa ih angažovao da glume ili je nedostatak humora u svojima filmovima odlučio da nadoknadi najjeftinijim mogućim skečevima i letećim Ciganima.

Kad zaposleni u niskogradnji toliko razjebu kolovoz u nekom gradu, varošici ili selu da je tuda nemoguće voziti, da bi posle u njih sipali ono crno govno i na taj način ,,popravili" kolovoz. U većim gradovima ovo znači potpuni kolaps saobraćaja i povišen stepen nervoze kod vozača, dok je u manjim gradovima i selima znak da dolazi neki visoki funkcioner.

Super baba koja se uvek pojavi kad je najpotrebnije i da ti pare...

Valjda sluze da bi se ljudi zajebavali, kontaktirali itd....U realnosti je nesto drugo. Kolicina psovki se meri sa brojem psovki napisanim na forumima gde se vodi diskusija o tome ko je dobio rat

je onaj ko postavlja apsolutno sve na ovom svetu iza odanosti svojoj navijačkoj grupi.

To je momenat kad, posle višegodišnje veze u kojoj ste prošli Scilu i Haribdu, i čitavu lepezu osećanja od „brate, kakve oči ima, i struk, i guzu“ do „brate smučila mi se, ubio bi je na spavanju“ dođe čas u kome ti tvoja Maja ili Jelena ili kurac-palac snajka objavi kako je, eto, već neko vreme razmišljala da ti saopšti kako se odlučila da se poda nekom mrgovu iz susednog bloka kog je overila u teretani i koji će odsad imati tu čast da na svojim mesnatim plećima nosi teret njenih prohteva i želje za perspektivom, jer to je ono što ti je stalno nabijala na nos, to da joj treba perspektiva a s tobom toga nema, nema perspektive. I ti polako shvataš da ti je na vrata, kao dar s neba, pokucala – Sloboda, i tada, skroz cool, odjašeš sa poprišta oproštaja kao Talični Tom u izmaglicu njenog sjećanja.

Mlada, tek napupela cigančica Zišan Džupra se šeta sama poljem pirinča. Sunce je u zalasku, monsuni su odavno prošli, iz prikrajka je gleda mladi lepi nosati Dipak Ghurpa i zamišlja kako će im život biti lep kad se uzmu. Naravno, vidimo scene iz njegove glave.

Pesma
Zišan peva nešto lagano i nežno, dok mazi klasje pirinča sa par slonova u pozadini.
Kraj pesme

Odjednom se pojavljuje zli Satiš, sa brkovima ko Musa Kesedžija:
-Hahahahahaha Zišan, bićeš moja!
-Ne, ne, nemoj, ne!

Obara Zišan na zemlju, prebacuje je preko ramena, i ubacuje u svoj džip. Krajičkom oka gleda Dipaka i kezi mu se. Zlatan zub zasija. Dipak kreće da trči prema džipu, ali se ovaj odveze. Dipak se dere.

Premotavanje u budućnost: Dipak, sada malo stariji, sa brkovima ko Marko Kraljević, lep i jak, u tesnim pantalonama i braon kožnoj jakni puca na neke automobile, eksplozije, dim, i na kraju hapsi neke huligane i ubacuje ih u policijski auto. Zum kamere na Dipaka, kez sa zlatnim zubom u ćošku.

Dipak se vraća u stanicu pobedonosno, i dolazi do dramatičnog razgovora sa šefom:
-Dipak, ovo je zadnji put! Zadnji put si postupio van protokola.
-Ali, uhapsio sam bandu silovatelja i ubica, zar ne?
-To nije bitno. Bitno je da uvek kada si ti u pitanju, uvek mora da bude van pravila. Daj mi značku i pištolj.
-Videćete da sam bio u pravu.

Baca pištolj i značku na sto. Izlazi iz policijske stanice, ponosno, ide kući. Sprema večeru, u krajičku oka mu suza, ej, takav čovek a meka srca majku mu.

Zamišlja:
Grli se sa Zišan, ona šarena u pičku materinu, on u nečem belom, ko kroz maglu, govore jedno drugom kako se vole.
Pesma
Odjednom kreću da pevaju i da igraju. Pojavljuje se još jedno 50 cigana iza njih da ih prati. Zišan se sklanja pa sa nekim indijkama rotiraju glave ko kokoške i zavijaju. Dajdigidajddigidajdigi tajngtajngtajngtajng džipra gurta digidigi tajngdigitajng. Dipak izvodi solo igranje, jebe keve, Zišan mu prilazi, grli ga taman da se poljube san gotov.
Kraj pesme

Dipak uzdahne i upali televizor. Kad na njemu, niko drugi do zli Satiš! Priča kako je postao glavni političar u jednoj pokrajini i kako će se obračunati sa svima koji ga ne vole. Zli osmeh u pičku materinu (naravno zlatan zub).

Dipak se dere: “aaaaaaaaaa Satiš, sad si ga najebao, majke ti ga ciganske, još ti pamtim to što si ukrao moju voljenu Zišan, idem po tebe!!!”

Dipak se sam zaputi da sjebe Satiša, i usput u jednoj kafani se napije od tuge, i reši da pravi kavgu. Pobije se on tako sa jednim debelim što gnjavio nekog mršavog cigu upadne cela kafana u tuču. Prebije on sve redom tu, i ode sa ovim mršavim cigom, koji saznajemo da je i sam imao probleme sa bandom zlog Satiša. Zove se ajd, Giriš.

Sad krenu oni zajedno da sjebu Satiša.
Pesma
Voze se njih dvojica u džipu ovog debelog nasmejani i pevaju. Džatra kaaaa, bole miiiii, guptra gaaaa, soske tiiiii!
Kraj pesme

Naidju oni u selo zlog Satiša, i kreće karanje. Pucanje, eksplozije, dim, prevrtanja, još eksplozija, lukovi, strele, noževi, pucanje, eksplozije, i tako jedno 15 min. Strada x statista.

U jednom trenutku, Giriš se uhvati za krvav stomak.

“Joooj Girišu, prijatelju stari kao celi život da te znam, joooj, nemoj još nije ti vreme, kuku lele”.

Giriš mu kaže da ga ostavi i da ide da spasi Zišan. Ostavlja ga tu, i kreće još motivisaniji da jebe kevu zlom Satišu.

Opet karanje, pucanje, eksplozije, pičke materine i u jednom trenutku nailazi na zlog Satiša, koji drži Zišan i izgledajući kao sam đavo kažće Dipaku da će morati da se bori za Zišan, ali da ostavi oružje pošto hoće sam da se obračuna sa njim.

Opet karanje, samo sad bez oružja. Tepanje do daske, razbijanje stolica, ogledala, escajga, Zišan gleda sa strane drži se za obraze i navija i vrišti, još malo karanja i Dipak je na kolenima. Satiš ga gleda i taman se sprema da mu zada konačan udarac, kad Dipak pogleda Zišan i odjadnom vadi neku snagu iz muda, i kreće da roka ovog Satiša ko sveti Ilija ciganin, obori ga na zemlju i uzima pištolj da ga ubije. Zišan prilazi i grli ga.

-”Neću da te ubijem, pacov kao ti to nije zaslužio”.

Sledeća scena, hapse ovog zlog Satiša, zbog toga što se saznalo za njegova zlodela i dodeljuju neku nagradu Dipaku, daju mu značku nazad, izvinjavanja na sve strane, a šef sedi i iz prikrajka zlo i ljubomorno (ali ipak poraženo) gleda. Dipak se zahvaljuje svom najboljem drugaru Girišu, koji izlazi iz publike, živ i zdrav, sa umotanom rukom. Milina.

Pesma
Fešta. Šareno, eksplozije, vatrometi, slonovi, tigrovi, narod, žene, muško, deca, glumci, statisti, kamermani, sve ripa igra i peva, Dipak izvodi još jedan ultra uber dens, Zišan rotira glavu digidajgdigidajg tandaratandara tandara kurbla gurtna tandaratandara, kreću Dipak i Zišan da igraju i pevaju, sviredom iza njih, onda se kao uozbilje na trenutak pa uspori kao ples, pa opet tandaramandara igranje pevanje, klovnovi, slonovi, cirkus, ovo dvoje se uhvate i ljube se kao siluete. Aukurac.
Kraj pesme