1. Upadljivo ponašanje, praćeno kojekakvim 'glupim' ispadima
2. Celokupan program TV Pink

Jedna od najiritantnijih pojava u ona vremena kada je najčešći način za snimanje pesama bio da staviš praznu kasetu (uglavnom marke TDK) i čekaš da naleti neka tebi dobra pesma i da je snimiš tako što istovremeno pritisneš dugmad plej i rekord.
I sve teče po planu dok u datom momentu degerenisana radio stanica ne ubaci neki degenerisani džingl ili reklamu i usere ti čitav trud. Ako ipak odlučiš da sačuvaš tu pesmu gorepomenuta reklama će ti se urezati u pamćenje i na kraju ćeš istripovati da je ona ustvari deo pesme.

Opisni pridev, koristi se da se opiše neko (bez obzira na pol), ko je toliko ružan, da ga keva kao malog praćkom hranila, a danas, kad je već malo odrastao/odrasla, drži ga u špajzu da plaši decu da ne kradu slatko.

Informacija koja vam jasno i glasno daje do znanja da, u pauzi omiljene serije ili filma koji gledate, nećete moći obaviti ni malu, ni veliku nuždu, a nećete moći ni pripremiti sebi nešto za jelo.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Najljigavija vrsta reklame. Prilika za svakog građanina Srbije da iskali svoj bes za vreme prikazivanja iste. Tipična reklama ove vrste izgleda ovako: Devojka odlazi na neku tamo, svima nepoznatu predstavu. Posmatra mladća koji nosi sasvim novu, crnu košulju. Niotkuda, pojavljuje se njegova mama koja izgleda kao da je 10 godina mlađa od njega, ali ko to primećuje. Pričaju i spominju ga. Devojka pita da li je to nova košulja jer, majku mu, mora biti. Kad sa druge strane dolazi odgovor: " Ne, oprana je gorepomenutim omekšivačem" . S tim što se on nalazi u njenoj torbi, ali svi ih mi nosimo sa sobom, zar ne?

U bliskoj budućnosti više ništa neće biti dovoljno. Naš sopstveni smrad, zubi ispucali od gangrene, veš zagađen kao da se vukljao po močvarama Everglejdsa i WC šolje u kojima žive bliski rođaci jebenog 8-og Putnika ozbiljno će zapretiti opstanku celokupne ljudske civilizacije. Majke, babe i ostale rumunske glumice više neće imati rešenje za gadiluke svoje dece a Mr. Proper, Ajax, prokleti Domestos i ekipa neće moći da se izbore sa hrpama govana u kupatilima 22. veka. Onaj Petar Petrović što je skidao skramu sa petoparca poješće i sam govno i promeniti ime u opštini. Daaaa, crno nam se piše...
...ali ne ZAISTA jer tu će biti REKLAME BUDUĆNOSTI. I to ne bilo kakve, već 6-D! Da, pogodili ste - to je ono što nas očekuje u novoj eri TV-marketinga! Čuveni reditelji sutrašnjice prosto će se utrkivati u režijsko-scenarističkom osmišljavanju ovih malih remek-dela a poznati glumci i glumice dobijaće svetska priznanja i nagrade za guranje glave u klozet ili pranje krvavog tepiha do iznemoglosti. E sad, ono po čemu će se ove reklame suštinski razlikovati od svojih trenutnih i zastarelih 'rođaka' biće upravo način njihovog plasiranja u javnost. Problem nedostatka empirijskog iskustva određenog proizvoda oduvek je predstavljao pravu noćnu moru za govnare sa TV-a ali će i to, naravno, biti prevaziđeno tehnološkim napredkom. Naime, do tada će već neki kurčev tim japanskih stručnjaka izmisliti model televizora koji će sem svoje originalne svrhe kao medijuma umeti da pere, peva, svira, kuva ručak i masira ( što će, gle'te kurca, značajno smanjiti broj ljudi koji ZAPRAVO izlaze napolje ). Kao takav, TV će postati idealan prenosnik 6-D reklama ali u detalje ne bih previše ulazio - zna se da Vukajliju nadgleda CIA zbog mogućih proroka. Uglavnom, u budućnosti više nećemo morati ni da kupujemo robu. Dovoljno će biti samo da upalimo neki od kanala Pink Korporacije a televizor će sve sam da obavi. Odoh sad...

Vreme u filmu predviđeno za pišanje.

Izraz koji se koristi pri opisu izuzetno mršave osobe.

Učiteljica strpljenja. Suština reklame je da bude što bolja i originalnija ili što gluplja i iritantnija sa druge strane, jer takve uglavnom ostaju zapamćene.

Reklama je mesto gde su svi srećni. U reklamama su svi kanali najgledaniji a sve serije najpopularnije. Budućnost je osigurana, krediti su skoro pa besplatni i dele se na semaforu. Banke dele pare džaba. Internet je najbrži, imate prijatelje, 1000 dinara bonusa i milion besplatnih sms-ova. Uz svakog mobilnog operatera ćete telefonirati besplatno do kraja života. U reklamama su pazusi obrijani i mirišljavi a noge izdepilirane. Volumen je predivan a aktivni sastojci se neprestano oslobađaju. Zubi su uvek beli, a govno nema šanse pored Glejda. Dovoljno je da znaš da zviždiš pa da dođe ćelavi bilder da ti pospremi stan. Babe prave žurke sa konfetama a foliraju da su jadne uvek same. Svi deterdženti peru u ledenim vodama, svi sokovi se prave od najboljeg voća, a sve kafe od mešavine najfinijih zrna. Čokolada je nežna i prave je mrmoti. Za to vreme , Deda Mrazovi lepe tapete i pevaju 17 dana. U reklamama žene ribaju klonje u belim bluzama, a ručkove kuvaju uz kilo vegete obučene isključivo u svilene kompletiće. Žene u reklamama samo donose pivo, nikad ga ne piju – muškarci znaju zašto, a ja nemam pojma. Uz to isto pivo ćete rešiti sve svetske probleme, uz sve što kupite ćete dobiti bar 30% gratis – već nečega...

Ograničeni vremenski period u kom obično gledamo film ili emisiju na današnjim tv programima, pošto kad počnu ekonomsko propagadne poruke pre ćemo dočekati jahače apokalipse nego li se one završe.

Eufemizam za nešto jako skupo.

Rečenica koju uputimo osobi koja nam traži da joj damo dva ''Orbita''.

Autor reklame za pivo kupi najbajatiji broj "Vicoteke" kod preprodavaca hartije na periferiji grada. Zatim pronađe najsmešniji vic u celom magazinu. Ovo je izuzetno teško jer u "Vicoteku" iđu vicOvi koji ne prođu ni u enigmatskom časopisu. Ako baš ne može da pronađe "Vicoteku", onda se pribegava pregledavanju VHS kasete "Najbolje od BB showa", gde se odabira nešto od Slavujke, Bakija ili Doktora Siće. Srpska reklama za pivo je uvek ekranizacija bednog vica u izvedbi užasno iritantnih glumaca. Uspeh reklame se ne meri po tome da li je prodaja reklamiranog piva skočila, nego po tome što glumac iz reklame ne može bezbedno da prošeta ulicom, a da ga razjareni Tv gledaoci ne pokidaju zubima, ili ga bar vulgarno izvređaju, uz pominjanje njegove žene i najbliže rodbine.

Sinonim za kod nas manje poznatu frazu "trenutno nismo zainteresovani za reklamu"

Sarkastičan način da nekome kažemo da je previše dosadan, i da je smorio svojim pojavljivanjem. Svi znamo da se u NBA reklame pojavljuju češće nego na Pink-u kada pokušavamo gledati film, i da smaraju kao Milka Canić

Bilo koje razmaženo, cmizdreće derište na ulici, u prodavnici/restoranu/basu/avionu, zbog kojeg pomisliš da je najbolje da nikad nemaš sopstvenu klinčadiju te da, shodno tome, uvek imaš kvalitetnu gumu na dohvat ruke.

Najčešći lepo upakovani izraz koji koriste zalizani i nasmejani voditelji kako bi zamaskirali gomilu smeća koje sledi, u vidu brojnih preparata pomoću kojih se lako gube kilogrami, mnoštva mega marketa, koji će na veliko iznenađenje naredne nedelje dati velikih 1% popusta i nekoliko nedeljnika koji prednjače nad konkurencijom jer su upravo oni prvi saznali da su blokirani granični prelazi Jarinje i Brnjak.

Скуп идиота. Уједно ретардиране и крајње покварене рекламе, са сублиминарним порукама.

Ретардиране због тога што не постоји довољно велики морон који ће да носи белу мајицу о коју ће обрисати руке испрљане уљем за подмазивање шина или дете које је толики идиот да ће фудбал да игра само у чарапама.

Са друге стране, рекламе имају дозу крајње покварености, јер иду на импулсивне нагоне жена којима су упућене, а које своје мужеве виде као дебеле ретардиране свиње, а децу као прасиће који се нон стоп ваљају у блату, и после оне (жене којима су рекламе намењене) то морају да перу.

Међутим, као у Телешоп рекламама, има још: Мајка са рекламе за прашак није нимало љута на своју породицу (по чему се веома разликује од мајке из стварног живота), јер она има чудесни прашак који пере све, па може да буде ладна ко на хероину. Поред тога, реклама јој одаје признање за кување, домаћинлук, чување деце, и све остало, по чему се осећа веома посебно, као ретко када у свом животу. Уствари, никад није толко посебна, без кад купи глупи прашак који чини да бело буде беље од белог, што по методама навлачења на производ хемијске компаније ставља врло близу дилера дроге.