-Odgovori su mi tačni ali su pitanja pogrešna. Biće valjda 6 za kreativnost, ukoliko ne izvali da su mi odgovori na treće i šesto isti.
-Nije to ništa, je l' si videla Šekija što šara "Kosovo je Srbija" preko celog lista a Maretu bilo dosadno pa je pis'o levom rukom.
-Jadna Zdravka, šta će ona sve da čita.
-Ko je jebe kad nije učila školu?!

Marina Tucaković na svom ostrvu sa skrivenim blagom čita statuse na Facebook-u: "Jaoo, Milanaa, jebem tiii, za sve si kriva, otkad si me ostavila ni kladionicu ne dobijam!"

- Hmm, Milana, Ivana, hmm...dobija, robija...

*te večeri u folkoteci*

"Jebeš kladžu, daj mi radžu, nema meni Milanee, sudbina me propadeee"

- Ijaaao, moja pesma!!! *cim-trz-cim*

Fusnota: kada razbijaš flašu o glavu, samo je trzni, ne daj Marini materijala, vidiš da te zajebava...

Konobar - Izvol'te!
Momak - Dušo reci!
Devojka - Meni ćete jedan tekila sanrajz!
Konobar - Kakva tekila?!
Devojka- Tekila sanrajz! To je koktel!
Konobar - :gleda u devojku i čita očenaš u sebi:
Momak - De donesi joj jedan sok od zove, a meni malo petroleja i krpu da joj zapalim pičkine dlake, da ne pametuje više kad dođemo na vašar!

Igrač: Aj kucaj ovo.
Radnik u kladionici: Haha pa ti si luđi od režisera i scenariste Kursadžija zajedno keve mi! Ee Redovni Lupaču Voćkica, dođi da vidiš šta je ovaj lik igr'o.
RLV: :čita: Katanija-Juventus dvojka... Liverpul kec,... Milan-Ðenova iz iksa u keca... Šalke dvojka.. Auuuu...
Igrac: Što tako, pa sve je realno..
RLV: Ma ništa matori, ništa.. Al uzmi ti ipak ovaj bensedin, nek ti se nađe.

Ping, ping(zvoni msn)
Bezkontakt(poslednja živa konverzacija pre dinu dana najmanje): EEEEE des brate!!!

Burzum: E, ša ima ...(čita neki debilni kompleksaški u fazonu underground metal pseudonim, nalik sopstvenom, u nadi da će se setiti ko je sad ovo koji kurac?)...Učo

Bezkontakt:Ma ništa tebra, nego izašo Dregn Ejdž Oridžinz za komp pa ajde da mi skineš,ti imaš kablovski a ja sam na običnom modemu.

Burzum: Pa ae brate, ako ti nije cim da dodješ do starog kraja da pokupiš disk...

Bezkontakt:Pa ono jeste brate mora da učim svaki dan i da se vidjam s Marijom.Znaš kako tebra, nareži čim skineš pa kad se budeš vraćao sa faxa, sidji na banovom i ubaci mi u sanduče.

BrutalDarknessSytcheRazorKuracPALAC appears to be offline.Messages you will send will be delivered when they sign in...

Milentije: Brate, ono govno od rezača opet crklo, mora novi.
Aksentije: Skupi malo više kinte pa kupi plextora ko čo'ek.
Milentije: Jel ti imaš plextora?
Aksentije: Nemam ja, ali od pašenoga klinac ima nekog ortaka u razredu, keva i ćale buržuji mu kupili, vid'o sam kako šljaka, suze na oči mi natera. Znači, daš mu pola diska, on čita!

Kada neko nosi:
starke na štiklu
trenerke fluorescentnih boja
dezene krzna afričkih životinja
Kada neko gleda:
latinoameričke sapunice
domaće sapunice
ružičastu nam televiziju
Kada neko čita:
Amandu Kvik
Skandalozne nam novine
Svetske nam novine
Kada neko izabere:
žurku na splavu a ne film kod drugara
ragbi a ne fudbal
crni a ne beli deo eurokrema

et cetera,et cetera...

NASLOVNA -> ZABAVA -> DOMAĆA SCENA -> SEKSUALNI ŽIVOT POZNATIH -> STARLETE -> STANIJA -> STANIJIN ČMAR -> GALERIJA - >
"Pogledajte EKSKLUZIVNO: Stanija uslikana gola kako se sunča na jahti poznatog šezdesetogodišnjeg biznismena."

MilosBGD: Ne znam zaista ko uopšte može ovo da čita!

Anna: @MilosBGD Slažem se u potpunosti, baš sam juče podelila svoje nezadovoljstvo o ovakvim stvarima putem Tvitera. Eh da više ljudi razmišlja kao ti i ja i ne posvećuje pažnju ovakvim glupostima gde bi nam kraj bio!

-E, kevo, idem ja do prodavnice.
-Ako sine, kupi i jedan 'leba. I polako da voziš.
-Šta bre polako? Kad raspičim apenca tristadva'es, neće ni deda Vlasta trabantom da me stigne, nego mani ti mene sa brzinom već idi žrtvuj jedno pile i moli se da mi ne otpadne točak, volan ili neki drugi nebitan deo. 'Aj zdravo.

:keva pada na kolena i čita Oče naš i Bogorodice Djevo (po 30 puta oba):

Komentar na kratku defku:

"Kvalitetan kratež, nema šta, 7 Kuvajlija".

ili u stilu dotičnog:

"+"

----------------------------------------------------------------------------------------

Komentar na dugu definiciju:

"Šta si se raspisao? 2/5 Jovičića. Nusmi, mrzi me da čitam".

ili u stilu dotičnog:

"Čemu ovo? Nema smisla, glupo je, gramatički je užasno loše napisano. Ko ovo hoće da čita? Ne možeš da pišeš ovakva sranja. Bla bla bla x 1000....
A u ostalom već je definisano, stoga minus!"

KOMUNJARE SEDMOSRBIJANSKE JEBEMO VAM SE SA MAJKAMA NA NAJJAČE NA SMENU A DECU VASPITAVAMO DA PEVAJU ČETNIČKE PESME I VELIČAJU LIK I DELO GENERALA RATKA MLADICA
_______________________________
Ja majke mine razumijem kako ali jebeno KAKO mene seljo i roksanda tako u dusu znaju a dvaput im se u zivotu obratio nisam bukvalno(niti oni meni). to dvoje ljudi su nekakvi moderni fjodori keve mi nevenke. znaci ono psiholozi nekakvi koji razumiju kako funckionise psihologija ljudi mada pored toga ovako malo sta znaju i ne bi reko glupi su ko kurac ali brate oboje ste glupi ptjrk. o hrvoju da ni ne govorim. to je lik koji bukvalno samo zna kako se jeger pije ili tako neki kurac. aj boga va prenesite mu da mi AMA BAS ni za sta ne treba. ali volim ga ezo fuho se znamo.
________________________
pornici:
1. zna se!
2. stejsi kruz agent
3. stejsi kruz agent 2
4. stejsi kruz i čamuga(ulje na platnu)
5. kori čejs sranje sauna ono
6. kori čejs kratko onako nešto
7. kori čejs i crnčuge
8. veronika franko u akciji
9. ted bandi i njegove žene(trioogija PERSONALNI fejv)
10. trebinjska veronika franko i jevreji
11. maloumna snajperistkinja jevrejska i njen poludebilni poluciganski sin(3D)
12. moj rad ovaj neki kao nije bitno ali eto
13. trebinjski terorosta ženoid u akxiji
14. micija banjaluckq avanturq
_______________________________
Ништа ми не можете јер сам морално и интелектуално надмоћнији!
_________________________________
На дужности комесара самосталне чете Никшићког партизанског одреда заробљен је априла 1942. године, у борби против четника на Кабленој Главици код Никшића. У затвору, гдје је био мучен, показао је јуначко држање и пркос. Суд му је јавно судио у Никшићу.
______________________________
Корнелију Кодреану је заузео антикомунистички став 1919. када су бољшевици окупирали Молдавију коју је он сматрао неотуђивим делом Велике Румуније. Корнелије Кодреану је постао заклети непријатељ бољшевика након што је бољшевичке територијалне претензије подржала Социјалистичка партија Румуније.

- Baba: Ćero, nikad se svom muškarcu ne otvaraj skroz, ako te čita kao otvorenu knjigu, postaćeš mu dosadna. Otvori se ti do pola, ali drugu polovinu uvek sačuvaj za sebe.
-Ćera: Baba, ako se ja otvorim skroz i primim jednu trećinu nečega što se može nazvati poštenim kurcem, šta ću ja onda da primim ako se otvorim SAMO DO POLA???!!!

Direktor: (dok čita CV) Doktor nauka... patentirao izum...i za timski i indvidualni rad... hm...sve savršeno... ŠTA?! U slobodno vreme piše poeziju...ma šta će mi koji moj takav da mi tu zagađuje atmosferu. Da mi ipak vidimo sledećeg.

A: Jao vidi onu ribicu, što je dobra...
B: Video sam u školskom listu da piše neku poeziju.
A: Ih, bre, to neki mračnjak.

- Juče sam bila sa Milicom i Nenadom u bioskopu.
- I, kakav joj je taj?
- Ma ono, nije loš dečko, samo svestran k'o kompas.
- A?
- Ma znaš kakav bedak bio kad smo nas dve posle filma počele da pričamo o kolokvijumu iz neorganske, a on jadnik samo vrti očima gore-dole-levo-desno. Kad je uzeo da čita sadržaj mineralne vode toliko me duša zabolela da sam zapevala nešto od Polumente.

(istinit dijalog)

Miodragoljub: Je l' ste znali da se u neke kreme ubacuju fetusi, nakon abortusa žena?
Danica: Ne lupaj bre!
Marko: E, i ja sam čuo to.
Miodragoljub: Ozbiljno vam kažem.
Danica: Ma daj mi tu kremu da proverim!
(uzima kremu u ruke i čita sadržaj...)

(Dijalog se tu završio jer su Miodragoljub i Marko počeli da se bore da im suze ne krenu na oči od smeha...)

Veče se spustilo i vazduh polako iz svakodnevnog dobija na mladosti i svežini. U parku, svaka klupa je zauzeta...parovi, grupice prijatelja, sav taj šarmantni zadah seoske omladine koja nema gde da ode.
Na prvi pogled, sve je tako lepo i sveže i mlado i živo i sedeći na klupi, pomišljam da bih se mogla stopiti s atmosferom. Svetlost je varljiva, puno smeha, hod je lepršav i svi oni seku život nemarno, zapravo, bez straha, grabe se i prežderavaju slatke srži.
Simpatična grupica poznanika prilazi mom društvu i počinje razgovor.
Ne razgovor, takmičenje.
"Spremate se za školu, knjige, čitate nešto?", počinje debeljuškasti mladić uz smeh.
"Hahahaha, svašta, naravno da ne, kakve knjige!"
"Ozbiljno, ja sam vukovac i u životu sam samo jednu knjigu pročitala!"
Usklici oduševljenja mase, sedim i smeškam se, ali niko me neće naterati da se okrenem protiv mojih najvećih saveznika, knjiga i pisane reči.
"Ja čitam nešto! Statuse na fejsu!" Još jedan usklik odobravanja.
"Ozbiljno, ko još čita!? Ti, je l' čitaš nešto?" Gotovo zapovednički, čopor se okreće prema mojoj prijateljici koja ponekad pozajmljuje knjige od mene. Očekuju odričan odgovor, to je dužnost koju društvo nalaže, i čujem je kako licemerno kaže: "Knjige, svašta! Počnem i smorim se, koja je to glupost! Naravno da ne čitam!
Mene preskaču, zbog moje knjigožderske ozvaničenosti, ali pitanje su uputili još jednoj devojci.
"Da, čitam. Volim da pročitam poneku knjigu, zašto je to nešto loše?"
"Ozbiljno?", prvo zbunjenost, a onda prezir na njihovim licima.
A šta će im to, šta će im nečije reči, šta će im senke stvarnosti, kada su se sami života prejeli i on im izlazi na nos i uši? Na pore.
A ja još jednom ovim što sam napisala dižem glas.
Glupost koja me okružuje, nemarnost koja me preplavljuje. Ponekad mislim da je stvarnost previše i da je ne mogu toliko podneti.
I kada sam odlazila, opori ukus nije hteo da nestane. Ima li spasa za sve, zar je samo vidljiva i opipljiva slast nešto što vredi? Taj na prvi pogled lep i blistav svet zapravo je pun ludosti i neznanja. Ponovo sam bila svedok jednog blesavog rituala. I garantujem da im nije kraj.

Druga polovina 19. veka, krčma negde u Francuskoj, rano izjutra. Krčmar čisti haos od noćašnjih bahanalija i svojom nespretnom bukom budi svoje redovne i cenjene goste, preparirane, Stefana Malarmea i Artura Remboa. Malarme namešta oborenu stolicu i seda za sto. Nateže skoro potpuno presušenu flašu apsinta, sa kojom je podigao i papir prilepljen za njeno dno. Odlepljuje papir umazan velikom zelenom flekom i zagleda. "Labud". Teškom mukom čita, čudi se i pokušava da dokuži umetnički dojam stihova na papiru. Obraća se Rembou, koji sedi spram njega i poluotvorenih očiju pali cigaretu:

- Arture, sinko, šta si hteo da kažeš ovim Labudom? Čitam ovo i ništa ne razumem.
- Kojim labudom? Daj da vidim.
Artur čita, čudi se, stihovi su divni, zanosni, tako opojni, ali im smisao ostaje skriven.
-Ne znam. Ne sećam se ni da sam napisao ovo. Možda ovo nije moja pesma. Pjer, (obraća se krčmaru) da li ti je poznata ova pesma? (pokazuje mu papir)
- Oh, da, tu divnu pesmu je noćas napisao mesje Malarme, satima je ponavljao stihove gospodjicama iz separea.
- Eto ti ga labud, Stefane, konju jedan pijani, pa sam otkrij šta si hteo da kažeš u noćašnjem dubokoumnom zanosu, nošen krilima muza iz Marseja beše, ako se ne varam. Pjer, daj jednu flašu za dobro jutro!

-Pa kae, piši, briši suze slica! Opa! Ja sam kae, tvoja nalepnica, tvoja naučnica! Majko moja, majko svima! Kae hvala što sime, kae vodila!
-Brate, štae njemu? Jel ono nosi hulakopke?
-Iskočila je njemu sklopka. Jutros ode da kenja, tvrda stolica, kad baba slučajno prebaci na kanal gde Sluzana Mančić čita odlomak svog bestselera. A baba, naravno gluva, pa pojača...
-E jebiga...