Opštepoštovana disciplina današnje omladine, kojoj, na moju sreću ili nesreću, pripadam. Cilj je, naravno, ne pokazati ni najmanju trunčicu kulture ili pokušaja obrazovanja, jer možete biti zauvek društveno obeleženi. Vrednost i popularnost dobijaju se po skali: što si nepismeniji, to si veći baja(ili riba).
Veče se spustilo i vazduh polako iz svakodnevnog dobija na mladosti i svežini. U parku, svaka klupa je zauzeta...parovi, grupice prijatelja, sav taj šarmantni zadah seoske omladine koja nema gde da ode.
Na prvi pogled, sve je tako lepo i sveže i mlado i živo i sedeći na klupi, pomišljam da bih se mogla stopiti s atmosferom. Svetlost je varljiva, puno smeha, hod je lepršav i svi oni seku život nemarno, zapravo, bez straha, grabe se i prežderavaju slatke srži.
Simpatična grupica poznanika prilazi mom društvu i počinje razgovor.
Ne razgovor, takmičenje.
"Spremate se za školu, knjige, čitate nešto?", počinje debeljuškasti mladić uz smeh.
"Hahahaha, svašta, naravno da ne, kakve knjige!"
"Ozbiljno, ja sam vukovac i u životu sam samo jednu knjigu pročitala!"
Usklici oduševljenja mase, sedim i smeškam se, ali niko me neće naterati da se okrenem protiv mojih najvećih saveznika, knjiga i pisane reči.
"Ja čitam nešto! Statuse na fejsu!" Još jedan usklik odobravanja.
"Ozbiljno, ko još čita!? Ti, je l' čitaš nešto?" Gotovo zapovednički, čopor se okreće prema mojoj prijateljici koja ponekad pozajmljuje knjige od mene. Očekuju odričan odgovor, to je dužnost koju društvo nalaže, i čujem je kako licemerno kaže: "Knjige, svašta! Počnem i smorim se, koja je to glupost! Naravno da ne čitam!
Mene preskaču, zbog moje knjigožderske ozvaničenosti, ali pitanje su uputili još jednoj devojci.
"Da, čitam. Volim da pročitam poneku knjigu, zašto je to nešto loše?"
"Ozbiljno?", prvo zbunjenost, a onda prezir na njihovim licima.
A šta će im to, šta će im nečije reči, šta će im senke stvarnosti, kada su se sami života prejeli i on im izlazi na nos i uši? Na pore.
A ja još jednom ovim što sam napisala dižem glas.
Glupost koja me okružuje, nemarnost koja me preplavljuje. Ponekad mislim da je stvarnost previše i da je ne mogu toliko podneti.
I kada sam odlazila, opori ukus nije hteo da nestane. Ima li spasa za sve, zar je samo vidljiva i opipljiva slast nešto što vredi? Taj na prvi pogled lep i blistav svet zapravo je pun ludosti i neznanja. Ponovo sam bila svedok jednog blesavog rituala. I garantujem da im nije kraj.
Svi ćemo da pomremo u najezdi nekulture. Bež'te u šume. Vi što čitate knjige ponesite nekoliko komada u šumu, nezgodno je brisati se koprivom.
dao sam plus...i nisam se pokajao...da je muškarac pisao, pokajao bih se...gejasto bre skroz...:))
Osoba koja je skinula nevinost u 7mom i prva zapalila džoint je takođe i jedini muškarac koji je osim mene nešto pročitao svojevoljno u mom odeljenju iz osnovne.
Svaka cast za ovo, samo rijetko ko danas pita da li citas knjige, podrazumjeva se da se ne citaju
@maloletna
ti ides u raj. Ziljavi ostaju na dnu. A vreme prolazi brze nego sto mislis.
Ovo je ono cega se bojim. Ova prica potvrdjuje da nam se vrednosti raspadaju i da ova zemlja nema lepu buducnost.
@maloletna
Jako lepo pises. +
@FejzbukmANIJAK
Ово је била сцена од пре пар дана, након оригиналне од пре колико већ година! :D
Joj, ljudi, koliko pesimista ovde ima...:(
Mislim da je bitnije pitanje "ŠTA čitaš?", pošto mnogi (bolidi) pod knjigama podrazumevaju i kupoholičarku i grabljivicu i sva ostala sranja.
Mada, mislim da se ne krećeš u pravom društvu. Ako batališ lokalne mangupe i ribe i upoznaš neki drugi tip ljudi shvatićeš da stvarno dosta njih uživa u knjigama.
Meni se poslednji put u osnovnoj desilo da me je neko čudno pogledao zato što gotivim knjige.
Više ne spadam u sloj ljudi koji čita knjige, pošto sam se potpuno okrenula drugoj vrsti umetnosti, ali jbg, poštujem čašicu ljudi koji čitaju knjige.+
Neke mrzi čak i duge defke da čitaju, a kamoli knjige!
Tek sad kapiram što pišeš ovako duge defke...
+++
Hvala puno, Geeky! :D Trudiću se da napišem još nešto u skorije vreme. Pa, ja sam ti skoro bloger, ali teme mi se nekako ne nameću. Moraću da potražim još nešto da definišem. :D
Želeo sam da ti kažem nešto maloletna, nešto u pravcu koji je ophidia naznačila. Pre svega, zašto to želim da ti kažem? Zato što je prvi pasus tvog primera vrlo senzualan, fond reči kroz čitavu definiciju bogat, na tvom profilu glasno zahtevaš feedback, a slažem se sa mišljenjem da je važan. Dakle...
Vetrenjača ima, ne zna im se broj. Ovo nije figura, niti karikatura, nema im kraja. Ne da ne možemo da ga pojmimo...to takođe, ali kraj zaista ne postoji. Za nekoga tvojih godina savršeno je normalno da prema kraju definicije podiže glas, da traži sebi suprotnog, da bi sebe samog identifikovao - da "mrzi", uslovno rečeno (naravno da nisi pokazala mržnju, samo kažem da je ona prirodna). Stoga i imamo sub-kulture, da bi se jedna od druge razlikovale, jer identifikacija ostaje čovekov najveći izazov, veći od preživljavanja i produženja vrste. Hipotetički, šta bi se dogodilo kada bi se ti sve do okončanog formiranja ličnosti borila protiv Vetrenjače Nekulture? Bila bi kulturna, i to je to. Do kraja života bi svoju predstavu sebe hranila činjenicom da si drugačija, iznad onih koji nisu kulturni. To bi vrlo brzo prestalo da bude dovoljno, i ti bi u nemoći da iznedriš novo rešenje počela da se služiš istim, samo glasnije. I u pravcu kraja života, sve glasnije i glasnije, dok ne postaneš i sama nekulturna. Dobar primer su "rokeri" koji rok nisu izneverili. A najbolji primer je Jovan Dučić koji je skontao da u odnosu muškarca i žene nešto ne valja, i umesto da pregazi baru i vidi šta je iza, nastavio je da urla kako ne valja, pa ne valja. A bio je blistav um. Najplastičniji primer je meni blizak lik, koji sa svojih 50+ nije još skontao ni ovo što je Dučić skontao (a danas je živ), nego još drvi i piše o nekakvim rosama i čežnjivo se zaljubljuje u žene koje svojim pesmama stvara.
Međutim, da nije bilo čoveka iz mog najplastičnijeg primera, možda bih se ja danas zakucao na istom mestu, i tu i ostao. Pošto sam ga imao u okruženju - preskočio sam svaku vetrenjaču do sada, i stigao do mesta na kom preostaje samo sopstveni ponor...neistraženo. Zvuči idealistički, ali istina je da konformizam preti gde god se čovek zadenuo, te je to i ovde slučaj - dakle, mesto je pravo, ali od mene zavisi hoću li se zakucati u vetrenjaču. Ali ako se to dogodi, to ću učiniti svesno. Eto, ja bar imam izbor.
Postoji jedan čovek, takođe 50+, koji se još nigde nije zadržao. Odnosno, sigurno jeste, ali ko zna kada ću ja uvideti gde tačno...a do tada, zapucaću se i sam. Ali će doći neko novi, preskočiti i "plastičnog", i Dučića, i ovog drugog 50+, i mene, i prevazići TU preponu, zaustaviti se tek negde dalje...tako stvari funkcionišu. I one najistrajnije pamtimo i poštujemo (ne klanjamo im se). "Gde ja stadoh, ti produži" - Zmaj, "Svetli grobovi", ali u romantizmu je još uvek čitav jedan ljudski vek bio utrošen za po jedan korak...mi danas imamo mnogo veće šanse da stignemo veoma, veoma daleko.
Još jedan solidan primer bio bi činjenica da si ti naglasila da imaš 15 godina. Znači, Vukajlijaši su nekakve face, studenti i šta-ti-ja-znam, a ti, u proseku 10 godina mlađa od svih, sa njima si ravnopravna. Nepotrebno. Jednom ćeš imati 25 godina, i ako i tada budeš pisala na Vukajliji, to više neće biti dovoljno. Znači, vrlo jednostavno - promeni nick i nadmaši svakog Vukajlijaša, daj sebi ravnopravnu instancu. Batali Vukajliju kad ti dosadi, to je pobeda, nećeš imati vremena da čitaš šta neko misli o srpskim auto-putevima (ma koliko duhovito bilo :))!
Zašto ti ovo pišem ovde, a ne na PVT? Jer sam utrošio neko vreme i trud da ti ovo napišem, i nahraniće moj ego činjenica da će ovo ovde možda još neko pročitati. I eto, tu je već moja stajka. Ako ne rešim to pitanje, možda batalim ovo što vijam, i postanem profesor...bez obzira koliko je to lepo i plemenito, ja od sebe neću uspeti da sakrijem, postanem li profesor, da sam to uradio svesno, da bih nahranio ego. I to takođe neće biti dovoljno, onda sam mogao stati još onda kada sam bio Vukovac u osnovnoj, i to ostati do kraja života.
Imaj svest. Preskoči blajvane, bori se sa što većim senkama koje trenutno možeš da nađeš. Učiniš li tako, do mog doba već ćeš moj check-point uvelko ostaviti za sobom, a ako ja još budem tamo, onda je sve ovo bilo izuzetno licemerno.
I samo hrabro, što si manje sigurna ko si - to je izvesnije da daješ apsolutno sve od sebe.
Sada idem da pročitam tvoje ostale definicije
Cudno kako ovo nisam ranije primetio. Eh, devojko, ja sam mislio da u majcici Srbiji nema normalnih petneastogodisnjakinja, normalnih tinejdzerki ako cemo do toga. Dao sam plus i omiljeno. Zao mi je sto ovu definiciju nisam video do sada. Stil pisanja je svakako zreo, ne sklon sali kao moj ili nekih drugih kolega ovde, svakako predivan stil pisanja. Ali tekst me je naterao da se postidim samoga sebe, koliko sam puta pre odmahivao glavom i "smejao" se na pomen citanja, iako mi citanje dobrih knjiga i romana, uz sviranje gitare predstavljaju strast, jednu ogromnu ljubav. Samo tako nastavi, i ako ti nesto neko bude rek'o, u PVT salji mesto, ime, prezime, tvoje ime i prezime, i saljem MOJE LJUDE da napune toj slepcugi bulju simikama i air maxom. Razumes!?! :)
(Ovo zadnje je cista zajebancija, ako se nekome ucini kao pravo, autenticno mafijasenje, onda ste pogresili.)
Vehbija...
Šta da ti kažem, nemaš pojma koliko sam ti zahvalna što si, kako sam kažeš, utrošio vreme i trud da mi ceo ovaj komentar napišeš.
Samim tim što si u pravu, koliko sam ja shvatila, nemam se više protiv čega boriti, a sve što želim da dokažem svojim pisanjem i samim svojim predstavljanjem na Vukajliji, ili možda na nekim drugim sajtovima, ili u nekim drugim prilikama, jeste da sam pametnija, zrelija, dorasla nekom starijem i iskusnijem svetu koji odavde posmatram. To ne mora biti nužno, nešto što mi je naročito potrebno, ne tvrdim da tako jeste, ne tvrdim da ću time nešto postići, ali, i kod mene postoji ego koji mora da se nahrani.
Tako da se ja dokazujem, ali ne mislim da ću prenagliti.
Koliko sam ja shvatila, tako mi je dosta ljudi reklo, uskoro ću odustati, shvatiti da se tu ništa ne može, da su oni tu, i ja sam ovde. Ja znam da sam ja ispravna, znam da postoje vetrenjače, ali više neću osećati želju da jurišam na njih. Jer, mora se reći, i ja, i vetrenjače, i nizovi beskorisnih i besmislenih i lepih stvari, istina, laži, iluzija, sve je to duboko ukopano u ovaj svet i nigde neće otići. Zašto uopšte da trošim svoje misli na to, onda?
Obično tako provodim vreme, igram se događajima, stvarnošću, tražim trunčicu nečega što će me probuditi, a onda, cepam papire, ispisujem ih, hranim se neprekidnim mogućnostima i fantazijama koje se same roje. Ono što me najviše zanima je pisanje. Tako da se može shvatiti i zašto sam, može se reći, bila uvređena potpunom ravnodušnošću ljudskog roda prema tome. I naravno, osetila sam se važno, nadmoćno, izvan svog vremena.
Ali, ti mi ne govoriš o pisanju, čitanju ili omladini. Već o životu. Kako se ne smem zaustaviti i ostati ukopana u ovoj dečijoj pobuni? Kako ne mora da znači da treba da se dokazujem? Ne znam, jer veruj mi, još ne mogu da uhvatim smisao tako čvrsto kao ti, i sve mi je u glavi i smešano i smešno, i nepoznato, a samim tim i zanimljivo. Hoću da otkrivam da bih nahranila pisanje, što je, čak i sama kažem, blesavo.
Dučić je mogao bolje i više, mnogo je onih koji su to mogli. Tako da je bolje da se ne predajem. Misliću o tome.
I ponovo ti se zahvaljujem na ovom velikom savetu, kritici, dobronamernom komentaru...jer mi je zaista potrebno da čujem. Boriću se sa senkama, svakog dana ću sebi dati teži zadatak, misliću na to.
Hvala.
(nadam se da sam uspela da uhvatim smisao)
paracinacusvedske, i tebi se mnogo zahvaljujem. :D
Naročito na autentičnom mafijašenju, to će mi zaista biti od pomoći...hmmm... hahahahahahha..:D
Eto, ja sam jedna od normalnih, ne poričem da sam na nivou petnaestogodišnjakinje, nezrela, ali ipak se trudim da prepoznam šta je dobro, a šta nije.
A za stil pisanja, umem i ja onako šaljivije, ali mi je ovako ipak draže.
Možda nije tipičan vukajlijaški stil, ali ima nas raznih. :D
Hvala još jednom.
Veoma poetično i kreativno...odavno nisam pročitao stilski lepšu definiciju,uglavnom se samo valjam po podu od smeha...ali svaka čast...
Tronožac, a neee, ne dobijam :D Ja sam na srpskom glavna zvezda (mada, to i nije nešto naročito teško...).
Sasvim dobra defka sa obzirom na tvoje godine. Imao sam i ja sličan stil pisanja ranije. Voleo sam da čitam. Čitanje je dobro. Lepo je videti mlade ljude kojima knjiga nije neprijatelj. Ništa se ne brini zbog tog društva. To je samo prolazna etapa u tvom životu. Veruj mi. Kasnije ćeš shvatiti da je sve to nebitno. Sve te rasprave i podsmehivanja. Vazno je samo da si ti na pravom putu. Samo tako nastavi.
Nisam puno stariji od tebe(sigurno sam iskusniji),a vetrenjace jos niko nije pobedio...Mozes samo da ih zaobidjes,nadjes svoju rulju i ostavis sve ostalo po strani.
Licno,izgubio sam volju za bojem,radim ono sto zelim,prolazim kroz ljudske zivote kao duh,malo ko me primeti,a oni koji me primete se zacude,pogube i na tome ostane.
(mozda sam ja promasio temu,ali videces i sama kad ti sve dokurci...)
Izvanredan stil!Ali nemoj da se opustis sad!Usavrsavaj se koliko god mozes!
:) +
Verujem, Lemaja, samo što ja ne mogu da znam kako je bilo ranije, tako da koristim samo moju oskudnu informisanost o sadašnjosti. :D
Zapravo, stavljala sam akcenat na moje spisateljske mogućnosti. :D
Колегинице, добро је, али пиши мало више дефиниције него саставе, пробај неку кратку али јебитачну ;)
Ne ide kratko ali jebitačno, Prepodobni, za to treba biti pametniji. :D
Fala na obaveštenju, Valsinar. Promenilo mi je život. :D
Auu, najebaćeš, budalo, u ovakvom svetu; drugačija si. Al ako se prilagodiš, tek ćeš tad najebati. Nastupa havarija, drugim rečima. Sladak mi je plus koji dadoh... i samo ti piši sastave; ovi koji bi to kratko a jebitačno ispilili su se iz tvoje defke, za njih je ovo Rat i mir. A znaš već šta takvi misle o ratu. I miru: svejedno im je.
Lepo zbori Vehbija, ali nije tačno da je nemoguće. Čak bi i Don Kihot pomerio vetrenjaču da je pokušavao dovoljno dugo, ma koliko nemoguće zvučalo. Ali avaj, to ne menja činjenicu da se ne isplati ulagati trud da se to uradi :P
Budi uzor, ali ne sili nikog da te prati.
Hvala svima koji su do sad komentarisali na mudrim mislima. :D
Puštam ja manjinu, neka je, puštam i sebe da pišem sastave, a za vetrenjaču ćemo još videti. :D
Flešbekovi: ...moj teča pridikuje mom ocu i meni zbog čitanja. "Knjige? Svašta! Pa tu samo taj neki, mo'š misliti, pisac, govori svoje mišljenje. A što bih ja plaćao da čitam nečije mišljenje, kad ja znam šta je tačno a šta nije."
...devojka iz razreda čita deo iz neke Andrićeve pripovetke: "Prema njemu su svi osećali izvestan RISPEKT..."
...
Jebiga, što reče Džejms Paterson, to su balonoglavi. I ne može se ni protiv njih, ni sa njima. Večiti status quo.
Гледам репризу сцене од пре десетак-петнаест година.
Браво!