Ko se ne seća one antologijske scene iz filma „Žitije Brajanovo" čuvenih Pajtonovaca u kojoj Brajan sa još dvojicom nevoljnika stoji razapet na krstu, a jedan od njih, onako zakucan, počinje da peva „Uvek gledaj lepšu stranu života"? Srbi su od svih nedaća u istoriji bar uspeli da izbegnu razapinjanje, mada ne i nabijanje na kolac.
Ipak, postoji jedan bol koji čitave generacije ovog malog, ali zato žilavog naroda strašno muči - zove se, kratko i jasno, besparica. Slikovito, u razgovoru lajavih komšinica - nema pas za šta da ga ujede. U razgovoru tinejdžera iz više klase - ma pusti ga, klošarčina. U narodnoj izreci - sirotinjo, i Bogu si teška. U formi kritike društva - i zeka diže kurac na siroče. I tako dalje.
Svaki Srbin, od kolevke pa do groba, osim ako nije član stranke, istaknuti Crnogorac ili tajkunov sinčić treba da bude spreman na mogućnost da će u jednom momentu iskusiti šta znači razvlačiti 200 dinara mesec dana. Pod uslovom da ima platu. Zato iskoristimo ono što imamo. Evo predloga za razonodu sirotinje, u stilu gorepomenute montipajtonovske pesme:
--------------------------------------Uživanje u prirodi--------------------------------------------
Srbija je siromašna zemlja, prepuna gnevnih i nezadovoljnih ljudi koji samo kukaju kako nemaju para i osim onih koji lažu da su sirotinja, većina njih ima razloga za kukumavčenje. Za to vreme građani pokorni koji se inate državi i ne daju ni za TV pretplatu od ogromnog ličnog dohotka koji je u proseku oko 150 evra, izgleda da zaboravljaju činjenicu da je Srbija zemlja bogata - prirodnim lepotama.
Dunav, Sava, Tamiš, Tisa, Morava, lepi proplanci i šume na svakom su koraku, ali pored svih nedaća i dnevnih obaveza mi uporno zaboravljamo da uživamo u predelima koje nam je Bog podario u amanet. Pod uslovom, naravno, da međunarodna zajednica ne proceni da te reke i proplanke ipak treba oduzeti Srbima, a zatim ih pripojiti nekoj bogatijoj zemlji u regionu. No, dok se to ne desi, sve što normalnom čoveku treba je jedna klupa sa drvetom iznad nje i reka koja romori vekove.
Tu građanin dekintirani, sa kojim ni žena više ne razgovara zato što joj majka svaki dan ponavlja: „Rekla sam ti da se ne udaješ za tu gologuzu barabu", može da sedne i udahne život punim plućima. Može da, najzad, posle dugo vremena, sa neke prašnjave police uzme knjigu i ponese je u prirodu. Da malo čita.
Ono što čovek koji nema ni dinara mesecima uporno zaboravlja jeste da je upravo čist vazduh, bez otrova koji unosimo u sebe, u ovoj božjoj bašti koju zovemo domom nešto najlepše što nam je podareno. U povratku kući, građanin može da ubere kakav stručak lepog poljskog cveća. Nije tajna da žene vole udoban život i muškarce sa mnogo para. Međutim, žene su takođe i dobrodušna bića, koja veoma cene male znake pažnje. Lep cvet sa izleta sigurno će doneti osmeh na ženino lice.
Osim toga, osama u prirodi je višestruko korisna. Viđanje sa prijateljima može da bude kontraproduktivno u situaciji kada se po gradu pročulo da na računu imaš minus od 30.000 dinara. Oni koji su bogatiji od tebe trudiće se da te ubede kako nemaju ni dinara i glumiće sirotinju, iako vrlo dobro znaš da su kupili nova kola i to u kešu, zlikovci! A oni koji su isti nule kao i ti, teško da mogu da ti plate turu u nekoj birtiji. Što neminovno vodi u pljuvanje predsednika, premijera i sve u svemu vladajuće koalicije, a to nije dobro.
------------------------------------Uživanje u pirateriji--------------------------------------------
Kad smo već kod jeftinih, gotovo besplatnih uživanja, treba imati u vidu da je Srbija i dalje meka za sve vrste piraterije i sitne krađe tuđe intelektualne svojine, u čemu nam svesrdno pomaže internet. I to nas, između ostalog, drži podaleko od Evropske unije, samo što imamo većih muka za razmišljanje. Ako već nema para, uvek ima filmova koji besplatno mogu da se pogledaju na mreži. Pod uslovom da građanin golja ima pristup brzom internetu, što u Srbiji često nije slučaj, iako je u mnogim zemljama proglašen za osnovno ljudsko pravo.
Al' da ne mračimo.
Dakle, uz minimalne troškove, moguće je lepo veče uz monitor tvog kompjutera. Posebna prednost ove vrste skoro pa besplatne zabave je u tome što je posle gledanja filmova (o pornićima da ne pričamo), moguće primeniti većinu gorenavedenih uživancija za sirotinju - dobro društvo, ako se projekcije filmova gledaju sa prijateljima, ili uživanje u samoći i analizi umetničkih dela sedme umetnosti.
---------------------------------Uživanje u lepom društvu----------------------------------------
Naravno, najgore što čovek može da uradi kada nema prebijene pare, a što se veoma često dešava, jeste da se potpuno otuđi i uništi svoj društveni život. Nije kod kuće uvek najbolje. Žena zvoca, televizija pušta filmove i emisije o slavnima, bogatima i uspešnima. O hrvatskim pevaljkama koje prvo vode ljubav na jahtama sa oženjenim muškarcima, a onda se udaju za srpske bogatune. A tebe, golju, ne bi ni pogledale, ko te jebe! Zato je lepo, prijatno društvo istomišljenika kojima je ekonomska kriza izbušila džepove sasvim pogodna i jeftina zabava u kojoj treba uživati.
Treba se okupiti u nečijem stanu, a s obzirom na to što mi, kao država, žudimo za zapadnim standardima čak i u druženju, svako od gostiju treba da donese ono što će pojesti i popiti. Dva-tri soka, kesa kikirikija i kokica, možda i nekoliko sendviča sa pečenicom, koju bi napravili i doneli imućniji klošari iz društva, garantuju lepo veče puno smeha i zaborava na brige koje nas očekuju već koliko sutra. Štaviše, lepo druženje je čak i među imućnim slojevima srpskog društva postalo retkost, jer svi ceo dan vise na Fejsbuku ili bulje u televizor.
Zaboravili smo na špilove karata koji godinama skupljaju prašinu u fiokama. Turnir u preferansu ili tabliću učiniće vaše veče ispunjenim, veselim i zabavnim.
--------------------------------------Uživanje u seksu---------------------------------------------
Dobar šlagvort. Sirotani koji u skorije vreme nisu videli žensko, jer nemaju para da plate ni inicijalno prvo piće u nekom fensi kafiću, ne bi trebalo da čitaju ovaj deo. Oni i dalje mogu da nastave da se zabavljaju sa samim sobom, što takođe nije toliko loše za ubijanje vremena u dobu besparice i nemaštine.
Dakle, seks. Mladi bračni parovi koji žive zajedno u nekoj iznajmljenoj garsonjeri, mladići i devojke kojima roditelji ne mogu da daju pare za užinu, pa čak i stariji supružnici kojima je već svega dosta, uvek mogu da se okrenu jedni drugima i vode ljubav. Možda je pravi trenutak da se isprobaju sve one poze koje upražnjavaju bogati, slavni i Severina. Ne košta ništa, a vredi.
Posebnu čar vođenje ljubavi ima u lošijim uslovima, recimo, u kućama i stanovima koji zbog neplaćenih računa nemaju grejanje. Ništa lepše, a ni jeftinije, nego da se dvoje mladih ili starih, goli zavuku pod ćebad i jorgane i prepuste se raznim seksi igrarijama, dok im ne zakrče creva. Dva-tri sendviča i malo putera se uvek nađe da se prezalogaji, čak i u najsiromašnijim domaćinstvima. A posle okrepljenja, opet nazad u krevet pa Jovo udri nanovo.
Čak i najnovije vesti iz Amerike govore u prilog činjenici da je seks jeftin, a dobar način da se izdrži besparica. Kao što je nedavno objavljeno, a na osnovu istraživanja izvesnog Timotija Ferisa, četiri kuvana jaja mogu da obezbede jako dobar seks. A četiri kuvana jaja koštaju samo 40 dinara (zavisi koliko ko ceni svoja jaja). Dakle, cena - sitnica, zadovoljstvo - veliko.
-------------------------------------Uživanje u tišini-----------------------------------------------
Buka može jako loše da utiče na nerve, pogotovo ako čovek nema para da plati račune, a ženu nije izveo na večeru i vino dve godine. A za godišnjicu braka joj je poklonio lepo šareno pismo u kojem je krasnopisom napisao: „Volim te, ženo moja!", misleći da ljubav sve pobeđuje. To zna i žena, koja ga voli još više otkad je našla bogatog švalera.
Treba prihvatiti činjenicu da su sve te stvari, koje te izluđuju i skraćuju ionako jadan život u besparici, sasvim nebitne i prolazne. Čak i ako su iz „Elektroprivrede" već došli po svoje i isekli struju građaninu pokornom, to još uvek nije razlog da se on prepusti očaju. Ponekad je i svetlost sveća, lepa knjiga i tišina jesenje noći sasvim dovoljna da budemo mirni i raspoloženi.
Televizor ne drnda pa nema političara koji gnjave sa novim izborima i lepšom i svetlijom budućnošću, u kojoj ćemo svi biti bogati, lepi i srećni. Možda je pravi trenutak da se posvetimo samima sebi i razmislimo kako ovaj svet može da bude lep čak i ako smo bez para. I kako nije sve u novcu, jer on kvari ljude i čini ih sebičnima i pokvarenima. U takvim trenucima najlepše je prisetiti se svih onih koji su u mnogo gorem položaju.
Deca koja umiru od gladi u Africi, ljudi i deca koji rade u neljudskim uslovima po 20 sati dnevno da bi neki debeli Amerikanac mogao da kupi novi ajfon, muke u nedemokratskim režimima tipa Severne Koreje. Sve to će pomoći da se, bar za trenutak, pojavi osmeh na licu građanina pokornog.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zaključak? Samo nam je ljubav potrebna.
Sat zvoni, svako jutro isto,jbg tako je to kad se radi, patis se kroz zivot, a tuzno je reci da ti je to vec oko 30. godina zivota, radis za sitne pare, s posla na posao,naravno ni prijavljen nisi, ni dana radnog staza, tek neka godina u radnoj knjizici koju si uzaludno proveo kod nekog privatnika koji ti ni dinara nije dao, al jbg valjala je bar da steknes pravo da odradis taj neki pripravnicki, kao kazu valjace ti u zivotu a u stvari te neko tare kao kerov tuki uzalud godinu dana. I tako kreces na taj posao,naravno pjeske, auto naravno nemas, a odakle ti kad ti je plata toliko mocna da je ponudis prosijaku nasmejao bi se, da uzmes kredit ?! Ne, brate, cim ga odplacivati, jedino bubreg da vadis sam sebi. Gde sam ono stao ?.... A da, i tako pjesacis na dobrim minus temperaturama, dok svakom vozacu koji te prodje jebes kevu sto se sad vozika u toploti svog prevoznog vozila, misleci u sebi „Vozicu i ja jednog dana, mamu vam glumacku“, a nisi ni svjestan da i taj sam vozac jebe sebi mozda sve po spisku jer vec 20 godina ide isto kao ti, na slabo placen posao, a kod kuce ga cekaju zena i dvoje drecavih ( ajd da kazemo neradnika ) , jednog vjecnog studenta koji mu kida i nokte sa prstiju da bi mogao „studirati“ u nekom gradu a ustvari se opija dano nocno ( kako to znam, pa isti sam nekad bio ), i jednu tatinu mezimicu, lijepa, umiljata, nije htjela na fax, kaze da uzme godinu dana da ramisli, a u stvari joj se ne ide, a i sto bi, lakse je od starog kretena-tatice dobrice izvlaciti zadnju kintu koju ce dati svom decku, svojoj najvecoj ljubavi ( samo zato jer jedino on je razume i on je tako dobro trpa ubulju ) za kladionicu gde ce ga Manchester po 58. put oboriti. Decku koji je najveci uspeh u zivotu bio da zavrsi za metalo-strugara a i to nebi uspjeo danije bilo komsije Pere koji voli rakiju pa za litar je sredio ocjenu kod razrednika.
Odlutao sam malo, i tako dolazis na posao,mnogi bi rekli „Vau, radis covece u kancelariji, jbt boli te uvo“ a potajno ti karaju sve do devetog koljena jel misle da ti je dobro a niko ne zna s kakvi se glupostima landris po ceo dan bez imalo postovanja koje zasluzujes. Sreces svoje uvazene radne kolege, vecinom isto napacene kao sto si i ti sam, mora se priznati ima tu par dobrih likova s kojima djelis muke, salusaju te bar iz postovanja i ako sami ne znaju koji kraj s krajem da sastave, a narvano tu su i oni smorevi, sto ih zabole patka za sviju, gaze preko leseva i paraju ljudske duse svojim rdjavim kandzama da bi pokopali sve oko sebe i stajali na vrhu,mozda je to zakon prirode da jaci opstaje al ti bi to nazavao samo kretenlukom. Naravno tu su uvjek i nadredjeni,uvek nezadovoljni, uvek spremni da te kresnu na neki novi nacin, da se covek zapita: „koliko to postoji nacina da me neko jebe u zdrav mozak“. A sta je vrhunac price, kao mrav boris se da zadrzis taj posao, al da zadrzis sta ?!Podcjenjivanje, nepostovanje, neplacanje i nezahvalnost..ako nastavis tako bojis se da ces se pretvoriti iz vrijednog poljskog misa u insketa Balegara koji samo skuplja izmet drugih da bi od njega preziveo. Da, tako je rodjace,zivot vise nije roman sa „heppy end-om“ vec jedna satira koja iz dana u dan postaje okrutnija da bi nasmejala tamo nekog treceg kad te pogleda. I tako svaki radni dan, do sudjenog vikenda, dolazis kuci, ajd bar tu imas neku radost, djeciji osmjeh ( ako imas klinca ) da ti izvuce bar malo pozitivne energije koju zle ljudske pijavice nisu uspjele da pokupe, porodicu , jesu nekada bucni, svadjaju se al jbg tvoji su, vole te bilo sta da bude, supruga-suprugu s kojim delis sve i ako to nije mnogo od tih nekih sitnih pocetaka kada ste se kao srednjoskolci upoznali dobacujuci se osmehom na velikom odmoru, a tek se smuvali kada se izlazilo po kafanama pod alkoholom jer ste samo pod dozom imali hrabrost da kazete da vam se svidja i onda se zabili u neki mracni cosak..jbg sledeci redoslijed svi poznajete da ga ne objasnjavam. Et postoje iti neki svjetli trenutci dana koji vas podsjete da tu jos ima zivota. A gde da nastavim,a da...eh ta ljubav, za sta drugo da se hvatamo ak nas karijera nesluzi, devojku naravno nemas, glumis cool tipa al u stvari zudis za dodirom jedne odredjene, ali koje, kad si ih izmenjao..sve i jednu si voleo, sve ijednoj zvezde skidao, na kraju kad je puklo njih si krivio, a u stvari nisi ni svjestan koliko tu ima tvoje krivice, nisi covece prefektan shavti to jednom,daleko si od perfekcije, uvidi svoje greske i ne krivi druge za to. Sigurno jesi voleo,al ne dovoljno, uvjek si hteo da stojis iznad tog pojma ljubavi kao hladni decko al brate dobio si patka, pa sad opet sve u krug biraj sebi ko ceda te opet povredi il ti da povredis sve do jednog momenta kad toliko sjebes i zacnes neko novo zivo bice, mozda bude greska, al voleces ga jer kazu da licina tebe a ustvari ce te samo tjesiti jer ti kinder lici na onog njenog gay drugara s kojim se uvek druzila, sto bi rekla ona pjesma „zivot pise tuzne price“ ustvari nisam ni siguran cija i dal je uopste to pjesma al nebitno idemo dalje,kad se sve sjebe tu su prijatelji da te podignu, nisam siguran dal da ovaj pojam „ prijatelji “ stavim pod navodnike il bez, zvucacu kao Fores Gump..al moja majka je uvjek znala reci : „mozes imati samo jednog prijatelja, a ne deset“ i u tog jednog vise nisi suguran, jbg da bi nekog upoznao trebas vrecu soli sa njim pojesti, bar tako kazu a odakle covece i so je poskupela, jedino da sam tucas kamen i lizes ostatak soli,minerala i ostalih djavola. Danas svi imamo tonu prijatelja, mjerimo ih po zahtjevima za prijateljstvo na internetu,Facebook-u, Twiteru i ostalim k** davorijama koje nam kreiraju zivot i nalazu kriterijume ko nam je prijatelj a ko ne, ono pravo se izgubilo, nadjes ti tu neku osobu sa kojom ces da zjakas ispijas kafe al sta ti vredi kad ce opet sutra ta osoba da postepeno, mucki i tako lagano da zadre sjekiru ne noz, noz bi bio isuvise human, u ledja da na kraju pomislis kako se nalazis u bitci za Carigrad medju vitezovima od silnih bolova. Kad bi te neko danas pitao, sta je prijatelj ? Da li bi znao definisati pojam prijatelj ? Zablejio bi se u prazno kao klinac iz 3. Razreda u tablu kojeg je nadrkani nastavnik matematike izveona tablu i pitao ga Pitagorinu teoremu samo zato jer je nadrkan na klincevog oca sto mu nije dosao cjepati drva, jer je ovaj isuvise skolovana gospoda da bisam cjepao. Stvrano covjek pomisli da je najbolje biti sam ali to je nemoguce ipak smo drustvena bica bar mislimo da smo, a ustavri smo samo komplikovani. A da ne krenem od musko-zenskih odnosa, da se zapitas dal je istina da su muskarci sa Marsa a zene sa Venere, umesto ljubavi sve veca mrznja ispada da na kraju ti odnosi nece ni postojati,sve nas ubija u pojam, zene se same oplodjuju, muskarci pocinju da pucaju metro-sex fazon sto je na granici da budes gay, Vijagra se reklamira na savkom cosku, jbt zar je toliko potencija opala da se mora bosti u oci sa tim, sta se desava sa drustvom, msm iskreno se covjek pocne radovati tim jahacima apokalipse, kad ce te covece vise dojahati.Ne znam mozda vam zvuci sve ovo previse pesimisticno ili samosazaljevajuce, il sam toliko skrenuo da ni sam vise ne shavtam sta je realnost, il smo mozda kao u Matrixu pa samo pojedini uz uzimanje crvene pilile progledaju dok oni sa plavom uzivaju o necemu sto je slicno zivotu il ga bar tako nazivaju.
Na kraju, sta reci ?! Mozda smo samo pesimiste pa smo ogorceni na zivot il je zivot ogorcen na nas ! Ali „The show must go on“,i tako dalje do sledeceg napada pesimizma !
a: i kako zivot prijatelju ?
b: ma goni se u tri lepe i ti i zivot i ko ti je prijatelj olosu jedan !
Sigurno se pitate šta li je sad ovo? Kako vukajlija i bućkuriš, pa gde to ima? Eee, ima, ima... Vukajlija predstavlja beg od stvarnosti ali i povratak u istu. Skup raznih mišljenja, likova i ličnosti koji dele svoj opus jedni s drugima. Fuzija različitosti koje čine savršen spoj.
Takav je život nas umetnika.
... nastavak iz II dela...
Polako prilazim školi i u jednom trenutku čujem jako čudno stenjanje. Blago metalni zvuk je postajao sve jači i jači. Hmm, ma ovo neko nekoga taslači. Ček, ček, polako počinjem i pokrete da vidim. Stratovariusov žbun je počeo da se njiše. Polako počinje da se nazire nečiji rč. I to baršunasti.
Duče… mmm… Duče.. ahmm, Dučeli, Dučeli, Dučeli- odzvanjalo je is ustiju jedne seksi šklopocije.
A, šta kažeš bato, kako molderi jebu?- reče mladić.
Svaka čast, familije mi - rekoh oduševljeno.
Dotična je pala u trans i počela da zvižduće neku melodiju iz Žikine šarenice, I am still there...
Eee, ova današnja omladina i mašine. Al' šta ćeš, kad je sve otišlo u kurac, neka ode i ostatak.Vidim da iz škole izlazi majka sa sinom kome je uvijena noga.
- Nemoj da plačeš sine. Doći će šinteri pa će da ga oteraju da se više ne mota oko škole.
- Tako je mama, onda će one velike čike da jure kucu i da joj bace one otrovne viršle, je l' da?
- Uuu, ljubi majka svog genija98.
E, jedna je majka. Nego, da nastavim dalje.Na stepenicama sam ugledao Perovića kako plače.
- Šta je bilo momak, zašto plačeš, šta ti se desilo?
- Nnnništa.:uvlači sline nazad i pokušava da smiri bradu koja igra kao kastanjete: Txe Prof, mi je dao keca i izbacio me je napolje.
- Zašto, šta si uradio?
- Pa, ništa, pitao me je Šarlo-v zakon, ja nisam znao formulu, zbunio sam se i dao mi jedan.
- Zbog toga?
- Da. Ja sam ga pitao zašto je to uradio i rekao mi je ovako, CITIRAM Decxko, nisi ti za ovo, ajd' što ne znaš formulu, nego ne znaš ni sliku ni reakciju da postaviš a kamoli definiciju da napišeš. I prošli put sam ti dao minus što nisi znao i nisi iz toga ništa naučio. Nisi ti za ovdeMARITIC ja sam poludeo, došao do njega, udario mu par šamara i izašao napolje.
- Pa, za koj moj plačeš tol'ko?
- A, šta tebe boli kurac!!!Sklonih se od plača ovog učenika, otkud znam, kakva je omladina još ću i ja da najebem. Bijem krug oko škole i naletih na jedno odeljenje. Samo što je počeo čas.
Luks učitelj: Izvinite deco što kasnim, sreo sam Robertovu majku i rekla mi je da vam drug danas neće doći u školu jer se igrao bombom... No dobro. Redari, ko nije na času?
Filip A: Blizanci Highlighter i Highlander i Filip Milić.
Luks: Dobro:počinje da gleda okolo da proveri:, a gde su Usain Bolt i Stefan Kostić?
Filip A: Pa znate da ima slobodan dan zbog sutrašnjeg takmičenja, Vi ste ga pustili. Stićka sam video malopre, stvarno ne znam.
Luks: Dobro... :uzima kjnigu: Redar, koja je zadnja oblast koju smo radili iz matematike?
Filip A: Algebra.Stižem u centar sela. Kako su ovde ljudi veseli pa to nije normalno.
- Ko si ti?
- Izvini, a ko si ti?
- Nemam pojma, ali me zovu šalabajzer.
- Ej, blago tebi +++. :predstavih se i ja: kakav je ono vašar?
- Au, to je šizenje svake godine ovde. Ajde da te odvedem da vidiš pa idemo na piće. Ok?
- Ae.Muzika je pičila na sve strane a na ulazu u vašar je stojao zeleni natpis: HVALA BONGU i Kajtezzz sa smešnom cigarom u ustima.
- Jeste li vi iz posnezajednice?
- Trošarina, brate, trošarina. Odmahnu smo glavom i prošli.- Šalabajzeru, kakve su ovo metalike?
- Ja ti kažem da je to šizenje svake godine. Ove godine organizator je CrnaBo. Dolaze pevači sa svih strana. Neki su i iz inostranstva došli na ovu manifestaciju. Billy Sharp i Arei Kuen. Gde ćemo?Dođosmo do šatora sa natpisom KAFANA NJENE MAJKE gde je pevao Glavni el Nino. Kakva ludnica, jebem ti sunce. Gori nebo, zemlja se otvorila.
'' Šta ću mala s' tobom
kunem ti se bongom…''
Đipa narod, peva, gađa se flašama, buksne se cepaju al' se niko ne svađa i ne bije.
Nađosmo slobodan sto i samo što smo seli, dolazi jedno luče da nas usluži.
- Bejbe, Lule, donesi nam…
FLJAS, FLJAS
- Nisam ja za tebe bejbe nego Lullaby, ščuo?
- JA JESAM:reče Šalabajzer: donesi nam dva piva.
- Lepojko, odnesi onoj ribi jedan gusti sok. : pokazujem za stolom gde sedi crnka prelepe duge kose:
- Budalo jedna, to je muško! Zove se Džela.
- Liii, nisam znao… a delovao mi je nekako snebivljivo u onoj ninka boji košulji.
- Nije ni bitno, ionako ga svi zovu Teodora. Nisi jedini koji je …Razgovor je prekinulo navijačko navijanje. Muzika je stala. Vrata šatora su se otvorila. Nastao je muk. Na ulazu su stajali nekakvi navijači, i po boji odeće rekao bih i da je među njima bio i sudija. Da, u pravu sam, sudija je. Lik uze mikrofon i poče da priča:
- Dragi moji sugrađani, svi vi znate šta se ovde održava svake godine…
ZNAMO! – reče Roki Bilbao i tresnu ga flaša u glavu.
TIĆU! Bruce priča! Sram te bilo :bip, bip, bip: - odbrusi mu jedan ćelavac koji nije vadio kurac iz usta.
Ja: Koji je ovaj?
Šalabajzer: Ma pusti ga! Večito se on nešto pravi pametan i ulizuje sudijama.
- Danas se održava takmičenje eNKaVeeeeeeee!
JEEEEEEEEE, ALEAAAALEAAAEEEEE- narod je pao u trans. Gazda šatora RockyPadre iz JaGoDine izneo je dva kompa i stavio na sto. Konobari donose dve stolice i postavljaju monitore.
- Sa moje desne strane je ekipa iz Niša!
CeeKaeM, tudutududu, CeeKaeM, tudutududu…
- Sa moje leve strane je ekipa iz Valjeva!
AaaaaL Bandi, tudutududu, Aaaaal Bandi, tudutududu…- Je l' bre, šta se ovo događa? – upitah.
- Auu, nisam ti rekao. Svake godine se bira Najbrži Komentator Vukajlije i to je ludnica.
- A, u čemu je fora, ne razumem?
- Gledaj ovako. Dva autora sa sajta dominiraju po broju komentara na sajtu i dođe vreme kad svi počnu da ih drkaju i zajebavaju kako je ovaj prvi ili drugi bolji od njega. Tu se uzburkaju strasti i…
- I, kako će se znati ko je pobednik?
Bruce pali neko sokoćalo…
- Onaj ko prvi OCENI I OSTAVI KOMENTAR NA OVOJ DEFKI!Count zero...
