Galanterija

Razgovor romulanskog gastarbajtera i konobara, nezaposlenog magistra konstrukcionog mašinstva, u letnjoj bašti random restorana, u random gradu neke od random država bivše SFRJ:
...
Konobar: Dobar dan, gospodine. Izvolite, čime možemo da Vas ponudimo?

Gastarbajter: More l' jedna golema porcija ćevapa avek luk si vu ple, petit šerpicu kajmaka, rebarca de pork, al' pazi da 'e bijen rostovana, ješčuo?! To je por mua! Đeljani i Avataru donesi neki jastozi i teglicu kafijara!

Konobar: U redu, dobrooo... Upisano. Gospoda žele nešto popiti?

Gastarbajter: Deder meni jednu boutej Evijan vode, je'an litre šampanj i meni i Đeljani po kafućino! I deder to malko brže, šta si se ukipio!
...
(nakon petnaestak minuta)

Gastarbajter: Đe s' ti dosad?! Ah, mon dieu, svaki put kad dođem u Jugu bude deža vi! To kod nas u Ženeva nema, zna se neki ranž i ko 'e u kaki žanr - radiš mlogo i bidne sve bijen po propisi!

Konobar: Gospodine, izvolite kaFućino, nadam se da se nećete oFržiti. Vidim da ste galanterija, a ako tim tonom nastavite, bićete i podna to Vam garantujem, makar izgubio i ovih 200 evra bedne crkavice!