Modni detalj iz devedestih koji se u poslednje vreme vraća u modu. Šuškavac je veoma česta pojava u srpskom društvu. Predstavlja jedan od osnovnih odevnih predmeta zemunskih ili novobeogradskih batica. Pretežno se nose šuškavci marke NIKE koja predstavlja simbol mode i dobrog oblačenja. Uz NIKE šuškavac neizbežne su NIKE AIR MAX patike i NIKE torbica. Cilj u kupovini šuškavca je da bude sto skuplji (bar 10 000din) i da ima što vise boja na sebi: crna, plava, bela, crvena, ljubicasta, zuta i siva. Takodje, u poslednje vreme se šuškavci često viđaju kod dece godista '98 ili mlađe u kojima oni tripuju da su navijači.

Kaže se za osobu koja je veliko zlopamtilo, baš kao i noj koji čak po deset godina pamti loše stvari koje mu neko uradi. Taj ne zaboravlja ni ono kad ste mu prosuli čips u obdaništu. Ne zaboravlja ni to da vam je išao po vodu kao klinac, dok ste vi igrali fudbala. Kako da ti oprosti onaj poderani album Svjetskog prvenstva 1998, kojeg je lijepio mjesec dana? A ono kad si mu bacio kliker što mu je ujak donio iz Holandije? Sinko, to se ne prašta. Crna lista je podugačka, kad tad doći će dan osvete.

Crna, tri broja manja ženska jaša, najčešće od niskokvalitetnog, mestimično ispucalog skaja, ili druge jeftine imitacije kože. Furaju ih klinkice sa urođenim odsustvom stila, kojima je najbitnije da i pored izvesne upale jajnika, ni po ciči zimi jakna ne pokriva buljsona, utegnutog u takođe par brojeva tesnije farmerke.

Bilo da furaju puš-ap, ili imaju prirodno urođene poteškoće za kičmu, jakna se ne zakopčava dalje od vrha abdomena, najpre zato što bi se buvljački rajfesšlus pokvario od naprezanja, a na ovaj način i sise ostanu na izvolte, taman da šofer trocifrenog GSP-a ima na šta da drka kasnije na okretnici u Bataji.

Zavereničko-profiterska organizacija, za koju se od pre nekoliko godina sumnja da stoji iza raspada Jugoslavije, obzirom da su savezi-naslednici profitirali od toga.

Da bi se razumela ova definicija potrebno je vratiti se u davna vremena (pre recimo 15 godina) kada se do ne-komercijalne muzike malo teže dolazilo. Dolazilo se, ali dovoljno teško da bude zanimljivo pronalaženje pravih stvari. Postojala je berza ploča kod SKC-a, prodavale su se i kasete, onda se presnimavalo... Bilo je moguće snimiti nekad ceo album na radiju (da, puštali su neki), video kasete nabaviti u klubu Atlantis (vlasništvo basiste Riblje Čorbe)...
E onda, recimo da ste nešto nabavili i želite da impresionirate nekog za koga znate da nešto slično sluša (impresonirati, lepog li glagola). I onda pozovete na kafu ortaka za koga znate da sluša Exploited, pa recimo da čuje i Black Flag. Ako je tako moguće pozvati/impresionirati ortakinju, tek onda sreći nema kraja. Za te pojmove pogledati/pročitati High Fidelity, a jednom i ja definišem snimanje kompilacije. Inače, kompilacija je bila fazon tog vremena, stvari raznih izvođača da se lepo kombinuju, kako smo kreativno sami osmislili.
Zašto bih nekoga impresioirao, odnosno edukovao odgovarajućom lektirom (kako smo neke albume zvali)? Pa zato što i sam kad sam prvi put čuo Dead Kennedys ili Bauhaus rekao sam VAU! Naravno, ako je reč o ortakinji ima razlog više.
A sada je ionako to sve lako dostupno, dosta je reći samo ime, lako će se skinuti sa neta. Neki znaju uporno da traže link, kao da nisu čuli za Google. Širokom dostupnošću stvari gube smisao.
Naravno, da bi edukacija uopšte imala smisla, potrebno je da druga strana ima neke predispozicije, u smislu muzičkog ukusa. Vidi primer.

Deca kojima je tesko da se snose sa svetom. Doduse, veoma su emotivni (rec "Emo" jeste nastala od reci "emotion", sto znaci emocije); bilo da su apsolutno happy ili potpuno depresivni, nece im biti problem da to pokazu (doduse, ponekad na extremne nacine, kao, npr, samopovredjivanje)

Odlikuju ih crni eyeliner (obicno imitirajuci crnu suzu koja im ide iz ociju), uska odeca, pruge, obavezno neki veoma morbidni motiv (kosturska glava i slicno). Kosa im skoro uvek pokriva bar jedno oko, crna i sa raznobojnim pramenovima.

Stereotipi o emo klincima: samopovredjivanje, suicidalne misli, fegeti

Doduse, ne prati svaki emo sve stereotipe.

Dokaz da je cisti kiseonik stetan za zdravlje.

Iliti, kao što bi jedan engleski pjesnik rekao " Pakao nema bjesa kao žena prezrena (slobodan prevod)". Izreka se generalno odnosi na sve žene, no nipošto nije uvek u negativnom kontekstu. Gorepomenuta izreka se može odnositi na ženinu lukavost, visprenost, pragmatičnost a bogme, i raskalašenost i osobenjaštvo, u ekstremnim slučajevima. Kao što je ova izreka prikladna u situacijama kada gospođa odradi muža za novu sezonsku garderobu i dijamantske naušnice, prikladna je i kada kuhinjskim nožem ubije i iskasapi muža, te ga posle spali.

Jedna od najvećih istina ikada izrečenih. U jednoj prosto proširenoj rečenici se može reći toliko mnogo stvari koje naučni tim sa Instituta za socijalne studije iz Merilenda, Masačusetsa ili odakle već proučava godinama i nikada ne prouči do kraja.

Nego, da se vratimo na temu.

Ogoljenost! Svi su ljudi relativno isti kada ih ogolite. Bez subkulturne uniforme na sebi, bez tragova dnevnih aktivnosti, lišeni samonametnutih žigova kojima dokazuju svoju osobenost, ljudi su skup kostiju, kože, iznutrica i duše (da se tako eksplicitno izrazim).

Zašto je ovo bitno? Pa, bitno je jer, iako dobar deo populacije kaže da se ljudi menjaju, nešto ipak ostaje nepromenljivo u njima. Ta nepromenljivost je nešto što ih podsvesno vodi do određene tačke (tačke pucanja), te se posle toga celo biće menja za 180 stepeni (mada, bolje je reći da se vraća u svoju primarnu formu).

Kakve veze imaju mlade metalke sa mladim splavarkama? Velike. Što je metalkica zagriženija, mračnija i opakija, to je tačka pucanja bliža. Što se taj metalski kvltizam više ispoljava, to je metamorfoza sigurnija. Retko, veoma retko je dalje "ucrnjivanje" znak iskrenosti - u najvećem broju slučajeva (cirka 75%) je to samo nanošenje novih slojeva na masku koja vremenom postaje teret, jer ju je teško nositi i uživati u tome.

Neretki su slučajevi gde se glumac toliko uživi u ulogu da i sam postane ono što glumi. Takođe su, kao ovde, neretki slučajevi gde se ljudima smuči da budu neko drugi, jer to nisu. Osećaju da nisu, znaju da nisu i voleli bi da to nikada i nisu postali. Ali, želja za prihvatanjem, dobijanjem neke počasti, pripadanje nekom (bilo kom) čoporu je toliko jaka da čoveka natera na svakakve mere. Očajničke mere.

Zabavno je, u početku. Žurka dugo traje, ali se vrhunac brzo dostiže. I - to nije to. Nešto ne štima, ali se ne zna šta. Manjak truda? Možda. Zato se konstantno nastavlja sa trudom, grčevitim trudom - na silu. Dodaje se jedna ogrlica (jedna stega), pa druga, pa treća. Crna maska oko očiju se konstantno uvećava. Vizuelni mrak oslikava duševni mrak, jer sve je to neiskreno, što prema drugima, što prema sebi. Laž.

BUM!!! Promena. Metamorfoza. Šejpšifting. Presedanje iz jednog voza u drugi, iz Zvezde u Partizan, iz Barse u Real. Sve što je bilo sada nije i sve što jeste kao da je tu odvajkada. Nema vremena za podsećanje na stari život, nema potrebe za sećanjem na davnašnje trenutke. To ti je što ti je i tako treba da bude. Ali (!), nikada nije i neće biti sve potaman i nikada neće biti one prave sigurnosti, pravog osećaja pripadanja, te je potrebno latiti se s vremena na vreme jednim finim, sočnim i perfidnim pljuvanjem po svemu onome čemu se nekada pripadalo.

Pre osamostavljivanja i započinjanja solo karijera, pevačice u vokalnim (bez)istrumentalnim sastavima, u kojima, naravno, postoje dva ženska člana, mlađoj muškoj populaciji su poznate kao leva i desna, jer sve može da se dogodi, ali imena da im upamte, e to nikako. A i potpuno im je nevažno. Mogu se nazvati i plava i crna, crvena i smeđa, zavisno od ličnog obeležja koji ih karakteristiše, ali taj trenutak u kojem su u datom trenutku na tv-u je kruncijalan - leva i desna. Dok klinkice u svojoj ljubavi prema tinejdž bendovima, znaju tačno sva imena i lične podatke svojih idola, pa tako i to da je raznosač kablova rođen u Karakasu, klinci se uvek okreću svom vizuelnom zapažanju.

Crnačka močuga.

Lajtmotiv u svim filmovima Emira Kusturice još od vremena kada je otac otišao na službeni put.

U skupu velikih strahova od nesreće u sreći, tačaka jina i janga, mušice u supi, ulja u vatri, dođe potraga za begom od ponora, osećaja da se crna tačka približava i grabi napred snagom geparda. Dok bežiš ne gledaš iza, strah od straha iza tebe je ispred avetinja. Strah je nem, strah provodi riku kao površina jezera. No, dok te zvuk navodi, osećaš da je on jedini putokaz, snaga u nogama, ništa od nje za osvrt, ali nikada veće bliskosti sa zveri, budi svestan da si se poistovetio sa njom jer ne pojmiš da ona tebe i vidi ispred sebe, a tvoj miris ju je i doveo.

idealna zena

Cudna stvorenja podeljena u dve skupine. Jedna vrsta je pre svega prilagodjena zivotu u vodi, dok je druga vise suvozemna varijanta. Medjutim, cak i ako zive u razlicitim sredinama, slicnosti su krajnje ocigledne:
-Preporucuje se konzumiranje obe vrste nekoliko puta nedeljno,
-I kod jednih i kod drugih, one manje masne su na vecoj ceni,
-Nivo inteligencije im je podjednak, mozda su ove vodene u blagoj prednosti,
-Obe vrste pri kretanju moraju da imaju naglaseno mrdanje zadnjicom,
-Usta retko kada zatvaraju, a svodi se na istu vaznost ono sto suvozemne izgovore, a vodene nisu u stanju,
-Vodene su malo modernije, pa ih mozemo naci u vise varijanti, dok su kopnene tradicionalnog vaspitanja, pa su u varijantama: crna, ridja, plava., plava se kod obe vrste ceni najvise.
-Nose podjednako odece i ono najbitnije, najveca riba se uvek istice u svom jatu.

Rmbačiti, raditi teške fizičke poslove, nadničariti.

Lik kome bi na broju skinutog mraka pozavideo i Lane Gutović u ulozi Pustolova koji je imao običaj da nas na kraju svake epizode počasti nekim novim 'specijalnim' mrakom - crna boja koja je uvek izgledala isto, ali je poticala iz pećine u kojoj žive emancipovani medvedi, jednojajčane ribe i prosvećeni daždevnjaci. Lik iz priče, nadaleko poznati jebač presretač, ime koje pola publike na Marakani na Cecinom koncertu vrišti u jednoglasnom horu, dok druga polovina ljubi tetovažu na ruci. Ortak baja. Živa legenda na čija pleća se svaljuje odgovornost za nestanak zmajeva.

Komentar koji služi da dočara pojavu one persone koja kud' god zađene, ili ne daj bože pogledom prostrijeli, izaziva isti nivo zaprepašćenja i pritom čuđenja kao dvoglava avet ili kakva karakondžula uzdigla iz pakla.
Samo njeno viđenje iz daljine uzrokuje svrbuckavo peckanje u očima nesrećnog gledaoca.
S time u vidu, prosto bi čovjek rekao da je njegov pokojni čukunđed, nakon svih godina krčkanja pod zemljom u sosu od gljivica, bakterija, pa možda i crva, maneken za dotičnu zvijer.

Persona, prolazeći neočekivano pored "bezazlenih" starica, često biva poprskana svetom vodicom.

Source: Crna Gora; pritom moguće da je izraz sada arhaizam.

Tinejdžerski opis čoveka koji je prešao tridesete, a sve mu je ravno. Njega je gotovo nemoguće izbaciti iz takta, uvek je 'ladan k'o špricer. Iskusno izbegava sve provokacije i podjebavanja i okrene ih u svoju korist uz osmeh na usnama. U svakoj situaciji nađe nešto smešno i zabavno, ma koliko crna bila. Videti ga ubedačenog ili besnog je prava retkost i tada svi zaneme i sklanjaju mu se s' puta.
Takav sklop ličnosti je najčešće posledica mehanizma odbrane zbog života u kući gde je odnos žensko : muško bar 3:1 (žena + dve ćerke, a on na drugoj strani, a u ekstremnim slučajevima žena + ćerka + njegova/njena majka). Jer, ako ne razvije takav odbrambeni mehanizam, najebo je i ludara mu ne gine!

Svesni ste da vam je dete kompletni idiot, i da, iako ga volite najvise na svetu, vas je jebi ga, uvideli ste da ako mu vi ne pokazete kako i sta i gde, ostace sa vama da ga "dojite" do kraja zivota.

Buducnost, mozda, nije tako crna ako neko zna kako, moze da bude i siva, ali vase dete ima toliko zelja i prohteva, a i dalje je staticno i ne mrda iz fotelje dok mu dorucak ne spremi mamica.

I tako, ne zelite da mu ubijete sve nade za bolje sutra, ali mu ipak, nekako, stavljate do znanja, da stavom koji ima, pa nece postici, maltene, nista.