Najlicemernija moguca rečenica.Verovatno proizlazi iz nekog kajanja , i uglavnom je reč o porocima.

Izraz koji se koristi kako bi te pripremili na neočekivanu užasavajuću bol,uglavnom se izgovara uz lazni osmeh praćen trunčicom tuge i zabrinutosti...

Uvod u priznavanje nepojmljivog do tada, bilo kao odraz oduševljenja ili razočarenja.

Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Dete, kojem bih poželeo da bude lepo na tatu, a pametno ... e jebi ga.

Ono dete kojem pokusavas da objasnis nesto na fin i diskretan nacin, a ono ne kapira o cemu se radi...

Nema druge, dete je nešto zasralo.

Savet vlasnika malih vrištavaca.

Šetala bih ja dete, al njega ne mogu da vežem za banderu kad udjem u prodavnicu.

Lekarska modifikacija majstorske devize: Ko ti je ovo radio? Zaključak o zasiranju prethodnika se sam nameće.

Kada ti priđe krimos sa nožem da ti traži pare i mobilni, a ti ćeš njemu: "Kradljivče, ne kradi!".

Majka svih ispala. Ma šta majka, ĆALE svih ispala. Kad vam neko ovo kaže znajte da možete u njega da se uzdate ko Koštunica u obaveštajne agencije. Ovo je Juda rekao Isusu noć pre nego što ga je prodao, menadžer Detroit Pistonsa svojim nadležnima kada mu je poveren izbor pika na NBA draftu 2003., i priča se da je ovo možda bio odgovor Ruzvelta kada ga je Hirohito pitao da mu sredi nešto, neki mir za Japan 6. Avgusta četres'pete.

Odličan izgovor onih koji imaju dete za izbegavanje dosadnih porodičnih skupova.

Jer, nijedan nije dovoljno dobar za mene. Ni bogat, ni siroma', ni lep, ni jak, ni visok, ni mlad, ni iskusan - sama sam sebi dovoljna.
Nema veze što sam profuknjača sa kilometražom k'o MAN na relaciji Instabul - Hamburg, što ispod odeće moram da nosim elastinske kostime da mi telo koliko toliko izgleda k'o telo, što mi u bore možeš zasejati redak kukuruza, što mi za zadvoljenje treba dabl penetrejšn, izvođači radova Leks Stil i Mandingo, Načo Vidal prva rezerva, što sam i na to sve tuka u glavu. Jednostavno nema veze, jer, rodiću sebi dete.

U određenoj sutuaciji, ovo je pitanje posle kog slobodno možete da zaključite da je vaš sagovornik destilovani kreten.

Dete neke VIP ličnosti. Ostala deca su samo, deca.

Ovo izgovara novopečena tašta, pošto joj se ćerka ne javlja posle prve bračne noći.

Свима нам је вероватно позната теза како се старији људи сећају "добрих времена" не због тога што су реално била толико добра, већ због тога што се враћају у младост када им је све деловало лепше и када су и сами били лепши.
Прођоше нам младости у ишчекивању бољег времена, и како време пролази, све теже ми је да замислим колико нашим потомцима треба бити лоше да би могли да им причамо такве приче.

Retoričko pitanje, koje se postavlja u trenucima kad ideje prerastu u dela.

U recniku mog cala ''ovo moje govedo'' sam zapravo - ja.