Najlicemernija moguca rečenica.Verovatno proizlazi iz nekog kajanja , i uglavnom je reč o porocima.
Cile puši sa uživanjem , dok ga ostali klinci posmatraju.
C:klinci nemoj nikad da probate ovo govno,i ja se kajem mnogo .(a puši sa uživanjem)
Izraz koji se koristi kako bi te pripremili na neočekivanu užasavajuću bol,uglavnom se izgovara uz lazni osmeh praćen trunčicom tuge i zabrinutosti...
Kod zubara:
(nestalo je anestezije posto ste otišli kod drzavnog,jer nemate para da idete kod privatnika)
Doktor: nije još stigla anestezija?(mrmlja sestri kako ga vi ne bi čuli ali fail'uje)
Pacijent:Nema anestezije? Da dodjem ja drugi put?
Doktor:Ma jook bre de ćeš sad kad si već dosao?
Pacijent:Ali ipak..
Doktor:Ne boj se ništa.(stavlja masku,uzima bušilicu i približava se vama i sa naboranim čelom izgovara) Ovo će malo da boli...
Uvod u priznavanje nepojmljivog do tada, bilo kao odraz oduševljenja ili razočarenja.
...2063. godina... autor Kashof objavio 100 000-u definiciju... fanovi oduševljeni... povećao prednost u odnosu na drugoplasiranog Džonija na više od 50 000 poena...
...intervju sa Džonijem...novinar: Šta imate da izjavite povodom ovog istorijskog uspeha gospodina Kashofa, znamo da ste u prošlosti imali toliko okršaja...?
Džonimir: Mislio sam da ovo nikada neću reći! Huuuuuu... (duboki uzdah) On je bog definicija!... Aaaaaaaa! (uhvati se za grudi i pade)
novinar: Brzo, brzo, vadite mu jezik!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
...sadašnjost...
Kvejk: Brate što obrisa ovu poslednju defku, dobra je bila?
Jocko: Jadan skor... katastrofa... više ni sleng ne prolazi.
Kvejk: Sve mi je jasno... Mislio sam da ovo nikada neću reći... Idem, dosta je bilo!
Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.
Gazda:“Je l’ bilo posla od jutros?“
Radnik:“Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Dete, kojem bih poželeo da bude lepo na tatu, a pametno ... e jebi ga.
Ono dete kojem pokusavas da objasnis nesto na fin i diskretan nacin, a ono ne kapira o cemu se radi...
Dete1: Joj celo jutro sam imao tvrdu stolicu, ubio sam se... :(
Dete2: Sta, kupio si novu stolicu za sobu? Cool!
Dete1: Ne bre, imao sam zatvor...
Dete2: Kakav zatvor?
Dete1: Pa znas... Ono suprotno dijareji...
Dete2: Sta je dijareja?
Dete1: Je*em te glupog, govno mi je tvrdo, ne mogu da serem!
Savet vlasnika malih vrištavaca.
Šetala bih ja dete, al njega ne mogu da vežem za banderu kad udjem u prodavnicu.
Lekarska modifikacija majstorske devize: Ko ti je ovo radio? Zaključak o zasiranju prethodnika se sam nameće.
- Auu, šta rade ovi... pa koja budala ti je ovo prepisala?
- Samo da vidim... Paaaa, doktore ovo je vaš izveštaj!
Kada ti priđe krimos sa nožem da ti traži pare i mobilni, a ti ćeš njemu: "Kradljivče, ne kradi!".
Majka svih ispala. Ma šta majka, ĆALE svih ispala. Kad vam neko ovo kaže znajte da možete u njega da se uzdate ko Koštunica u obaveštajne agencije. Ovo je Juda rekao Isusu noć pre nego što ga je prodao, menadžer Detroit Pistonsa svojim nadležnima kada mu je poveren izbor pika na NBA draftu 2003., i priča se da je ovo možda bio odgovor Ruzvelta kada ga je Hirohito pitao da mu sredi nešto, neki mir za Japan 6. Avgusta četres'pete.
Džukac: '' Pero, brate, el moš' mi središ nešto kod Kaće?''
Pera :gasi treću buksnu i izduvava poslednji dim: '' Bre, brate, što se mene tiče, znaš da problema neće biti. Kad sam ja tebe zajebo?Bog: '' Evooo! Evo bre! Evanđelina, el me čuješ mamicu ti.... idem na pijacu, čuvaj mi ove jabuke. Š'čula?
Eva: '' Ma nema brineš, što se mene tiče, nema problema, neću da ih taknem. ''Nesretni autor:'' Gazda, ovo mnogo baguje, dao sam za ktitora, evo, ima šurnajest ktitora već...El će da bude neki novi server nešto?''
Kajzen: '' Ma što se mene tiče, odma' ako treba, neće biti problema, neće pvt da bude sjeban i neće pola defki da se prikazuju kao ocenjene iako ih prvi put vidiš i neće da baguje posle 9 uveče. Sve ću ja da sredim.''
Nesretni autor: Gazda ozbiljno pitam, el će da bude nešt...''
Kajzen: REKOH BIĆE!
Odličan izgovor onih koji imaju dete za izbegavanje dosadnih porodičnih skupova.
Ajde bre kupite prnje i dolazite ovamo. Tu su nam i baka Draga i teča Mile i mali Srđa. Baš bi voleli da vas vide!
(Joj kakva smor ekipa) Tetka pozdravi ih puno , znaš da bi smo vrlo rado došli ali bolestan nam je mali, pa mora da miruje još nekoliko dana u kući.
E baš mi je žao. ali ok- opravdano!
Jer, nijedan nije dovoljno dobar za mene. Ni bogat, ni siroma', ni lep, ni jak, ni visok, ni mlad, ni iskusan - sama sam sebi dovoljna.
Nema veze što sam profuknjača sa kilometražom k'o MAN na relaciji Instabul - Hamburg, što ispod odeće moram da nosim elastinske kostime da mi telo koliko toliko izgleda k'o telo, što mi u bore možeš zasejati redak kukuruza, što mi za zadvoljenje treba dabl penetrejšn, izvođači radova Leks Stil i Mandingo, Načo Vidal prva rezerva, što sam i na to sve tuka u glavu. Jednostavno nema veze, jer, rodiću sebi dete.
- Ćero, što se ne udaš?
- Ma, rodiću sebi dete, muško mi ne treba.
- Što pušiš kurac?
U određenoj sutuaciji, ovo je pitanje posle kog slobodno možete da zaključite da je vaš sagovornik destilovani kreten.
Dajem drugu telefon da pogleda klipove, on tako gleda, i pokazuje mi ludog trenera/2girls1cup/pacovi2kile ili bilo šta slično i pita ko je ovo snimao.
?!!!??!!?!???!?
Ovo izgovara novopečena tašta, pošto joj se ćerka ne javlja posle prve bračne noći.
Tašta nervozno okreće brojeve telefona kod zeta i ćerke... i niko se ne javlja.
tašta: (uz plač) JOOOJJJ!!! ZETE!!! Siđi zete ubićeš mi dete!!!
Dete neke VIP ličnosti. Ostala deca su samo, deca.
Lea Kiš: I je l' ste udati?
Zvezda Granda: Da, da, već tri godine. Imam dvoje zlatne dečice, zlatni su stvarno.
Lea Kiš: Ha-ha-ha. APLAUZ!
Svima nam je verovatno poznata teza kako se stariji ljudi sećaju "dobrih vremena" ne zbog toga što su realno bila toliko dobra, već zbog toga što se vraćaju u mladost kada im je sve delovalo lepše i kada su i sami bili lepši.
Prođoše nam mladosti u iščekivanju boljeg vremena, i kako vreme prolazi, sve teže mi je da zamislim koliko našim potomcima treba biti loše da bi mogli da im pričamo takve priče.
2040. godina. Negde u Srbiji.
- Mama! Koja aplikacija je za večeru danas?
- E moj sine. Ne znaš ti kako je bilo ranije. Gajili smo biljke ovde, kod nas, na zemlji. Ovo gde su sad ovi reaktori, tu su ranije bile njive zasejane žitaricama. Ja i baka smo sadili paradajz u bašti, pa kad ogladnimo, samo siđemo dole i otkinemo. Eh, srećna vremena.
Retoričko pitanje, koje se postavlja u trenucima kad ideje prerastu u dela.
29. jul 1914. rano ujutru,
Apis: Gavrilo, budi se!
Gavrilo: Ufff, jebem ti šljivovicu, neću više nikada da pijem!
Apis: Gavrilo, počeo I svetski rat, ubili su Franca Ferdinada!
Gavrilo Princip: Ko bi rek`o da je ovo bila moja ideja?
U recniku mog cala ''ovo moje govedo'' sam zapravo - ja.
Keva od druga: Moj Miso je i ove godine odlican za polugodiste. Ima dve cetvorke, ali sad ce na raspustu da uci i to da popravi.
Moj cale: A, ovo moje govedo, sedam jedinica ima. A im'o bi i vise, da mu nisam rek'o da cu mu oduzmem internet ako ne popravi kojeg.
