"Ne može i nemoj da me nerviraš" na majstorski način. Dođe tako mušterija kojoj su negde rekli da može da se napravi od drva šporet i od babe devojka, pa onda traži da se pored te nemoguće prepravke napravi još par izmena, da se dobije drvena baba i šporet-devojka. Pošto je neko upalio da je to lagano da se izvede, ne odustaje od svoje zamisli dok ne čuje rečenicu iz naslova.
-A, pa to ne može, ne pasuje. Ovo ti je đunta sa sitnim nutom.
-Jeste, Žile, rekli su mi da može da se ubudži.
-Jesu li ti tako rekli? Pa dobro, neka ti ubudži onaj ko ti je rekao, ja ne umem.
Najširi odgovor koji sagovorniku mnogo ostavlja da nagađa.
Zajeban odgovor roditeljima, ženi/devojci, šefu.
- Ćao sine, hoćeš da kupiš hleb kad kreneš kući?
- Važi ćale. Aj sad, moram da idem nešto da završim.
....Oblačak ćaletu iznad glave - vucibatina jedna, trebalo je da ga bijem na vreme, opet se negde drogira, bleji po parkovima, priveli su ga već u policiju.- Ćao, ljubavi, šta se radi?
- E, evo idem nešto da završim. Čujemo se kasnije.
.... Oblačak ribi/ženi iznad glave - skot najobičniji, opet je sa onim večitim mladoženjama/ nedojebanim majmunom, sede u kafani, jurcaju za kurvama, možda već imam neku polnu boleštinu.- Zdravo, Petroviću. Reci mi, onaj izveštaj o rastu proizvodnje koji sam ti tražio....
- Dobar dan, direktore. Evo spreman je, doneću vam ga čim nešto završim.
....Oblačak diši iznad glave - jebaću im svima mater, neradnici nijedni. Verovatno je majmun u pošti i plaća račune, a u kancelariju će da se vrati sa punim kesama. Majke im ga nabijem neradničke, sutra će svi u 6 da mi se nacrtaju.A istina je potpuno nebitna.....
Kao na primer da je sin pošao da mu upišu 10 u indeks iz marksizma, da je onaj mučenik pošao da kupi neko nesrećno cveće za godišnjicu, i da je ovaj mučenik do kolena u toneru koji mu se prosuo dok je grozničavo štampao izveštaj.Samo vaši ortaci iz kraja znaju da ste otišli da kupite kremu za šuljeve za babu, čim izvalite nešto što zvuči tako misteriozno i bitno.
Kada nam mama saopsti ovu cuvenu recenicu, kroz glavu nam prolaze sve najgore gadosti i stvari koje smo u proteklo vreme uradili, a za koje mama, naravno, ne sme da zna. Obicno se na kraju ispostavi da je sve samo lazna uzbuna.
mama: Marija,dodji ovamo,imam nesto da te pitam...
Marija(da nije saznala da izlazim sa komsijom Djoletom koji je mafijas,ili da sam se kresnula sa Pericom,da nije videla moje polu-gole slike na fejsu...): kazi mama...
mama: Da neces mozda da odes u prodavnicu?
Marija(sva srecna): naravno mama,obozavam da idem u radnju!
mama: o.O
Lukavo pitanje iskusnih jebača, pre nego što vam iskažu svoj stav o opasnoj ribi koja je upravo prošla pored vas...
MIRKO: - "Je li Cobu, jel' tebi ova Manda nešto u rodu?"
COBE: - "Nije brate, otkud ti to?"
MIRKO: - "E, ala bi' ja nju jeb'o..."
Izraz koji sluzi da oznaci da je nesto nemoguce uraditi,odnosno da sagovornik ne zeli da izvrsi odredjenu radnju ni pod kojim uslovima.
-Komso,imam 15 tona uglja,mozes da mi pomognes da utovarimo sutra?
-Ma,da ti je sir k'o kajmak,ne bih nedeljom ustao iz kreveta,'ajde pali!
Najbolji izgovor kad te neko pita da li si jeb'o,a ti nevin.Jednaci se i sa ,,eh sad kad bih ti rekao,,. Najbolje je zato sto nit' si slagao,nit' priznao bolnu istinu.
A: brate ti si vec dugo sa ovom Majom,si je kar'o?
B: Ne smem da ti kazem brate,stvarno...A: Brate, pola godine se vucaras sa njom i da je ne opalis?!
B: e budalo,sad kad bih ti rekao..A: brate...NECES JEBATI!
Najpraktičnija pohvala za ženski izgled.
- Ispalo ti je nešto. :Tako, tako. Sagni se. Tako. M. M! M! I' što volim kad žongliraju lančić. A sa ove strane? Ijao al' je razdenula!:
- Hvala, hihihi.
- Molim, i drugi put.
U nedostatku inspiracije kad kazemo roditeljima prilikom izlazka iz kuce da nam kupe nesto,a kad nas pitaju mi im kazemo nesto lepo.
Tata(oblaci jaknu i sprema se da izadje napolje)
Dete: Tata gde ides?
Tata:Idem da pogledam nesto oko kupovine
Dete:Kupi i meni nesto.
Tata:sta?
Dete:Nesto lepo.
Kletva koja iskazuje najveći stadijum želje za nanošenjem bola. Verovatno boli neopisivo. Izriče se samo u posebnim prilikama. Mislim, 'ajde ti zamisli da ti neko vadi grkljan na dupe...
Vera: "Nisam, Milevinog mi groba, nisam!"
Vesna Trivalić: "A nas dve ćemo lično da se obračunamo, grkljan ću na dupe da ti vadim!"
------Mare: "A zato što si mi premazao sve račune antraksom, pa mi iskljucili sturju, telefon, vodu a uskoro će i net, grkljan ću na dupe da ti vadim!"
1) Idem da bacim blato.
2) Idem da ga izdrvim.
dečko: E sačekaj me samo sekund, moram nešto da obavim. Raskomoti se i osećaj se kao da si u svojoj kući.
devojka: Izdrkaj ga i za mene molim te, a ja odo!
dečko: Ma nije to, moram da serem.
devojka: Aha, kad završiš, donesi mi čašu vode, molim te.
dečko: Nemam soka.
Rešenje svih problema koje ima tinejdžer. Obično savet dobija od njegovog iskusnog ortaka koji je takođe imao problema sa deprom ali ovaj vid istresanja mu je veoma pomogo.
-Jaooo, keva se dere na mene, ćale neće da da za nove tike, vidi je Mira, ni ona me neće više. Pu, jebem ti ovakav život.
-Dobro je, opusti se.
-A šta opusti se, šta? Pogledaj kako je sranje ovaj život, šta ga živim, samo gledam da zapalim negde!!!
-Brate, ti hitno moraš nešto da pojebeš.
Pitanje koje postavimo ortaku koji nam nikada ništa ne veruje. Izraz nastao kao posledica obaveze savremenog muškaraca da uplati curi kredit kao dokaz da je ozbiljan.
-Bio sam juče na faksu i sreo sam onu ribu.
-Zezaš?
-Ozbiljno. I pitao sam je da odemo na piće, i ona je pristala.
-Ne seri.
-Dala mi je i broj telefona.
-Zajebavaš?
-Hoćeš da ti uplatim kredit da bi shvatio da sam ozbiljan?!
Najveća neuroza našeg vremena.
Proizvodnja... Kontam da je bradati čika imao prava kada je rekao da su prve države nastale kada je došlo do viška u proizvodnji. E, pa, onog trenutka kada je došlo ne samo do viška već i do činjenice da su skoro svi svuda počeli da proizvode iste stvari, javila se potreba da se smišlja nešto što drugi nisu kako bi se kao takvo lakše prodavalo. Ne bi se "Jabukini" proizvodi, uprkos objektivnim nedostacima i visokoj ceni, tako dobro prodavali da nema tog marketinškog momenta o "posebnosti" i "pripadanju eliti".
Zatim umetnost. Slikaru je dosadilo da slika sto pejzaža slika tehnikom ulja na platnu, muzičaru je dosadilo da piše simfoniju kada sva publika već zna da će, ako je već u C-duru, druga tema biti u G-duru; književniku je dosadilo da razvlači čitalaštvo pričom o katarzi... Zato je slikar odlučio da zajebe stvar i stavi onu golu žensku na sred platna, muzičar da ponudi publici grozne zvuke pritom sa scenama javnog žrtvovanja, a književnik knjigu bez ikakve poruke i radnje.
A vojnik? Vojnik je odlučio da zajebe neprijatelja tako što će ga udariti tamo gde je najmanje logično, i potpuno van svakog viteštva, tamo gde će ovaj najmanje očekivati- dakle, preko Ardena, a ne u Mažino liniju.
I tako u svemu, od ešarpi, koje će prodati neki poseban motiv, do NASE, koja će svoje finansiranje opravdati time što će poslati par desetina fotografija Plutona.
Mitrović: Gledanost nam je blago pala, treba nam nešto novo, novo...
Producent: Ne znam, da nateramo Staniju da masturbira pred Ekremom?
Mitrović: Sine, te stvari smo imali...
Producent: Žeks, stvarno više ne znam. Neka je jebu trojica u isto vreme, bolje od toga ne mogu da smislim.
Ne umem ja to tebi da objasnim, ali ulažem kviska. Udar na inteligenciju sagovornika, kojim se prikriva sopstveni nedostatak znanja ili pak zataškava kakva rđava rabota.
- Kako sam gotivo matu nekad, i onda dođe četvrta srednje, jebeni integrali, počeh da ređam kečeve, jedva me pusti luda Pešićka da ne idem na popravni. Ispuših za budžet na sociologiji posle. U kurac i integrali. Čemu to služi uopšte, nikad mi nije bilo jasno?
- Brate, kako si tako ograničen, bez integrala ne možeš da rešavaš diferencijalne jednačine.
- Super, ne mogu. Koji moj da ih rešavam uopšte?
- Pa njima opisuješ promenu stanja nekog sistema. Znaš, mi inženjeri to uvek koristimo.
- Kako, jebote? Šta, udariš temelj, pa sedneš, uradiš par jednačina pomoću kojih podigneš prvi sprat? Ne kapiram ništa.
- Džabe, mogu ja tebi do sutra da objašnjavam, nema šanse da ukapiraš.--------------------------------
- Ćale, deca u školi me jebu ko mladog majmuna i pričaju da si se ispilio iz komunističkog šinjela, dobio dva stana, član si četiri upravna odbora, a članske karte stranaka menjaš ko gaće. Oću odgovore, ćale, nemoj da postanem nervno labilan, pomozi mi da te ne ubijem, reci mi da nisi tolika balega kao što pričaju.
- Sine moj, da tata nije takav, ti i mama biste sad jeli dudinje. Šta misliš odakle kinta za Marmaris u julu, tvoj džojstik od 5 iljada i mamin sedmodnevni solarijum? Tata se snalazi kako ume, i to samo zbog vas.
- Da, ćale, a tvoj novi A8, to je isto zbog nas? I ove kurve što svaki dan dahću na fiksni, i to je pretpostavljam zbog nas. Ma u pravu su deca, ti si prljava klošarčina.
- Ne možeš ti da shvatiš to, sine, još si mali. Kad porasteš, i ti ćeš tako, veruj mi.
Pitanje koje partneru posle seksualnog odnosa postavlja dugogodišnja devojka koja se u međuvremenu ugojila i izgubila samopouzdanje.
Zadnji sekundi gorepomenutog čina:
On: "Ahhh! Aaaahh! AAAhhhhH!"
Ona: "Ah..aaaahh...aaahh.."
On: "Aaaaahhh! AAhH! AaAhH!
Ona: "Aah..ahH...AAhhh..."
On: (onomatopeja Spartanca pred juriš)
Ona: "Aaaaaaah..."
On pali cigaru i gleda u plafon.
Ona: "Jel jebeš ti nešto sem mene?"
Ovaj izraz se koristi kada ne želite da pričate sa nekom osobom ili je ona veoma dosadna. Ovo je odličan način da izbegnete dosadna pitanja i saslusanja drugih ljudi.
Milena: Išla sam sa drugaricom na more, i tamo sam upoznala...
Aca: Jel čuješ da nešto puca?
Ukazivanje nekom na to da bi mogao da uzme nešto da radi a ne da sedi ceo dan.
Možeš malo da središ onaj lom u garaži, sediš tu ceo dan, dupe će da ti povuče vlagu.
Ni pod kojim uslovom! Pa da si Jakob Rotšild pre dva'es i kusur godina sa sve dva para alata između nogu!
Ma, može da se odnosi na svašta nešto, ne samo na muško-ženske odnose. Tek, u principu isto znači: NEĆE DA MOŽE! Što bi rekli braća južnjaci.
Čuje se u ruralnim predelima, mada može da se čuje i od pojedinih "građana".
Ko je Jana, to još nije autor razjasnio najbolje! Što je ta Jana tako posebna kad ti je majka, verovatno da niko živi na planeti i ne ume da objasni. Ali, tako se kaže...
Brat: Ajde idi kupi jednu paklu Marlbora, nemam cigare više!
Sestra: Učim!
Brat: Ma, ajde, bre, šta učiš, avgust mesec, ni ja ne učim iako za dva'es dana imam popravni iz matematike!
Sestra: Učim, izađi napolje! Sram te bilo! Pušiš u tvojim godinama! Još ja da ti kupujem cigare!
Brat: Ne seri, majke ti! Kakvo si ti govno od čoveka!
Sestra: Esam govno? Esam govno? E znaš kad ću cigare sledeći put da ti kupim?! Pa, ni da ti je majka Jana, a ne ova naša obična! Marš napolje, stoko tupava! (gađa ga random dohvaćenim predmetom).
Nešto kao savetuju da čovek treba da piše dnevnik... Da svoje misli i koliko-toliko realne događaje pretoči u neka dva tri nevešto sklepana pasusa na parčetu papira.
Sad, sve je to lepo, ali mene tu nešto malo kopka. Svuda govore kako je taj dnevnik tvoj najbolji prijatelj kome poveravaš sve tajne, i koji te nikada ni zbog čega neće osuđivati. I koji ti se neće smejati što ti je čak i debela Marija dala, ali korpu.
Sad ja tu sve razumem, razumem i da se meni ta sveska ne smeje što stojim kao izgubljeni robot koji je tek spoznao da može da misli dok prolazi neko ko spada u domen onih koji mi se sviđaju, ali to poverenje.... Nekako... Nikako baš nemam poverenja u dnevnik. Sve mislim neko će to da čita. I to ne samo neko drugi, nego i ja. Znači to mora valjda da mi i posle dvadeset godina izgleda kao da nisam baš bila toliki izgubljeni slučaj. Mora da valja ne samo ako drugi krišom uzmu da čitaju, nego mora i meni da valja. Znači li to da ja ne znam ni ko sam onda, ili da znam da neću biti ja za dvadeset godina? Pa to nekako, kao malo strašno zvuči... Hm...
Ako nam je dnevnik zaista najbolji prijatelj, da li to znači da taj najbolji prijatelj i nije tako vredna stvar kako nam se čini? Da li potpuno poverenje između dve individue stvarno postoji? Ili možda samo imam previše slobodnog vremena pa serem.
Kaže ako ti je dosadno izmisli nešto zanimljivo. Idem ja tako na tavan i naiđem na neku kutiju. Kutiju od... recimo bombona. One kao za tvrde bombone što niko normalan ni tada nije jeo. Ali lepe bile kutije, pa ljudi kupovali. A još i u nutra bombone da ponudiš nezvanom gostu da ne može da te kritikuje kako mu ništa nisi izneo. I bila kutija baš rđava, verovatno od stajanja na tavanu. Oksidacija uz prašinu i sve to. I u kutiji samo neko pisamce. Čudno nije čak ni bilo požutelo, zaštićena celuloza od sunca, a i oksidacije koliko toliko, kontam. I na papiru pisalo: ''Dragi čitaoče, ko god da si, želim samo da te obavestim da je su mafin i kapkejk najgej reči koja su ikada postojale.''
Istinit događaj, dioptrije mi.
