Narodna izreka koja nas upucuje na darezljivost.
Uzgred(BTW) na "Vukajliji" i u Srbiji ce gledati samo kako da ti uzmu,a za vracanje cemo da vidimo...

Rečenica kojom te pravi ortak ubeđuje da prestaneš da piješ, i da se malo središ i posastavljaš jer ćes u suprotnom završiti u Hitnoj na ispiranju.

Žensko apsurdno pitanje na svakom sastanku čija je svrha da produži konverzaciju tamo gde je zapelo, da razbije minut ćutanja. Uglavnom odgovor na ovo pitanje nije bitan već služi da ženka ispadne pametna pred tobom i pogodi mesec u kojem si rođen na šta ti glumiš da si impresioniran. Tu je i druga strana medalje, okoreli astrološki fanatici kojima zvezde upravljaju životom, koji ti nameću epitete koje bezpogovorno prihvataš jer pametniji popušta a pritom si i džentlmen, šamar kurvi! I da ne zaboravim alfa mužjake, inače vukovi u horoskopu, koje gore navedeno blago rečeno ne dotiče.

Opravdanje koje se koristi kada je neko imao izuzetno kompromitujuću seksualnu aferu sa ženkom koja izgleda kao produkt ljubavnog zanosa Olivera Dulića i Ruške Jakić. Iako je i muški akter svestan da mu je takav incident skroz nepotreban u životu, nivo zagorelosti je otišao toliko daleko da je zaboravio na samopoštovanje, koliko god ono nisko bilo, i došau u fazu " Daj šta daš, jebiga. "

Cigani su čudan narod, jedni drugima psuju majku cigansku ali ako ih neko napadne skaču svi. Čuo sam za slučajeve da je neko napao ciganina, kako su izvukli žive glave to i njima nije jasno. U roku od odma se skupi kritična masa za linč. Pravi Hang-Gang ili WILD BUNCH.

Osvrt na perspektivnu igračku karijeru mladog asa koji je upravo potpisao višemilionski ugovor sa inostranim klubom, od kog je najviše koristi imala njegova menadžerska agencija Launderers inc. Usred finansijskog blagostanja, perspektivnom petliću novi trener odmah preporučuje kupovinu prenosive konzole za igrice i ketridž sa najnovijom Fifom...

Izraz koji sa prefiksom "kad završiš gimnaziju nisi niko i ništa" gradi rečenicu korišćenu još od 1833. godine, tj. od osnivanja prve (Kragujevačke) gimnazije u Srbiji.

Ništa gore ne može da te snađe, Cigani(Romi,ne navijači) te biju samo u čoporu, i biju dok te ne osakate, jer se svaki ganci plaši da će da te sretne kad je sam. Što se svinja tiče, najgore su kad imaju prasiće.

Ovo kažemo onda kada nas neko smori svojim problemima. Naravno, da je neki nebitan lik, otkačili bismo ga još na početku priče rečima: Se mi poznajemo uopšte?
Ipak bi po nekom nepisanom pravilu trebalo da vam se otvori neka osoba koju duže poznajete i ima poverenja u vas. Neko blizak. I bez obzira na to što znate da će vas njegova priča žešće smoriti ipak ste voljni da ga poslušate. Ovaj izraz može i da posluži kao neka vrsta utehe dotičnoj osobi, tako što joj stavljate do znanja da nije jedini koji ima probleme u životu. Šta ćeš, takvo je vreme, svi imamo probleme. Lepo je nekad popričati sa nekim i isprazniti se na ovaj ili onaj način, ali neki baš ekstremno srljaju u to.

Izreka koja se ranije mogla čuti u bolnicama, kada nekom pacijentu odu svi ventili a doktor sasvim sočno i slasno ispusti ovu rečenicu pred njegovim najbližjim rođacima naravno misleći pritom na sanduk i ukopne cipele.

Danas već ovaj izraz prevazilazi zdravstvene okvire, tako da rečenicu "spremajte šta nemate" možete čuti od ljigavih i u pocepanim patikama zasađenih kontrolora bus plusa.

Svako je u svom detinjstvu imao nekog jezivog lika u komšiluku koga se plašio. Imate 5, 6 godina, igrate se na ulici, kad nailazi On. Čupav, zapušten, ogromna neuredna brada, izgužvana odeća u kojoj ga stalno vidite, prazan i izgubljen pogled, kao da ne primećuje ni vas, niti bilo šta oko sebe, lagano se kreće, deluje poput neke prikaze. I čini vam se da bi prošao kroz vas da se ne pomerite. On se približava, sve prestaje, svi stojite i gledate ga sa strahom dok prolazi. Zatim zvučno odahnete kad ode i počinjete da nagađate šta je s njim. Niko ga nije čuo kako priča, možda je bolestan, možda je manijak...a nikako da shvatite zašto vaši roditelji za njega kažu da je dobar dečko.
Posle prođe neko vreme, prestali ste da ga viđate, porasli ste i prepričavate s društvom kako ste se plašili dok ste bili mali i nikad niste shvatili ko je on i zašto je bio takav.
Onda završite srednju školu, upišete fakultet, provedete u studentskom domu nekoliko nezaboravnih godina, sve dok ne postanete apsolvent i na kraju rešite da prekinete zajebanciju i vratite se kući da spremite te najteže ispite koji su vam ostali. Navalite na knjigu i učite mesecima, ispit za ispitom, jer nemate kintu, a mator ste konj. Sve slabije izlazite, učenje vas mučno isrpljuje i sve drugo osim knjige vam postaje nevažno. Ne sećate se ni kad ste se poslednji put videli s društvom.
I onda jednog dana kad ste napravili pauzu i izašli na vazduh, prolazite pored nekih klinaca u vašoj ulici koji su u međuvremenu porasli i čujete kako vam šapuću iza leđa: "Eno ga onaj jezivi!".
Dođete kući, stanete pred ogledalo, pogledate svu onu kosu i bradu u koju ste zarasli poslednjih meseci i vidite onog istog tipa kojeg ste se plašili dok ste bili mali. I tek tad vam postane jasno...

nekako se osecas zadovoljnim kad na ovaj nacin nekome zatvoris usta..

Rečenica posle koje sledi neviđena katastrofa ili nevolja, ako poslušate primarni instinkt na koji sagovornik i igra.

Narodna filozofija. Prosta k'o narodna pesma. Jer "kod nas toga nema" i "sva su sranja na tom bolesnom zapadu", dok god nemamo corpus delicti. Iza zatvorenih vrata nek radi ko šta hoće, mi smo jedna zdrava sredina!
I volimo se, a ljubav je, naravno, slepa.

Često poslednji akord grupice sa gitarama negde na javnom mestu.

Технички је био и остао ноћна мора свих власника Заставиних возила, а нарочито Фиће. Како је био јефтин ауто, наш човек је увек сматрао да не заслужује да му се мењају пакнови, гуме, сајле за ручну, уопште све што спада у редовно одржавање, па је стога већина Фића бивала враћена са техничког ("не 'вата ручна, леви фар оксидирао, предњи леви точак слабо 'вата, имаш луфта у волану..."). Власници су увек настојали да што је више могуће одложе одлазак на технички, све данас-сутра-данас сутра, док на крају не истекне регистрација па се зове комшија Миле који има "од његове сестре пашенога са стринине стране, јер тај пашеног зна комшијиног зета који има везу у једном сервису где ће мало да прогледају кроз прсте за литру љуте-домаће или кило јагњећОг"... Данас су власнике Фића заменили власници Југа, а устезање постаје све распрострањеније због примене новог, пооштреног Закона о саобраћају.
У пракси се израз користи када неко треба да уради неку често просту и не много размишљања вредну радњу али му је, из теби непознатог разлога, пре тога неопходна студија изводљивости.

Jer se zna šta je pod A.

Pomisao koja ubrzo prelazi u akciju, i to kratkog veka. Jer, sta ima novo u groblju?! Sve po starom, samo na novi nacin! Nadje se, istina, po koja recenica zanimljivog sadrzaja, natera te na smeh i onda...pfff...aj nazad na forum/cet ili CAK napolje s Vukajlije.

Rečenica veoma česta za filmove. Koristi se kad je glavni lik u frci ili nevolji (obično pri deaktivaciji bombe) pa se obraća osobi (majci, ocu, bratu, sestri, ljubimcu, učitelju...) koja je umrla pri početku filma ili u davnoj prošlosti. Naravno u tom trenutku ta osoba mu da moć i lik ustane, obriše suze, ubije glavnog zloću, preseče crvenu žicu i spasi svet.

Upitna rečenica pogodna za zadirkivanje osoba koje su jako dobre u onome što rade, ali su osetljive ( sujeta je gruba reč u ovom slučaju ) i imaju "kratak fitilj".