Rečenica posle koje sledi neviđena katastrofa ili nevolja, ako poslušate primarni instinkt na koji sagovornik i igra.
- Kažem ti kako jeste. Ni manje ni više.
- Ne znam, deluje mi baš nerealno. Za ove pare ...
- Šta ima da ti deluje nerealno? Divi limarije, pa presvlake nove.
- A motor tandrče ko tristopedesetdevetak, test model.
- Pa jok bre, to je sportski auto. Šta si ti mislio da kupuješ? To ribe vole kad bruji.
- Pa sad, premišljam se da li da ga ...
- Šta imaš da se premišljaš? Jesi ti neka baba koja se premišlja ili čovek?
- Čovek!
- Tako je sine. Čovek! Evo ti ključevi.
- Daj vamo! Evo pare.
- E, alal ti kupovina. Nek je sa srećom. Trebaće ti
- A kažeš vole kad bruji?
- Svaka. Ae vodim te na pivo. Možda ti je i zadnje.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.