Dan kada se svi samci sveta zatvore u sobe i obaraju sopstvene rekorde u guljenju bandere u znak protesta paradirajućim zaljubljenim parovima.

Dan koji se najčešće slavio u Srbiji tokom 90ih. Kao i u svemu ostalom,preterivali smo i ovde,pa samo znali biti bez svetla satima,a nekad i danima.

Delimično određen vremenski period. Možda je sutra dan, možda prekosutra, nekada čak traje i po nedelju dana.

Jedan od načina kojim možemo otpozdraviti na "Dobar dan!" osobi koja je ušla u prostoriju.

Dan kada se bacaju kese za opremu za fizičko koje su u upotrebi od 1. septembra.

Pozdrav koji se čuje odmah nakon tvog halo, a u 99% slučajeva znači samo jednu od dve stvari. Prva je da neka firma želi da odradi prezentaciju, smara te dva sata o uređaju koji vredi pedeset, a košta dve hiljade evra i da ti uvali to sranje ili ti šatro da neku nagradu koju si osvojio i tako to, a druga je neka banka, mobilni operater ili bilo koja druga ustanova kojoj već pola godine nisi platio reket.

U oba slučaja, najbolje je odmah nakon dobar dan spustiti slušalicu i ne javljati se, jer ako čuju da postoji samo sekund oklevanja i osete krv, pretvaraju se u ajkule i kidišu na tebe svom snagom, dok ti potpuno ne slome volju i zakažu prezentaciju ili nateraju te da im obećaš kako ćeš platiti makar, ukoliko su one krvopije iz slučaja dva.

Dan izazova je sportski dan koji se organizuje obicno krajem maja u Kosutnjaku.Ucesnici su djaci osnovnih skola koji se takmice i nadmecu u raznim disciplima.
Sve je u organizaciji ministarstva za sport i zdravlje ,gde gomila funkcionera koristi priliku da se malo pojavi na televiziji i hvali na sva usta kako eto po ko zna koji put navode decu na zdrav zivot i rekreaciju.
A ironiji nikada kraja pa su nagrade sledece:
1.PAKET KOKA KOLE
2.50 BIG MEK OBROKA
3.20 MILKI <IZVINITE SA KEKSOM> OD 300GR
4.JEDNA ZNOJNICA

Deco drago nam je da ste dosli u ovolikom broju a sad navalite na zdravu hranu i samo napred!

Zvanično poslednji dan života bez obaveza.
Od sutra, pa sve dok ne umrete, uvek ćete imati neke veoma važne obaveze koje morate da završite.

Dan kad svi mi normalni mozemo da dokazemo da samo stvarno normalni tako sto se ponasamo ko nenormalni.

Prilika da, sad kada si već mator konj, provedeš jedan dan ispunjavajući sebi želje koje si imao kao mali, a koje se iz ovih i onih razloga nisu tako često ostvarivale. Rešiš da se najebeš mame malom džeparcu i vestima koje su ti prekidale crtaće, i da se dvadeset godina kasnije sit nauživaš.

Česte reči nekog matorca kad vidi ponašanje nekog tinejdžera. Želi da je ovaj njegov sinak makar na jedan dan, jer za jedan dan će da ga prevaspita i od lokalne bitange da napravi pravog čoveka, kad od svog to već nije mogo da uradi. Jer, on zaboravlja kakav je bio u njegovim godinama, on je oduvek ozbiljan čovek koji je u njegovim godinama nosio tri džaka na leđima, a ova danas deca dangube za kompom, tu samo batina pomaže a sigurne kuće sve punije.

Potpuna rečenica glasi: "Ovo je pravi dan za samoubistvo".
Izgovarate je kada se probudite ujutru, otvotite prozor i vidite da je vreme još gore nego prethodnog dana, da kiša lagano sipi, da je oblačno kao da vetrovi Mordora duvaju u vašem pravcu, da je hladno kao da je trenutno prelazak iz jeseni u zimu. Ma, nema ni jednog jedinog znaka a ni daška proleća. Uz blagi kašalj, polu-zapušen nos i povišeni nivo smorenosti zatvarate prozor, stavljate kafu, sedate na stolicu i naslanjate glavu na ruku. Pogled gleda negde u neku tačku na zidu, bezvoljan i izgubljen uz blage treptaje koji su dugi kao godina. Još jedan oblačan dan...

Dan kada Kajzen velikodusno sprca 100 evra da bi vratio na staro.

Dan u godini kada najodlučniji i najistrajniji muškarci, uz par trikova kao što su romantična večera i cveće, imaju plodonosnu podlogu da dobiju bulju svoje voljene osobe.

Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.

Krilatica svih buntovnika i lokalnih blejača.

Dan kad ti ustajali smrad iz tvoje, danima pune sudopere, zagolica sluzokožu nosa, nakon čega, uz blagu vrtoglavicu i zamućen vid, shvatiš da je krajnje vreme za pranje sudova.

Uživancija.Prosto ne znaš kud pre. Kikoćeš se ceo dan. Počinju ukućani čudno da te gledaju,da se došaptavaju, i da prigovaraju, pa nerado, pod pritiskom odlaziš sa sajta. Početak zavisnosti.

Jedini dan u godini kada možete da ustanete u šest popodne i da vam ćale, umesto standardnog gundjanja, servira prijatan osmeh za dobro "jutro".

Za većinu to je onaj dan kad se ide na biro rada da se produži boravak za još dva meseca.