Kad uleti u autobus, i umesto na nekog klinca naleti na nekoj zajebanog nadrkanog lika, pa mora da se gura kroz autobus i traži novu, mlađu žrtvu...
Не отићи на посао после бурне ноћи.
-Шта је драги, опет си себи дао слободан дан?
-Ма да, загинули ја и кумара јуче у кафани до пет ујутру.
Оно што кажемо када неко уради нешто потпуно неочекивано за њега.
-Ти си узео усисвач да усисаш собу? Данашњи дан ће ући у историју? (ДДЋУУИ)
-Овај је нешто смув'о? ДДЋУУИ
-Аутобус јутрос не касни? ДДЋУУИ
-Данас имам за пиво! ДДЋУУИ
-Политичар испунио обећање?!...а не, то се не дешава...
Изрека која се користи да се у фудбалу опише ситуација када играч добије толико добру лопту од саиграча, да је готово немогуће да из такве шансе не постигне погодак.
Гокси: "Брате, јеси гледао синоћ како је Пато дао гол за Милан?"
Мики: "Па и није му, синак, било нешто много тешко... какву му је лопту Роналдињо дао, остало му само да каже "Добар дан"!"
Mnogo dobra riba.
Nađeš jednu takvu i svi tvoji zemaljski problemi su riješeni.
Барем једном годишње одржава се дан поломљних кишобрана у Београду. Генерални спонзор тог дана је госпођа Кошава.
У току овог дана ако прошетате улицама града (мада то није баш препоручљиво) видећете у свакој друго канти барем један преломљен кишобран. Ову манифестацију подржавају не нарочито паметни грађани који покушавају да се заштите од кише коришћењем кишобрана (а чиме би другим, прим. уредника) не обазирући се на изузетно јак ветар. Након пар минута традиционалног бацакања са кишобраном на све стране долази до кулмимнације датог ритуала и ломљења кишобрана. Цела представа се завшава бацањем свог скупо плаћеног кинеског кишобрана у најближу канту уз понеку сочну псовку.
Не јебени осми март, када се лицимури труде да се увуку женама куповином цвећа, балавци да добију крес на патетику, а људи у браку да глуме мајмуне један дан. Не. Него "онај" дан. Дан када се свака жена претвара у разгоропађену аждају, због нормалне биолошке функције у народу познате и као "месечница", "мензис", "менструација". Свака жена је посебна на свој начин, али су све исте када је у питању њихов међународни дан. Тада су солидарне, тада су своје и тада си најебао шта год да урадиш. Добро или лоше, најебао си и то крваво. И то траје дан, два, а после све по старом, као да ништа није ни било.
- Добро, зар опет морамо да претресамо причу шта ти је моја мајка рекла?
- Морамо! Ја сам рекла да се теглице ређају овако: со, бибер, шећер, кари. А она је рекла да треба прво шећер, па бибер и со, а кари да се избаци.
- И зато мора да се дереш као да имамо по 150 година?!
- Да ме боље чујеш, јер ме ништа не слушаш!
- Како да те слушам када причаш глупости?
- Глупости? Глупости? Глупости су то што твоја мајка прича!
- Јесу! Глупости су како она хоће да слаже теглице са зачином, а глупости су и како ти хоћеш.
- Немој тако да говориш о својој мајци, јеси ли чуо?!
- Добро, бре Јована, прво нападаш моју мајку, сада је браниш! Јеси ли ти нормална?
- Морам да је браним као жену, иако није у праву за зачине.
- Аааа, видим ја шта је по среди. Ти си опет у демонској фази, а?
- Ш.ш.шшшта?
- Оно, добила си главни згодитак, па уместо да се истресаш у уложак, истресаш се мени на главу.
- Сад ћу да те убијем!
- Ма, зезам се, ајд слободно се дери и даље, ја сам мислио да је нешто озбиљно. Е, ја бих ипак кари ставио на прво место. Кари, капираш?
životna deviza svih besposličara i prostitutki.
U divnom periodu dok ste imali 4 - 12 godina, ovo je predstavljalo očajnički molećivi krik kome bi domaćinu dali do znanja da i mi želimo da se igramo njegovim igračkama, ili u kasnijim periodima segom/sonijem/kompjuterom.
Naravno, domaćin se svojih igračaka držao kao penzos penzije, i fermao te samo na intervenciju njegove majke.
Lažem, malopre sam ih obuo, al mi i dalje mnogo smrde noge! Davaj neke papuče da ne zaginemo!
Kada si vec pomiren s cinjenicom da imas ispit za dva dana a fali ti jos samo malo da ga u potpunosti spremis, npr 2,3 dodatna dana, a drugarica ti javi da je samo tvoj termin za ispit pomeren za 3 dana, zbog sprecenosti profesora.
Дан када се види коме су ћале и кева примили плату на време па се курчи новом 'шуљом.
" Сине, обуци ону нову кошуљу што си купио сад скоро за школу, љуби те маика"
Prva pomisao koju imaš kad uđeš u prodavnicu i vidiš u redu ispred sebe pet sklerotičnih penzosa u pravilnom nizu koji su došli da nešto kupe, al nisu sasvim sigurni šta...
A taj hleb, jel skuplji?
Nije, ovaj je.
Dobro ja mislio ovaj lepo izgleda , pa je skuplji.
Nije.
Dobro daćete mi pola, al da izaberem od kog hleba.
Ajte.
A čokolada? Ova jeftinija?
Da !
A što kad ova ima lepše pakovanje?.....
Илити 6. октобар 2000. После 5. октобра су сви очекивали велике промене, очекивали су да ће на дрвећу почети да расту паре, да ће нас у Европи оберучке прихватити и звати у госте, да ће наши фудбалски клубови напокон бити поново јаки, да ће народ живети боље, бити срећнији... Некако смо ипак остали заробљени у тој ноћи између 5. и 6. октобра без пуно нада да ће сванути тај толико ишчекивани дан.
Новчаница са ликом девојке од 5000 динара у доба Анте Марковића.
Фраза којим у популаристичким медијима или филмовима почињу вест да се догодила нека катастрофа великих размера, почетак рата или нечија погибија(или погибија већег броја људи). Користи се и за локалне нивое у мало измењеном облику попут "тужан дан за нашу земљу".
-Поштовани гледаоци, дневник почињемо ударном вешћу која нам стиже са севера Кине. Тужан дан за човечанство, у великом земљотресу разорне моћи 6 степени по Рихтеру, разорен цео Пекинг, жртве се броје у стотинама милиона, 98 процената становништва је мртво а остали се воде као нестали. Чарли Шин не може да нађе рикше за превоз.
Трећа, најтежа, мрачна смена. Људи којима је од сумрака до свитања у опису посла. Људи без којих не би било врућег бурека и хладног јогурта у шест ујутру. Људи без којих би све новине биле вечерње, а градске улице препуне свакаквог смећа. Људи који у пет ујутру крпе разбијене главе, враћају чашице у колена и завршавају стоту копчу те ноћи. Људи коју су тада на двестачетвртом километру вожње расклиманог, одавно амортизованог аутобуса. Људи без којих ништа не би било онако како јесте.
Зато им немојте замерити што цео дан зевају, чак и ако не ставе руку на уста.
Urnebesno neoriginalni uvod u 90% razgovora na poslu.
Naravno da osobi ne pada na pamet da vam opisuje kako je,uostalom ionako vas to ne zanima.
Uobičajeni odgovor:Dobro,biće bolje,nije loše,ćutim i trpim....
Neuobičajeni odgovor1:Očajno....Toliko me nervira ona Mira iz računovodstva da bih sebi pojela oko!!!Leva dvojka mi nešto smrducka dok ovo pričam pa se pitam dal ću morati kod zubara.Inače juče sam......
Neuobičajeni odgovor 2:Plavi mrmot
Neuobičajeni odgovor 3:Isus dolazi!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.