Dobro razgibavanje vratnih mišića i pršljenova neophodno zbog nadolazećeg talasa klimanja glavom na sastancima sa rukovodstvom i kolegijumom.
Moždani sektor za "totalno bolenje kurca za sve" upaliti odmah po dolasku u radne prostorije, realno je da ste nedovoljno plaćeni.. zašto još dramiti o tome...
Izaberite pesmu za taj radni dan koju ćete vrteti u glavi i neprestano je ponavljajte.
Namestite zagonetni osmeh na svom licu i na sva pitanja odgovarajte sa minimalističkim odgovorima.
I nikako nikako ne gledajte na sat....
Sve prođe u životu pa čak i (ne)radno vreme!
Kad uleti u autobus, i umesto na nekog klinca naleti na nekoj zajebanog nadrkanog lika, pa mora da se gura kroz autobus i traži novu, mlađu žrtvu...
Ne otići na posao posle burne noći.
-Šta je dragi, opet si sebi dao slobodan dan?
-Ma da, zaginuli ja i kumara juče u kafani do pet ujutru.
Ono što kažemo kada neko uradi nešto potpuno neočekivano za njega.
-Ti si uzeo usisvač da usisaš sobu? Današnji dan će ući u istoriju? (DDĆUUI)
-Ovaj je nešto smuv'o? DDĆUUI
-Autobus jutros ne kasni? DDĆUUI
-Danas imam za pivo! DDĆUUI
-Političar ispunio obećanje?!...a ne, to se ne dešava...
Izreka koja se koristi da se u fudbalu opiše situacija kada igrač dobije toliko dobru loptu od saigrača, da je gotovo nemoguće da iz takve šanse ne postigne pogodak.
Goksi: "Brate, jesi gledao sinoć kako je Pato dao gol za Milan?"
Miki: "Pa i nije mu, sinak, bilo nešto mnogo teško... kakvu mu je loptu Ronaldinjo dao, ostalo mu samo da kaže "Dobar dan"!"
Mnogo dobra riba.
Nađeš jednu takvu i svi tvoji zemaljski problemi su riješeni.
Barem jednom godišnje održava se dan polomljnih kišobrana u Beogradu. Generalni sponzor tog dana je gospođa Košava.
U toku ovog dana ako prošetate ulicama grada (mada to nije baš preporučljivo) videćete u svakoj drugo kanti barem jedan prelomljen kišobran. Ovu manifestaciju podržavaju ne naročito pametni građani koji pokušavaju da se zaštite od kiše korišćenjem kišobrana (a čime bi drugim, prim. urednika) ne obazirući se na izuzetno jak vetar. Nakon par minuta tradicionalnog bacakanja sa kišobranom na sve strane dolazi do kulmimnacije datog rituala i lomljenja kišobrana. Cela predstava se zavšava bacanjem svog skupo plaćenog kineskog kišobrana u najbližu kantu uz poneku sočnu psovku.
Ne jebeni osmi mart, kada se licimuri trude da se uvuku ženama kupovinom cveća, balavci da dobiju kres na patetiku, a ljudi u braku da glume majmune jedan dan. Ne. Nego "onaj" dan. Dan kada se svaka žena pretvara u razgoropađenu aždaju, zbog normalne biološke funkcije u narodu poznate i kao "mesečnica", "menzis", "menstruacija". Svaka žena je posebna na svoj način, ali su sve iste kada je u pitanju njihov međunarodni dan. Tada su solidarne, tada su svoje i tada si najebao šta god da uradiš. Dobro ili loše, najebao si i to krvavo. I to traje dan, dva, a posle sve po starom, kao da ništa nije ni bilo.
- Dobro, zar opet moramo da pretresamo priču šta ti je moja majka rekla?
- Moramo! Ja sam rekla da se teglice ređaju ovako: so, biber, šećer, kari. A ona je rekla da treba prvo šećer, pa biber i so, a kari da se izbaci.
- I zato mora da se dereš kao da imamo po 150 godina?!
- Da me bolje čuješ, jer me ništa ne slušaš!
- Kako da te slušam kada pričaš gluposti?
- Gluposti? Gluposti? Gluposti su to što tvoja majka priča!
- Jesu! Gluposti su kako ona hoće da slaže teglice sa začinom, a gluposti su i kako ti hoćeš.
- Nemoj tako da govoriš o svojoj majci, jesi li čuo?!
- Dobro, bre Jovana, prvo napadaš moju majku, sada je braniš! Jesi li ti normalna?
- Moram da je branim kao ženu, iako nije u pravu za začine.
- Aaaa, vidim ja šta je po sredi. Ti si opet u demonskoj fazi, a?
- Š.š.šššta?
- Ono, dobila si glavni zgoditak, pa umesto da se istresaš u uložak, istresaš se meni na glavu.
- Sad ću da te ubijem!
- Ma, zezam se, ajd slobodno se deri i dalje, ja sam mislio da je nešto ozbiljno. E, ja bih ipak kari stavio na prvo mesto. Kari, kapiraš?
životna deviza svih besposličara i prostitutki.
U divnom periodu dok ste imali 4 - 12 godina, ovo je predstavljalo očajnički molećivi krik kome bi domaćinu dali do znanja da i mi želimo da se igramo njegovim igračkama, ili u kasnijim periodima segom/sonijem/kompjuterom.
Naravno, domaćin se svojih igračaka držao kao penzos penzije, i fermao te samo na intervenciju njegove majke.
Lažem, malopre sam ih obuo, al mi i dalje mnogo smrde noge! Davaj neke papuče da ne zaginemo!
Ak ak ak ak ak.
Kada si vec pomiren s cinjenicom da imas ispit za dva dana a fali ti jos samo malo da ga u potpunosti spremis, npr 2,3 dodatna dana, a drugarica ti javi da je samo tvoj termin za ispit pomeren za 3 dana, zbog sprecenosti profesora.
Dan kada se vidi kome su ćale i keva primili platu na vreme pa se kurči novom 'šuljom.
" Sine, obuci onu novu košulju što si kupio sad skoro za školu, ljubi te maika"
Prva pomisao koju imaš kad uđeš u prodavnicu i vidiš u redu ispred sebe pet sklerotičnih penzosa u pravilnom nizu koji su došli da nešto kupe, al nisu sasvim sigurni šta...
A taj hleb, jel skuplji?
Nije, ovaj je.
Dobro ja mislio ovaj lepo izgleda , pa je skuplji.
Nije.
Dobro daćete mi pola, al da izaberem od kog hleba.
Ajte.
A čokolada? Ova jeftinija?
Da !
A što kad ova ima lepše pakovanje?.....
Iliti 6. oktobar 2000. Posle 5. oktobra su svi očekivali velike promene, očekivali su da će na drveću početi da rastu pare, da će nas u Evropi oberučke prihvatiti i zvati u goste, da će naši fudbalski klubovi napokon biti ponovo jaki, da će narod živeti bolje, biti srećniji... Nekako smo ipak ostali zarobljeni u toj noći između 5. i 6. oktobra bez puno nada da će svanuti taj toliko iščekivani dan.
Novčanica sa likom devojke od 5000 dinara u doba Ante Markovića.
Fraza kojim u popularističkim medijima ili filmovima počinju vest da se dogodila neka katastrofa velikih razmera, početak rata ili nečija pogibija(ili pogibija većeg broja ljudi). Koristi se i za lokalne nivoe u malo izmenjenom obliku poput "tužan dan za našu zemlju".
-Poštovani gledaoci, dnevnik počinjemo udarnom vešću koja nam stiže sa severa Kine. Tužan dan za čovečanstvo, u velikom zemljotresu razorne moći 6 stepeni po Rihteru, razoren ceo Peking, žrtve se broje u stotinama miliona, 98 procenata stanovništva je mrtvo a ostali se vode kao nestali. Čarli Šin ne može da nađe rikše za prevoz.
Treća, najteža, mračna smena. Ljudi kojima je od sumraka do svitanja u opisu posla. Ljudi bez kojih ne bi bilo vrućeg bureka i hladnog jogurta u šest ujutru. Ljudi bez kojih bi sve novine bile večernje, a gradske ulice prepune svakakvog smeća. Ljudi koji u pet ujutru krpe razbijene glave, vraćaju čašice u kolena i završavaju stotu kopču te noći. Ljudi koju su tada na dvestačetvrtom kilometru vožnje rasklimanog, odavno amortizovanog autobusa. Ljudi bez kojih ništa ne bi bilo onako kako jeste.
Zato im nemojte zameriti što ceo dan zevaju, čak i ako ne stave ruku na usta.
Otvoriti cvećaru na osmi mart.
