Када сретнете ортака, ортакињу, познаника ваших година или се упознајете са неким ваших година увек ћете рећи "ћао". То ваше "ћао" мораће да буде испраћено климањем главом на следећи начин: брзи покрет главе одоздо на горе испраћен подигнутим обрва.
А када сретнете старијег комшију, кућног пријатеља, учитељицу, или било кога старијег рећи ћете наравно "добар дан". Климање главом у овом случају је: лагани покрет главе одозго на доле испраћен осмехом на лицу.
Пробајте обрнуто, некако не иде.
Biće iz porodice žena a reda zmija sposobno da, zbog svojih kompleksa i nesigurnosti vama uništi ceo dan, često, jednom jedinom rečenicom. Biće koje se hrani jadom, bedom i depresijom a svoje lice farba Oriflejmovim ratničkim bojama u stilu žena lovaca plemena Zulu misleći da je tako "trendi".
-Položio sam Sociologiju, dobio 9.
-Izem ti fakultet kad si ti dobio devet!
-!?!?!?!?!?...
Део личности задужен за одржавање виталних физиолошких процеса и дневне рутине. Оно нешто што ујутро у 6:30 чује аларм па реши да тело подигне из кревета без обзира на то што прави пилот гунђа и пизди; што издржи комплетних 8 сати на послу/школи/факултету + сат и по стајања у сточном вагону са ознаком ГСП; анђео чувар који омогућава да се свака активност која је саставни део досадног дана мрмота издржи док прави пилот чини покушаје ка искључивању из спољашњег света.
Јутарње буђење; тело се само облачи и умива, мислима сам у Уганди коју сам јуче гледао у неком документарцу на ТВ; чини ми се да гледам у животиње у близини Викторија језера док се приближавам аутобуској станци на којој је најмање 40 људи.
Посао; рутински покрети екстремитета и говорног апарата, вика, дрека&нервоза ме интересује ко Светислава Гонцића у филму "Октоберфест".
Повратак кући; исти досадни укућани. Салве глупих питања и обавештења шта сам све пропустио да урадим. Гледам кроз њих, скоро да их и не чујем. Ја једноставно нисам ту.
Кончно, окупљање са припадницима своје врсте.
Састајемо се, констатујемо да смо преживели још један дан без краја, отварамо флаше пуне анестезије за душу и колективно искључујемо своје аутопилоте...
Хвала им што постоје.
Iliti, možeš Yugu da staviš ksenonske farove, niklovane ratkapne, nabudžiš motor, metneš sulundare umesto aspuha...al' džabe, mercedes je mercedes, makar i ciganski san.
Krešimir: Dobar dan, daćete mi karton kondoma.
Apotekarka: Kako mislite karton, kondomi se prodaju na komad ili u kutiji?
Krešimir: Pa lepo, hteo sam da kupim na meru, pa nema nigde, onda reko' da svratim u apoteku i da vidim da li prodajete na karton. Jednostavno, mrzi me da svaki dan skačem do trafike i kupujem pakovanja, ovako kupim na veliko i miran sam skoro mesec dana.
Apotekarka: Hm, dobro, poslaću momka u magacin da vidi ima li. A recite mi, kakve kondome želite?
Krešimrir: Obične.
Apotekarka: Da nećete sa ukusom sezonskog voća?
Krešimir: Ma jok, žene poslužim kafom i napolitankama, florom nek se same snabdevaju. Obične, rekoh.
Apotekarka: A, da nećete možda muzičke kondome? Sjajni su. U zavisnosti od tempa penetracije, menja se ritam i brzina muzike. Tako možete čuti razne stilove, od Leonarda Koena do Metalike iz postkosijanerske faze.
Krešimir: Gospođice, verujte mi, ja kad jebem, mikrotalasna pećnica sama od sebe počne da svira Vivaldijevo proleće. Molim vas kao boga, dajte mi najobičnije kondome.
Apotekarka: Hm, a da li ste čuli za najnoviji krik iz Durexa, takozvani Her pleasure kondomi, koji imaju generator jednosmerne struje i proizvode električne impulse koji direktno stimulišu najosetljivije delove unutar vagine, a plus imaju i specijalno draškalo za klitoris kao dodatnu opremu?
- Slušaj, bre, pička ti materina, ja kad jebem, hidroelektrana Đerdap uključuje dodatnu turbinu, da ne bi nestalo struje u celoj zemlji. Kesu za zamrzivač kad natakarim na stojka i svežem gumicom za tegle, pička ovlaži ko Kongo u periodu monsuna, a orgazme ne stiže da izbroji. Jeb'o te onaj ko te zaposlio, odo' u manastir, neću ni da jebem više.
Fraza koja se koristi posle nekog odlicno obavljenog posla.
Lik1: Je l' si vid'o kako se igra Kanter??
Lik2: Brate, svaka ti cast...Mozes da se zenis...
Lik1: Ali ja nemam devojku...
Lik2: Pa kad igras Kanter po ceo dan...
Moto seoske prostitutke.
Diskretno i prefinjeno pokazivanje prstom na budalu.
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Kaže Vukajlijaš, pošto uz jutarnju kafu pročita desetak uzastopnih ekstremno loših definicija.
Supstanca koja se koristi u mnoge svrhe, od mazanja cipela do zacijeljivanja ožiljaka i uklanjanja ekcema sa kože, ali kad god se spomene ta supstanca ljudima je samo jedna vrsta seksa na umu.
U apoteci :
- Dobar dan, treba mi vazelin.
Apotekarka gleda zgroženo, ljudi u redu gledaju zgroženo, opšti užas u cijelom objektu.
- Gospodjo smirite se, treba mi za ožiljak od opekotine, ne za šupak!
Dan žena. Smislile su ga feministkinje, kako bi posle optužile muškarce da su fini prema njima samo na taj dan, dok su svih ostalih dana stoka.
On (sa cvetom u ruci): Srećan ti osmi mart, lepotice!
Ona (preuzima cvet): Hvala, ali meni ovaj dan nije bitan. Da ti stvarno nešto značim, kupovao bi mi cveće svaki dan, a ne samo na osmi mart.
Kaze se za ljude koji vam konstantno zagorcavaju zivot.
1) Simpatičan glodar srodan vevericama. Nastanjuje celu severnu hemisferu.
2) Osoba koja po nekoj od svojih osobina (na primer, sposobnosti da spava neverovatno dugo) podseća na mrmota.
3) Onaj ko zavija čokolade u foliju.
1) Mrmoti spavaju i po devet meseci godišnje!
2) Probudi se mrmote jedan znaš li koliko je sati??!
3) A onda je mrmot zavio čokoladu u foliju...
Почетак сваке буквице од стране матораца...
Ili na bilo koji drugi praznik i dan obeležavanja nečega. Kod političara idealno za donošenje velikih i važnih, odluka, saopštenja, objave ratova… Zabole njih dupe ono ustoličeno što običan čovek često nema pojma o kojem datumu se govori, ali na ovaj način se ističe najljigaviji oblik potenciranog patriotizma.
- I kada ćete saopštiti vašu odluku o predsedničkom kandidatu?
- Kao što smo više puta rekli, na Sretenje Gospodnje.
- Kad je to?
- E, ae nek ukloni neko ove nesrbe sa N1!
--------------------------------------------------
- Kad je tebi beše rođendan?
- Na dan mrmota.
- E, baš ti hvala!
--------------------------------------------------
- Reci mi, Hašime, kada ćemo se opet videti?
- Aleksandre, mislio sam da bi na dan nezavisnosti bilo baš prigodno.
- Ali mi u Srbiji ne slavimo dan nezavisnosti, samo državnosti.
- Pa nisam mislio na vaš.
- Aaaa, Albanije!
- Ne, ali vruće, vruće! Trololo!
Dan kada je neko rođen, dan do kojeg smo kad nešto sjebemo srali u gaće ili dudlali prst, dan koji je sutra, dan kada treba nekom nešto dati, dan koji je 24 sata unazad od sad.
Uglavnom univerzalni dan koji se upotrebljava u više slučajeva nego ostali dan.
-Koji kurac, ne znaš da zatvoriš vrata ko da si juče rođen.
-Do juče si siso palac, a sad bi u disko, mrš u sobu.
-Daću ti pičke al juče.
-Juče nisam jebo onu.
Шаљиви али непримерен коментар упућен власнику болешљиве птице.
-Не знам шта да радим, гледам га нешто, шћућурио се на шипки, дрема, не цвркуће, малтене више не силази ни да једе и пије. Јуче сам га видела да спава на поду кавеза. Мислим да је болестан!
-Ма ајде, шта ти је, одмара се птица. А и да је болестан, то није ништа чудно, цео дан је на ногама, гарант има реуму или артритис од толиког стајања. Прилегнуо мало на под да се одмори...
Osoba koja živi samo jedan dan, na dan izbora. Razlika između leptira i ove osobe je to što je leptir dan pre bio gusenica, dok je ova osoba čak i godinama pre bila mrtva.
- Mićo, si čuo da najavljuju izbore opet?
- Čuo sam, opet će baba da mi bude živa jedan dan, jadna Milunka stalno od nje prave leptira...
Октобар 19., 2014. година. Када је сунце тога јутра пустило своје прве зупце са истока, као по обичају, слетела сам на нос свом цимеру, поприлично пропалом и офуцаном апсолвенту правног факултета са шеснаест испита до краја. Пошто у соби није било гована јер му је скоро свраћала кева из Великог Шиљеговца и мало почистила, он ми је био једина алтернатива. Кажу, студенти су говна. Како сам му сваког јутра тако пичила по глави и по живцима, није се више ни бранио нити трудио да ме укока. Да ли зато што ме је већ гледао као пријатеља, или, пак, што после година и година убијања амбиција више није мотивисан и спреман ни да се одбрани од једне усране муве која му се мота око главе, то не знам.
Пробудио се коначно негде око пола један. Склонила сам се на металну шину од кревета, како ме не би махинално одаламио, док је са главом још увек на јастуку и затворених очију руком тражио по столу последњу цигарету из паклице West-а и упаљач. Припалио је и након пола минуте отворио очи. Док је увлачио дим по дим, замишљено је разгледао по соби. Имам утисак као да је тада, гледајући амбијент у коме обитава, размишљао о свом животу и његовом смислу. Смеће у једном ћошку. Столица са одећом преко у другом. У трећем његов кревет и поред сто, препун пикаваца и пропалих тикета на којима је за по само један гол много пута омашио целу другу танзанијску лигу. У четвртом књига из кривичног процесног права, мало прашњава и очигледно нетакнута већ месецима. Смем да се кладим да му је кроз главу тада пролазило: ''Ој, животе, муво говнаро...''.
Узео је телефон и читао неке глупости на интернету. Стигао неки војвода, на неком ispovesti.com је неки лик написао како је спасио живот Рамбу у Вијетнаму, а да он то и не зна, а они му испод коментарисали како је он једна људска громада и како су ретки такви као што је он. Између тога се све време појављивао неки зализани лик са наочарима и спојеним врховима прстију на рукама, који је наводно кренуо свом снагом у реформе и борбу против корупције и који каже да ће нам ускоро свима бити боље. Курац боље. С оваквом омладином, као што је мој цимер, никад не може да нам буде боље. Додуше, можда он није ни крив што је такав какав јесте. Чему он да се нада и да жури? Да заврши факултет и проба да се запосли и учини нешто добро? Који мој да га завршава, када зна да ће неки власник печењаре са три и по разреда основне школе да буде министар, а он да разноси пице, и то ако буде имао среће. Како он са основним студијама да буде конкуренција неком слинавом доктору наука са Мегабенд универзитета. Нема од тога ништа. Добро је њему овако.
Прекинула га је порука од девојке: Ово више овако не иде. Ја се враћам кући и остајем тамо за стално. Било је лепо док је трајало. Збогом.
Није се много потресао, чини ми се. Ваљда је и очекивао то. Устао је, натук'о неку стару Kappa тренерку и мајицу Удружења студената права, отишао до купатила и изашао негде напоље.
Вратио се увече око пола дванаест. Сео на кревет и буљио мало у тикет, док није промрмљао: ''Јебем ти Ливерпул усрани'', згужвао га и бацио на сто. Убрзо након тога је и заспао.
Шта знам... Јебем му матер, понекад ми буде драго што сам мува говнара. Гована ће увек бити колико хоћеш. За мене кризе нема.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.