- Aaaaaaaa, jebote, obuj vunene čarape noću! Već treći put padam sa kreveta!
- Dragi, šta mogu kad mi je slaba cirkulacija...
- Tebi slaba cirkulacija, a ja svu noć sanjam kako stojim u Dunavu! Zamalo da se upišam!

Deset sati uveče, priroda, cvrče cvrčci. On je zapalio vatru čiji plamenovi daju toplu i nežnu notu crtama njenog lica. Ona neumorno vrti kosu, trepuće umilno i pušta da joj bluza sklizne sa jednog ramena. On, sav ozbiljan, predano prepakuje ranac za sutra, ni ne primećuje je. Ona, pomalo uvređena ali odlučna, kreće u nešto konkretniju akciju.

Ona (mazno): Baš volim što sam baš sa tobom ovde došla, tako si snalažljiv. Ne bih mogla sama bez tebe.
On (ne dižući pogled): Ma da, oduvek me je zanimala priroda, kao klinac sam se sa najboljim drugom igrao Robinzona Krusoa, odlučili smo da provedemo veče sami u šumi, pekli kukuruze, bilo je do jaja, e kako mi taj ortak nedostaje..
Ona (zbunjena, ali nastavlja): Ali ja ni sa kim drugim ne bih išla na ovakvo mesto, sa drugim bih se plašila. Sa tobom se ne plašim...
On (ne dižući pogled): Ja se ničeg ne plašim, ni zmija, ničega. Sanjao sam kako je neki piton ispred mene i neki mi kurac ušao u dupe i ja krenem da ga krljam nekom močugom krvnički, da crkne majku mu pokvarenu...
Ona (uviđa priliku): A kad si kod spavanja gde ću ja da spavam? Moja vreća za spavanje je uska i za mene samu, a tvoja je široka kao za dvoje....
On (ne dižući pogled): Ma šta uska, ja sam u toj spavao, a kamoli ti nećeš stati, čuj boga ti, nisi veća od ovog vola.
Ona (pokušava da probudi u njemu prirodnog zaštitnika): A ako me napadne nešto noću?
On (ne shvativši): Ma šta će da te napadne, ću ti pokažem posle nešto što sam naučio na treningu, skok i okret pun krug, nogom ga sjebeš u facu i završio je karijeru.
Ona (ušuškava se u kaputu i folira se da šmrče): Hladno mi je... hoćeš da me zagrliš?
On (i dalje zabuljen u ranac): Prljave mi ruke od majoneza što je iscureo iz ovog izdrkanog sendviča, eno ti vatra pa se grej.
Ona, razočarana i nadurena, okreće mu leđa i pakuje se u vreću.
On (misli se u sebi): Jebote, ja rek'o ću da pojebem nešto vecčeras, a ova razmažena samo kuka...

Sin: "Ćale! Dođi opet da me zaljuljaš nisu mi se poklopili strelica i iks!"

Ćale: "Ratosava, mislim da je krajnje vreme da ga otrujemo!"

Sin: "Tataaaa!"

Ćale: "Stižem sine! Sad će i jedan sokić mama da ti napravi, sigurno si ožedneo!"

11:30
-Izvinite, gospodine, da li mogu preko reda, imam neka hitna posla kod kuće, a brzo ću završiti? *trep, trep, milf poza*
-Naravno, izvolite.
12:00
-Izvini, sinko, mogu li pre tebe, bole me kolena od čekanja i žurim u apoteku zatvara se već u 19h?
-izvolite gospođo.
12:20
Izvinite, znam da je vaš red, ali da li mogu ja pre vas, imam zakazan hitan sastanak sa gospodinom Imemu Glupo, jako je hitno, ne voli da čeka.
-Kada je hitno, izvolite.
12:25
-Gospodine, možete li da sačekate minut samo da završim razgovor sa deda-tečom i odmah ću vas uslužiti?
-U redu, ali, molim Vas, požurite.
12:30
-Da li ste gotovi?
-Jesam, ali bojim se da ćete morati da sačekate, sada nam je pauza od pola sata, tj. do jedan, prijatno.
-#"#$%%@#$%#!!!!!

U rangu sa bandži džampingom.

Jutro je. Prošlo je skoro 12 sati od kada je 'punoletni' sin jedinac napustio svoje gnezdo i otišao na žurku, u noć. Sve sobe u kući su prazne sem kuhinje odakle dopire tiho škrgutanje zuba besnog oca i nečujni vapaji ožalošćene majke koja pere sudove svojim starim, ispucalim rukama. Mrtvu tišinu prekida par pokucaja na ulazna vrata od kuće odakle se čuju poznati glasovi. Otac hvata bravu, polako savijajući metal u svojoj šaci dok brižna majka stoji iza njegovih ledja, brišući svoje suze. Gvozdena vrata se polako čupaju iz korena i oktriva iza sebe tri, sada polupijana, morona između kojih je njihov sin koji visi jednom rukom oko vrata svog ortaka kao mladunče majmuna oko svoje majke.

Sin: TREZAN! A ZA SEBE NE ZNAM! TREZAN!!!
Ortak 1: Ooo! Gospod'ne Žiko! Kako ste mi vi? Ja sam dobro, hvala na pitanju.. Došli smo samo da ostavimo ovog ovde pijanduru.. ljubi ga majka.
Ortak 2: Poštovanje, Gospod'ne Žiko i Gospodjo Živanka!
Otac: Dobro jutro.. Vidim lepo ste se proveli. Koliko je ovo tele ovde popilo sinoć?
Ortak 1: Ne bih znao reći, gospod'ne Žiko.. Pilo se svašta sinoć.. malo viski malo koka-kola.. poneka domaća rakija.. Ima sigurno više promila nego godina.
Ortak 2: Kad smo već kod pića, da l' nema slučajno kod vas još malo? Ja sam još uvek žedan.. hik hik..
Otac: Ima par litara soka od batina.. ali to je rezervisano za mog sina.. Unesite ga u kuću da mu ja dam njegovu dozu.
Majka: Nemoj Živorade, ako Boga znaš! Dobro je on dete!
Otac: Ćuti tu.. i mene je moj otac tukao pa sam dobro ispao. Batina je iz raja izašla. Jel tako, momci..?

Pre nego što se osvrnuo, dobri drugovi su ostavili svog prijatelja na fotelji i pobegli do brda., ostavljajući trag dima i peta iza sebe.
Otac zalupljuje vratima i kreće da šamara sina levo i desno.

Otac: 'oćeš da piješ, a nećeš da radiš?? Ima da mi radiš samo tako, badnjaku moj lepi! Nema odmora za pijane, imaš odma sad da ideš da iscepaš par drva, da vidiš kako ćeš da se otrezniš! Kad ja budem završio sa tobom, crna reka ima da ti izgleda kao Diznilend!
Majka: NEMOJ ŽIVORADE, NEMOJ!!
Otac: Šta bre nemoj!? Ja sam u njegovim godinama bio u ratu, a on danas svoje dane provodi pijući koktelčiće i jegerkurčeve. Ženska pića, video sam ja! Još i visi po onoj Vukajliji ceo dan! Ništa taj neće postići!
Majka: Ne lupetaj, Žiko! Naš sin ima sve 5-ice na fakultetu! Dobar je đak!
Otac: Ee glupačo.. nemaš ti pojma. Ako ga sad ne izubijam neće nikad otići! Moraćemo i njegovu ženu da izdržavamo, ako se ovaj bilmez nekad i oženi! Aaa.. imam da ga izlemam sad samo tako. Koliko batinica, toliko modrica! Pa čik nek se opet napije. VUCI SE U SOBU!!!

Sovim.

-Uživaš, boli te kita?
-Aha, k' o mače u detinje ruke...

Odmah da razjasnimo: ne možemo.

Kao prvo, zato što to ne služi da bi se nekome pomoglo, nego da bi se lečili kompleksi niže vrednosti. Da bi postao dobrotvor opasan nunčakama, moraš ili potražiti sensei-a (先生), odnosno čekati da on pronađe tebe, ako poseduješ kvalitet pažnje vredan, ili biti prirodno nadaren (=imati odgovarajuću prošlost). Moraš se uhvatiti za suknju nekoga ko već toliko dugo deli kondome i poziva na promocije knjiga (ima pite!) i raznu plemenitu rabotu čini, da je već spoznao gorku narav roda ljudskog... Ti bi se, kao mladi 見習い u svom optimističnom zanosu zakucao, i pronašao bi smisao dobročinstva u ćaskanju sa vojnim penzionerima. A 先生 zna da mira u svetu bez batina nema...i potreban ti je, da bi nasledio Zlatnu Šibu (黄金のむち) i posle njega nastavio da prangijaš samožive zlotvore koji crkavaju u državnoj firmi da bi prehranili sopstvenu decu...

Osim 2-godišnjeg stažiranja u JAZAS-u, potrebno je, za sticanje vrhovnih činova u dobročinstvu, da srećeš predispozicije i polažeš testove koje život pred tebe postavi:

1. Sakupljač priloga za nezbrinutu decu;

- Budi neupadljiv u osnovnoj školi
- U srednjoj se osili pa kreni da prosipaš fore
- Kada se na trećoj godini pojavi u razredu lik sa jačim forama, povuci se i nađi ekipu koja će navijati za tvoje fore
- Shvati da ipak to što nikad nisi imao ribu i nosiš pantalone sa 17 džepova nije dovoljno da bi upisao ETF (mora kliker, sinko)
- Upiši 3-godišnji grafički dizajn i 4 godine kasnije imaj još 2 ispita do uslova za treću
- Odustani od školovanja, i osvrćući se na svoju prošlost uvidi da ti prosto ne pripadaš sistemu, ti si ovde sa višom svrhom; pronađi NGO čija ti se boja logoa najviše dopada
- Zaposli se kao noćni portir jer je penzija tvojih roditelja suviše mala za svo troje, ali ne gubi fokus sa NGO-a (ako si "odabrani", samo tamo će te Sensei pronaći)
- Kad tvoji umru i naslediš nešto, batali posao i završi dvonedeljni kurs za vaspitača dece bez roditeljskog staranja
- Kada dobiješ otkaz jer si istukao klinca rukonaslonom što je jeo sapun, bojanke u šake i jebi majku svima što nemaju (=ti znaš da neće da daju) dvesta dinara (prošle nedelje bilo 150) za tvoje neakreditovano "hvala"

2. Brinjač za životnu sredinu/životinjsko krzno/dominaciju verskih zakona na bliskom istoku

- 2 grama mozga
- 670 € odeće (na sebi)
- Piece bedž na lanenom rancu
- Ljubav prema mirisu svog prdeža

* trajanje pripreme: 17 - 25 godina

Ukuvavati pred televizorom dok mozak ne počne da pušta boju; skinuti sa vatre i promeniti odeću; zakačiti bedž i vezati traku oko glave, po želji; zaključati subjekt u sobu sa enciklopedijom teorije zavere dok se ne sprijatelji sa mirisom svog prdeža; hraniti sirovim mesom i bosti štapom kroz prozor; odštampati i plastificirati screenshot iz filma "Dan posle sutra".

Otvoriti ulazna vrata, ostaviti gitaru i printove ispred kuće, otključati ćeliju i držati se po strani dok se duh Sensei-a ne nastani u telu zveri...

3. Sensei

Vraćaš se ti kući posle još jednog napornog dana u komuni (pravili ste konfete za proslavu NG u prostorijama NGO), i razmišljaš da počistiš sneg ispred staračkog doma sutra, ali jebo to, to mora se radi... Kontaš da pokupiš još flajera sa fotkom razrezanih pluća pušača, pa da se zajebavaš sa Dunjom na trgu. U daljini, tinjava svetlost privlači tvoju pažnju; i pored svih obaveza, odlučuješ da istražiš (možda je nasukana foka). Dok sklanjaš granu ispred lica, kolena ti klecnu i svetlost te obara u klečeći položaj. Pred tobom se ukazuje Sensei, čovek koji vraća krzno na poderane životinjke, ne čovek, ideal koji je lepio plakate sa znakom nuklearnog otpada po pogonima za izradu crepa od Sinjaje do Banoštora '82. Okrenut ka istoku, drži Zlatnu Šibu (黄金のむち) visoko iznad glave i moli se precima.

- Sen...
- Ne progovaraj. Znam ko si. Odabrao sam te sa razlogom. Moje vreme je odavno isteklo, ali tražio sam odabranog...onog koji neće zloupotrebiti moć Zlatne Šibe.
- Ali, Sensei...ti si besmrtan, ja ne...
- Hrabri od sudbine ne beže. A sudbina nije stvar odluke... Veliki Savet Green Day-a i Pamele Anderson tako je odlučio. Dok su ostali išli u školu i gradili porodice, ti si neumorno otpadao u parku i psovao državu. A ja završio književnost...bićeš veći od svog Sensei-a.
- Ali Sen... *suza prekida drhtanje glasa*
- Ja više nisam Sensei, moja se uloga u ovoj dimenziji danas završava. U ime homoseksualnih prava južno-američkih iguana, neka nijedan nedavač dvesta dinara ne umakne tvom zamahu... *predaje Zlatnu Šibu uz naklon* ...Sensei moj...

A-Torima kolko čuka vrišti?
B-Ravno pet do pola četri.
A-Zovi skeledžiju da nas prebaci do gajbe preko ovog okeana tuge i bola...
B-...i alkohola matori...
A-Eh, jeste, i alkohola zrikavče koji govoriš.

Zvacu te kad i ako mogu

- Sinko tako ti ona i ja idemo gradom, ja se smorio k'o plovak, skontala to ona pa me pita: '' 'oćemo do mene da gledamo film?''
- I brate š'a si rek'o?
- Niš', reko sam joj, ček' samo da odem do trafike da kupim nešto za ''grickanje''...
- Ahahahahah šinko, naivan si ti kao segedinska sobarica!

- Šta mi se prenemažeš tu k'o da si iz Helsinkija, šta je jedna čašica?! Dok ne smirimo ovu flašu ne idemo nigde!

Zagreje se posle dva minuta. . .