Komentar razočaranog ljubitelja horor-filmova na najnoviji blokbaster njegovog omiljenog žanra.

Umreti od sramote. Sakriti glavu u oklop kao kornjača. Nabiti glavu u zemlju kao noj. Želeti da nestaneš sa lica zemlje.

Situacija kada, na nekom derneku ili koncertu, u nizu vrhunskih pjesama naiđe jedna sa kojom ste slabije upoznati, tj. za koju čak niste ni referent.
Ta pjesma često biva iskorištena za pražnjenje tijela od pića, najčešće pive.

Тест сналажљивости за неопрезне вршиоце нужде у WC-u. Моменат констатације чињеничног стања (јеботе где је папир?АА нема га!!) увек долази изненада и подмукло, по правилу у тренуцима када субјекту таман спласне телесна тензија са испадањем последњег парчета 'продукта' у шољу. Излаза "да не упрљаш руке" готово да нема.

Могућа решења су:

турски метод (вода+спојени кажипрст и средњи прст=чист анус)
вата-туфер (благословио Бог женско у кући)
алтернативни приступ било којој доступној хартији (амбалажа од сапуна, кућне хемије...)

И слично што креативност омогући у тим драматичним тренуцима. Све у свему, или резервишите задњи џеп на панталонама за папирне марамице које ће вас увек пратити или не допустите упадање у овакву незгоду. Живаца кошта и када се чистог дупета извучете.

Iskenjati se najstrašnije, a može biti i opoganiti je povraćanjem - najčešće posle dobre žurke.

Izraz koji se koristi za veliku nuždu, al' onu kad stvarno postaje kritično.

Kapiram da zbog ovakvih urbanih umetnika ja ne mogu da dođem na red.
Kapiram da su to ljudi zbog kojih se ja redovno oduševljavam elastičnošću moje bešike.
Kapiram da su to ljudi koji mi omogućavaju da do tančina proverim svoju kosu, kragnu, bluzu, kaiš, šlic i još par puta kosu na ogledalu ispred kabine wc-a.
Kapiram čak i da su oni spori ili smotani, da im se zaglavio šlic.
Kapiram da nema više opravdanja za njih. Jedino ne kapiram sa kojim mozgom neko stavi flomaster u džep od farmerki i krene u javni toalet sa namerom da napiše žvrljotinu sa kojom će njegovi sledbenici imati direktnu interakciju, tačnije biće im bukvalno ispred nosa, i neko ko će da uništi kazanče - jedinu preventivu gušenja urinom i ne-želim-da-znam čime još.

Komad fekalije koji odbija da napusti WC šolju, čak i posle nekoliko povlačenja vode. Ime dobio po poznatom holivudskom glumcu koji je iritirao gledaoce odbijanjem da potone u filmskom spektaklu Titanik.

Ove izgovore koriste devojke kada zele da zavrse vezu, ali cinjenica je da ti izgovori imaju sasvim drugo znacenje.

Nigde ne ide pešice. Zaboravio da hoda. Spavao bi u kolima da mu krevet nije udobniji.

Фина, лепа, медна, умерена, понаша се као да ти је сестра и сва је повучена и невина. Не одаје јебозован ефекат, не одише сексипилом а није ни непривлачна. Она је то што јесте, јединствена представница своје врсте која је само једно- слаткица. Тип девојке за коју не можеш да кажеш тек тако јебо би је и не можеш да је замислиш онако стидљиву у некој дивљој пози. Лагана као ветрић, савршена као плаветнило неба и увек ту негде да буде слатка и изазива ''јооој'' ефекат.

Jedno od merila vrednosti seoske kuće iz vremena kad po selima nije bilo vodovoda i kanalizacije.

Dominantni feminizam u kući. Papučarski dom. Pičkina vladavina. Javlja se u kućama u kojim su muškarci podređeni, i u kojima se oni bore za ravnopravnost.

Izraz zbog kojeg vas mnogi neće razumeti kako treba.

За почетак: Цукенберже, јеб'о те пас асоцијалног!

Шта сам оно 'тео... А да! Фесјуље.

Штоно кажу стари људи: фали им неки курац. Или што би аутомеханичари рекли: фали им гедора. Има их разних. Од баба-девојки, до оних су које су тек престале да се пењу на прсте да би дохватиле прекидач. Фејсуље живе на Фејсу, уствари живе за Фејс. Мото им је: Live for like! Like is a life. Не, нису то обичне фејсубукашице, то је свака девојка која има ФБ профил, фејсуља је прави назив за овакве девојке.

Лајкују све живо, у нади да ће им лајкови бити узвраћени. Може се рећи да су то старлете, манекенке, фото-модели, певачице и глумице у покушају, а неке од њих имају и своје блогове. То су девојке које се непрестано труде да постану чувене по томе што су познате. Циљ је наравно удаја за неког ловатора по узору на трендсетерке којима се диве.

Њихове објаве су увек јавне (Public), тако да тек неколико милијарди људи може да зна шта су јеле, пиле, шта их мучи, где су биле, где се тренутно налазе, с ким се јебу, с ким су се јебале, па их је сад срамота. Додуше још увек не каче узорке урина и столице, мада какво је време дошло... Елем, фејсуље имају ненормалну потребу да сваки минут свог живота поделе са другима.

Изађу из куће - статус, песма или слика.
Уђу у кућу - статус, песма или слика.
Изађу у парк - статус, песма или слика.
Оду у шопинг - статус, песма или слика.
Спремају се за излзак - статус, песма или слика.
Оду у локалну биртију - статус, песма или слика.
Врате се кући - статус, песма или слика.
Депилирају се, кувају ајвар, окопавају кукуруз - статус, песма или слика.

Једва чекају лето да могу да стављају своје слике са базена или са мора. Кад се врате са мора, обавезно ставе статус: “Што је било у Турској, то остаје у Турској.“, само да би цео свет зна да су се јебале с неким Турчином, магационером, у вешерници хотела у Кушадасију. Уколико не оду на море, онда слепачки каче слике са ранијих летовања и накаче у опису како се лудо проводе у Паралији, док у позадини слике стоје натписи на турском, а оне жуљају дупе на столици у својој кући у некој припздини или у неком од солитера.

Фесјуље манијачки додају сваког јер се воде логиком: што више пријатеља, то ће бити више лајкова. Чим виде да мета њихових интересовања лајкује слику неке друге девојке, оне у року од одма' стављају своју слику на којима се пуће или усиљено кезе као да су жвакале трњине, неке стављају слике у купаћем костиму, флафичасто-шареним хеланакама, кратким сукњама и хаљинама копљеним код шанера или у секонд хенд шоповима, само да би добиле тај толико лајк од дотичног од кога им живот значи. Уколико добију лајк, креће затрпавање зида најзиљавијим изливима љубави од којих би и Балашевић добио пролив. Али уколико дотични не лајкује неку њихову слику, обавезно крећу статуси типа: “Не осуђуј ме, не знаш моју причу, не знаш кроз шта сам све прошла.“, или они пркосни: “За добрим коњем се увек прашина диже.“, или “Пси лају, каравани пролазе.“

Фејсуље пате од селективне меморије. Чак и оно што је било и пре месец дана, то је прошлост, не рачуна се, то се није десило.

Некима фејсуљама кад се приближи лето тридесето (код неких и кад прође лето дваеспето), манијачки бришу слике на којима су у полутами сепераеа неког клуба јахале Бакија Б3, Ђуса, Бобана Рајовића или редом чланове групе 187, или су се ваћариле са локалним кримосом кога већ неколико година прекрива зелена трава заборава.

Ове млађе при упису на факс или неку вишу школу манијачки бришу слике и статусе које имају везе са локалним пропалитетима који сада туцају камен у Забели, који су садили башту код оца Бранислава или коју су сада непреспективни портири фирми чији газда има симпатичног сина. И оне врло брзо заборављају и поричу своје грехе младости, па чак иако је у питању генг-бенг са целим одељењем на екскурзији у Лепенском Виру у првом разреду средње који је већ постао урбана легенда у крају или редаљака са механичарима у радњи у којој је радио њен бивши дечко као шегрт. Оне су сад фине девојке које шурнаест пута дневно цитирају Балашевића.

Ове најмлађе једног дана воле Перу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Сутрадан воле Мику, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. Прекосутра воле до бола Лазу, планирају да се удају за њега и роде му петоро деце. И све то мора да се објави по неколико пута дневно.

Између два јурења лајка, лајкују објаве певаљки и старлета, а такође и прате (лажне) профиле разноразних познатих батица и кримоса. Неке између два чедновања на Фејсу се и даље крешу са локалним дрипцима о којима стално пишу како им се гаде.

Уколико виде своју мету да се мува (или се смувао) са неком девојком или их дотични обрише са Фејса, ниво хистерије толико расте да се од наивне девојке типа Луче из Касидола која чека да јој драги дође кроз шљивике и ливаде, претварају у Миру Шкорић која ће обоје да одлежи.

Фејсуље! Смориле сте међеда, децхко! Пуца му глоова од вас!

Ипак, хвала Цукенбергу што сада зарад одржавања добрих фамилијарних, добросуседских и свих осталих односа постоје опције: Сакриј (Hide) и Престани да пратиш (Unfollow).

или, да се изразим мало прецизније: у државним фирмама и установама.
Оно што су обични предмети и "хемија" која се налази у сваком купатилу, у WC-у државне фирме, сваки од тих предмета сасвим мења своју улогу и примену у зависности од маштовитости посетиоца. Нагласак је на маштовитости.

Тако сапун не служи да се њиме перу руке већ да се украде.
Пешкир - да се бришу ципеле.
Тоалет папир - да се у једном цугу потроши тако што се испробава колико је папира потребно да се запуши шоља.
Канта за отпатке - да се бацају употребљени улошци и то на начин на који они најбоље показују свој садржај.
Чесма - да се остави да цури вода.
Лавабо - наравно, да се запуши.
Сијалица - да се мазне, још ако је од 100 вати...
Казанче - да се развали и поквари.
Плочице - да се бришу замазани прсти.
Шоља - да се над њом иживљава (јер се то код куће не ради, мора човек некад себи да да одушка) и да се по њој мокраћом исписују животне приче и тренутне мудрости. Она има још једну примену - да се запуши.
Чучавац - да се промаши. Тачније, да се добро увежба принцип "ко боље омаши"... шта да се ради, изгледа да се још увек осећају се последице од "зими, зами, зум" (у круг око чучавца, па боц... па где се задеси.)

Osoba sa slabim ocecajem za tajming.

Najveći majstori prerušavanja. Ove od dvadeset sedam-osam godina mogu da izgledaju kao da imaju jedva dvadeset a one od petnaest-šesnaest kao da imaju skoro trideset godina. Čak i da je pitaš koliko godina ima nasmejaće se kad ti kaže pa gataj u bob da li je bila ozbiljna.

Izraz koji opisuje devojku koja je spavala sa ''polovinom svetske populacije''
(muškim delom)..

Fraza koja se koristi pri odredjivanju lokacije čoveka koji se izgubio sa žurke, a povraća u kupatilu nad šoljom, obično usled preterane konzumacije alkohola.