Pitanje koje diplomirani filozofi, diplomirani sociolozi i diplomirani istoričari umetnosti najčešće postavljaju.

Univerzalna rec za sve moguce srpske psovke. Kada zavrsimo sa majkom i majcinom, i sa jebanjem boga, prelazimo na omaz kurcevitih psovki. U svakoj prilici, na svakom mestu, u punom busu GSP-a, u redu ispred saltera, kod lekara, u opstini, na ulici, u kancelariji, u ucionici, na TV-u, ma koji kurac sve ne....

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.

Osoba kojoj nije problem da nauči telefonski imenik napamet.

kurac

To je zvanje koje ima osoba koja je završila sociologiju na Filozofskom fakultetu.
A ne socialni radnik, socijalista ili slično...
Pobogu više...

Glavna faca na birou za zapošljavanje.

"Kurac" je sasvim sigurno rec koja se najvise upotrebljava u srpskom jeziku, i to u ogromnom broju slucajeva, od saljivih, preko opaski, do uvredljivih. Verovali ili ne srpski jezik je pored francuskog, jedan od jezika koji imaju najvise psovki i kovanica.

Poludeti. Skrenuti. Odlepiti skroz-naskroz. Prsnuti s mozgom. Svirnuti. Flipnuti.

Da budem sasvim iskren, i sâm samo što nisam otiš'o u kurac kad sam vid'o da još nije definisano. Šta vi uopšte radite ovde?!

Budući učesnik televizijskog kviza.

Pa naravno da je k'o kurac, kad kurac ne pravi razliku između ruke i pičke.

Može bilo koga da boli i može tek da zaboli, ma sve varijacije na Paganinijevu temu su moguće. Kurcobolja je opaka boles' koja napada u trenutku nebrige za nešto/nekoga. Niko nije umro od nje, traje jako kratko i ne ostavlja trajne posledice. Akutno prelazi u puca mi kurac.
Šta? Nije dovoljno smešno? Ma zaabole me kurac da se ja tu prenemažem,prenemagati oko Vas! Dosta Vam je! Ajd' dalje!

Čovek sa životnom diplomom.

Čovek sa prebivalištem u selu i registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom.

Fakultetski (ne)obrazovani lik koji ukoliko uspe da se zaposli, do svog odlaska u penziju šljaka da dobije nazad pare koje je dao na svoje studiranje.

Stolar koji je prvi put odsekao prst (a možda i više prstiju).
Prvi, ali ne i poslednji put. Nikako. Odseći će on još par puta isti taj prst, i još poneki pride. Prišije se to, i nema frke. Više neće moći da svira klavir, ali nije mogao ni dosad, tako da - ko ga šiša. Za storalariju i za ženu će poslužiti (nezgodno je ako posle toga baš nimalo ne može da se savije - ženi se to nimalo neće svideti).
Ali taj prvi odsečeni prst - e to je diploma jednog stolara. Pravog pravcatog majstora. To je kruna školovanja svakog stolara. To je taj momenat otkrovenja, momenat kad shvata sa kakvim silama se on bori. Koja je to sila koja neće da stane. Neće da čeka. Sila koja seče sve pred sobom. Sila kojom on rukovodi. To je momenat kad shvata koliku moć ima u rukama, i koliko mora biti oprezan u rukovanju sa tolikom silom. Moć koja je poverena njemu da bi je mudro kanalisao u energiju koja oblikuje i preoblikuje debla i daske u predivnu stolariju.
To je momenat kad shvata da je on u stvari umetnik, kreativac - STOLAR. A ne neki fićfirić auto-mehaničar, ili tako nešto.
Tada shvata da sekund neopreznosti pri rukovanju tolikom silom može da napravi čuda. Može tako otići cela šaka. Ruka. Noga.
Više ne pomišlja na onu blentavu ideju koju je imao kao srednjoškolac - da hefta bogate ženske, koje naručuju stolariju kod njega u sred radionice, na stolu od cirkulara. To je ideja koju je dobio dok je gledao pornić. Glupa ideja. Shvata da je to mašina koja zaslužuje poštovanje.
To je momenat kad shvata šta je njegov posao.
To je momenat kad veliki broj “stolara” shvati da je bolje da ne bude pravi stolar.

Moze se jednostavnije reci i ne zanima me al ljepse je boli me kurac

Covek koji je zavrsio policijsku akademiju.

Vračara koja pored posedovanja umeća uključivanja i isključivanja računara zna i da kucka po Word-u i Excel-u, a vešta je i u igranju igrica predviđenih za Windows 95.

njemu je etično i moralno sve ono što zakonom nije kažnjivo