Volja osobe koja bezbrižno landara u svom udobnom pamučnom svetu bez ideja i ambicija. Ali samo dok ne primeti nešto što ga pokreće na akciju i daje mu čvrstu odlučnost do konačnog osećaja pobede i olakšanja, osim ako ne naleti na neku hejterku koja ga saseče rečima.

Izraz koji se često upućuje devojci, ženi, majci, drugarici, komšinici, profesorki, koleginici, i drugim bliskim osobama ženskog pola. Način na koji se poručuje da odevni predmet previše otkriva, da je najlepše ono što je iznutra jer je lepota ipak u očima posmatrača.

Aristokratski pičić. Baklavica svesna svojih kvaliteta i moći koju ima nad tobom. Potpuna pažnja i posvećenost je minimum koji moraš da joj daš. Ona ne pita već zahteva, i bićeš srećan da joj udovoljiš svaki put jer sotonjarski pičići su skoro istrebljena vrsta. Na tebi je da ih neguješ i paziš da ne izumru.

Mitsko Srpsko biće.
U narodu kruže legende da poseduje buljave oči, široke građe, ruke do zemlje, da noću luta selima.

Namrštena njuška iz prve klase ljombera, podklase dođi strobe da te s trbušnjaka reflektujem, koja je već uveliko uspostavila stojeći položaj na sred kluba, dok normalan narod još sedi i tek lagano cirka svoj prvi Tuborg.

Raspala likčina, koja je sinoć dobila dve somundare na kladži, pa se večeras isprsio za ške da bi rezervisao barski stočić na najverovatnijoj putanji seobe cava do ženskog vecea, kojima će prosipati naftalinske lajne koje bi eventualno prošle kod četrnaestogodišnjakinje na vašaru u Gruži, al' ako se ova baš zapila pre toga.

Karakterističnog ljaljanskog položaja, sa laktom desne ruke na barskom stolu, da mu prsti taman budu u nivou stomaka koji tako dobija kraljevski tretman celovečernjeg pipkanja, milovanja i masaže celim dlanom. Večerašnji pobednik narcisoidnosti ceni da će privući poglede razuzdanih klinkica podizanjem šulje, dirkajući se tamo gde normalni tipovi posegnu samo kako bi odstranili trenutne zalihe pupčane vune. Ovaj je nema, izdepilirao se kod švece u kozmetičkom salonu jutros.

Otkopčano mu je najniže dugme košulje, kako bi ova leva strana, koju nije podigao usled draškanja, slobodno visila i dirkala mošnice, eventualno izazvala erekciju koju će prisloniti uz dupe neke maloletnice dok ova ide u klonju da povraća pred fajront. Bliže snošaju od toga neće ni biti.

Za one koji slabije izlaze, u dnevnoj varijanti je to onaj ljakse koji na Adi stoji u plićaku do kolena, okrenut ka plaži, vidiš ga da se tapka po stomaku u ritmu muzike sa ozvučenja dok šmeka likuše na obali, uključujući i tvoju ribu, pa se u jednom trenutku samo izgubi baš kad ti se popne na kurac. Valjda je zbrisao kako bi na vreme ispeglao svoju slim fit Njujorker košulju za iznad opisani izlazak.

Priča o Deda Vinči nije obična priča, ona se već godinama prenosi sa kolena na koleno i niko ne zna da li je istinita ali zato svi žele da veruju da jeste. Naime, sredinom 18. veka 15-ak kilometara od današnjeg Beograda živeo je jedan deda po imenu Vinča (neki kažu da je celo mesto kasnije po njemu dobilo ime). Za njega se govorilo da je bio star i kad je bio mlad i da je otkad se rodio bio deda (to su kasnije iskoristili za film o Bendžaminu Batonu). I ne bi on ni po čemu bio poseban, jer je takvih staraca već bilo, da se o njemu nije prenela legenda koja i danas obuzima misli muškaraca i žena sa ovih prostora (a i šire).

Deda Vinča je za svog života bio poznat kao travar. Spravljao je razne napitke, vidao bolesne, budio mrtve ali ništa nije privlačilo pažnju kao njegov tajni napitak vezan za (po svemu sudeći) najvažniju temu od kad je sveta i veka, seks. Po predanju Dedin napitak je muškima davao toliku snagu da su kada završe radnju sa svojim ženama jurili svu živinu po dvorištu (jedan pevac je zbog depresije izvršio samoubistvo skočivši u kazan sa provrelom vodom). Tako su muškarci orgijali a žene bile srećnije nego ikad, pa su i kućne poslove obavljale bolje nego pre. Sve je bilo lepo dok Deda i sam nije popio duplu dozu svoga napitka (podmetnula mu jedna baba u nadi da će i nju neko da opali), krv mu otišla gde ne treba i mučenik preminuo ubrzo jer mu je već bilo 113. godina. Samim tim, tajnu o svom napitku je poneo sa sobom u grob, za koji se ni danas provereno ne zna gde je.

Ko na onu stvar, Deda Vinča je bio nepismen, pa svoje sastojke nije beležio nekim pismom već samo sebi razumljivim znakovima. Jedna grupa teoretičara koji se danas bave ovim problemom veličaju Dedu i kažu da je namerno pisao samo sebi svojstvenim kodom, dok mu oni drugi jebu mater nepismenu. Do danas Deda Vinčin Kod nije otkriven ali je zato mnoge obogatio. Den Braun se proslavio zahvaljujući obradi ove priče (dodao masone, ovo-ono da napali narod), Armani je je u svoj čuveni Armani Code parfem ubacio par travki za koje su samo pretpostavili da ih je Deda Vinča koristio i izbili na vrh mnogih prodajnih top listi a Ron Džeremi je imao u šteku 5 ml ovog napitka koju mu je ostavio čukun-čukun deda iz Srbije, a koji je slučajno popio kad je bio mali (ovo je inače bila inspiracija Gošiniju i Uderzu tvorcima čuvenog stripa „Asteriks i Obeliks“).

Reči koje opisuju subjekta koji se ne trezni, već samo doliva na već osvojene litre.

To kažu roditelji nakon što istuku dete, samo zato što misle da dete plače bez razloga.

Primetno u situacijama, koje jasno pokazuju da li ste stari, iskusni smeker koji zna sve trikove, ili ste jos zeleni, i treba da popijete jos velike kolicine polu obranog mleka od 2.8% mlecne masti.
Naime, u datoj situaciji kada se vozite u autu sa nekom potencijalnog buducom devojkom, svakom, (jbg i najboljima se desava) ponekad moze da se desi da pusti tihomira smrdica, koji u datoj situaciji moze sve da usere, sav visenedeljni trud oko doticne devojke, i da baci u vodu sve sto ste do sada mukotrpno zidali...e da to nebi bio Skadar na Bojani, zeleni smeker u datoj situaciji, kada i oci pocinju da suze, i nozdrve da peku, neiskusno govori "uf, sta je ovo, nesto smrdi, ajde da otvorimo prozore", i time svoju buducunost zakopava duboko preko kolena, sistemom jebi magare dok su mu noge u blatu, a nasuprot tome, iskusni jebac, koji je pros'o sito i reseto, upozno se s g'rkijem zivotom i ostale zajebane radnje, u datoj situaciji, brze bolje govori staru iskusnu frazu "uff,sta ovo zasmrdi, daj da zatvorimo prozore, da ne ulazi unutra"...
Sto mu daje jos dodatno slobodno bacanje kod doticne gospo'je, jer u tom momentu sta drugo moze pomisliti, nego kako je on pazljiv, pa pazi na njenu licnost i na njenu unutrasnjost...
e sad, ako promasi dodatno bacanje... dzabe stari trikovi...

Do kolena u ljudskom ekskrementu, sa suzama u očima, oblikujući vrisak glasnim žicama. Rukama umazanim krvlju, kako tuđom tako i mojom. Bio sam Bog, bio sam prosjak, umro sam i ponovo se rodio. A sve to u uskom manevarskom prostoru, sve to skučen u ćošku svoje sobe, mračnom kutku svoje svesti.

Vozio sam bicikl nizbrdicom, kaldrmom i pevao. Prisećao se Dionisovih ditiramba, kontemplirao Zaratustru i pljuvao prolaznike nedostojne moje veličine. Proklinjao roditelje, bedne crve, neostvarenu gamad.
Pokvarili su mi se zubi, bolno žarište i podsetnik na moju lenjost. Zaklao sam doktorku, nije koristila dovoljno anestetika. Perforirao sam joj očnu duplju bušilicom i odgrizao nos. Pokušao sam da izvadim očnjake klještima, slomio sam ih. Završio sam posao skalpelom.
Dve nedelje su mi bile potrebne da se pripremim za polumaraton. Smršao sam deset kilograma, zategao gluteus i mišiće abdomena. Video sam slepog psa kako skapava od gladi. Zdrobio sam mu lobanju gazeći je petom.
Odbacio sam moral, dostojanstvo, stid, ponos. Kurvao sam se sa Heseom i Kafkom. Pljunuo sam roditelje, bolni podsmeh. Prezreo kulturu, tradiciju, istoriju. Gladovao sam četrdeset dana, poput kakvog antičkog filozofa. Porekao sam egzistenciju na mnogobrojno načina. Umro sam, probio ljusku, razvio krila i poleteo.
Ponovo rođen, plakao sam i smejao se. Sodomizovao žive i nežive. Prigrlio animalno, ojačao i ljubio telo. Pio sam sa izvora života a video glad, rat, bolest i sebe u žarištu pošasti. Morao sam da uništi sve kako bih izgradio novog sebe, reinkarnisanog.

Probudio sam se, zubi su me i dalje boleli. Uzeo sam telefon sa kojeg pročitah poruku "Hajmo na Savu, danima si zatvoren, nije to zdravo!". Pogledao u bedni indeks, provukao ruke kroz masnu kosu, iskašljavajući katran iz pluća. Upalio sam kompjuter i nastavio da živim virtuelnog sebe.

Vrlo poznata pojava, neidentifikovanog prevoznog sredstva, cija se umetnost pravljenja prenosi sa kolena na koleno, i cija tajna nikad nece biti otkrivena. Odlikuje ga testera na sred vozila, neka kantica iza, nalik na omanju kantu iz koje isparava voda, pretpostavljam da je to hladnjak, ali ne smem se zakleti. ima zvuk u dva takta, taman da vam struze po malom mozgu kad u pola 6 stane kod komsije da testeri. jos ako je noz tup, a jeste, pa svaku cepanicu gnjavi ko da je zvace, eto ga dupli uzitak! Odlikuje ga jos uglavnom posada koju sacinjavaju pilot masine, jedan sto prosipa vodu po testeri dok idu, valjda da je o'ladi, i jos dvojica koji su posli na ispomoc, jer gazda Zivorad ima 9 meteri drva da mu se isece.(jbg, greje i zeta, sunce mu neradnicko)
Vozac uglavnom zna i kako ide razmera ulja i benzina koji se sipa u njihovu ljutu guju, i tu tajnu ljubomorno cuva. Jednom je mali Perica probao da napravi, pa je masina otisla u ambis, i morali su vesti znalci drugu da konstruisu.
Ako pak slucajno previdite jutro, pa vas ne probudi zvuk masine, ne brinite nista, iz motora s vremena na vreme nesto pukne kao haubica, verovatno sto je majstor svog zanata usuo malo vode dok je pravio razmeru. Slucajno, naravno!

Natpis u autobusu koji pre svega treba da zastiti vozaca od plejade "komplimenata"!

Svi ste već čuli verovatno, to vam je ona priča da magarca možete da naterate da ide gde hoćete uz pomoć štapa i šargarepe. Okačite lepo šargarepu na štap i stavite je magarcu ispred glave na tolikoj udaljenosti da je vidi ali da ne može da je dohvati. I ovaj ide, uporno misleći da mu fali baš taj jedan korak da uhvati šargarepu i pojede je.
Ali niste čuli da je ta tehnika štapa i šargarepe nešto što neke žene prenose sa kolena na koleno godinama unazad. Ma vekovima. Nešto čime se sve više i sve ćešće služe.
Ponosni magarci to smo mi, celokupan muški rod, a šargarepa je obično seks.
Koliko puta vam se desilo da vam se čini da ste tu, na korak do blaženstva i konačnog stavljanja močuge u vruću, mokru, uzavrelu vevericu? Da vam se ništa ne može isprečiti na putu do zadovoljsta?
A onda ona kaže ili učini nešto što vam jasno stavi do znanja da vam fali još jedan korak. Pa još jedan. I posle toga još jedan...
E to je to. To je štap i šargarepa.
Masa muškarac nikad ne ukapira, nastavi da ide za tom šargarepom i na kraju ako je dobiju otvore im se oči. Shvate da ta šargarepa nije bila baš toliko ukusna i da je ekstremno glupo što su toliko šipčili zbog nje.
Neki kad je dobiju i dalje nastave da idu za njom jer im se učini da je vanserijskog ukusa, da takve nigde nema.
Retki su oni koji odmah ukapiraju i odu da traže neku drugu šargarepu, neku do koje je lakše stići.
Najređi su oni pravi magarci, koji kad ukapiraju pokažu svoju ogomnu magareću močugu i kažu "ribo, ti si na gubitku". Ili nešto slično.

Док човек не осиромаши, он не може да се обогати, док не изгуби све, нема разлога да нешто ново потражи. Све има неки свој ред. Колико пара, толико музике. Плати, па се клати, тако је време дошло.

Kada hoćete suptilno da naglasite da se neko previše nervira. Samo što nije eksplodirao, pa pokušavate na vreme da ga deaktivirate. Elem u bombama uglavnom imaju ovak'e neke dve žice, ukoliko je stepen nervoze veći, može se uvesti i zelena. Opusti se čoveče, popij pivo, nije sve u uspehu, valjda.

Tiket iz kladionice koji obecava.

Potpuno nezanimljiva priča. Da postoji fast forward opcija u svakodnevnom životu, veliki broj situacija (pogotovo neprijatnih) bi bio izbegnut.

Rečenica koju uvek, ali uvek čujemo od roditelja (neretko i od babe) dok krećemo negde autom/motorom, bez obzira na to kolika je kršina naš ponos.

Ubedljivo nadmašiti protivnika tako da od njegovog prethodnog rezultata ili rekorda, ostane samo uspomena. Razbiti ga temeljno i brzo, odvići ga od igre i poslati u prevremenu penziju.

U Srbiji su sve same nebuloze, shodno situaciji- nema dovoljno vitamina, proteina, pa se nas narod dosetio kise, lakih telesnih povreda...