Mitsko Srpsko biće.
U narodu kruže legende da poseduje buljave oči, široke građe, ruke do zemlje, da noću luta selima.
U stvari, legenda je nastala tako što je seljak iz centralne Srbije u gluvo doba noći zatekao lokalnog šumara, široke građe, kako klečeći trpa njegovog psa, dok su mu ruke bile na zemlji, a psu, od silne muke, ispale oči. Čovek se uplašio i krenuo je da trči prema selu vičući: "Kara mog Džula!". Seljaci su ga razumeli da uzvikuje Karakondžula. Kasnijim tokom događaja i prenošenjem priče sa kolena na koleno, stvorena je čitava legenda o Karakondžuli.
hahahahhahahahahhahahahahahahahahahahahahahaha ako nije neki vic, onda definitivno u odabrane!!! + i * i nije mi krvo sto te pratim!!!
Hvala, hvala :)
Nije vic...
U društvu je neko spomenuo Karakondžulu, pa sam se zapitao kako je nastao termin...
Zapisao sam u fon, i kada sam došao kući, uzeo sam da ga definišem. Ovo je izašlo kao rezultat. Smislio sam je za nekih 10-ak minuta, sinoć... :)
Bili su, jedan me optužio da sam plagirao sa vikipedije, pa sam popio 7 minusa za jedan minut...
Ali su obrisani... :)
a znaš li za Kačilo?