Najcesca tema konverzacije sa pijanim likom koga si tek upoznao...kako je trenirao nekada neki sport i onda ga je zajebana povreda odvojila od terena i sprecila njegov put ka vrhu..dok ti podriguje u faca i prica da je igrao od pionira do juniora reprezentacije svoje zemlje sve dok se nije smorio,provalio ciru,trener ga je mrzeo..

Ako vec nismo uspeli da se sa sljivovicom, prsutom i opancima izborimo za zvanican srpski brend zasto ga onda jednostavno ne izmislimo.Evo jednog takvog predloga, uniseks pletene tange- spoj srpske tradicije i zapadnog modnog imperativa.Ovu krpicu sa etno motivima mogla bi izradjivati jedna od nasih tekstilnih radionica, npr. tamo neki manifakturni pogon „Strina“ iz Novog Pazara.Bitno je samo da se one izradjuju, tajnom esnafskom vestinom nasih bakica, kao i da postoji dugi istorijat tih istih kako bi proizvod dobio na renomeu.Kako pak ovo drugo nije slucaj, tu bi trebalo unajmiti nekog polupropalog novinara koji bi objavio clanak sa pozivom na „novootkrivene istorijske izvore“ o tome da su nase praprabake strikale tange ne bi li tako impresionirale svoje muzeve nakon krvavih megdana sa turcima.Ako bi ovo proslo u javnosti, zapadni analiticari bi nas sasvim izvesno prestrojili na sam vrh liste najvecih civilizacija sveta, (jer su jelte pletene tange, kao jedna od tekovina seksualne revolucije, daleko epohalnije od tamo nekih letecih cunka,parnih masina i drugih bakraca iz industrijske revolucije).Sledeci potez u cilju promocije domace radinosti i Srbije uopste bilo bio podmicivanje scenariste za buduci nastavak filma o Bondu, koji bi umetnuo scenu gde se 007 srcelomac valja sa svojom ljubavnicom u strininim tangama.Za zavrsni udarac, koji bi bacio na kolena izdajnicke brendove(kakav kurac Victoria Secret) trebalo bi unajmiti Batu Zivojinovica da pozira u njima.Svaki put kada vam prilikom koracanja upadne komad firmiranih pletenenih tangi duboko medju guzove i osetite svrab, vi ih sa ponosom izvucite iz dupeta, svesni da su ti vasi koraci jedni od onih zbog kojih mozda zaostajete u setnji ali ne i za svetskim trendovima.

Nadimak porodice, loze, familije. U selima poznatije nego prezime, pa se često koristi umesto istog, za odgovaranje na pitanja tipa "čiji si ti?". Dobija ga jedan od starijih i automatski ga nasleđuju ostali članovi, bez obzira na pol.

Očajno pomirenje da činjenicom da podižeš potomka, neposlušnog idiota.

Ne jebe ni cara ni vezira, a ti se slobodno nerviraj. Ima domaću hranu da ždere i par ćebadi da se ne smrzne, što mu je sasvim dovoljno, a nije mu problem i to da žrtvuje i da tera dalje sve dok ne istera svoje jer mu je, u neku ruku, sve ravno do Kosova.
Sam je sebi mnogo puta brao pruće, ćale skidao kaiš i držao se izreke da je batina iz raja izašla, ali nije pomoglo. Ostaje samo smrdljiva nada da će, po svemu sudeću malo gočiji život, napraviti od njega čoveka.

Pripadnik potkulture.
Čovek koji kiseli kupus.

Ako je fudbal, za većinu muškaraca, najvažnija sporedna stvar na svetu, onda je kupusarenje onima koji kroz život postanu, ili onima kojima je kupusarenje ostavljeno u amanet generacijskim zavetom (ostaje da se utvrdi), najvažnija stvar.

Nasledni gen, koji kod muških jedinki budi afinitet prema kišeljenju, je dominantan i u većini slučajeva se prenosi sa muške na mušku jedinku.
Retko se javlja kod žena.
"Nasledni kupusari" iako u manjini, su prema poslednjem popisu, u ekspanziji. Njihovo otkrovenje sopstvenih recepata javlja se najčešće u kasnijem stadijumu života, zbog čega se neretko mešaju sa "Kupusarima krize srednjih godina". Nasledni kupusari beže od pomena tradicionalizma. Za njih je kupusarenje put ka individui.

"Kupusari mesije" ili "Kupusari prvovenčani" su bili začetnici kasti i plemena (zavisno od podneblja). Jedan "kupusar mesija" za života iznedri između petsto i pet hiljada različitih recepata za odnos soli i vode, kao i pozicioniranje glavica.
Za "mesije" je kupusarenje bilo a priori forma.

Prenošenje recepta sa kolena na koleno je najzastupljeniji vid kupusarenja. Kupusare koji pripadaju ovoj gurpi nazivamo "Tradicionalni kupusari" i prepoznatljivi su po pozivanju na superiornost recepata svoje kaste ili plemena.
Tradicionalisti u svojim uverenjima ponekad postaju verbalno nasilni po gastronomskim forumima, pozivajući se na seme i pleme, kao i zatrnuće tuđeg (pripadnika rivalskog plemena).

"Kupusar krize srednjih godina" je produkt postmodernog društva i zapadanjačkog kapitalizma. Poslednji trzaj muške jedinke, nedovoljno radikalne da prevari partnera ili skače iz aviona.
"Kupusar krize srednjih godina" pretvorivši kupusarenje, iliti kišeljenje u hobi (bio taj hobi kratkoročan ili dugoročan), u većini slučajeva ne ovlada veštinom u potpunosti, te postaje predmet podsmeha ostalih jedinki uže zajednice.

Situacija u koju se uvalimo jer nismo pazili i umesto da prestanemo da se vrpoljimo i sačekamo da se sve zaboravi, mi očajniči trzamo i tonemo sve dublje i dublje.

Nezaobilazan deo kafanskog inventara. Nazvan ikonom jer ima bradu gustu i dugačku kao likovi sa istih. Uglavnom je to bivši snagator, propali sportista. Od sveg nekadašnjeg sjaja, ostao mu je samo sjajni sitniš u džepu kojim plaća rakiju djonaru. Ako odradi neku sitniju šljaku i zaradi, počasti sebe pivom. Kad si ga upoznao, bio ti je kul lik, ali je ubrzo smorio sa svojim pričama. Ultimativni jebač. Nije hteo da oprca Lepu Brenu sa sedamnaest godina jer je imala kvrgava kolena. Maneken rakije „Bonni“ iz Kljajićeva. U životu nije pušio cigare sa plavom akciznom markicom.

U slobodno vreme je i mesija, zna stvari koje ti nikad nisi i nikad nećeš čuti od bilo koga drugog. On će ti reći da su klavir stvorili beli patuljci koji su rasisti. Zašto patuljci? Jer klavir ima tri noge, pa su patuljci tako odali počast svojoj alatci. Zašto rasisti? Jer belih dirki ima više nego crnih i veće su. Ne libi se da obuče ženine gaće, iako posle toga kuka da su mu tesne i da nemaju džep. On je trendseter koji u decembru u kafanu dodje u plišanim papučama. Poznaje dekana sa tvog fakulteta, zajedno su išli u školu u Sivac. Delio mu je šamare, i traži od tebe da ga pozdraviš i dobićeš garantovano šesticu.

Kupa se kad pada kiša. Oseti se na daleko. U korpi na biciklu nosi sekiru. O svom falusu govori samo u superlativu. Na pitanja o dužini istog, odgovara sa „20 u hladnoj vodi, ili s leve strane 19, sa desne 21“. Optužen da je u kafani razbio pisoar njim. Tačno predoseti kad se u kafani kuva pasulj ili kakvo drugo jelo i gotovo uvek se ušteka za sto. Neki ga vole, neki mrze, kao džuboks u birtiji, ali on je tu. On je ikona kafana u našem kraju. On je Sajla.

Pitanje kojim odjebavamo druga koji nam prepričava neki dogadjaj koji je njemu iz nepoznatih razloga vrlo zanimljiv, a ni sam nije siguran da se to desilo.

Vrhunski građena riba sa facom šišmiša. Lice izgleda kao da je deda Rajko '67 prešao novim plugom uzduž i popreko. Kao izduvani kurac Džejmija Olivera koji je pao na vrelu ringlu dok je ženi kuvao obnažen za godišnjicu braka. A figura bolja nije mogla, kakav Mikelanđelo, priroda ju je isklesala bolje nego brazilske odbojkašice na pesku. Pozadina kopipejst Kim Kardašian, poprsje priziva na 'Slavko Štimac' akciju. Ali, jebiga, iako ima dojku za odbojku, facijalne ekspresije sasušene oktobarske smokve ne daju mašti na volju.
Ove devojke su živi dokazi da Marfi kuca na vrata tek kad se stavlja šlag na kraju torte. Čisto da podseti da su njegovi zakoni relevantni kao Njutnovi.

U pitanju je Berbernica seoska,ono sto danas skoro i nema vise da se vidi, a ja sam imao tu srecu da sam je upamtio iz svoje mladje dobe. Na levom zidu slika lepe brene i vesne zmijanac, naravno sa potpisima od proslog vasara, desno stoji poster najnovijeg stojadina i pored njega, naravno, kalendar zadruge "vinogradar" Ledinci iz 77-me godine. u cosku smederevac, sa pristavljenom vodom za kafu, masnom plocom koja nije oprana zadnjih 15ak leta, sto pokazuje da je u pitanju muska berbernica. Na patosu braon linoleum, na kome ima dlaka ko da je Bozic svaki dan, u cosku civiluk na kojem nikada nema mesta za jaknu, jer lokalne ispicuture, sisale se ili ne, svrate ujutru oko 8 kod berbera,malo da posede, pa se to malo oduzi do rucka. u desnom uglu konjic, za mladje narastaje, koji bi dali i brdo karamela da se sisaju na konjicu. Vrata naravno ona stara, dupla, na njima okacena tablica radnog vremena, koja nije promenjena 20ak godina, i onako pozutela pokusava da podeli i tu jednu jedinu informaciju koja joj pripada. Vrata se naravno jace moraju gurnuti pri ulasku, a povuci jos jace pri izlasku, i Boze, "zatvori ta vrata lepo, nije ti ovo camac na Tisi, necu ulicu da grejem!!" komentar je neizbezan.
brica... mrsav, sa 15ak kila manjka, oci malo zakrvavile od manastirke, beli mantil do kolena, fleke od pene po rukavima, sa zadenutom britvom za dzep na levoj strani mantila, i cesljem u zadnjem dzepu, kojim popravlja greske. naravno, najveci znalac fudbala, zna kad je Safet Susic, povredio zadnju lozu i koliko je lezao u bolnici u Sarajevu, i zasto je Stjepan Bobek u 47om derbiju namerno penal promasio. Strani sport ne prati, jos veruje da su dinamo i hajduk u nasoj ligi, i ceka gostovanje crvene zvezde u sarajevu, jer je to najzanimljivija utakmica sezone.

Najbolji spust za nakvarcovanu ribu sa preterano izraženim ženskim linijama života i mnogo problema sa elastinom.

Nastojanje sagovornika da sazna odgovor na pitanje koje najčešće ima dva ponuđena odgovora i postavljeno je tako da bi svaki odgovor mogao biti i ispravan i pogrešen.

Analogno tome, bilo kakvo odgovaranje se smatra "mačem sa dve oštrice" i poželjno je izbeći ga poput likova što po ulici prodaju čestitke po 100 dinara.

Nedeljni ručak kod devojčine familije....I to prvi put ideš tamo! Kako poetično! Dolaziš npr. u ulicu Mijatove Njive u Sremčici, gde ona živi, ulaziš u dvorište, do kolena u blato. Napada te njihov doberman, ali tvoja cura izlazi i sprečava ga. Sabiraš se, pozdravljaš sa njom i sledeće zapaziš npr. Fiat Argentu (ili neki drugi krš od auta) i ujedaš se za jezik da ne prokomentarišeš KOJE GOVNO OD AUTA! iako to misliš... Posle tradicionalnog izuvanja, ulaziš u kuću, i dok te devojka predstavlja, njeni matori pilje u tebe ko nenormalni... Njena sestra te šacuje usput, i odmah odlazi u sobu i javlja drugaricama da njena seka ima nakazu od dečka (radi to iz ljubomore)... Domaćin (njen ćale) ti za aperitiv daje neku rakiju koja ti sprži grlo, ali iz pristojnosti je popiješ (u sebi je kuneš), a njena keva iznosi boraniju (npr. ili nešto drugo što ne voliš) i još poneko posluženje (resto od juče, lepo aranžirano), na silu jedeš, a povraća ti se... Onda počinje srpska postručkovna konverzacija... Odakle su ti roditelji, gde rade, šta studiraš ili u koju srednju školu ideš, šta si u horoskopu (devojčina keva- odmah ide da proveri kako se to slaže sa znakom i podznakom njene ćerke) i slično.... Njena seka u međuvremenu šeta, lovi još koji trač i meri te, sediš kao da imaš zmiju u džepu.... U najgorem trenutku, ko iz topa erekcija, a ti sad se izvinjavaj, pa onako upadljiv, pravac klonja.... Vratiš se, čudno te gledaju, ali isleđivanje se nastavlja...Negde oko 22h kad se setiš da treba da ideš (ili te puste jer si smorio) ona ti kaže DOĐI OPET... Ti glumiš radost... DAAAAA, HOĆU! A u stvari misliš JEBEM TI KAD SAM DOLAZIO! Opet doberman, argenta, kaljuga, i naravni kruna svega, trocifraški bus koji duva, a ako te ni vreme ne posluži, prokišnjava....
Tako teku dani jedne strasne romantične veze!

Nemoj da pogoršavaš stvari. Ne idi dublje.
Opomena očajnima i nerazboritima koji pokušavajući da reše postojeći problem prave novi, i to većinom samom sebi.

Sastaviti dva lika koja se ne podnose i kojima jedini kontakt koji mogu da ostvare liči na ultimat fajt bez ikakvih pravila.

Boli me kurac ako je to neki film sa šerbedžijom čija je brada puna pirinča iz đuveča, ako sam ukrao, jer mene su ipak grlili zastavom, nudili šećerušom, iz kola pozivali na slavlje, složili smo se ipak: apis nije smeo da ubije kralja, ipak je to kralj, ipak je to zakletva, mada kapiram da bi i raduljica kao kralj posle tri godine bio u novinama ilustrovan preklan sa metresom, oh bože u ovom gradu pivo se nema gde kupit a noć traje ko besna i ti nemaš prsten sa našeg venčanja opet ću fejlovati gorko nikada nisam znao nikada nisi znala al koga boli kurac kad štimac zakucava osmeh, pas, lavež radostan, mlaz vode, slavina, meri fucking cetinić nude/naked, umij se, iznova sve, stadion, mesec, hoću-neću, vlažnost, pička, stativa, cvetojevac, na stepenicama sam ti rekao sve, da me boli kurac i rame od prekjuče, cvetni dezen je dva tri puta počistio ulicu, policija je blagonaklona, pobijedili smo australiju, kaucija, radogost, petonije, sabor taksista i cara uroša, komora konačno oragnizovana dva tri profesora u kolegijumu, plaćamo ih paklicama cigareta i figuricama štrumpfeta al srediće konačno stvari i divlje vožnje rajd mi bejbe tu d mun dok ne svane dan, dan je govno koje oće sve da vidi komšinica znatiželjna sve da razmotri mater mu jebem u pičku ja, njemu, danu.

Sposobnost nekih ljudi da se uvek nacrtaju ispred tebe i time ti blokiraju prolaz. Najvise vole da se crtaju na svim vrstama pragova, pijaci, prodavnicama... Samo se ukopaju i ne mrdaju se, a ti nalazi alternativne nacine prolaska.

Iliti, crno i belo. Naši stari su od davnina znali da cene prave vrednosti. Oduvek su znali da odvoje i razlikuju kukolj od žita, oduvek su mogli da razluče šta je korisnije i šta je važnije, šta treba paziti ko oči u glavi a šta je prolazno i takoreći beskorisno. Znao je čemu ne treba pridavati veliku pažnju, oko čega ne treba dizati uku i dreku. I to je sve prenošeno s kolena na koleno, generacijama su se vrednosti pretakale iz jedne u drugu i svaka je to čuvala da ostavi nekom iza sebe. Dolazilo je i do neke nadogradnje, nekih malih izmena, ali suština je ostajala, od nje se nije niko udaljavao. Tako i dođosmo do jednog od mišljenja vezanog za razlike u gore pomenutom drveću. Iako oba spadaju u takozvano tvrdo drveće, iako se oba koriste za raznoraznu obradu i dobijanje svakakvih proizvoda od njih, bez obzira na dosta sličnosti, razlika je ipak očigledna. Hrast je hrast, najbolje, najdugotrajnije i najkvalitetnije drvo na Balkanu. I van njega je veoma poznato i naširoko hvaljeno drvo. S druge strane, bukva je sa stanovišta našeg naroda ipak mnogo manje korisno, da ne kažem beskorisno drvo, koje se koristi uglavnom za ogrev tako da prakticno ima veoma malu upotrebnu vrednost u indistriji i drvodeljstvu. Nije da ne postoji primena istog u indistriji, ali je ona znatno ograničena, i uglavnom vezana za manje bitne elemente, nebitne po izgledu ili trajnosti ili postavljene na nekim skrivenim mestima. Zbog toga je i u narodu jasno napravljena razlika izmedju njih i znalo se, i uvek će se znati, sta je plemenito drvo a sta je obična cepanka koja može da posluži za panj, za neku klocnu ili da se s njom naloži smederevac.
Problem nastaje kad neko iz neznanja zameni mesto bukvi i hrastu i onda hrast ode u tri lepe, a mi ostanemo da živimo sa bukvom...

Neopravdano se smatra za jedan od najbezbednijih načina odlaska kući u kvalitetno oblokanom stanju.

Kaže se za nekog ko nešto obavlja sa krajnjim oprezom, u situaciji kada je i najmanja greška neispravljiva.