Izgovor kada hoćemo da smuvamo neku žensku sa extra nogama i extra dupetom, ali ružnu u faci.

Opisivanje anonimusa nikada nije lako. Visok ili nizak, mršav ili debeo... Čudna mi čuda, pomislićemo, pa te osobine ima par milijardi ljudi na ovoj planeti. Ćelav ili kosmuran... Ok, suzili smo malo. Ali zaista malo tako da ovaj proces može potrajati a računanje presjeka velikog broja skupova umije biti i te kako zamorno. Zato se i opisuju rijetko, u svega par koraka sa malim izgledima za uspjeh.

Za ove druge je dovoljno samo par riječi.

Obično ove iz naslova.

Kada ih je stvorio, Bog je razbio kalup.

Isto što i odoka,samo malo drugačije.

U dušu urodjena uzrečica svakog seljaka ili osobe koja nije gradski tip, ili jednostavno poprimljena reč od 'neobrazovanih roditelja'...

Sveto gastronomsko trojstvo koje služi kao najstabilniji i najsigurniji oslonac domaćoj radži namiguši.

Neprijatna situacija u javnim muškim zahodima gdje je većina prostora oko daske samo ispišano, ako Bog da. S obzirom na to sila ne pita, pojedinac se mora snaći kako god zna i umije te se pri ulasku od vrata zahoda koristi tehnika naginanja pod kutom od 45 kao u spotu smut kriminal nad žutom lokvom koja bi se mogla prodavati u Auro domusa kao tekuće zlato u mililitrima. Naravno, pothvat je neuspješan ako prije toga kvaku niste uhvatili s barem dvije maramice kao zaštitu.

Retorička pohvala tradicionalnog tipa kojom se u Crnoj Gori izražava divljenje prema govorniku, čime se njegov rečnik upoređuje sa rečnikom pisca Gorskog vijenca. Od devedesetih godina 20. veka izreka se vezuje za mafijaške i švercerske krugove u Crnoj Gori u kojima se koristi prilikom posete porodičnom gnezdu kriminalca, da se iskaže poštovanje prema unutrašnjem uređenju dotične zgrade, sa pločicama od lažnog mermera po podu, zidovima, na stubovima, u kupatilima i sanitarnim uređajima, čime se stambeni objekat poredi sa Njegoševim mauzolejem na Lovćenu, i mermernom statuom pisca, radom Ivana Meštrovića.

Uzvik koji ti tvoja baba uputi kad kineš.

Često izgovarana rečenica u igri koju su dečaci nekad igrali klikerima (nisam siguran da li deca i dalje igraju klikere), koja znači da igrač koji treba da izvede potez mora da "gađa" ka rupi, a da pri tom ne sme da promeni poziciju sa koje "gađa".

Ona koja je toliko komplikovana, da je i sami zaboravite.

Zvuk razocarenja. Ovo je cenzurisana verzija, explicit bi bila "Pih, jebo te.."
Uglavnom se koristi kad shvatis da zivot za tebe vise nema smisla.

Dupke pun autobus, nikada nije dovoljno pun za jednog penzionera. Kada stvarno mislite da vise niko ne moze ni da pridje vratima autobusa, pojavljuje se iznemogao starac od 90 godina i vice: - Ajmo jos malo ka sredini ! Nakon poklica, sam utera masu ljudi u autobus...

Devojka koja je tol'ko dobra da ni konobar ne sme da joj pridje.

"Dobra stvar kod fejsbuka je što možeš svaki citat da izmisliš" - Džordž Vašington.

Onaj izdajnički znak koji su profesori informatike obožavali da pritisnu kako bi otkrili da li smo umesto pravilnog poravnanja, proreda i ostalih džidža-bidža koristili spejs.

Recenica koju cesto, ili pak uvek, izgovaraju cale ili keva kada pocnes da ih smaras da ides negde....

Student, čijem su snu da ima sve šetice na faksu, stali na put profesori koji ga nisu mrzeli.

Recept za dobar brak.

Ovo je klasična psovka mladih u Podgorici, koju odlikuje korišćenje dva suportna vremena u istoj rečenici, prošlog i budućeg.
(Jeba=Jebao) i (Ka'te=Kad te (budem)
Klasična "prijetnja" od koje bi se trebalo usrat u gaće, al samo dodaje pojene u "Kolki sam seljak" polju.

Matematička verzija tri pičke materine.