Kafana koja po nepisanom pravilu ima crveno bele karirane stolnjake,muzika uzivo nije obavezna,ali zato stolnjaci moraju biti masni,a pice jeftino. Jos uvek omiljene medju nekim ljudima, jer se tu moze dobro jesti,a i popiti,i to po niskim cenama. Ali nazalost takvih kafana je sve manje,a na njihovim mestima se otvaraju trzni centri, "prefinjeni" restorani u kojima je snicla po meri 3x3 cm, i jedno parce hleba, po ceni od 50 eura komad. Takodje nicu i butici,ili po nepisanom pravilu,druga kafana,ali gde ce bude pevaljka i strana piva i svi muskarci ce da se oblace kao devojke,roze majice,beli kajisi itd, znate vec,grand pravac oblacenja.

Кад у пекари не купујеш оно што ти се једе, него погледаш шта је најскорије извађено из рерне.

To je ono sto ce ti trebati u zavrsnoj borbi u filmu o borilackim sportovima... Jer,pitanje je vremena kad ce te negativac smlatiti pa ces se kasnije morati sjetiti sta te je trener ucio... Naravno,ne smijes poceti ranije sa prisjecanjem jer ono tada ne bi imalo uticaja... Prisjetiti se trebas tek kad si skoro gotov,vjeruj mi,to dize iz mrtvih...

Ova definicija mora da pojasni neke stvari što se tiče komentara za "dobru guzu" od strane devojaka upućene muškarcima...
Taj komentar se provlači decenijama i prihvaćen je olako a nema nikakve logike! Zašto se devojkama sviđa muško dupe!? Niti imaju koristi od njega niti tu nešto svoje mogu da zadenu! Original muško dupe je dlakavo i nema seksualnu funkciju... (Ako zanemarimo novu modu depiliranja muškaraca a da ne pominjem "klanje pod rep")

Šaran od 15kg. Som od jedno 50. Smuđ od kila pa naviše. Štuka od 12 kilograma. Klen od bar pola kilograma. San svakog ribolovca.

Reč koja obavezno sledi posle degustacije domaće rakije. Kakva god bila, makar i da je najgora džibruša kao što i većina jeste, ispašćete kulturni i pohvaliti proizvod vesele mašine kako ne bi uvredili domaćina.

Zajednički naziv za sve vrste rekvizita, u svim sportovima, koji su upućeni na pravo mesto, ili nisu završili u autu, koliko god se u prvi mah činilo suprotno!

E, to vam je ono što zapravo povezuje sve ljude. Hrana, u redu, pivo u redu, sve to ima svoja okupljanja. Ali svuda postoje neke restrikcijie. Kad piješ pivo, do pod postaje krevet nivoa, ne možeš baš da pozoveš i lokalnog klinjobera kome je đačka torba veća od njega samog. Kad roštiljaš, ne možeš da pozoveš baš komšiju koji se upravo oporavlja od infarkta. Mislim možeš, ali niko nema srca da muči tako ljude. Ali priču svi mogu da čuju. Uši su ono što svi imamo, ili naučimo da čitamo sa usana, tajni agenti znaju obe metode. Okupite se, i matoro i staro i slušate. Nije bitno gde ko sedi, za svakog će se naći nešto da se pojede, da se popije, dijetalno, kolači, fensi travke, preldžijski roštilj, majku mu, naši smo. Ne mora da bude priča tačna, bitno da ide nekim svojim tokom. Kratiš je, dodaješ, preuveličavaš, ubacuju se i drugi... Ide to tako. A priča ostane kao nagrada sama po sebi. Pa da. Tako nekako.

To su one stvari koje NE delis sa cimerom.

Omiljeni lik iz bajke našim političarima na Dedinju.

Vila koja ostane čitava posle baliranja dvaes ektara livade.

Tipična erogena zona kod savremenih devojaka.

Knjiga koju čitaš tako brzo kao da ti je poslednja u životu.

Kad se useli u telo neke osobe ostaje uz njega i po cenu da tu osobu proglase za budalu.

Nacin na koji se obracate ulicnoj dzukeli dok ne dohvatite neki kamen.

Универзални родни крај.

Izraz koji se koristi kod Srba u dve situacije. Kad se proba rakija ili kad Đoković pogodi liniju.

U punom busu moci provaliti ko ce uskoro ustati, pa se nacrtati iznad njega. Nije u pitanju samo talenat, iskustvo je cudo.

Vreme kad smo živeli u zabludi da ne može biti gore

Ona što sam upecao pre par dana. Bila je tolika da je u vodi ostala rupa kada sam je izvadio.