Reč koja u 90% slučajeva znači "DA" ako je izgovori žena. Sa druge strane, "NE" u 90% slučajeva znači "NE" ako je izgovori muškarac. Samo 10% muškaraca shvata razliku izmedju ženskog "NE-NE" i "NE-DA".

Kaze se za lika koji ne moze da kontrolise loptu, stalno gresi i gubi je. Taj lik je uglavnom pacenik koga niko ne zeli u timu, ali pri manjku igraca on upada u igru, na srecu jednog, a na nesrecu drugog tima. Ovaj izraz se koristi u basketu, fudbalu, rukometu, odbojci, itd... A najcesce se pominju ruke i noge, ali u obzir dolaze i drugi delovi tela.

Vremenski interval koji se proteze od minimalnih pola sata do nikada. :D

Nije bio blesav narod kad je reko da lepa reč i gvozdena vrata otvara.

Mala deca su musava vrištala koja non stop zajebavaju, gnječe se, deru se, pište, njište, vrište, bale, inate i sramote roditelje sa svojom dečijom iskrenošću.

Izjava kojim vam ženka daje skrivenu informaciju da nema redovna primanja.

Za neke, predmet poznatiji kao CD.

Fora koja se prodaje deci kada odrade nešto za starije. Jeftino izvlačenje u cilju zahvalnosti detetu na učinjenom delu. Ono što dete još nije svesno je da upravo postalo kučka bagri koja će uvek njega tražiti kad im zatreba neko da ode po vodu, do prodavnice ili po loptu koja su oni nabili ali niko nema snage da ode po nju jer svi izkašljavaju šlajm od cigara i suzdržavaju se od povraćanja zbog sinoćnjeg opijanja.

Isto tako se može koristiti u društvu kao neki vid zajebancije u nadi da onaj ko je učinio uslugu neće tražiti ništa za uzvrat.

Pobedila je prvo na lokalnom takmicenju za miss, pa onda na okruznom/regionalnom. Nakon toga je usledio dogadjaj koji je oduvek sanjala - izbor za Miss Srbije u organizaciji Vesne Jugovic-Da Vinci-kakogod. Tu je isla na pripreme u Grcku gde je vezbala ples i jela zelene jabuke i mineralnu. U toku pripremu, obavezno izjavljuje kako su sve devojke super i kako nije dosla da pobedi, vec da se druzi. Onda je dosao taj trenutak - Veliki Izbor Za Najlepsu Devojku Srbije. Na"grandioznoj" sceni (jedan reflektor ne radi i bina je malko klimava) se seta u kupacem kostimu i svecanoj haljini, odgovara na pitanja ("Ko ti je uzor i ?" i sl.) i posle prolaska u top 10 i top 5, revijalnog dela gde nastupa Sasa Kovacevic ili Aleksandra Perovic, dolazi najvazniji trenutak. Proglasenje pobednice. Ona ce posteno pobediti (pod "postenim" podrazumevamo da joj Branislav Lecic nije zet i da nije dala picke Miroslavu Lazanskom). Kad joj na glavu stave krunu i uruce masivni buket cveca, ona ce se smeskati osmehom broj 16, a nije iskljuceno da ce joj poci i koja suzica. Narednih dana ce davati intervuje, u kojima ce tvrditi da nije ocekivala pobedu, jer je, jelte,samo dosla da se druzi. Takodje ce reci da su joj u zivotu najvazniji porodica, prijatelji, decko i - skola (obicno studira pravo ili ekonomiju). Onda ce se pripremati za izbor za Miss Sveta koji se najcesce odrzava u Kini ili negde u Africi. Ali Azija je nekako dominantnija. Na takmicenje odlazi sa verom u sebe, svitom pomocnika i obavezno nam pre polaska kaze kako joj je haljinu dizajnirao taj i taj. (ne znam sto je to tako bitno, nije to izbor za najlepsu haljinu, al' ajde). Tokom intenzivnih priprema u egzoticnim krajevima, dobijamo podatke kako su devojke super, da se sasvim fino slaze sa Bosankom i Hrvaticom, a da su Amerikanka i Nemica najruznije. Isto tako nam kaze kako se ocarana kineskom/indijskom/filipinskom kuluturom i predelom. Onda, na samo vece izbora (scena zaista grandiozna i skupa, slatkosmeskajuci voditelji i ziri u kom OBAVEZNO mora da bude Miss Sveta iz 1950 i neke). Ona prolazi u top 20, top 15, a ako udje u top 1o ili top 5, to je vec za opste slavlje. Posle revijalnog dela na kom obavezno nastupa Riki Martin ili Mark Entoni, dolazi trenutak proglasenja pobednice na kome najcesce pobedi neka sa juznoamerckog kontinenta.
Uglavnom, nasa se vrati kuci sa predivnim utiscima iako nije pobedila (isla je da se druzi), i govori kako joj je najbitnije obrazovanje i kako je dobila masu ponuda za angazmane u inostranstvu.
Uprkos velikim planovima, zavrsi udata za kosarkasa/odbojkasa i posle je vidjamo u Gloriji ili Story-ju gde prica o svom zivotu u Kijevu/Portsmutu/Krakovu. Ili se uda za kotroverznog biznismena pa je vidjamo na promocijama Grabljivice i koktel-partijima.

Najmladji članovi porodice, uvek rade sve i svašta sto im se kaže, stariji imaju dovoljno iskustva da pobegnu na vreme.

To je decko 5.-6. razreda.Primerci ove vrste se najlakse nalaze na facebooku ,oni najludji medju njima se usude da u skolu ponesu obelezje tima za koji navijaju(najcesce narukvicu ili carape,ne sme da se vidi,jel'te?).Facebook profil im je pun slika sa utakmica na kojima nisu bili, vec su sve te slike skinuli sa nekog sajta ili iz neke grupe. Imaju 10504234 facebook grupa tipa "Sisaj Zvezdo", "PARTIZAN U SRTZU <3 <3 <3 <3" "Swii mii koyi wolimo Partizan" Imena su im najcesce Miroslaw NUSKNWP STA JE CIGANI Petkowitj..itd.(Ime je fiktivno-svaka slicnost sa pravim imenom je slucajna)

Grčka, leto 2020.

još jedna manifestacija intelektualne devolucije vrste sa ovih prostora poznate pod nazivom Srbin

Okoreli karijeristi, kojima je fakultet samo stepenik u daljem napredovanju. Mogu se prepoznati po tome sto u svako doba godine na fakultet dolaze u odelu, a krecu se u grupama, cesto u trojkama (svaka slicnost je slucajna); noge im najcesce vire iz zadnjica profesora, sa asistentima su na 'jebi si mater', a cistacice i sekretarice im se dive. Non-stop organizuju tribine na kojima se skupljaju kao stoka na pojilu, i tako okupljeni savrseno ilustruju izraz 'moj do mojega'.

Kao po nekom običaju, sedeo je tako na drvenoj klupici ispod starog oraha i ispijao rakiju. Brk mu se zadovoljno smešio jer je tog dana poorao više nego što je planirao, te je sad spokojno uživao u toplom avgustovskom predvečerju. Dok je užarena lopta polako nestajala na horizontu, tonući u zeleno more krošnji, hrapavim dlanom obrisa znoj sa čela, te eksira ljuto zadovoljstvo. Pogled mu se zadrža na krošnji oraha.Tu je bio od kad zna za sebe. U njegovom hladu je prohodao i progovorio. Setio se pokojne majke koja je plela na toj istoj klupici na kojoj je on sedeo. Oca je izgubio kad je imao 10 godina i sećao mu se samo lika.

Ženski glas odagna tišinu šumadijskog sutona i prekide ga u razmišljanju:
- Milija, hoćeš li ti da jedeš nešto?
Samo je odmahnuo glavom. Seda starica podiže ruke u vis, promrmlja nešto sebi u bradu i udje u kuću.

Počeo je da se priseća svoje svadbe. Nije Milija bio neka prilika. Parče zemlje, malo stoke, i dve trošne kućice sa zemljanim podovima. Bilo mu je 20-ak godina kad je načuo priču o siromašnoj jedinici iz susednog sela, lepoj, vrednoj i poštenoj devojci. Ali više od svega, privuklo ga je ime: Nada.
Nadini roditelji, majka i par komšija su činili svatove. Uz skroman ručak i tihu pesmu, proslavili su taj dan. I onda proveli 40 godina zajedno,zajedničkim snagama pružajući otpor vetrovima života koji su ih lomili svakim danom sve silnije. Osetio je komešanje u duši.
40 godina je bila uz njega živeći u siromaštvu, a da se nikad nije požalila. Trpela ga je i kad nije trebalo, brinula se o njemu, dirinčila i vukla, rame uz rame sa njim. I nikad nije tražila ništa već je samo pružala. Da nije bilo nje, bilo bi mu mnogo teže. Po prvi put u životu oseti oštar bol u grudima. Suza mu zaiskri u oku. U trenutku se naljuti na sebe što joj nije više pružio. Što nije uradio više za nju. Što joj nikad nije rekao koliko mu znači.

Iskapi čašicu gorke utehe, te nasu još jednu. Sunce je već bilo zašlo, i mrak u potpunosti prekri zelene livade. I dalje je nepomično sedeo. Iz mraka se začu Nadin glas.

Pojava koja se javlja u svim drzavnim ustanovama. Potrebno je pronaci osobu koja ne moze da odbije da provede mnogo vremena cekajuci u redu sa vama i spasi vas jos duzeg samostalnog cekanja u istom. To moze biti clan uze porodice, prijatelj ili osoba koja vas sigurno necete odbiti, koju biste iskoristili za samo tu priliku. Sustina je, da dok vi cekate u jednom redu i zavrsavate prvu fazu vase nemoguce misije u policijskoj stanici, sudu ili necem strasnijem, vas dubler ceka u sledecem redu i nakon sto vi zavrsite, elegantno se zamenjujete sa njim, a on prelazi na sledeci red. A redovi kod nas nikad nisu bili problem.

Kada, vas keva ili cale teraju da uradite nesto, za Vas mnogo tesko, onda se samo izgovara ova recenica i u slucaju upada u sobu, brzo otvarate knjigu, i ne gledate da li je drzite naopako. Jer znate da Vas tako nece terati da radite.

Kockar koji misli da je dovoljno pametan da može da izračuna koji će broj da padne na ruletu, iako zna da se baja koji je izmislio rulet ubio jer nije mogao da pobedi sopstvenu igru.

Pre nego što joj je 1999. godina uzela ovu laskavu titulu, 1993. godina je u narodu slovila za najgoru u novoj istoriji. Dakle, reč je o godini, za koju su Srbi (sve dok ih NATO nije porekao) mislili da ne može gore: sankcije, hiperinflacija zahvaljujući kojoj si jednog jutra za određenu svotu novca mogao da kupiš računar, a iste večeri za iste pare mesni narezak... i to ako ga neko ne ugrabi. Sve u svemu, kada nas je deda Avram naredne godine vratio iz mrtvih, u svakoj iole lošoj situaciji, ustalila se ova žalopojka: "Jaoj, samo mi fali neka devedeset treća". No u kasnijim godinama, s obzirom na novu krizu, ova "izreka" bila je zaboravljena.

Izraz koji se koristi da bi opisala nadmoć jednog rivala nad drugim,danas se ovaj izraz ustalio u svim sferama života.

Skupljač nagradnih čepova.
U nadi da će baš on biti srećnik koji će osvoiti HTC, limuzinu, stan u Veneciji, vilu na Kajmanskim ostrvima, putovanje za sedmoro na Veneru ili u Nedođiju ili mozda čak i glavnu nagradu-dobar deo SAD uz titulu kralja, on u svojoj potrazi za nedostajućim,sudbonosnim čepom, pazari pakete i pakete svega što na sebi ima famozni beli čep i tako postaje ponosni vlasnik svoje ''male'' kolekcije nedobitnih čepova koji će ga uvek podsećati koliko je bio blizu i koliko malo za sreću fali.