Domaća verzija Sunđer Boba.

Razlozi zbog kojih živimo, zbog kojih se upinjemo svim silama da opstanemo na ovom svetu i zbog kojih se grčevito držimo svake slamke spasa koja nas, makar i na kratko, odvaja od prelaska na zelenije pašnjake i napuštanja ove doline suza.
Da preskočimo sve one bitne stvari: veliku platu, siguran posao, bazen u dvorištu ogromne kuće. Hiljadu žena samo Hefneru nešto znači, mada verujem da je i njemu jedino bitno koja najbolje greje zimi. Kad se stvari svedu na saldo, ipak nam je najbitnije parče salame na okrajku hleba i čaša hladne, čiste vode.
I jedna domaća rakija pre jela, ako nije previše da se traži.

Živi "Bogu iza tregera", tamo gde je "međed" domaća životinja.

Favorizovanje takozvanih belih alkoholnih pića (rakija, loza, džin, votka, mastika) u odnosu na obojena (vinjau, konjak, viski, pelinkovac i slično) od strane pripadnika Cuc-Guc-Klana.

Domaca zivotinja koja kad se zagrcne jabukom, odmah ide na zar.

Poslednje što se pije, u trenutcima očaja jer je nestalo svog drugog alkohola, a još vam se ne ide kući. Rakija koju bi zabranila svaka inspekcija, na čijoj flaši može komotno da piše bojni otrov, i zbog koje će ti unutrašnji organi jebati majku jednog dana..Pije se na eks jer ima nepodnošljiv ukus, a na licima ostavlja antologijske grimase kojih nema ni u crtanim filmovima. Dobra je samo za pranje prozora i to spolja, jer ako ih izribaš iznutra ukućani će se pogušiti od toksičnih isparenja.

Voćna rakija.

Uzimati nešto, najčešće lek, na prazan stomak.

To je ono po čemu se domaća svinja razlikuje od divljeg vepra.

E sada, zamisite jednu običnu situaciju iz naših, svakodnevnim obavezama izmučenih života: svrati čovek kod prijatelja, kuma, komšije ili što da ne-komšinice. Kolima. Ništa čudno, svraća često. A mi Srbi, hvala Bogu, domaćini ljudi ne bi bili mi kada gosta ne bi ponudili nečim da popije. Možda ću biti subjektivan ali najčešće je to rakija. Domaća. Ja peko. U daljem razvoju situacije gost uz "ubeđivanje" pristaje na "jednu" a onda ide i standardno: na dve si noge došao! E tu dolazi do ključnog trenutka kada se ovaj izraz koristi što ću objasniti u sledećem primeru:

Rakija od breskve

Rakija, bre.

Japanac je totalni perverznjak i u svakoj svojoj perverziji zamišlja ženu koja je obučena kao da je upravo pobegla iz škole ili neki porno crtać.
Vrsni je poznavalac borilačkih veština i prosto je rođen sa tim bez ikakvog treninga.
Jede samo živu ribu i pirinač od kog pravi i rakiju ali ta rakija je smešna za našu šljivovicu i zove se sake.
Svaki Japanac, kada ode na odmor non stop slika foto-aparatom marke "Sony" hiljade slika, smeška se i klanja čak iako ga psuješ.
Japanac ima kožu žute boje, jako je mali i mršav, a ima i veoma mali penis ali to nadoknađuje raznim pomagalima kojim arči Japanku.
Tehnički je daleko ispred nas i već uveliko vozi automobile koji nemaju točkove nego lebde malo iznad puta.
Japanac je jako častan čovek i ako slučajno radi na nekoj javnoj i bitnoj funkciji, on se i za najmanju grešku ubije.
Što se tiče odevanja, Japanac danju nosi odelo a uveče kada odmara u svojoj kući sa papirnim zidovima, nosi kimono.

Poseban oblik rakije koja spada u vrstu kadovača. Rakija sumnjivog kvaliteta, koja je po svemu sudeći nastala od strane priučenog hemičara koji svoju labaratoriju krije unutar zidova kupatila. Spremnik u kome se meša ova hemija je kada, po kojoj je i dobila svoj izvorni naziv: Kadovača. Konzumiranjem velikih količina ove hemije možete dospeti u stadium lizanja patosa, to jest, đonova, zbog kojeg je u daljem toku svoje degustacije dobila ime: Đonovača.

Domaća životinja kod roma, čuva se pored buba švabe i ajkule i drakule.

Rakija.

Jedini deo dnevnika gde se izgovaraju veće laži nego u delu ``domaća politika``.

Rakija.

Rakija izuzetnog kvaliteta.

obično, rakija