Pitanje koje postavlja domaćin kada se gosti smeste za sto, a odnosi se na izbor aperitiva, digestiva i drugih vrsta pića od strane istih.
- Ijao, kumo, znaš kako sam kupila lepu lampu za spavaću sobu.
- Ma to nije ništa. Ja sam kupila jedan tako divan džemper na sniženju, boli glava.
- Ijao nama...kume, a da mi pređemo na tekuća pitanja? Ove naše neće usta zatvoriti, a ja neću imati snage da slušam o zavesama i lampama ako ne popijem nešto uskoro.
- Iz tvojih usta u Božje uši kume, aj' živeli.
Prosto rečeno obrnuti turu na kućnoj sedeljci. Domaćin se poziva da zameni prazne flaše, kako bi se žurka nastavila u istom tempu.
A: Mare, utukli smo ti ovu gajbu muški. Ajd kauciraj to, da mi nastavimo, gre'ota da sad krenemo da mešamo.
M: Evo vam još jedna, ali ruke dalje od žestine!
Trenutak kada domaćin raštrkan između više gladnih i žednih gostiju koje služi na sopstvenoj slavi, ipak uspe da ugrabi koje parče i pojede ga na brzinu...
Debeli, šta ćeš u kuhinji? Pa sramota, gosti tamo sami!
Čekaj bre ženo, ovo je mojih 5 minuta slave, moram i ja nešto jesti, srušiću se!
Dobitna kombinacija za posluženje hrane i pića na slavljima i sličnim okupljanjima. Svaki istinski gurman koji je bio na više okupljanja ume da ceni kada se pred njega iznese mlado pečenje, tek donešeno iz pečenjare ili skinuto sa ražnja, sa svežim domaćim sirom, svežim povrćem i salatom u kombinaciji sa alkoholom domaće radinosti koji se preko 20 godina čuvao u podrumu.
Domaćin koji iznese takvo posluženje predstavlja predmet požude među seoskim udavačama i kupuje mu se rakija u kafani narednih nekoliko godina, za razliku od štekare i domaćina koji je izneo posluženje čisto radi reda, koji će se spominjati po selu u kontekstu nabijanja na kurac.
- Jel si vidla, Sido, šta je domaćin, sveže pečenje, rakija stojala u buradima 30 godina, a ne kao tvoj brat!
- Šta fali mom bratu?
- Ma, kao da je keru udavao, a ne ćerku! Prase iz frižidera izvadio, i izno onu šećerušu, glava me bolela tri dana!
Žuto - zelena boja kojom je domaćin gastos oslikao svoju kuću da bi se videla i iz susednog sela, zajedno sa gipsanim lavovima koji je čuvaju.
Ono što bi trebalo domaćin da mi obezbedi kada mi kaže da se osećam kao kod svoje kuće.
Stari ljudi tako kažu za nekog za koga misle da je rasipnik i da nikada od njega neće biti domaćin.
"E, ćero moja, ako si ga ostavila, taj samo na piće i kafanu daje pare. Ne bi ti bila srećna sa njim, šta će ti on da se patiš ceo život. Taj nikad neće imati dva 'leba na stolu, zapamti šta ti baba kaže".
Tradicionalni rialiti šou deljenja velike domaćinske kuće prilikom dobijanja snajke. . Ponosni domaćin napravio je veliku kuću kako bi u njoj sa sinovima svi kao složni čopor živeli , ali jedna snajka menja sve!
Ja više ne mogu sa tvojom mamom i tatom , a ni sa bratom!
Pa šta da radim? Za zaseban stan nemam para!
Preziđuj domaćine. Napravićemo sopstveni stan u kući!
Rečenica kojom vas "pozdravlja" svaki domaćin koji ima puštenog psa.Ma koji to pas bio,i koje god njegovo raspoloženje bilo,neće vas povrediti.
-(pas laje, reži , skače ispred kapije)Milane,'ajde ga zaveži,ne smem ući bre.
-Ma 'ajde bre slobodno,neće da ujede.
Rečenica posle koje bi svaki domaćin na svojoj slavi bio toliko ismejan, da bi sam poželeo da pojede ono što je namenio gostima.
Ovo pitanje domaćin obavezno postavlja najmladjem članu porodice kada odete kod nekoga u goste. Dete nikako da izusti adekvatan odgovor koji će da zadovolji obe strane...
Ajde, ajde izvolite .. samo napred..
Pa gde si kume, kako si? Kako ste gospodjo, ne morate da se izuvate samo udjite ...
Ooooo pa gde si ti šampione, kakav si .. sluša li te tata ?? Naravno da sluša, ako bude problema samo kaži, odma da ga bijemo .. (kez od uva do uva)
Dok sunce polagano prosiplje svoje zrake na obližnje planine, u jednom malom skromnom domu na obroncima Dinarskih planina, ustaje domaćin. Sam se budi, ne treba mu alarm. Teškom rukom se maši za ručni sat što mu je stari ostavio, i u polumraku razaznaje vrijeme. Lagano ustaje, da domaćicu ne budi, obuva vunene čarape. Prozor njihove sobe, okrenut na istoku, još nije bio osunčan, kao i svakog drugog ljetnjeg jutra u ta doba. Domaćin, već na nogama, izlazi napolje i ne obuvši svoje opanke, kamenom stazom, u vunenim čarapama i gaćama, dolazi do česme. Odvrće vodu, 'ladnu, kao i svaki drugi dan u godini što je 'ladna, i umiva se. Prvi zraci sunca počinju da griju njegova široka leđa, i dok osjeća svu njihovu toplotu, domaćin se lagano okreće, i gledajući na istok, razmišlja o svojim obavezama i poslovima za taj dan. Prvo treba položiti kravama. A dok sunce ne izađe visoko na nebo mogli bi okopati kuruze. Onda će doći i onaj sa traktorom i kosom, da pokosi ono livade što je ostalo. Krompir malo naprskati, šljive provjeriti. Ima posla čitav dan. Laganim korakom, domaćin se vraća u kuću, ulazi u svoj sobičak, a sunce već grije zid naspram prozora njihove sobe. Nasmije se, nage, poljubi ženu pa joj brundavim glasom veselo reče:
Ustaj domaćice, evo sviće.
Stari srpski obicaj koji je izgubio smisao u danasnjem vremenu sveopste otudjenosti i fejsbuka, gde i nenajavljena poseta najrodjenijeg moze da iritira kao poziv u plavoj koverti ''otadzbina te zove''!!!
Ali zato je ta vedra krilatica ostala odlicno opravdanje kad se u toku slave neko seti da tu nema npr. Pere, koji je dobar lik iz kraja, i onda neko pozove Peru i kaze mu da su svi iz drustva tu osim njega, a Pera kaze da njega niko jelte zvao nije i onda usledi sah-mat-nokaut-lou kik zavrsnica:''Pa Pero, na slavu se ne zove!''
Pera cesto dodje onda. I kad se domacin zadrzi u kuhinji, za stolom rasiri pricu da domacin ima erektivnu disfunkciju ili voli 13-ogodisnje decake.
Rečenica koja se upućuje na čudan način u Crnoj Gori. Obično se ista koristi kada domaćin hoće gostu da kaže da se ponaša normalno i da nema potrebe da bude ukočen. To je drugačije u domovini crnih planina, jel' te... Lijepo dođeš ka čoek kod nekoga doma, raskomotiš se, upališ tv , uzmeš daljinski , sipaš rakiju, ne pitaš jel problem ili što, zamisli problem da bude.. Domaćin gleda ukočeno onako začuđen, ne zna što se dešava ( iako on radi to isto kad ode u goste ). Popi mu ti sve, pojede mu sve, a što će on sad jadan, mrčen.A ako neđe u štek ima pršute i još koju limenku pivčuge, to mu iscijediš sve, normalno. Ženu, aj dobro, ženu mu ne diraš, mada udijeliš koji kompliment, onako, čisto da se domaćin osjeća ka' kod kuće, u ne, da se ti osjećaš ka' kod kuće. Jebiga, reka' je momak da se osjećaš ka' da si doma.A nije isto kad si doma i kad si kod kuće, no , to je priča za drugi put, tu si ipak, umjereniji.
Vrhunac gostoprimstva. Uslužan čovjek, izvrstan domaćin. Gostima ugađa do te mjere da je preostalo samo još da muškoj populaciji olakša kretanje u oštrim krivinama pridržavajući im testise.
- ... i nakon 45 minuta donese on meni hamburger. Ja već pomislio da me zaboravio. Da nisam bio gladan, dobio bi on hamburger u glavu nazad.
- E, onda sutra idemo kod Zeke na ćevape.
- Što kod Zeke?
- Da vidiš šta je usluga. Čovjek samo što ti muda u krivini ne zanosi.
Svetac. Domaćin čoek. Aman da mu je zadnjem dopalo da dobije ime. Izgleda da je tad već bilo nestalo.
Sveti Petar - Vidim dobar si čovek! Iscelitelj. Vaskrsavaš mrtve i isteruješ duhove. Lečiš decu. Oćeš da budeš svetac?
Čovek - Ne bih da se guram, al' ako treba....sve za carstvo nebesko!
Sveti Petar- E dobro! Zvaćeš se....zvaćeš se....zvaćeš se Sisoje! Sveti Sisoje!
Čovek - Petre, smanji s pićem! Jes' lud? De da se zovem Sisoje u pičku materinu!?
Sveti Petar - Kasno je! Upisan si! Sledećiiii!
Ovaj poseban dan je najčešće drugi dan slave. Tada deca (ako ih domaćin ima) dobijaju nenormalne količine čokolade koja nestane za nenormalno vreme sledećeg dana.
Prvo pitanje koje ti će domaćin da ti postavi kad dođeš u goste, pre nego što ti ponudi mesto da sedneš.
Domaćin na slavi daje instrukcije "okorelom" komunisti kako se ponašati na svetkovini čije običaje i obrede nije nikada upoznao , a "vera" mu ne dozvoljava ni da se prekrsti.
- Dobro veče, srećan praznik, živela slava! He he... Domaćine, ovo mi je prva slava, šta treba sad da uradim?
- Posluži se žitom i upetokraki se!
