Sportski novinar koji prati utakmice nižerazrednih srpskih fudbalskih liga. Doajen sportskog novinarstva. Čovek koji poznaje više fudbalera , nego što je Aca Stojanović izgovorio imena tokom vođenja svih utakmica. Bio je u svim selima od Subotice do Kosova. Svi ga znaju, a i on sve zna
Izveštaj sa prijeteljskog meča između BSK Bumbarska Mahala - FK Sloga Lipnički Šor
BSK Bumbarska Mahala : Jovanović, Prcić, Pušić, Trtković Kozomora, Spajić, Prelovac , Hadžihafizbegović, Lakić, Bosić, Marković
Trener : Kratko Ostanić
FK Sloga Lipnički Šor : Bicalo , Kršić, Stanić ,Erkić, Mićić, Jović, Tomić, Karan, Perić , Trišić, Ivanović
Trener : Jovica Arsenović - Svima nam je dobro poznato ime ovog čoveka. Fudbaler koji je žario i palio terenima srpskih liga.Igrao u Pećincima, Banovcima,Vladičinom Hanu, Pičkovcu na Mlavi. A pola sezone čak i u Rudaru iz Pljevalja. Bio na klupi 1983 godine kada je Rudar iz Pljevalja u 1/16 finala kupa igrao sa splitskim Hajdukom,Zaista istinska legenda našeg fudbala
Sudije : Mažić, Babaroga, Kurdekalo
Gledaoci : 300
Da napomenemo da su na meču bili predsednici oba tima. Mile Milić predsednik kluba BSK Bumbarska Mahala, kao i Dragomir Vićenović, predsednik, vlasnik i finansijer Sloge, svima poznati kao lipničkošoranski Berluskoni
Utakmica je počela5 minut : Ništa značajno do sada nismo videli.Jedino neki povik iz publike kao npr: "Sudija,majku ti jebem,pa zar zbog tebe da odem na robiju !?" Sudija,sačekaćemo mi tebe "
13 minut : Usledila je kontra fudbalera Sloge. Tomić je sjajno prošao po desnoj strani.Centrirao u samo srce šesnaesterca, međutim Jovanović je pravovremenim istrčavanjem sprečio najgore.
21 minut : Korner za domaćine.Centrirao je Spajić, najviši u skoku je bio defanzivac Pušić, ali je lopta otišla preko gola.
29 minut : Najzanimljiviji detalj dosadašnjeg toga utakmice.Napadač gostiju Ivanović šutirao je visoko preko gola.Lopta je uletela u dvorište babe Prdane. Dečaci koji donose loptu, krenuli su po nju .Međuitim baba prdana nije htela da je vrati. I govorila je : "Dobićete kurac !" Usledila je komična situacija.Nekoliko igrača domaćeg tima krenulo je na babu.Baba je bežalia,i kada su je opkolili sa svih strana,krenula je prema šumi.Međutum,saplela se o brazdu, i slomila kuk.Utakmica je nastavljena
37 minut: Sudija je najpre svirao penal za goste. Razljutilo je to domaće navijače koji su uleteli na teren, pa je nakon toga, uz asistenciju pomoćnika ,glavni sudija promenio mišljenje.
41 minut : GOOOOOL 1:0 vode gosti. Nakon šuta Jovića, golman domaćih je na kratko izbio loptu, na odbijenu je naletio Tomić, i zakucao je u mrežu.
45 minut : poluvreme
46 minut : drugo poluvreme je počelo
52 minut: Napadi gostiju ne jenjavaju. Domaćin ne uspeva da pređe na protivnički deo terena
63 minut : Interesnatna situacija. Nakon skandiranja " Uprava napolje ", domaći navijači prelaze na drugi deo terena, i počinju da navijaju za goste.
77 minut : Ništa značajno nismo videli u nastavku meča.Jeste da sada domaćin ima više loptu u nogama, ali,nema pravih akcija.
86 minut : Pripretili su domaći. Kozomora je proigrao Prelovca,ali isti je šutirao pored desne stative.
89 minut : Penal za domaćina. Marković je ušao u kaznen prostor gostiju,nanizao dva igrača,izašao oči u oći sa golmanom gostiju, koji ga je nepropisnu zaustavio.Publika ponovo prelazi na svoj deo terena
90 minut : GOOOOOOOOOOOOOL 1:1 . Hadžihafizbegović internacionalac iz Bosne i Hercegovina, Simin Han kod Tuzle, je maestralno izveo penal. Erupcija oduševljenje domaćih navijača
5 minuta je produžena utakmica
Igrači oba tima, čini mi se . više gledaju u prasiće koji se okreću i koji uskoro treba da budu gotovi, nego u loptu
KRAJ
Odlična fudbalska predstava. Kartona nije bilo, jer je ovo jedna prava prijateljska utakmica
Nakon utakmice, usledilo je treće poluvreme nižih liga.
Demokratija, sloboda govora po mesnim zajednicama, slobodno slavljenje slava i krštenje dece bez straha da ga najebeš ako si u partiji, sve su to stvari koje je donelo novo vreme. Nema više Tita i komunizma, jeste da se slabije živi, al' nije sve tako crno.
Međutim, po mišljenu prosečnog srpskog seljaka, mnogo toga treba još da se shvati i prihvati da se ne bi zaostajalo za ovim buržujima iz grada kojima je Evropa već pokucala na vrata. Mora se biti moderan, što u ruralnom svetu uopšte nije lako.
Slavka: Komšija Stanimir namestio neki tanjir na krov. Reče doneo mu šurak iz Austriju, ima svi kanali, a mi? Na ovu sobnu ne mož' u'vatimo ni prvi ljucki. Kvarimo si oči slagalicu dok pogledamo.
Čedomir: Mož' celu tepsiju da turi, ne interesuje me. Nemam ja pare za bacanje. Odakle mi? Ovu jalovu kravu još nismo prodali, za kakav moj gu čuvam kad se neće teli?!
Slavka: E moj Čedomire, gledaš kobajagi televizor, slušaš to za Evropsku uniju, a kako ćemo ovakvi? Eto komšija postao moderan i ostali će isto, a nama će se smeju.
---------------
Jorgovanka: Tato, nešto da te pitam. Mioljubova Zorka išla u Beograd i tamo videla ljudi sa minđuše na nos, veđe, usta... Pa sam ja htela da te pitam...
Čedomir: Šta??? Slavka, čuješ li ti ovu? Će tura minđuše na usta. I gde će ideš sa minđuše? Na njivu? Zar celo selo treba da nam se smeje? Turi i ima na ulicu da spiš! Dok sam ja u ovu kuću gazda, to neće da se desi. Il' se udavaj il' prihvati ovo što ti tatko priča.
Jorgovanka: Što si tato takav? Zaostao si, ne daš mi da budem moderna. Tato bre! Mamo, kaži mu!
---------------
Stanislav: Tato, ja sam gej. Volim muži.
Čedomir: Šta??? Jaoooooooo... Pa da l' sam se na boga sa kamenje bacao?! Mrš iz moju kuću majmune jedan i da te više nikad ne vidim! Begaj gde znaš, al' ovde se ne vrćaj. Umesto sin domaćin da mi bude, da mu prepišem imanje, da ga oženim, on će se vuče sa muži, pička li ti materina.
Stanislav: Znao sam da si takav, ič nisi civilizovan, pravi si seljak tato.
Pjerluidji Kolina.
Nedelja.
Udineze - Roma 20.30h, pre nekih 6 godina.
Volim udine, i bijem keca, kvota 4.25, sto cini 20000 din dobitka, uz jos par engleskih 16h i spanskih 17.30h parova. Uplata 200 din. Sve proslo, cekam jos Udine. Jes da su mnogi igrali dvojku, ali Udine je domacin.
I krece tekma.. Rodjak, koji je tipovao dvojku /ali ga sjebali Italijani 15h/ drka me da gubim garant. Samopouzdanje ne klima. Klima sudija! 1:0 za nase!
Drkam rodjaka, strepim, ali ipak pocinjem: patike, pantalone, duks, lopta za basket, mobilni!... Poluvreme. Hladan znoj. Potencijalni najveci dobitak mi je na dohvat ruke. Tada je to bila fina para.
Drugo poluvreme.
Udine napada: Jebem vam mater slepacku gde ste zinuli, cuvajte rezult.. Gooool! 2:0.
Sad sam u stadijumu - trebalo je da uplatim 1000 din! Automobil!
Dobro je.. Znaci, mobilni, neki dobar broj...
Rodjak prca.. Branim se osamdesetim minutom.
89' I prekrsaj nad Totijem u kaznenom prostoru, svirao je glavni arbitar Kolina. Toti se valja 3 minuta, ustaje, sutira, daje gol.
Pa sta! 2:1, isti kurac, devedes'prvi minut!
93' Ovo je zvuk pistaljke. Da, penal za Romu! Toti je na zemlji! Da vidimo usporeni snimak.. Jebot.. Oprostite, ali meni se cini da ovo nije bio prekrsaj.
I meni se cini, Kolina jebem ti mater celavi kretenu dabogda zavrsio u reklami za MB pivo!
Toti ustaje, sutira k'o zmaj. 2:2. Kraj.
Kolina je priznao gresku. Imao je zabranu sudjena Milanu, Interu, Juventusu i Romi u trajanju od 2 godine.
Moj tiket je propao.
Pre par dana sam odigrao prvi put od tada.. Sjeba me Sevilja..
Izolacija je nekome majka a nekome maćeha. Meni je bila jeftina kurva sa Tajlanda koja ti uz leden Mojito usisava stopalo srednje noge poput vakuma kakve samo u crnom bespuću svemira možete da nađete.
Ljudi zarobljeni u stanovima i kućama polako ali sigurno gube razum i treba im nešto da im skrene misli sa stranputice kojom su krenuli. Tu nastupam ja, sitni diler kome su životne kockice napokon bacile te dvije jebene šestice. Ako do kraja ove pandemije prodam sve sa šteka možda i mene bog pogleda da napokon zaradim kintu za neku skupu drogu, od ove propadam sve više iz dana u dan. Sve ide po planu drogu prodajem preko 5G servisa za dilanje, mušterije su zadovoljne a džep postaje malen za silni kapital koji se sliva.
Nedelja jutro veliki Hrišćanski praznik, odlučio sam da danas ne valjam ništa, ustao zakuvao kašiku dopa da srknem dok mi kafa provri kada se začula dobro poznata melodija na telefonu bila je to Usplahirena Srna, sladak djevojčurak sa izrazitim apetitom za spid u bukake.
javljam se čestitam joj praznik tradicionalim pozdravom i u šalji govorim kako bi se rado potucao da nismo u jebenom zatvoru.
Uzvratila je tradicionalnim pozdravom zaželjela sve najbolje i briznula u plač...
Reče mi da su brat i ona ostali bez supstanci i da brat teško diše te da se boji da će biti prekasno ako bude čekala do utorka da se dileri otvore. Takođe mi reče da pare nisu problem tata im je ostavio dobar džeparac da u sreći proslave blagdane dok on klincima po Africi prodaje štapiće sa karcinomom pluća.
Slušajući taj umiljati glas u kome je odzvanjala tuga i zabrinutost popustio sam uprkos jakom neodobravanju svoje podsvijesti te odlučio da prekršim policijski čas i pomognem ovoj porodici da i oni osjete čari najveće radosti.
Spakovao sam peticu u gaće navukao masku i ubacio par sličica esida da ukrasimo jaja kada dođem.
Dan je bio sunčan ali ulice sablasno prazne, kretao sam se tražeći zaklon iza stogodišnjih platana kojih je na sreću bilo mnogo u ovom dijelu grada.
Nakon dvadesetak minuta taktičkog izbjegavanja patrola bio sam na ulazu zgrade Srna je čekala i u očima joj se nakon dugo vremena pojavila sreća. Blistala je poput najčistijeg kristala met amfetamina a ja sam duboko u sebi znao da sam uradio pravu stvar.
nakon brzinskog pozdrava pozvala me u stan da operemo ruke pa a se možemo pozdraviti kako tradicija nalaže.
Ulazim tamo me dočekuje brat koji polako gubi dah i nema snage da ustane da me dočeka kako bi domaćin u našim krajevima trebao.
Nakon dvadesetak sekundi pranja ruku vadim DS iz gaća razvlačim tri debele krmače i sjedam za astal, braco je prvi povukao i nakon nekoliko sekundi moglo se vidjeti da se već osjeća bolje.
Kada smo svi vidjeli da je najgore prošlo izgrlili smo se čestitali praznik i uzeli po jaje da se polupamo, a nakon svih običaja koje smo ispoštovali odlučio sam da ovu divnu porodicu počastim sličicama što su svi sa oduševljenjem prihvatili.
Stavili smo ih na jezik sačekali da se otope i počeli da se šalimo, sve se činilo divno....
Nekih pola sata nakon sličice Srni zazvoni telefon, javila se progovorila par riječi a onda se skamenila.
Dok je odlagala telefon na sto rekla je bratu da se tata ranije vratio da mora da ju zaključa u podrum a da mene pokuša izvesti iz zgrade dok nije prekasno.
Stajao sam pogubljen ne shvatajući šta se tačno dešava, da li je sličica počela da radi ili je sve jebena realnost, a onda se začula strašna buka.
Na ulaznim vratima stajao je muškarac sportske građe, na sebi je imao vojničku potkošulju sa tragovima krvi, a oko vrata ogrlicu od ljudskih osušenih penisa.
Gledao me svojim krvavim očima dok mu je pjena išla na usta izgovarajući kroz zube: ..Pomaže bog ja sam Slaviša ko si ti propalice i šta radiš pokraj moje dece?"
Ostao sam ukopan ne znajući da li je ovo početak tripa ili kraj mog života.
Linija koja je povučena po sredini korejskog poluostrva. Simbol moći velikih sila koje su se sastale na konferenciji u Moskvi i odlučile da podele Koreju na dva dela. Jedine učesnice ove konferencije SSSR i SAD su odlučile da sever pripadne SSSR-u, a jug SAD-u. Predstavnici Koreje su bili sprečeni da prisustvuju ovoj konferenciji, ali i da nisu, bili bi nadglasani sa 2:1. Za samo nekoliko godina svog "protektorata" ove dve sile su uspele da od jedne zemlje naprave šahovsku tablu, a od jednog naroda figure različitih boja za rat.
Hjong je bio miran i povučen korejski seljak. Imao je veliku zemlju, veliko srce i veliku porodicu. Ljudi su ga voleli i bio je rado viđen gost. Često je umeo da pokaže svoje dve ruke i da komšijama objašnjava kako imaju isti oblik kao njegova zemlja. Voleo je da govori da su Japanci ipak dobri ljudi i da će mu jednog dana zet biti Japanac. Onda bi sa blagim smeškom pogledao sagovornike i svojim blistavim očima ih uverio kako drugačije ne može biti. Preživeo je veliki rat, ali se to na njegovom licu nije moglo videti. Na njegovoj farmi je oduvek bilo jako tiho. Ni deca nisu bila mnogo glasna. Međutim, poslednjih nekoliko dana često je viđao helikoptere koji su obilazili njegovo selo. Jednog jutra, na putu pored njegove kuće osvanuo je neobičan znak. Na njemu je pisalo nešto na engleskom i broj 38. Ubrzo je mir na njegovoj farmi narušen. Svakog dana po stotinak ljudi je obilazilo njegovu farmu, posmatralo, merilo nešto. Hjong, kao dobar domaćin, je svakog od njih pozivao na doručak, ručak, večeru ili počinak, ali niko od tih ljudi nije govorio njegov jezik. U selu je počelo da se priča kako je Hjongova farma podeljena. Jedan deo je postao ruski, a drugi američki. Hjong se pitao za šta će tim ljudima ta zemlja kad svi oni već imaju posao. Nedugo zatim, počele su čarke po čaršiji. Dva Hjongova dobra prijatelja su se potukli oko posledica jugoslovenske neutralnosti i Maršalovog plana, a njegov rođak je streljan kao pro-japanski terorista. Za koju godinu, Hjongova farma je vrvela od vojnika i više nije bilo moguće obrađivati zemlju. U njegovom dvorištu u improvizovanom šatoru svakodnevno su se smenjivali oficiri različitih država. Jedne noći po Hjonga su došli neki ljudi. Hjong je otišao u rat.
Kada se vratio iz rata, njegove kuće više nije bilo. Tu je bila jedna pusta zona u kojoj se čula propaganda sa gigantskih zvučnika, a ništa nije ni ukazivalo da je tu nekada postojala njiva, kuća ili život. Na neki način je bio srećan zbog toga. Srećan, jer je njegova prošlost duboko zakopana i preorana bombama da ga ne podseća na ružno vreme kada je bio samo jedan prost seljak i nije imao pojma o savremenom svetu i političkim kretanjima na međunarodnoj pozornici. Njegova porodica je živela sa druge strane bodljikave žice i to im nikada neće oprostiti. Opsovao je kapitalizam glasno, pljunuo, pokazao srednji prst brdima koja su se nazirala u daljini i krenuo nazad u pratnji svoje jedinice.
Pojam u svetu kladioničara koji momentalno diže adrenalin i krvni pritisak. Uglavnom je lažni alarm koji tera čoveka na veći izdatak nego što je planirao, i može se desiti bilo kad, bilo gde. U 95% slučajeva se završava tragično, ali nimalo obeshrabrujuće.
Lik 1: Slušaj, javio mi jedan tip iz Nemačke da će Menhengladbah dobiti u gostima Bajern, kvota 8.50!
Lik 2: @_@ sad cu staviti soma na singl!
- malo kasnije, 3:0 za Bajern na poluvremenu -
Lik 2: Dvojka je li, dojava, kažeš.
Lik 1: Sad će brate da izjednače, još će doći iz 1 u 2!
- kraj meča, 5:0 za Bajern -
Lik 1: Možda je lik pogrešio par, nemoguće da me je zajeb'o.
Lik 2: FFFFFFUUUUUU!!-----------------------------------------------------------------------------------
Čovek otišao u goste i sluša razgovor kako anonimus persona analizira današnje mečeve.
Persona 1: Znači danas Rubin dolazi X-X sa Zenitom, namešten meč zbog krajnjih bodova, biće 0:0, može se igrati i tačan rezultat.
- Persona 2 sluša zadivljeno misleći da je Persona 1 pravi maher i njuška za takve fikseve i odma' trči u kladionicu da uplati tačan rezultat i prelaz, ukupan izdatak 4 000. Nešto malo kasnije -
Persona 1: Zamisli ti taj Zenit kako ga sere, 'ladno je dao 2 gola u 5 minuta i još Rubin dobio crveni karton. Ne verujem da će imati šanse da stignu rezultat, ipak je Zenit.. Zenit! Srećom sam igrao 2, iako sam mislio da će biti X i 0:0.
Persona 2: FFFFFFFFFFFUUUUUUUUUUUUUUUUU!!!!!!!-----------------------------------------------------------------------------------
Ortak 1: Bratoriiiii kupio sam dojavu za 50e, neki kinezi dolaze danas iz 1 u X, kvota 17!!! Koliko para imaš, ajde da stavimo sve na ovo, jebote znaš koliko ćemo obrnuti!
Ortak 2: Kvota 17!!! (pipkanje za međunožje) Moramo da ispratimo to, imam 50e, jedva sam skupio za 2 meseca, to mi je sve što imam, ajde taman da stavimo pa da se napijemo k'o bulje, znači idemo bahanalisanje!
Ortak 1: Evo i ja dajem svojih preostalih 50e, na 100e dobijamo 1700e!! Znaš koja kinta b'ateeeee!!!
- Na poluvremenu domaćin kinez vodi 2:0 -
Ortak 1: TO JEBOTE TO! Sad će ovi polako u drugom poluvremenu da izjednače, aaaa koja bleja jao!
Ortak 2: Ne verujem, imaćemo 1700e u rukama za sat i nešto eeee!!! Usraću se od sreće!!!
- Kraj meča, totalni preokret, krajnji rezultat 2:4. Nedugo zatim, dva ortaka bleje u parkiću nedaleko od kladionice, oči fiksirali na zemlju -
Ortak 1: ...
Ortak 2: Šta gunjđaš? Tvoja jebena dojava, poserem ti se u nju!
Ortak 1: Trebalo je da zapišem dojavu, možda je bila ipak iz 1 u 2..
Ortak 2: FFFFFUUUUUUUUUU!!!!!
Bolja verzija klinike za odvikavanje a i jeftinija je...
PRVI PRIMER
Klinika za navikavanje na alkohol
Program traje od nedelju dana do godinu dana u zavisnosti od pola, uzrasta a i od toga koliko osoba moze da popije. U klinici rade najbolji svetski naucnici (Čitaj: ne izlaze iz kafane) i uspeh je zagarantovan.Prikazaćemo program koji traje pet meseci i koji je najbolji.
I mesec
Pacijent svaki dan pije po 20 litara piva dnevno. U početku ima problema zbog količine tečnosti koju unosi u sebe ali već posle nedelju dana taj problem nestaje, povraćanje i mučnina su sve redju na kraju meseca. Pacijentkinje piju malo blaža piva (limunizovani tuborg) ali istu količinu kao i muškarci.
II mesec
Pacijentu se umesto piva daje špricer, bambus, crno ili belo vino (ko šta više voli) a dnevna količina alkohola ostaje 20 litara. Povraćanje i mučnina su prestali i telo pacijenta se naviklo na alkohol.III mesec
Muškarcima se počinje davati alkohol koji u sebi sadrži oko 40% čistog alkohola, kao što su votka, jeger ili pelinkovac. Ženama se daje nešto blaža alkohlna pića kao što su vermut i neki kokteli. Količine koje se pacijenti svakodnevno dobijaju 5 litara alkohola. Jutarnji mramurluk u ovom mesecu prestaje 100%.
IV mesec
Prelazi se na malo jači alkohol kao što su viski i domaća rakija (isključujući brlju). Dnevne količine se povećavaju na 10 litara dnevno.
V mesec
Počinje da se pije uvozni apsint (po mogućstvu Češki). Količine alkohola koje pacijenti dnevno unose u sebe nisu odredjene ali se u proseku popije do 10 litara dnevno.
Pacijenti napuštaju kliniku kao srećni ljudi koji su otporni na alkohol bilo koje vrste a i stekli su puno prijatelja na klinici.DRUGI PRIMER
Odeš na kliniku za odvikavanje od alkohola i oni ti utuve u glavu kako je alkohol loš itd itd i tebi oni smuče alkohola, ali šta se desi kad ta ista osoba ode na neku slavu i domaćin ga (pod izgovorom da se valja i da je takva tradicija) natera da popije koju čašicu i ovaj se opet navuče na alkohol i vid' belaja opet mora u kliniku za odvikavanje.
ZAKLJUČAK
Počeće da se pije onaj 100% alkohol (medicinski), e onda će morati da smisle nešto jače.
Tradicionalni domaćinski običaj spasavanja šljive od pošasti zvane pekmez, a u poslednje vreme i ove nove nazvano "konzumna šljiva", jebem liga. Elem, postoji mnogo recepata da se napravi kvalitetna izuvača iliti mučenica i ne bi trebalo mnogo polemisati oko toga. Jeste da postoje razlike u kvalitetu, ali kad je kriza i kad nema rakije, i komovica dobro dođe.
Peče se rakija i od drugog voća, ali šljiva je ipak pionir rakije.
Da bi ispekao rakiju moraš da imaš šljiva. Valjda znate šta su šljive lebgajebo. Poželjno je da ima što više, da ne pališ kazan radi jedne šarže. Šta je sad kazan? E viš gradski dečače, kazan je veseli stroj koji se sastoji od kotla i peći s jedne strane i čabra, sa druge strane, koji su povezani jednom cevi. Dakle, u kotlu kuvaš kom, iz kojeg isparava alkohol sa raznim mirođijama. Ta para prolazi kroz onu cev do čabra u kome se para kondenzuje i prirodnim padom pada i rakija ističe iz cevi na dnu čabra.
Da ne bude zabune i da se više ne misliš "Šta je sad kom koji kurac?" odmah da pojasnim da je to šljiva koja je odstojala u kaci ili nekom drugom sudu, koji ne bi trebalo da ima zapreminu manju od 200 litara, najmanje 21 dan, a može i duže.
Aha, sad se pitaš " A čabar?". E čabar je metalna posuda zapremine ne manje od tristo litara.(Moj kod kuće ima 700 nakon preinaka u režiji mog ćaleta, koji mu je badevej spao na prste i polomio dva prsta na nozi). Čabar se napuni HLADNOM vodom, i ona cev koja se privrće na ovu koja ide kroz sredinu čabra dole do izlaza za rakiju, hladi se tom vodom. Voda mora da se odasipa iz čabra i zamenjuje novom hladnom pošto i voda hladeći paru u cevi preuzima toplotu od pare i zagrejava se. Ako to ne napraviš kako treba jebo si ježa pošto rakija može da ti ispari, a to onda nije ništa, odnosno pojo si govno i popušio kurac.
Kotao ima ručku za mešanje i kad je šljiva u pitanju neophodno je promešati kom u pravilnim vremenskim intervalima ne dužim od dve minute otprilike. Ako je neko drugo voće treba mešati češće. Vatru naravno treba bugijati koliko se može ali ne previše ko sivonja, a ko te jebe ako prethodno nisi pripremio suva drva.
Naravno, tu priča tek počinje, pošto rakija kad poteče neophodno je na odgovarajući način izmeriti jačinu rakije. Reći ću samo tutorijal verziju ne upuštajući se u male tajne velikih majstora. Dakle, rakija teče, a ti imaš grad kojim se meri jačina rakije. Nije grad kao naselje, nego grad kao naziv mernog instrumenta, šta si se zbunio odma'?! Tad se rakija 'vata na određen broj gradi. Meni lično paše tu neđe oko 18 gradi tj. 45 stepeni, mada ima onih koji vole i jaču i slabiju. Što rakije više ističe mora češće da se meri. Kad jednom izmeriš, a meri se tako, što grad (podseća na toplomer) staviš u rakiju i on k'o plovak stoji i zaustavlja se na visini broja stepeni koliko ima rakija, i bude željena stepenaža odnosno gradaža, skloniš to u stranu, a podmetneš neki sud i sad 'vataš patoku (odomaćeni naziv za slabu rakiju). Jačinu patoke određuje motoda kašike. Naime, dok patoka ističe uzmeš malo kašiku i pustiš da nacuri i prospeš u peć od kotla. Pušatš da curi sve dok se javlja plamen. Kad ne bude plamena onda ide istavljanje kazana. Istavljanje je procedura brate razumeš ti mene kojom se onaj prokuvani kom izabacuje iz kotla i stavlja novi. Prvo pripremiš novi kom u kantama koje staviš tu blizu kazana da imaš spremno vole da ne letiš posle. Onda lepo prineseš korito koje si ranije pripremio, a ne sad da ga tražiš i jebeš ženi mamu zato što je u koritu šrot za svinje. Korito staviš pored otvora za kom. Otvoriš poklopac otvora i skloniš se da te ne spuri vreo kom. Kad istekne kom zatvoriš otvor i uspeš novi sveži kom i malo vode da ne zagori i nastaviš da mešeš. Tada si nastavio novi kazan. Odmakni sad ono korito sa vrelim komom i gledaj da ne upadneš u isto pošto si već verovatno dosino koju. Kad vidiš da je sve lepo krenulo zaduži nekog da meša i loži, a ti otiđi po pečenjeke u kuruze. Nije valjda ćuskijo da nemaš pečenjaka! Vratiš se lepo i pečenjke staviš na žar ispod peći da se prže dok ti pripremiš soli i belog luka da imaš za pečenjeke.
Sasvim je normalno da ispališ koji metak iz prangije koju kao domaćin čoek moraš da imaš da bi celo selo znalo da se u tebe peče rakija i da svrate na proširenu degustaciju. Poželjno je da svo vreme ostaneš trezven koliko toliko da se ne nasloniš na vreo kazan i da NE IZVRNEŠ SVE I SJEBEŠ RAKIJU!Za sve indikacije i mere opreza.....
Najpoznatija i najkorišćenija fudbalska taktika Srbiji. Sve se svodi na durisanje, tj. jako ispucavanje lopte što dalje od svog gola, istovremeno sa ciljem da se u napadu pomoću APP metode protivniku uvali i neki gol.
Poljanče, negde na Topčideru, pred početak lokalnog derbija, Petokraka - Armejac, trener domaćih, Slaviša, objašnjava taktiku igračima:
Slaviša: "Dakle, momci, danas ne smemo da izgubimo, inače letim s posla. Taktika je sledeća: durišite loptu što dalje od gola čim padne na našu polovinu. Jovo, Dare, Mare, Džoni! Čim dobijete loptu ispucavajte napred ka Crnom. Ako promašite ili ne stignete loptu, dižite ruke u vis, a ja ću da se derem da je ofsajd. Ako ne možete da durišete, vratite loptu golmanu. A ti, Igita, nemoj da mi driblaš, prebiću te kao mačku! Duriši, odma', ščuo!"
Boban Igita: "Razumeo sam, šefe!"
Mare Genije: "Viđu, 'vako. šefe. Je l' mogu ja da ne durišem kad već moram trčat i centrirat? Bogumi, ja ti to ne mogu postić sve za jednu utakmicu."
Slaviša: "Dobro, Mare, onda samo trči i centriši, loptu dodaj Daretu i Jovi, a oni znaju šta treba."
Šone Kapiten: "Šefe, a ja? I što Crni igra sam u napadu, gde je Mrča?"
Slaviša: "Mrča je juče cepao drva pa isteg'o leđa, pa će da uđe kasnije. A ti, Šone, od te tri lopte koje budeš video, šutiraj onu u sredini. Durišite ti i Goksi što dalje, a Crni će lako. Jak je Crni k'o zemlja. Stojadin ga je na safariju oteo lavovima ispred nosa, taj se rvao se zverima po Africi, lako će on one njihove smotane štopere da pričepi. Blackie, do you know what you must do."
Crni: "Yes, boss. But, Blackie is hungry!"
Slaviša: "Blackie, no-no! Remember! Who wins - that one eats! No victory - no food!"
Ninka: "Šefe, a ja!"
Slaviša: "Ti, Ninka, možeš i da driblaš. S tom čalmom na glavi neće smeti niko da te udari. Kod prekida se muvaj oko njihovih štopera, napravi neku stašnu grimasu, glumi ludilo da ih malo uplašiš, možda se zbune pa postignu autogol. A duriši i ti kad primiš loptu, golman im ima šuplje ruke kad mu se durne iz daljine."
Fića Nesvestica: "A ja šefe!"
Slaviša: "Ti, Fićo, čim primiš loptu, duriši i ti, al' i ti probaj da pogodiš gol. Ako ti se neko približi na 2 metra, padni."
Janez: Šef! A jaz! Jaz ne vem. Kaj jaz naredim?
Slaviša: Ti, Janez, oprejeli žogo, zavoj jim svojo buljo in oklepaj žogo pak dodaj nazaj, veš!"
Janez: "Vem, vem!"
Slaviša: "Momci, idemo! Dobili ste avans, u slučaju pobede, ide i premija. Juče ste od gazda Stojadina dobili po pljeskavicu, jutros dve kifle i jogurt, a ako pobedimo, gazda Stojadin nas sve vodi na večeru. Dakle, samo durišite!"(dva sata kasnije):
Sudija svira kraj, domaćin pobeđuje, a Slaviša veselo trči ka svlačionici da se spremi za večeru u kafani. Gazda Stojadin časti.
Jednostavni obrazac procesuiranja binarnih zapisa: podaci se obrađuju redosledom kojim pristižu, frst in - frst aut. Pravilo se obilato primenjuje u svakodnevnom životu (u redovima po samoposlugama, na birou rada, kod doktora), ali se isto tako od njega lako odstupa usled raznoraznih (ne)očekivanih spoljnih uticaja (kumovskih veza i plavih koverata).
Primer nije potreban, ali ajde...
Tako je gosn Džeremi jednog jutra oran stigao na posao i posle laganog petinga počeo tršenje doajenke ove industrije, gospođice Džejmison, svojim pneumtaskim čekićem marke ''ko nov'', dok je kazaljka na barometru pokazivala optimalnih 2,4 kilopaskala. Ništa nije ukazivalo na dramu koja će se kasnije odvijati. U isto vreme, gospodin Sifredi, vidno neraspoložen posle jutarnje svađe i ne dobijanja zornjaka od strane izabranice srdašca njegovoga, svom silinom zalupi vrata pri ulasku u studio, tako da se holšrafi u rosvajnim šarkama odvrunše za krug i po. Gđica Džena se prenu od buke i plašljivi karakter joj natera žmarce prema završetku debelog creva, kao da nešto predoseća, te se trgnu. Dobroćudni brka Ron, proceni ovaj nagli trzaj kao znak da stisne kvačilo i prebaci u treću, što on neodložno i učini. Gosn Roko, prolazeći nadomak ove scene, ugleda kruškoliki stas drage mu Džene kako prekriva mrski mu kosmati torzo najljućeg rivala Rona. Ne govoreći ništa, zasuče rukave, opljunu altaku, te svog domaćina pristavi Dženici u dvojku. Režiser samo mahnu rukom da se snimanje nastavi oduševljen neočekivanom improvizacijom, ne obazirući se na bolni izraz umilnog lica Dženinog. Preko ramena ove boginje, siktaše besni Rokov pogled koji Ron isprava nije razumeo, te se naivno obradova poseti koleginoj, umal' mu kafu ne pristavi. Teraše se beli dan do podne, niko suzu iz penisa da pusti. Videvši da vrag odnosi šalu, producent se uplaši za zdravlje omiljene mu štićenice te naredi trudbenicima da smesta povade plugove. Na to se junaci oglušiše, te nastiviše deljati još silnije jer ni jedan ne htede nikom poniknuti i iz mračne tmine izvaditi.
Arbitraža Milke Canić i Kofi Anana beše neminovna. Dok je polemika trajala, Kofi ugrabi priliku te ga sunu na brzaka Dženi u stau, na šta ova, iako grla dubokoga, poče dušu svoju napaćenu da ispušta. Vremešna gospođa Olbrajt, koja beše spremana za dogi stajl pozu na tabureu u blizini, i uzaludno čekaše da izvesni Cobe nadigne močugu svesrdno misleći na svoj jedini fetiš (crvenu ružu), odmah zatraži od Kofija da joj pruži prvu pomoć i pristavi ga gde god bi joj koju rupu našao na salom prekrivenom telu. No, da ne digresišemo previše, na kraju, privatnim čarter letom, na ovu parnicu bez presedana, stiže, od brze hrane podgojeni i od blejanja u monitor zadrigli, gospodin Gejts lično. Prikupljajući sve podatke po redu, on se reši da na slučaj primeni FIFO pravilo: prvi uĐenu - prvi izĐenu, te presudi u korist gospodina Sifredija! Pokunjeni gdin Džeremi napusti bojište i od tada su ga retko viđali, uglavnom u klipovima od 30 sekudni sa neafirmisanim partnerkama, izrazito velike trbušine usled odavanja alkoholu, tj. pivu (koje se baš i ne smatra u alkoholne napitke u razvijenijim zemljama poput naše).
Ipak, kasnije, u svojoj analizi ovog slučaja za Svet kompjutera iz septembra '93-će, tada malo poznati, a sad već počivši, gospodin Džobs je objasnio da se na ovaj slučaj vrlo lako moglo primeniti i LIFO pravilo (last in - frst aut), ali avaj, karijera gospodina Džeremija je već bila nepovratno ruinirana. Na osnovu ove studije, Milka Canić, iako tada pretendent na mesto rektora filološkog fakulteta Univerziteta u Batočini, mogaše da dobije samo posao u Slagalici, a Kofi beše smenjen sa funkcije u UN i sada svakodnevno zadovoljava potrebe penzionisane bake Madlen, dok je ova na aparatima respiratornih organa.
FIFO ili LIFO? Pa sve je do procesora...
Nekada "Real sa nisave" a sada se jedva bori sa finansijskom situacijom.
Prvo radničko sportsko društvo formirano je na inicijativu Miloša Markovića, tada člana KPJ. Klub se još 1921. godine počeo nazivati „Proleter" i to je preteča kasnije nastalog „Radničkog". U to vreme Niš nije imao svoj podsavez, već su niški timovi pripadali Beogradskom loptačkom podsavezu. Kad su pravila bila gotova i skupština održana klub je trebalo da bude osnovan. Grupa članova „Proleter" otputovala je u Beograd da završi ovaj posao. U grupi se nalazio i jedan od poznatih igrača „Radničkog" Mile Stamenković.
Vlast je optužila nišku ekipu „Proleter" da je „prokomunistička" i da kao takva ne može da razvija svoju sportsku aktivnost. Te optužbe stigle su i u Beogradski loptački podsavez pa se grupa iz ekipe niškog, „Proletera" vratila ne obavljenog posla sa sledećim obrazloženjem: Beogradski podsavez ne želi i neće da verificira tim „Proleter" pod ovim imenom, pozivajući se na Zakon o zaštiti države i druga akta kojima je ovaj naziv bio zabranjen.
Miloš Marković nije posustao. Po sećanju savremenika on je bio dosta gnevan na ovaj postupak podsaveza, ali se brzo dao na posao da je sva pravila kluba izmenio na taj način što je naziv „Proleter" svuda zamenio sa „Radnički". Tako je formirana fudbalska ekipa koja sa malim prekidima razvija svoju bogatu sportsku tradiciju skoro pola veka, sa manjim ili većim prekidima.
Kako je klub osnovan 24. aprila 1923. godine, ova se godina uzima kao godina nastanka sport kluba „Radničkog" iz Niša.
Ekipa „Radničkog" u svom početku trenirala je u malom dvorištu Radničkog doma a nešto kasnije na starom vašarištu, odnosno na prostoru gde se danas nalazi stovarište preduzeća „Ogrev" u blizini Mašinske industrije Niš. U početku ekipa nije imala trenera već je kapiten tima bio zadužen i za treniranje svojih igrača. Za vreme treninga obavezno je prisustvovao i jedan član uprave kluba.
U početku „Radnički" nije imao dovoljno iskustva i tehnike u igri, pa su ga ranije formirani klubovi, kao „Sinđelić" ili „Pobeda", pobeđivali i sa više golova razlike. Sve je to bilo kratkog veka: ubrzo je „Radnički" na zelenom polju postao ravnopravan protivnik svim klubovima i počeo da beleži pobede. „U nedelju je "Radnički" sigurno i zasluženo potukao svog protivnika. „Pobeda" je u prvom delu igre igrala očajno slabo i da je protivnik bio prisebniji i odlučniji pred golom rezultat bi bio katastrofalniji … „Pobeda" je morala da kapitulira pred odlučnom odbranom „Radničkog"... pisao je jedan sportski list 16. oktobra 1927. godine.
Tim „Radničkog" nastupao je u zelenim dresovima a na levoj strani, u belom polju, nalazila se crvena zvezda petokraka kao simbol pripadnosti radničkom pokretu.
Posrednik kluba je u početku bio Miloš Marković a po njegovom odlasku Dragiša Niketić, oba istaknuta radnička borca. Između ostalih, članova uprave bili su i Mladen Đorđević Madža i Raša Anđelković, ekonom. U ekipi „Radničkog" igrali su kao aktivni igrači poznati revolucionari Josip Kolumbo i Stanko Paunović.
U prvenstvu moravske župe, a posle jesenje sezone za 1927/28. godinu. „Radnički" je osvojio prvo mesto. Bilo je to počasno zvanje i sportska slava igrača „Radničkog" koji su ovo mesto zauzeli posle pobede nad mnogim timovima iz Niša, Leskovca i Prokuplja. Tim povodom pisao je jedan list: „Kao što se iz tabele vidi jesenji prvak Moravske župe je sport klub "Radnički" iz Niša. Ovaj mladi i napredni klub zaslužno je zauzeo prvo mesto. Iz tabele se vidi da je izgubio samo jednu utakmicu i to nezasluženo. Ostale je rešio u svoju korist, osim što je sa SK „Sinđelićem" igrao nerešeno.
U danima zavođenja šestojanuarske diktature i naleta buržoazije na sve manifestacije radničkog pokreta zabranjen je 1929. godine i rad SK „Radničkog", koji je skoro devet godina predstavljao zapaženu, po disciplini i po zalaganju, sportsku ekipu.
„Radnički" će posle nekoliko godina ponovo biti obnovljen.
Početkom rata 1941. klub prestaje sa aktivnostima da bi ih obnovio 1945. Nakon toga Radnički je u stalnom usponu. 1962. izborio je plasman u prvu saveznu ligu. 1975. godine pobednik je Balkanskog kupa i osvaja svoj prvi trofej od međunarodnog značaja. Juna 1980. kao trećeplasirana ekipa u nacionalnom prvenstvu stiče pravo učešća u UEFA kupu, u kome će veoma uspešno nastupati još dve sezone odigravši širom Evrope 13 utakmice sa renomiranim klubovima poput Hamburgera, Napolija, Dandi junajteda, Grashopersa, Fejnorda, Az Alkmara i drugih. 1982. godine je ostvario svoj najveći uspeh stigavši do polufinala ovog značajnog evropskog takmičenja.
U svojoj osamdesettrogodišnjoj istoriji Radnički je dao nekoliko desetina reprezentativaca u svim republičkim i saveznim selekcijama. Pečat Radničkom je dao i veliki broj fudbalera koji su odigrali preko 200 utakmica, provodeći i više od 10 godina u klubu.
U sezoni 2009/10. Prve lige Srbije zauzeo je 15. mesto sa 39 boda, dobivši 9 od ukupno 34 odigranih utakmica, tako da je ispao iz Prve lige Srbije u Srpsku ligu Istok za sezonu 2010/11.
Omladinska škola IVAN BELI KRSTIĆ
Tokom 1963.godine, samo godinu dana posle ulaska Radničkog u Prvu ligu, na inicijativu Petrović Tihomira, formirana je Omladinsko-pionirska fudbalska škola.
Iz devet niških osnovnih škola odabrano je 48 pionira koji su organizovano počeli da uče fudbalsku abecedu.
Bio je to početak svetlih tradicija Fudbalske škole Radničkog koja će vremenom postati pravi rasadnik talenata, iznedriće veliki broj fudbalskih imena koji će proneti slavu Čaira, jugoslovenskog i svetskog fudbala.
Brojne generacije mladih fudbalera, učesnici su mnogih prvenstvenih mečeva, domaćih i međunarodnih turnira sa kojih su se vraćali ozarena lica i sa priznanjima koja i danas krase vitrine Fudbalskog kluba "Radnički".
Prvi veliki uspeh omladinski tim Radničkog postigao je u aprilu 1966.godine na turniru u nemačkom gradu Šplendlimgenu. U takmičenju po grupama Radnički je bio bolji od domaćina 4:1 i Berlina 2:0, dok je sa Salcburgom igrao nerešeno 0:0. U finalnoj utakmici Radnički je pobedio ekipu Frankfurta rezultatom 1:0 i zasluženo osvojio pobednički pehar. Nenad Cvetković je sa 5 golova bio najbolji strelac turnira, a Slavoljub Milenković proglašen je za najboljeg igrača turnira.
Na turniru u Parizu, u maju 1969.godine, omladinci Radničkog takođe osvajaju prvo mesto. U finalu turnira pobedili su ekipu Kaljarija iz Italije golom Pešića i osvojili prvo mesto.
Od velikih turnira i uspeha izdvajamo i međunarodni turnir "Vojvodina-Crvena zvezda" odigran 1984.godine kada su omladinci Radničkog osvojili prvo mesto. Niške nade su do trijumfa došle sasvim zasluženo. U predtakmičenju, Radnički je osvojio tri pehara i to za najbolju, najefikasniju i najmlađu ekipu. U finalu turnira omladinci Radničkog su osvojili još tri pehara, jedan prelazni, jedan u trajno vlasništvo i pehar "Politike" za najbolju ekipu. Priznanje je dobio i Milorad Janković, nekadašnji igrač Radničkog, učitelj niških omladinaca, kome je Savez fudbalskih trenera Jugoslavije dodelio plaketu kao najuspešnijem treneru. O jačini turnira govore imena učesnika. Od stranih ekipa učestvovavali su Ferencvaroš, Osasuna, Politehnika, Ausburg i Modena, a od domaćih, pored Radničkog, još i Vojvodina, Crvena zvezda, Partizan i Hajduk.
1991.godina ostaće upamćena po tome što je Omladinski tim Radničkog postigao veliki uspeh. Po prvi put omladinci Radničkog postali su prvaci države. Kao prvak Omladinske lige Srbije, niški omladinci učestvovali su u završnom delu prvenstva. Novi Sad je bio domaćin prve polufinalne grupe u kojoj je pobedio Radnički, a u drugoj grupi, čiji je domaćin bilo Sarajevo, pobedili su omladinci Željezničara iz Sarajeva. Do pobednika se trebalo doći odigravanjem dve utakmice. U prvoj utakmici u Nišu omladinci Radničkog bili su bolji od Željezničara i pobedili golom Dejana Petkovića sa 1:0. U revanšu, u Sarajevu, bilo je 1:1. Tako je pobednički pehar pripao Omladisnkom timu niškog prvoligaša. Trener niških nada bio je Vladislav Nikolić.
19.septembra 1992.godine niški fudbal ponovo ima prvaka Jugoslavije. Kadeti Radničkog, trijumfalno su završili turnir u Novom Sadu i pobedama protiv OFK Titograda, Građasnkog iz Prištine i domaće Vojvodine, ponovili uspeh omladinaca koji su samo godinu dana pre bili najbolji u državi. Kadeti Radničkog odigrali su tada tri utakmice, ostvarili tri pobede, prikazali tri sjajne partije u kojima nisu primili nijedan gol, a postigli su šest. Mladi niški fudbaleri demonstrirali su visok nivo tehničke i taktičke spremnosti uz primerenu borbenost. Trijumf za veliku radost navijača ali i za rukovodioca omladinsko pionirskog pogona Miroslava Glišovića i trenere Milorada Jankovića, Ljubišu Rajkovića i Miodraga Stefanovića.
Poslednji veliki uspeh Fudbalske škole Radničkog ostvaren je 2000.godine. Kadeti Radničkog, pod vođstvom trenera Aleksandra Jovanovskog, osvojili su Kadetsko prvenstvo Srbije. U finalu niški kadeti pobedili su ekipu Crvene zvezde rezultatom 1:0 i plasirali se na završni turnir za prvaka Jugoslavije u Novom Sadu. U takmičenju za najbolju kadetsku ekipu naše zemlje mladi niški fudbaleri osvojili su treće mesto. Bilo je to samo nekoliko primera uspeha Niške škole fudbale.
Ako kažemo da je svaka generacija znala za poneki uspeh, onda nije teško stvoriti sliku o vrednosti mladih generacija Radničkog. I tako, iz godine u godinu, stasavale su generacije mladih fudbalera na niškom Čairu.
Fudbalska škola Radničkog prepoznatljiva je po svome radu i o njoj se priča sa dužnim poštovanjem. U današnje vreme Fudbalska škola Radničkog radi po standardima velikih evropskih klubova. U svojim pogonima škola okuplja 400-450 mladih talentovanih fudbalera. Mladi talenti u kategoriji petlića, uzrasta od 8-9 godina, prijavljuju se u klub. Zatim sledi izbor najtalentovanijih koji nastavljaju dalji rad. Postoje tri selekcije petlića i po dve pionira, kadeta i omladinaca.
Trenutno u Fudbalskoj školi kluba radi sedam trenera, sve su to bivši igrači Radničkog. 14.oktobra 2000.godine otvorene su nove prostorije Fudbalske škole Radničkog. Mladi fudbaleri dobili su mnogo bolje uslove za rad i s pravom se Fudbalska škola Radničkog, uz Partizanovu i Crvene zvezde svrstava među tri najbolje u Jugoslaviji.
U znak sećanja na tragično nastradalog, velikog talenta ne samo niškog fudbala Ivana Krstića Belog, Fudbalska škola Radničkog nosi njegovo ime. Tragično nastradali Ivan Krstić Beli, zakoračio je na Čair sa devet godina, prošao školu Radničkog, ustalio se u prvom timu i postao kapiten. Na pragu svoje velike fudbalske karijere tragično je izgubio život na treningu od udara groma, na pomoćnom terenu, pored same škole. Zauvek će ostati uspomena na njega, na njegov talenat i biće primer budućim generacijama koje dolaze.
