Životni moto, mantra i epitaf alfa grebatora u kafani. Kada vidi nekog poznatog, na njegov račun viče turu za ceo sto, i time ne ispada toliki šupak kao da je naručio samo za sebe. Najčešće sedi za stolom tako da ima najoptimalniji pogled na ulazna vrata, i svakog novog gosta kojeg poznaje obasipa ovom rečenicom brže nego što mlade devojke u narodnoj nošnji tutnu Mrkonjiću pod nos pogaču i rakiju.

Grljenje djevojke ili, bolje reći, kačenje ruke oko vrata djevojke prilikom šetnje, uživanja u koncertu, bioskopu, izlasku i sličnim aktivnostima koje se odvijaju na javnom mjestu, čisto da se zna kome njena šija pripada, a sa šijom i ostatak žene.

Južnjački sleng, način da se poruči da treba zatvoriti vrata jer ulazi hladnoća od spolja, to jest "utrčava svinjče". Izraz verovatno vodi poreklo iz starih dana, kada su sve domaće životinje trčale po istom dvorištu, a svinja, kao najupornija i najradoznalija, bi uvek probala da upadne u kuću. Naravno, u stanju je i veliki lom da napravi. U slučaju prave svinje, pak, problem je bio rešiv po kratkom postupku i na zadovoljstvo ukućana, imajući u vidu da se radi o jednoj jako ukusnoj domaćoj životinji.

Ljudi koji se ni u slucaju vece pobune malih ljudi, pozara ili poplave nece skloniti sa vrata autobusa sve dok ne stignu na zeljenu lokaciju.Ne mrzi ih cak ni da silaze i ulaze u autobus na svakoj stanici, kako bi osigurali svoj tron...

Peti čovjekov ekstremitet. Služi za zatvaranje vrata.

Poslednji pokušaj vađenja nakon što si nakitio svoj CV i u njemu napisao kako savršeno dobro znaš traženi jezik, a kad su ti na razgovoru za posao postavili pitanje na tom jeziku, ti si samo blenuo u njih kao tele u šarena vrata.

Vrata od daljinskog

Od oca ribara a majke radnice u postrojenju za preradu, rođen u čamcu za spasavanje broda na kome su mu roditelji službovali. Vidio vrata prilikom prvog izlaska na kopno.

One osobe koje su vam možda i drage, ali u trenutku kada vrata zazvone (gde ste vi, kao po pravilu, u nekom poslu) padne vam mrak na oči. Tada pada obustava svega što ste do tada radili i sledi 'uveseljavanje' gostiju. Jednom rečju, nepoželjni.

Postaje vaša kuća kada se vošteni vraćate iz kafane i treba da krenete uz stepenice do vrata.Čardak je takodje veoma teško otključati jer budući da je u vazduhu leluja se i ne da vam da pogodite ključaonicu,takodje može da izazove mučninu i povraćanje svim tim ljuljanjem.

Kada zaključaš vrata ili kapiju, a posle toga ne prodrmusaš bravu pet-šest puta.

To je zajednički hodnik u stambenoj zgradi koji usisava u sebe sve `miomirise` kroz otvorena vrata stanova naših vrlih domaćica kada kuvaju svoja jela sa jakim zaprškama.
Držanje otvorenih vrata je ukorenjen običaj i ne trpi nikakve prigovore.
Ako vam se ne svđja, jedino što možete da uradite je da brzo prođete zadržavajući dah.

To je ona ženska osoba koja, dok se ti sa dve JBL zvučne kutije od po 100W boriš sa ulaznim vratima od hrastovine, procvrkuće iza tvojih leđa "Pridržite mi vrata, molim Vas" i ti onda, u raskoraku, balansirajući te kutije, uvaljuješ stopalo u vrata, iščevrljen čekaš da ona dotrči pa da vidiš to devojče, a onda ugledaš masnu ženetinu bez šminke ali sa bubuljicama, kako cvrkuće zahvalu, i ostavlja te tako žureći niz haustor ka liftu da joj dizalo ne pobegne, ne nudeći te da te pusti unutra i da sad ona tebi malo pridrži vrata.

Osoba koju baš ne gotivite kao gosta iz, verovatno, opravdanih razloga. Znajući za taj antagonizam, ta osoba obavezno poziva vaš telefonski broj pre nego što dođe u posetu.
Fiksni telefonski broj. Sa svog mobilnog telefona. Stojeći na stepeništu ispred vaših vrata.

Na prvi pogled pitanje, a u stvari užasno iritirajuća naredba koja se može čuti u gradskom prevozu. Njome nam dotični na fin i ljubazan način daje do znanja (naredjuje) da u što je moguće kraćem periodu sklonimo naše telesno božanstvo dalje od njega, ili od vrata autobusa, kako bi on iz istog izleteo munjevitom brzinom, neutrališući činjenicu da vozač (ne daj Bože) zatvori vrata pre njegovog izlaska. Popunjenost autobusa do te mere da ni prdež ne bi mogao da se provuče, često nije prihvaćena kao razlog za odbijanje ove beskrajno ljubazne molbe.

Izvrtanje ruglu seoskog ispičuture, nema kuće u selu da je preskoči, prije bi promašio kad bi išao od vrata do vrata i zvonio, ovako, alkoholičarski instinkt je nepogriješiv, još ako je malo selo...Za razliku od popa koji nosi vodicu u određeno doba godine, za ovoga vremensko ograničenje ne postoji, on je uvijek na raspolaganju.

Kažemo za osobu koja drži slavan, ili pak neslavan rekord u nekoj maratonskoj, da se tako izrazim, disciplini.
Poznato je da su poštari ti koji idu od vrata do vrata, svakodnevno prelazeći velika rastojanja. Retko ko može da se pohvali tolikom kilometražom. Pozavideo bi im i Mirko Alvirović.

Legendarni vozač beogradskog GSP-a, član zemunskog pogona. Živi dokaz koliko je nizak prag mentalnih sposobnosti za vozača u GSP-u. Ekstremno čupav i bradat, bio je obožavan od strane omladine, prekorevan od strane podmlatka PUPS-a. Svaka njegova vožnja unosila je živost i radost u ovaj inače učmali posao. Jedini vozač kod koga je omladina bivala napred, a stariji pozadi, ili čak nisu ni ulazili u autobus. Vozio je autobus na liniji 611 ( Kej Oslobođenja- Dobanovci ).
Kasnije je radio kod privatnika i bio viđen na liniji 45 ( Blok 44-Zemun Gornji grad ).

pojava da neko telo miruje na kosini zahvaljujuci trenju mirovanja.
istu pojavu ukucani obilato koriste pri slaganju stvari (garderobe u ormanu, vaza na visokom kuhinjskom elementu, alata u ostavi).
problem se sastoji u tome sto kad se jednom izjednaci ili nadvlada sila trenja mirovanja (npr. silom povetarca pri malo jacem otvaranju vrata), naslagane stvari pocinju sa prepakivanjem po principu padajucih domina.

Moja baba je osoba koju sam najvise voleo dok nije umrla i dok nisam dobio sina. Kad god bih pobegao od kuce bezao bih kod babe, u babinoj kuhinji postojala je fioka u kojoj se nalazio eurokrem uvek ostavljen za mene i to je prvo mesto koje bih proverio kad dodjem kod nje.
Baba je cesto samnom gledala skolski program a najvise "opstanak" i uvek se brinula za kamermana koji ne primecuje lava koji mu se prikrada (iako ga vidimo mi). Cesto je baka znala da zaspi onako sedeci sa otvorenim ustima pri cemu bi hrknula toliko jako da bi probudila samu sebe i unezverenim pogledom pokusavala da odgonetne gde se nalazi. Cesto bi joj onaj nemac (alchajmer) krao i sakrivao stvari po kuci pa se zato na sve ljutila osim na mene. Kad je pocela da me pita kako se zovem, svaki put kad me vidi,
zamolio sam roditelje da se preseli kod nas da brinemo o njoj i spava u mojoj sobi ali baka nije bila srecna van svoje kuce i stalno me je pitala gde je kuhinja, kako se ide do sobe i jel su prva vrata za vece a druga za kupatilo. Mnogo sam voleo svoju baku a pretpostavljam i mnogi od vas svoju a ovo mi je bila jedinstvena prilika da je se setim i nekom objasnim koliko je divno i pomalo smesno stvorenje bila tako da mi nije vazno da li cu dobiti plus ili minus.Laka ti zemlja moja bako.....