Проблем.

Kad u kineskom restoranu odložite štapiće i krenete da jedete rukama.

Ćale sišao sa Vlasotinca da zida Novi Beograd, kevu pokupio u sklepanoj kafani od dasaka/doveo sa sobom u velegrad da probaju. Sišla i ona od nekud, uglavnom. Ne daj Bože čak i izBosne ih ima. Mrak. Što nema uticaj na samopouzdanje ovog mladog jahača Apokalipse koji se forsira protiv sebe zarad popularnosti, jebeš to što radim ono što ne volim kad će Ćomi Štangla, Lemi Prangija i Mimi Mercedez da mi kažu kako sam. Jebeno. Kul.
Ne važi za Zemun, naravno.

Nakon što si se kao mamin i tatin sin vredno namučio da očistiš prvu, shvatio si kako je fakultet lak, ali ti nikako neide da daš sve ispite iz druge.

Група људи чије изговорене речи чине да неутрални слушалац почиње да сматра да ни Прва Србија није толико лоша.

У сленгу лоше организована и по садржини досадна манифестација, окупљање...

Одеш у град са ортацима пијете све буде супер није те брига за сутра, све си у стању да урадиш, имаш осећај да си најјачи али онда дође јутро и схватиш да су проблеми и даље ту, добијеш онај осећај празнине, кева те опет смара, књиге чекају а од пијанства од синоћ остала је само исповраћана кошуља, празан џеп и срања која си направио.

Termin kojim se označava 2 sata posle ponoći, često korišćen kada naglašavate da idete u neku folkoteku.

Čmar

Promjena položaja u seksu.

Мој проблем. Засрао сам, знам. Немој ми и ти сад стајати на муку. Пусти ме да се мало опустим. Макар ће вама са стране тако изгледати, а ја ћу да се једем у себи јер сам пропустио прилику. Срећом па време лечи све. Направићу нову грешку, па ћу ову заборавити. И тако у недоглед.

Stanje jednog para nakon duge veze i svadje koja ih je zadesila. Činjenica je da to ne može funkcionisati jer svaki njihov sledeći susret završi svadjom ili seksom.

Најгорих четири и по сата у животу основношколца. Тих паклених двеста и кусур минута би рађе били замењени за ћалетова батине, бабин спанаћ и комшијиног пит була који се залеће на тебе док покушаваш наћи фудбалску лопту која је разбила саксију са мушкатлама. Сваки секунд проведен у тој загушљивој просторији са још 28 заробљених несрећника траје као примање вакцине против тетануса. Само што не боли тако јако, боли јаче, боли 116 пута јаче. А највише од свега боли свест о томе да је прва смена негде тамо напољу, слободна, без оних окова учионице, мириса креда и неудобних столица. Понекад се јави слаба утеха да ћеш ти следеће недеље бити прва смена, а да ће на овом месту чамити неко други, неко ко је сад тамо негде слободан. Али шта ти то вреди сад на овом месту где је други час тек почео и где ти је остало још тачно 184 минута робовања.

Izgleda kao sigurica ali zapravo nije... Daleko od toga.

Situacija dođe nešto kao slobodni udarac sa ivice šesnaesterca. Komentator sere kako može biti opasno ali ti već znaš da neće biti ništa od toga jer iako tih pet-šest metara koliko si udaljen od bijele tačke ne izgleda mnogo, onaj jedan defanzivac između tebe i golmana pravi opasnu razliku. Još kad se na to doda da će te sve i ako nekako ućeraš tu loptu u gol u nastavku utakmice najvjervatnije nesportski faulirati iz osvete i poslati te van terena na par mjeseci... Ne znam, po meni ne vrijedi rizikovati.

Istini za volju, uvijek možeš da vratiš loptu i namjestiš gol za nekog šutera koji se nalazi u boljoj poziciji u tom trenutku.

Jedno od mogućih opravdanja u slučaju dužeg kašnjenja.

После изговорене ове реченице од стране дијаболе, иста остаје сама, јер су сви окренули леђа и отишли да раде нешто паметно (рецимо мрсе муда и буље у плафон)...

"Поигравање" са особом којој оријентација и није баш најјача страна.

Осећај који се јавља у теби када из треће смене мораш у прву.
Слично ко да си се телепортовао у Аустралију.

Боготац.
Ненадјебив мат играч кога нико никада није видио али сви знају да постоји. Човјек који је доведен до крајњих граница перфекције. Идеал у сваком смислу те ријечи. Морална громада.
Кадар за све и свашта. Способан да бруцошу из провинције среди апосолвентску собу у студењаку и гратис десетку из Римског. Да ти среди долазак Наташе Беквалац на кућну адресу и видео уредак из кућне продукције са истом.
Чупа обрве али није метро. Трси све што стигне али није женскарош. Попије бога оца али није алкохоличар. Буксну смири у даху али није ћоман.
Фигурина пар екселанс и уједно човјек кога нико не познаје, сем особе која ти о њему прича. Фантом. Причо ми један што га видио.

Nesto sto retko ko voli da mu se desi dok je u gradu, a to je da mu se pripisa... Ali bas suprotno, to je nesto najsladje sto moze da ti se desi. Znate ono, odete na zeljeno mesto, a besika oce da eksplodira i sad onaj ko ne zna sta je najsladje on ce normalno otici do WC-a i obaviti gradjansku duznost, ali onaj ko zna, on ce trpeti dok ne obavi posao zbog kojeg je dosao, onda izlazi na ulicu (besika sve veca i veca), ulazi u autobus (ako je guzva kao i obicno efekat je sve bolji i bolji, kao i to ako se autobus raspada pa jebete mamu vozacu kad upadne i u najmanju rupu, a za vece i da ne govorim...), e tu je vec stanje kriticno, znoj samo lije, stizete blizu kuce i jedva cekate da utrcite u WC, sto ste blize kuci sve je gore i gore( negde kod kapije je najgore), ulecete u kucu razvaljujete vrata od Wc-a i konacno ispisate se kao nikad do tad, a kez od uveta do uveta, eto to je nesto najsladje sto coveku moze da se dogodi... :)