Ovih dana istorija se ponavlja. Bezvredne papire će uskoro izbaciti u opticaj. Grad juri "200 na sat" a nigde ne stiže. Parola "Ne, brže od života" nije urodila plodom jer "Motori" ne čuju od buke i tvrdoglavosti. "Mjesec lopov" nikada neće prestati da krade a ni bacanje starih "cigli" na njega ne može da ga zaustavi.

Zauljili smo previše naše krvne sudove pa nam je ponovo teško da svarimo jabuku. Zasladili smo život kilogramima šećera i dobili insulin za koji se nema para a koje su potrošene na pakle cigara da bi se i pluća obradovala. Teško je narodu koji se privikava vodi sa manje soli i ulja. Kažu umreće. Neka, naćiće se neke humanitarne organizacije koje će se pobrinuti za svoje bolesnike koji traže ponešto i za jetru da je ne poštede a za kamen u bubregu će lako. Odlazak u mračne delove grada i u obližnje kockarnice će taj problem da reši.

Nostalgičari padaju u trans zbog poznatih mirisa u vazduhu, zbog lepih trenutaka koje ponovo doživljavaju i dive se urednim polupraznim rafovima u prodavnicama. Otišli su da slušaju stare pesme.

Vrlo cudna bica slicna nama, imaju jetru, srce, bubrege. Vrlo je lako prepoznati kvazi kosarkasa u teretani, pekari, teniskom terenu, gradu... Karakteristicni, "dzak krompira" nacin odevanja, u kome se sorc maltene vuce po zemlji, jos duza majca 16 brojeva veca. Znojnice koje obavijaju oko glave, ruke, prstiju, kurca, palca, nemaju nikakvu funkciju, osim sto se tripuju: "Ako vec ne igram dobro, ima da izgledam". Na mestu predvidjenom za patiku, nalazi se neka dzomba,( Ned'o bog da spici sa ovim, ubiVa na mestO) za koju se prica da sama trci, skace i prica kineski, verujem da 'vata wireless . Svrsavaju na sve vrste reklama u kojima se pusti kul muzika i neki lik tapka loptu za basket. Pre utakmice strmopizde u sebe sve vrste sokova i cokoladica iz pomenutih reklama jer one ipak "daju energiju i hranljive su", pa se posle cude sto ne mogu da se pokrenu na terenu. Deru se na kevu zato sto im nije isekla pizzu pred vaznu utakmicu. Posle dvosatnog drvljenja tukidida i igranja NBA na kompu, odlucuju se da odu na lokalni teren. Posle pola sata sedenja na bicikli i lizanja sladoleda uzimaju loptu i probacuju je kroz noge kao da je to najteza sportska disciplina na svetu i da samo oni njome barataju. Cesto se desi da ih operu likovi iz 90% pusi, 100% pije ekipe, nasta se naravno vade, da nije isto basket i kosarka. U sustini su dobri momci, ali su zrtve svojih bolesno iskompleksiranih roditelja koji zele da ponosno kazu: "To je moj sin" i tako nadomeste svoj neuspeh u zivotu. Kada shvate da nista nece biti od njih, loptu zamenjuju gajbom piva, gitarom...

Osoba koja se toliko zadužila da je čitav život vraćala dugove i opet nije sve uspela. U nasleđe umesto kuće, okućnice i auta ostavlja samo dugove koje će naredne generacije u znoju vraćati.

Sažet opis osobe sa negativnim karakternim osobinama i debljim dosijeom u policiji.

Kažemo za mrtvog čoveka.

Gde počinje nezadovoljstvo?
Čoveku je toplo, ali drhti…
Nahranio se, a ipak ga muči glad.
Vole ga, ali njegove čežnje odlaze na nova područja. I da još više podbode nezadovoljstvo, tu je vreme, prokleto vreme. Kraj života nije sada tako strašno daleko – čovek ga može videti, kao što vidi more kad se popne na breg – i njegov duh kaže:
-Da li sam dosta radio? Da li sam dosta jeo? Da li sam dosta voleo?’
Sve ovo je, naravno, osnova čovekovog najvećeg prokletstva i možda njegove najveće slave. -Šta je značio moj život do sada i šta može značiti u vremenu koje mi je ostalo?’
I tako dolazimo do opake otrovne strele.
-’Kakav je bio moj udeo u velikoj trci? Koliko ja vredim?’
I to nije taština ili ambicija. Izgleda da se ljudi rode s dugom koji ne mogu platiti, ma koliko nastojali. On se nagomilava pred njima. Čovek nešto duguje čoveku. Ako ne obraća pažnju na taj dug, on ga truje, a ako pokušava da ga otplaćuje, dug samo raste i ono što čovek daje, njegovo je merilo.

Ono što razočarani otac govori svome sinu koji je najčešće u stanju izmenjene ili poremećene svesti, ali dotični sin je ipak u stanju da odgovori svome ocu da je već upoznat sa tim.

Fenomen koji se dovodi u vezu sa ocenama, parama, uslugama... Lepe oči mogu da vas izvuku iz bilo koje situacije u bilo kom trenutku, ukoliko neko obrati pažnju na njih. Problem se javlja kada se vaše lepe oči okrenu protiv vas, pa baš zato što ih posedujete ne dobijete ono što ste tražili....

Krajnji stepen nemanja ničega.

Kontradiktornost ali istina, jer mnogi sledece fore svrstavaju u humor. Možemo ga nazvati i kursadzijskim humorom. Koristi ga niži sloj ljudi kojima je sve smešno. Kod njih prednjače fore o Čak Norisu, nezaobilazna fora iz prvog osnovne sa brojem 8, oni ne mogu da dodju do daha koliko se smeju na fore od Ivana Ivanovića i Amidzija. Da ne spominjemo koliko su im smešne fore o Čedi Jovanoviću i drogiranju, o njemu i zmaju , koliko im je presmešan svaki klip na jutjubu gde se neko oklizne i padne. Oni su spremni godinama da se smeju na gistro foru "A da me vidi babo" čak i da je spominju na svakom koraku misleći da su mnogo kul. Oni će svuda da ubacuju "štos " "Totalno si moderna mačko, majke mi " uz gromoglasan smeh samome sebi i uz podršku morona nalik njima. Tim ljudima Sinan i Aca Lukas (Aca Šmrkas hahahhhaha) duguju jetru. Ponekad će se vratiti čak i u predškolski uzrast i pitati vas da li vam puši tata i na vaš odgovor će vam reći "hahhahah a cigare ?? " pa ćete morati da mu udarite šamar ili da ga pošaljete u pičku materinu u zavisnosti od vašeg karaktera.

Paravan. Udruzenje se inace sastoji iz podgrupa. U odgovarajuce vreme u godini, vodja grupe vodi grupu na akciju. Akcija je, na primer, posmatranje meseca, zvezda, biljaka i/ili zivotinja u odredjenim delovima zemlje, itd. Naravno, na akcija se ponajmanje sastoji iz navedenih aktivnosti.

Oprostiti se od ovozemaljskog života ritualnim džeronimom u mutnu Savu sa mosta, koji je prvi overio pisac Branko Ćopić, te je po njemu ova skakaonica ( most ) i dobila ime.

Osvežavajuće bezalkoholno piće popularno širom sveta. Zahvaljujući globalizaciji vest o njenim štetnim efektima stigla je i u ruralne krajeve Srbije što su stanovnici jedva dočekali kako bi i oni na svoj način objasnili štetnost ovog napitka.

Izraz se koristi za ljude koji u mnogo čemu imaju velika muda.

Kada vam neko kaže da će da se desi nešto za šta ste sigurni da se neće desiti.

Doktoru upućena, očajnički izgovorena sintagma bolesnika koji se probudio posle operacije.

To se zapitaš kada te neko nipodaštava iz tebi potpuno nepoznatih razloga.

... je l' ti mene stvarno ne vidiš il' ti trebaju cvikeri? Pa i ja sam živa duša.

Početak bogoradanja al' onako iz srca i od muke kad vidiš kako samo tebe neće ništa, ali ništa, a dobar si čovek u pičku materinu. Pravi hrišćanin. Samarićanin.

Nema smisla izgovarati ovo javno, ne. Ima da kažu da si ljubomoran, zavidan, dvoličan, da si decxko... Čak se ni ne krsti... U sebi, samo u sebi, tamo gde se sagovornike reči više i ne čuju, tužnog i zamućenog pogleda...
Sve je bre džaba, i što si pošten, i što si proglašen Budalom Godine, i što svakom pomažeš, i Kurti i Murti, i slaviš slavu i ideš u crkvu... čak i ciganima tutneš neki dinar, mada onim što peru šajbne i koji dinar više.
Jednostavno, On te preskače.
A kad vidiš da je onaj komšija što je za posnu slavu stavio makarone sa jajima umesto posnih i da je dobio Bingo, a ti nemaš ni za pola porodične potrošačke korpe pa to je stvarno impasibl. Il' onaj što ti duguje oko dve hiljade evra da je ladno zapalio na Havaje i planira tamo da ostane.

Ma, je l' to mene neko bre zebava? Šta je bre ovo detemugumeno? Pa, kome sam ja nešto nažao učinioP Pa i ja sam nečije dete. Pa, je l' te gađam s kamenje il' s cigle?

Bre, ne volim da nabrajam ali, toliko sam duševan i pošten i nema prema kome nisam ispao ČOVEK. Da i ne spominjem da nije mala stvar vratiti tašku sa 10.000 eura, a polaze ti bale. Krvtijebem. I sve misliš, ajde ima nekog ko gleda odozgo, ko sve to prati, pa da se bar pola vrati...

Hoće 100%... Ali, tamo nekad... ne u skorije vreme...

Odavno te je prošla svaka moguća euforija u vezi sa fakultetom, upoznao si uglavnom grad u koji si kao goluždravi ptić stigao da učiš školu i uputiš se u dalji život, družiš se sa ljudima sa kojima je vredelo družiti se, ne skupljaš više potpise, kolokvijumi te ne intrigiraju, jetru si načeo po stanovima, kafanama, ispred domova..Žao ti je što nisi više jebao, ali život je svakako pred tobom i da se nadoknaditi. Ne brineš više o budžetima, rokovima, znaš da će se sve nekako završiti i onda upadaš u priču oko traženja posla, iznalaženja ćaletovih veza iz vojske i škole, tralala..E, došao je trenutak kada treba da se zapitaš zašto si i upisivao fakultet pre svega? Ionako ništa nisi naučio osim popunjavanja uplatnica i pisanja molbi, čak se nisi navikao ni na redovno ustajanje, ili odlazak na predavanja obrijan i ispeglan. Dakle, nije li sve bilo uzalud? Ništa te ne čeka kad diplomiraš na tacni, ništa nisi zaslužio, ništa ti ne garantuju..Ali nemoguće da su sve te pare straćene na četiri, pet godina pukog obitavanja? E, pa nisu. Kako stvari povlače jedna drugu, a skrivena pouka stvari je često značajnija od one na prvi pogled vidljive, tako je i upisivanje fakulteta u stvari bio potez od značaja i vrlo bitan korak u tvom životu. A evo i šta te je sve naučio:

Socijala od piva. Najmanja cena, najlošiji ukus. Što bi neki rekli, brlja. Proizvodi se tako što se u talog koji je ostao posle proizvodnje Jelen piva sipa voda, promeša i flašira u boce od 2l. Piju ga uglavnom hard core alkosi i studenti i to samo u slučaju teške besparice.