Rasprostiranje umesto usisavanja, isušivanje svega živog u radijusu zavisnom od količine navale neprijatnih mirisa sklopljenih u jednu masu, komešanih određen vremenskim period u zatvorenom prostoru, koji u jednom trenutku zajedno sklopljeni isušuju sve pred sobom. Nešto poput otvaranja kanalizacije.
O bože uplašio si me, mislila sam da si umro pre 3 dana koliko ovde smrdi, šta si radio jebote otac, je l' te to nekrofilija obuzela, ne mož' se od smrada disati?
Procurela cisterna piva na pasuljijadi sinoć, bilo nam žao da se razlije, a nismo imali čaše pa smo malo pili iz cisterne, malo lizali sa betona, pa se malo razlilo po kanalu, a meni bilo žao pa skočio da spasem.
Odgovor srpskog gasterbajtera na pitanje koliko ga je kostala najnovija Bošova vibraciona bušilica ili slične mašine i alati. Takođe predstavlja nabavnu cenu proizvoda koju Romi ulični prodavci prodaju šetajući od bašte do bašte kafića.
Komšija 1: Dobro jutro moj vrli i lepi komšija! Kako si jutros?
Komšija 2: Ne dipr komšija, zoveš samo kad ti treba nešto. Štae sad? Opet treba vući ti ženu da se porodi? Pa dobro komšija šta radis ti to? Deca samo ispadaju...
Komšija 1: Ma nije ti komšija, nego postavljam nek police pa mi treba pomoć, de ponesi alat i polazi 'vamo... Biće fine lozovače!!!
Komšija 2: Tako reci dragi komšija....pet minuta kasnije...
Komšija 2: ŠUPIČKUMATERINU i ti i tvoje police, ode mi najnovija bušilica. Tek što sam je nabavio!!! Eee jel znaš ti da me je koštala čitave dve sekunde straha?! I to sam je zbavio u Frankfurtu na Majni!!
Nit sam bio po velikim bratovima, slagalicama, menjanjima zena i mom dnevniku(valjda se tako zvalo ono na b92 od pre neku godinu), pa zato i ne mogu iz ugla neke instant(5 minuta slave, dodjes, odes i gotovo) zvezde da govorim, al mogu da govorim iz ugla zabuljenog posmatraca.
Danas je toliko realiti shoua da nesvesno(ako ne pratite to, nego pod uticajem okoline) i svega toga budete okruzeni nekim novim nebitnim ljudima koji se pojavljuju svaki dan u vasem zivotu. Pa morate nekog nesvesno zapamtiti! Danas mu i dodje ko cilj da se pojavis na tv u nekoj real ili kviz formi (pa cak i da si gledalac stalni kod Kalinica, i nametljivi posmatrac svake dodele grand automobila za najmanju licitiranu ponudu). Neko jos sto ne istampa vizit kartu sa imenom emisije gde je bio.
E sad, ako te instant zvezde misle da buljimo u njih zato sto su one poznate, neko i nesto, varaju se, mi buljimo jer su nam poznate od negde, a ne pada nam na pamet TV, nego nam pada urodjena kultura da pridjemo poznatom i pozdravimo se s njim, da ga ne iskuliramo.
Al ne mozemo da se setimo, pa nagadjamo.
A kad instant zvezda sazna gorku istinu da ona za nas nije nista vise od nekog koga vidjamo svaki dan kad izadjemo napolje, taj momenat je priceless...
Svirka uzivo. Neka devojka prilazi klavijaturisti, daje crvenu i narucuje pesmu. Posto je njemu posao takav da srece dosta lica, uvek mu je neko poznat. Al ova je nekako mnogo poznata. Ko je ova? Neka bivsa bivsa, bivsa drugarica, zaboravljeni rod? Ili samo neka sa prethodne svirke s kojom se je tad upoznao? Mora da je pita.
"Izvini, jesi ti bila pre neki dan u Gunjetince na onu zurku?"
"Ne, kakvo bre, Dezdekutince, nisam."
"E onda si bila u Vranje, u Gasinu kafanu."
"Ne zalazim ja u Vranje..." (vec se zacrvenela).
"Ma poznata si mi nesto..."
"Pa ja sam bila u velikom bratu."
"Ti...hahahahahahaha, pa eto odakle te znam."(primer je sto posto istinit)
Brisanje Pinka (a, bogami, i mnogih drugih) iz memorisanih kanala na televizoru.
Finally...sober!
Where the fuck am I?!
Trenutak prosvetljenja koji nastupa kada, posle nekog veceg vremenskog intervala, ponovo pogledate neki film (ili seriju) na koji ste se, kao klinac, lozili do besvesti. Kao da nekako padnete u svojim ocima.
Pre 15 godina. Dan posle iskustva sa filmom "Rendzer" (glavna uloga- Cak Noris)
Ja: Jao, jesi li gledao juce onaj film?
Ortak: Jesam! Bas je bio dobar!
Ja: Ma sta, dobar?! Odlican! Jesi li video onu scenu kada se otkopava iz one jame sa sve dzipom?
Ortak: Da, covece, opasno!Pre dva meseca. Doticna scena sa otkopavanjem. Ja ispred TVa.
Ja: Jeebo te, kakvo sranje! Na sta sam se ja primao kad sam bio klinac!
Uljudan naziv za fenomen poznat i kao "Opet ova muva, jebacu joj mamicu".
Naime, radi se o učestaloj situaciji tokom letnjih meseci. Prosečan čovek reagovaće na sledeći način:
Opazivši muvu prvo na zidu, a potom i svuda oko glave, čovek će posegnuti za fantastičnom spravom zvanom muholovka.
Kada shvati da ta sprava i nije toliko fantastična, čovek ulaže sve svoje nervne napore u savladavanje neprijatelja(u ovu kategoriju spada otvaranje i zatvaranje prozora, razgovor sa muvom ,tepanje...).
Uvidevši da je muvin intelekt na većem nivou od njegovog, prosečan čovek totalno popizdi. Navire bijica najneverovatnijih psovki (takodje poznato i kao predivni trenuci kojima se bogati maternji jezik), fizički obračun poprima svoj maksimum, bacaju se knjige, stolice. Postoje priče i da su mnogi Ei Niš televizori stradali ovako (jer, inače, za sve ostalo bili su neuništivi).
Mentalno i fizički potpuno uništen, čovek će se samo bespomoćno baciti na krevet.
U znak potpune premoći, muva će još obići koji krug oko njegove glave i nehajno, kao kakva vila, odleteti.
Čovek će posledni atom snage utrošiti na reči: "Sledeći put... jebaću ti mamicu...".
Nastaje u momentu rastanka sa dotičnom osobom kada hoćete da je ostavite ili predmetom koji želite da jednostavno bacite u kantu za smeće. Bila to devojka ili dečko, smeće sa polica, stare stvari iz fioke, sveske, knjige, igračke... uvek će Vam biti žao u tom poslednjem trenutku. Taj magični trenutak Vas uvek vrati kroz sve što ste prošli do tada. Ti i tvoj dečko, ti i tvoja pička, ti i tvoj stari bajs, ti i tvoj stari telefon, ti i tvoja polomljena šnala, ti i plajstejšn kec,... Očarani ovim trenutkom, neki paćenici nikada ne uspeju da se oslobode tog osećaja. Stoga im se natrpa lom po kući ili budu godinama u vezi sa osobom prema kojoj više ne osećaju ništa (brak se temelji na tome).
Istina je samo jedna - kada se probudiš sutra više neće biti tog trenutka, a polomljene vaze, pocepane igračke, izbledele majice, dečko-kreten, devojka-kučka i ostalo smeće će i dalje biti tu i izgledati grozno kao i pre "efekta trenutnog žala".
Po ženskim shvatanjima ovo su epiteti koji treba da zadovolji jedan prosećan penis da bi se uopšte mogao smatrati penisom.
Apsolutna pobeda guzice nad glavom, prakse nad teorijom i upornosti nad kreativnošću.
- Brate, si čuo da je Mića Pajser juče diplomirao? Jebote, kakva je to gluperda bila, u srednjoj je gurao kocku u krug. Sećaš se kad je na geografiji tražio Himalaje negde u Evropi?
- Ko nas jebe, brate, kurčimo se nekom inteligencijom, a apsolventi smo 3 godine. I mečku u cirkusu izdresiraju da žonglira dok vozi bajs, pa može i Pajser da završi faks. Nego, jesi učio za ovaj ispit?
- A, ma prelistao samo, probaću na kliker.
- Mhm, znači opet ništa.
- Taj rad, otprilike.
Obrazovna ekspozitura Megatrenda; završiti Muzičku akademiju za tri meseca i odmah postati uspešan u svom poslu-zvezda pa gde to ima? U planu su i studije 10-tog dana crnog pojasa iz ekonomsko-mehaničke-geopoetike i kurs partnerske bontonizacije za makrobiotičkim stolom. Diplome su priznate širom zemalja IV sveta kao i u još neotkrivenim oblastima surove klime (eksperti Megatrend-Emotion konglomerata mozgova trljaju ruke predvidjajuci da je zbog efekta staklene bašte i to samo privremeno, jer njima je i vasiona mala).
1. Lišiti prava na nasledstvo.
2. Zakopati osobu u delovima širom bašte.
Zvezdan: Ne, tata, ne po glaviiiiiiiiii …
Tata: Šta bre “ne tata”? Nisam te tukao kad si počeo da se družiš sa onim pederčićem, Milenkovim sinom. Sad još i uši hoćeš da bušiš? Minđuše bi da nosiš, je l’? E to neće da može, dečko! Sav si na majku, k’o da nisi moj sin. Od mene si nasledio jedino polni organ, a i to je, izgeda, diskutabilno! Lišiću ja tebe i tog nasledstva - razbaštiniću te tupom sekirom, a ako ni to ne pomogne razbaštiniću te u delovima širom bašte! Moj sin u pederlucima završiti neće!: moderan Balkanboj ne mora nužno da tukne na znoj, ali minđuše ne nosi sigurno - tako rek'o Zvezdanov tata :
Kada nekoga zaista majstorski poklopite u raspravi.
Takođe, kada sagovornika zbunite totalnim offtopikom.
- Koliko su ovi čvarci i kavurma?
- Jutro nad Beogradom.
- WTF?!!!
Brljetina nad Brljama, Mučenica nad Mučenicama, Džibra nad Džibrama, Šljiva nad Šljivama, Dunja nad Dunjama. Rakija, ne više od 50 gradi i 100% Alkohola. Rakija koja prvo prolazi kroz mozak i zadržava se par sekundi, pa tek onda ponovo na usta izlazi, do stomaka ne dopre.
Sam pio neku Rakičetinu, deda pravio, brate prvo kroz mozak prođe pa kroz usta izađe. Do stomaka nije ni uspela da dođe.
- Verujem ti, vidi se po tebi.
Dokaz nadvladavanja totalitarnog duha nad duhom igre. Siva je samorazumljiva, dok se prisustvo boja - zelene, crvene, žute, plave mora opravdavati. Fasade novih zgrada totalitarizma su sivo i sivo. Taksi je jedna od retkih stvari gde se boja mogla koliko toliko braniti. Svi taksiji su žutu ili plavi, da bi mogao da ih uočiš. A onda je šapke dao ideju da taksiji u Beografu budu sivi. Sivi lament nad beogradom je miran. Ni vetar ne šušti, jer drveća nema. Imati izgled života znači biti subverzivan. Ništa ne sme da fokusira pažnju.
Osim kladionica. Njihovi sajtovi dreče bojama.
Ružna lutka koju seljaci naprave od par motki, obuku joj staro odelo, umesto glave stave konzervu i stave je na sred bašte kako bi se navodno plašile vrane.
"Matori, razumem ja i potrebu i kombinaciju, ali ti izgleda ne biraš. Pa gde nađe onu Cecu, znači moram da ti kažem skoro nisam video veće strašilo. Moj deda bi pozavideo kad bi je video. Na sred bašte bi je stavio da plaši vrane".
Sve izvan Beograda, zajedno sa Beogradom.
Beograd je svet.
Kosovo je Srbija.Ima li razlike?
Suptilan način maloletnog pičeta da saopšti ocu da je odavno postala profesionalac u igri ''Sakrij salamu''. Uglavnom ima sasvim suprotan efekat od željenog.
Razgovor oca sa četrnaestogodišnjom ''devojčicom'':
Devojčica: Pa tataaa, kako možeš da kažeš da smem samo do 10 sati u grad!
Tata: Dovoljno ti je. U moje vreme smo se i u fakultetskim danima vraćali u 9, budi zadovoljna.
Devojčica: Ma hajde, sve ostale drugarice imaju minimum do 12. Ona fuksa Milena se vraća svako veče u 3, pa nikom ništa.
Tata: Pa zato je i fuksa. Ti si maloletna devojčica, i 10 ti je plafon.
Devojčica: Nisam ja mala tata, ne spavam ja više samo s medom!
Tata: (saću ti jebem kevu - pogled)
Baba koja ti bleji nad glavom u autobusu dok sediš i udarcima sisama u glavu daje ti na znanje da hoće da sedne.
Dobro gospođo, možeš samo da pitaš i ja bi ustao...
"Sve te Turke treba poklati, majke im ga muslimanske!", reče on gutajući poslednji zalogaj baklave i umačući rahat-lokum u vruću tursku kafu koja se pušila ispred njega.
Sa TV-a u uglu su mu pevušili u duetu Šemsa i Sinan, a iz bašte se čulo kako ih njegova žena tiho prati pesmom, razvlačeći kore za taranu...
