Superlativ dobričine.

Sve zapocinje zvonjavom ili nevinim kucanjem na vratima. Neko od clanova porodice otvara vrata i tu nevolje pocinju. Pred vratima su dva lika koji ljubazno pitaju mogu li da odrze prezentaciju i bez obzira na odgovor ulaze. Svaki pokusaj ukucana da ih zaustave je neuspesan (jer kad je u pitanju upadanje u stanove ili kuce doticne osobe su vestije od prosecnog pripadnika JSO ili Zandarmerije). Nakon krace rasprave ukucani su svesni da im je propalo pre/poslepodne i da ne mogu to da izbegnu. Prezentacija pocinje. Saznajes da si ceo zivot ziveo u lazi jer tvoj usisivac zapravo ne usisava vec samo skuplja povrsinsku prasinu dok kirbi s' druge strane izvlaci i najmanju trunku prasine i vlagu iz parketa (i prasinu iz stana komsije ispod tebe). Sem toga za razliku od tvog ubogog usisivaca kirbi ima 1000 razlicitih cetki i papucica specijalizovanih za odredjene delove stana (kao noz na rasklapanje). Naravno cena je vrlo povoljna i iznosi tricavih 3000 evra (cale nervozno baca pogled ka kevi koja je od svih ukucana jedina zainteresovana). Postoji vise nacina (cekovi, kartica, gotovina) na koje mozes postati ponosni vlasnik ovog ceda tehnike na kome bi ti pozavideo i kapetan Kirk. Na samom kraju prezentacije saznajes da je ovo i vrlo unosna poslovna investicija jer se dubinsko ciscenje tepiha placa 200 evra za m2 pa bi jos i mogao da se obogatis ako ga kupis ( sada se vec i cale zainteresovao). Nakon popijene kafe i soka promoteri odlaze , cale i keva sredjuju utiske, a ti imas onaj "konacno je gotovo" osecaj koji je obicno rezervisan za kraj skolskog dana sa predcasom.

Veoma čudna stvar u Srba. Javlja se po potrebi, tj. kada nam nešto treba. U tom trenutku mislimo da je Bog svemoguć i da će učiniti ono što želimo. Tada se smestimo u fotelju i čekamo da nam svevišnji donese u džaku par miliona evra, i da nas reši onih koji nam se ne svidjaju u tom trenutku, Amera, Rusa, bubamara, taksista, političara, komšije i njegovog tronogog kera... Posle čekanja dužeg nego u Godou, ustajemo iz fotelje i psujemo Boga, govorimo kako je pička i na kraju dolazimo do zaključka da uopšte ne postoji jer nam život nije promenio u med i mleko.

Je kad se prvog dana sajma proda jedna od najskupljih jahti,sunseeker predator 92,i to Goranu Karicu iz poznate srpske porodice koji je u Split došao sa suprugom Ivanom (inace kceri Miroslava Miskovica,coveka koji je drzavu Srbiju doveo u polozaj da mora garantovati i mora regulisati njegov,Miskovicev privatni dug) i dvoje dece

Za domaće, jedna cijena, a za strance druga! San svakog mehaničara, kada mu u radionicu bane neki stranac sa novijim modelom nekog auta!

hiljadu

Glavno pitanje koje bi kao klinci postavljali ponosnom vlasniku novog sata.
Izgled, cijena, marka, vrsta, sve su to bile sasvim nebitne kategorije u usporedbi sa "water resistance" kategorijom. Obično bi pisalo na poleđini sata. Ispod 80 metara pod vodom su bili "pederski" i "kineski" satovi. Iznad sto metara su bili respektabilni.
Jer tada se znalo, što ti dublje može sat pod vodu to si bolji čovek.

Ako je baba ominpotentno bice, ovo je omnipotentna lopta.
Verovatno se svi secamo kako smo se kao klinci igrali ovakvim loptama.
Balonjara se koristila za fudbal, kosarku, odbojku, za sve vrste sportova i igara...
Bilo ih je sarenih, jednobojnih, sa raznim glupostima iz crtaca i slicno.
Prodavale su se kod kineza, na pijaci, buvljaku, po prodavnicama, supermarketima, ma svuda....jer su bile najjeftinije i najsocijalnije.

U danasnje vreme deci treba Nike T90 Spectra od 50+ evra da bi bila srecna a i na njoj bi nasli manu, a nekada je bilo potrebno samo jedna balonjara, par drugara i eto zabave za ceo dan...

Kloaka sive moždane mase domaće malograđanštine, krajnji domet intelekta i životnog dela brata od tetke sa sela Divi Gavaja koji se vratio sa šljake u Vijeni. Dosadilo čoveku uvođenje podnog grejanja i lepljenje laminata, pa rešio da se k'o i svako naš turi u neki privatan bizmis, ali da integriše životno iskustvo sa Zapada, otamo gde je sve bolje.

Kroz naziv altruistički ponuđen dašak veličine i lepote tamo neke strane zemlje, gde su svi kul, ne prde, ne češu bobuljice na dupetu, ne nose debele čarape zimi kad smrzne Jugić na minus deset, gde ljudi žive brzo, a hrane se lako, ne čuče kraj kapije puškom čekajući električare, i za brenč u salad baru jedu ovsene pahuljice, nekad ponekad kroasan sa zelenim čajem, doduše ređe. Dašak nade, zrak sunca ponuđen domaćoj sirotinji, što umnoj, što materijalnoj, što najčešće oboma u paketu.

Jer jebiga, naziv butika "Yves Saint Laurent" u prigradskom naselju tako bombastično zvuči, da zaslepuljuje fleškama gladne, sive oči raje tako da se i ne obradi pažnja da se radi o daščari 3 sa 5, gde uz saundtrak najnovijeg Bađijevog hita, tetka od tr'espetaka godina obučena u tigrastu majicu i platforme u plute, nudi samo tebi ekskluzivan, zadnji primerak or'ginal Nikke patika. Eto, kao za tebe, jer vidi da si dobar i lep dečko, dvadeset evra daj i nosi bez brige budi, jer njen sin ima iste, ali vrati ti nazad dva evra da devojku na kafu odvedeš. Samo od nje, ekskluzivno za tebe. Dašak Pariza, patike za osamn'est evra, bezobrazni, dvosmislen namig i kompliment od iskusnije žene, pa nisi valjda neki hladni bezdušnik, ili nedobog neki proračunat smarač pa da odbiješ. No-no.

A tek ne klanica "Braća Vuletić - domaći odgoj krmaka", to je totalno seljački i tu se životinje sigurno nehumano ubijaju satarom u dlakavoj ručerdi nekog radikala Milete rodom iz Rogatice, nego butik mesa "Everton". U butiku mesa životinje same uginu, i to samo životinje koje su bile u velnes štalama, nisu srale, niti ležale na slami. Nego, praznoća apsurdnog života im dodijala, jebiga farmer im čitao pred spavanje Bodlera više nego Murakamija, sabskrajbovale se na suicidalne blogove na Tumblr-u, a bile i po prirodi pomalo bipolarne ličnosti, rešile da uginu. Od tuge. Ne, pardon - od veltšmerca. A tek osmeh i nebesko plave oči Stefana Nikole, butik-menadžera za prodaju mesa ...Eh, avaj!

Dan kada punis 18 godina.
Dan kada ces bez grize savesti (kao da i znas sta je to) moci da posetis sve moguce porno sajtove, iako to radis jos od cetrnaeste.
Dan kada ces na TV-u moci da gledas sve one filmove koji nisu za mladje od 18 godina, iako ti to vec radis od dvanaeste.
Dan kada ces slobodno moci da konzumiras alkohol, iako ti to radis jos od petnaeste.
Dan kada stices pravo da polazes vozacki ispit, iako vec tri godine i bez njega vozis.
Dan kada postajes nezavistan od roditelja, iako ces jos minimum 10 godina zavisiti od njihovog novca.
Dan kada ces roditeljima potrositi minimum 500 evra da bi proslavio gore spomenute slobode sa najuzim drustvom - samo 300 zvanica.

Propali student koji čisti pare iz džepa svojih roditelja.

Svojevremeno najpoželjnija riba u kraju. Plijenila je svojim kvalitetima, izvajanim tijelom i voljom da izađe u susret svima. Bila je hit gdje god da se pojavila. O njoj se pričalo. Stariji su je trošili, a mladi maštali o njoj. A bila je drolja. Davala se mnogima, zapravo svakom ko je imao pare. Često je bila poklon za punoljetstvo napaljenom junoši, koji ju je besomučno trošio neznavši šta ga je snašlo. Uglavnom se vodila maksimom koliko para toliko muzike, pa je ono najbolje od sebe čuvala za one sa dubokim džepom.

Vremena su prošla, ona je ostarala i nije se uklopila u nove tokove. Na scenu su stupile razne Samsung i LG ribe, koje su je nekada ljubomorno posmatrale pateći zbog svoje nepoželjnosti. Više nije tako dobra riba. Više nije predmet pohote. Troši se i dalje, al sve rjeđe. Tek poneki old skul lik, koji godinama igra istu kombinaciju na lotou, i frizuru ne mijenja još od svjetskog prvenstva u Koreji i Japanu, usput pokupi staru Nokiu, vjerujući i dalje u njenu magiju kojom ga je nekad oduševljavala.

Dan u godini kada svi kojima ste dali pare za njihov rođendan vraćaju vama isto toliko i opet ste na nuli.

Produkt globalizacije, visoke mobilnosti kapitala u uslovima tržišnog privređivanja, naveo je sve kompanije uvek željne većeg profita da svoje proizvodne kapacitete premeste u zemlje dalekog istoka, uglavnom Kinu.

Treba obratiti pažnju da ovde nisu u pitanju fuš i falš kineske stvari sa buvljaka, već stvari za koje ćete u renomiranim buticima platiti više stotina evra i koje se klasifikuju kao originali, što otvara dalje neka filozofska pitanja u čemu je poenta kupovine majce sa natpisom Dolce & Gabanna ili Galliano ako ona svejedno dolazi iz Kine.

Korsnici sportske obuće su se već navikli i adaptirali na ovaj paradoks, prisutan u sportskoj garderobi jos kraja osamdesetih, no njihov problem je ipak drugačije prirode(ako uop[te i postoji) budući da se sportska obuća kupuje zbog svoje izdržljiosti, namene za određeni sport ili jednostavnu udobnostzi a ne zbog toga sto im aje garderoba statusni simbol(izuzetak air max patike ali o njima drugi put)

Mnogi ljubitelji velikih natpisa na majcama(Aramani, Versace, GF Ferre), voljni su previde ovo,i doživeće kao ličnu uvredu ako pokušate da im objasnite da im je majca kineska, zato što je garderoba statusni simbol, a statusni simbol, zaboga niako ne moze biti made in china, i nisu oni za neku made in China majcu dali 150 evra.

Kada bi samo znali da se BMW proizvodi u Rusiji, a Mercedes u Egiptu i Mađarskoj, Cela ulica Strahinjića Bana bi izvršila kolektivno samoubistvo.

josh jedna brojna imenica
ovaj put malo realisticnina od konja

Postoje ljudi koji su lakoverni, skloni su da poveruju u gluposti, jednostavno lako ih je prevariti. Ti ljudi su ništa drugo neko čist zicer za prevarante koji upravo takve traže ne bi li im prodali CD koji leči sidi, rak, potenciju, ćelavost i vraća ti ženu koja je pobegla sa drugim, ili da ti jednostavno prodaju zlatnu kajlu od 50 grama za 50 evra samo zato što im je nestalo para za benzin. Jebi ga ti pomisliš, em ću da učinim dobro delo, em ću da profitiram...

Kultivisaniji i akademskiji izraz za pušenje, bi-džej, felacijo, dućkanje. Ne može, na primer, žena profesora teoretske fizike njemu da tek tako da puši kurac. Ona vrši sukciju. Izvedeno iz čuvenih američkih medicinsko-hirurških serija: ''We need some sucktion here!''.

Pomalo zavidan komentar, kao reakcija na nečija enormna primanja.

jos jedna u nizu metoda kojim se reklamiraju propali muzicari i pevaci!Posle ,,mukotrpnih'' godina ,,rada'' cd je konacno tu,sa pesmama od po 10 evra od neke seljancice,al sa potpisom marine tucakovic!!!E sad kakve su te pesme,ne zna se,a nece se ni saznati jer ce od svih tih 2 ili 3 biti pustene ponekad u nekoj propaloj emisiji ili cak na radiONU u nekoj selendri,od kojih ce u najboljem slucaju 1 biti na mobilnim telefonima koji ce kasnije posluziti za zanimanje klinaca na odmorima ili seljaka dok oru njivu!

Ustanova koju su vlasti u Srbiji izmislili sa ciljem simulacije gospoda Boga na Zemlji. Životni putevi mnogih smrtnika zavisili su, zavise i zavisiće od toga da li su prošli Kreditni biro...