Reklame koje uporno pokušavaju da ubijede gledaoce koliko su glupi zato što ne koriste njihove proizvode.

Ultimativni izazov i dokaz kulstva u svakom društvu koje se nađe pored vodene površine. Izazvano lice ili kuler treba da zaroni u vodu, skine gaće i polako izroni svoju zadnjicu iz vode dok mu je ostatak tela još potopljen. Vrhunski majstori čin izranjanja zadnjice obično krunišu ispuštanjem gasova.

Smatra se da ni jedna ženska osoba do sada nije izvela belog delfina. Univerzum bi verovatno zbog tog čina implodirao.

Svaka trendi devojka ne može da kaže za sebe da je zaista trendi ako ne ume to da na pravi trendi način pokaže.
Zauzimanje prave poze je vrlo važno. Šetanje u u visokim štiklama sa obaveznim njihanjem kukovima može biti opasno u gradskim ulicama sa neravnim tlom. Zato je vrlo bitno da se na svakih 10m pređe u "overi me" pozu za blagi odmor, povratak ravnoteže, i više nego potrebno vreme da vas svaka faca, i ljubomorna nebitnjakuša, iz okolnih kafića vizuelno overe.
Poza zahteva levu ruku na kuku, desnu povijenu u laktu, gde se nalazi nova fensi torbica, koju smo izveli napolje da pokažemo svima, a u desno šaci je novi fensi mobilni, jer nam je nova fensi torbica previše mala da u nju stane novi fensi mobilni (ali je tako fensi da smo morali da je kupimo, tj. da tražimo da nam kupe). Desna noga je blago ispružena da bi se stomak zategao, ramena zabačena, grudi isturene. Stoji se u polu-profil prema jednoj odabranoj "žrtvi" bar 25 sekundi, i onda se okrene na drugu stranu i ispruši se druga noga, pa isto tako 25 sekundi, pa se nastavi dalje. I sve, naravno, začinjeno pućenjem. Radi efektivnog delovanja potrebno je zauzimanje poze barem 5 puta u 50m. Ako je koncetracija kafića veća, onda idite do 12 puta.

Ženska oblih kvaiteta, ima je na svim pravim mestima. Jednom rečju RO DI LO. Zli jezici bi rekli debela ali to su sve nemači pojma i nepoštovaoci kvlta. Sine, to ti je onaj rad kad gde god uhvatiš ima puna šaka, i preliva.

Puna šaka radosti je okej, lepo je to ko nema više, podržavam, al' ako ostane prostora da mogu da dišem kad zagnjurim facom NIJE TO TO. Ravni stomaci, mermerna dupeta i sisice oko disteraju su kul,sve je to moderno i reklamno, meni, ako ne talasa kad je pljesneš po guzari stvarno nema smisla, nekul skroz.

Pogrešan je osećaj kad se prihvatiš a koska te nabode u šaku k'o da si se naslonio na tarabu. Još pogrešniji kada ti sedne u krilo i bode te karlicom, mislim nimalo nemam želju da joj uzvratim bodenje u međukarlični region od toga, ako me razumeš.

Dobar izgovor za loše muvanje.

Kad neko mnogo lupeta, a ti bas jedes grisine, mozes tako na finjaka da ga spustis na zemlju kako bi prestao da te smara.

Eng. Role Playing Games -Igranje uloga baje i drolje ili drolje i mekušca u cilju podizanja libida obe osobe ili više prisutnih osoba. Tada najčešće muškarac i žena udahnu život ulozi čistačice, automehaničara, vodoinstalatera, medicinske sestre, profesorke, pandurke, pizza boy-a... A u eksterminijim slučajevima Maloj sireni ili junaku iz japanskih crtaća i animiranih filmova. Uloga svakako zavisi prvenstveno od seksualne fantazije onoga ko ovo konzumira tj. opredeljenja da li voli da brišu patos s njim ili više voli on da bude faca u celoj priči kao i od toga da li ima otvoren psihijatrijski karton na institutu Dr Laze Lazarevića.
Primenjuju je najčešće parovi sa ustajalim seksualnim životom koji traže neko osveženje u vezi (poslednja slamka za koju se hvataju kad seks ne ide), zatim oni koji koji prate celu tu kulturu tripera u kožnim gaćama i katancima ali i osobe sa profesionalnom deformacijom. Inspiracija za scenario i razgovor tokom simuliranja se uglavnom nadje u alkoholu (min. 40% alc/vol) i drugim opijatima, kao i niskobudžetnim pornićima. Od alata se koristi sve što padne pod ruku, od oklagije do cetke za toalet. Svakako su u prednosti oni koji se u stvarnom životu bave nekim od gore navedenih zanimanja - em su majstori svog zanata em imaju kostim za dzabe.

Maske su svakodnevni modni detalj (asesoar) ovakvog sveta kakav danas poznajemo. Modernog sveta, sveta pretvaranja, licemerja i nemanja sebe.
Maske su "must have" modernih ljudi. Nose je ispod pazuha, oko vrata, na glavi. Po potrebi je izvežbanim pokretima nabacuju na lice.
Lepa- ružna, nasmejana-tužna...
Kada krenu na posao, faks, u šetnju, ili na sastanak, ljudi otvore svoju kutiju sa maskama i uzmu onu koja je odgovarajuća za datu priliku. Mozda ponesu i više maski za jedan dan. Da se nadje, jer nikada se ne zna- zlu ne trebalo! Šta bi da nemaju pri ruci odgovarajuću masku?
Ljudi starog kova, dinosaurusi u ovom svetu, zaostaci nekadašnjeg načina života, često bivaju pregaženi nekim novim, maskiranim klincima.
Kako biti siguran da li vam se neko iskreno nasmejao? Kako znati da li neko ima masku? Vrlo lako!
Kao prvo, osobe koje ih nose toliko su površne da ne pročitaju ni osnovno uputstvo za upotrebu, pa im maske vrlo brzo (s)padaju.
Kao drugo, maske kratko traju, kraće nego Pepeljugina do ponoćna čarolija.
Ako nemate ni to malo vremena koje je potrebno da maske padnu kako biste videli ko je lažnjak, ili ako ne želite ni minut svog dragocenog života da trošite na utvrđivanje toga da li je neko Monika Beluči ili Baba Sera sa maskom, postoji i brži način. Napravite neobavezan pokret rukom i ako osoba (za koju proveravate da li vam se iskreno ili lažno nasmejala), šakama obe svoje ruke krene ka licu- u grčevitom strahu da je vaš pokret bio pokušaj da joj skinete masku i u nadi da će je zadržati, to je to! Znaćete da ta osoba nije ništa više od mašine i da je običan davalac osmeha.
Ko proizvodi sve te maske, te emocije zavedene po brojevima? Ne, ne, to nisu Kinezi, mada znam da je u to teško poverovati.
Maske proizvodi strah, štancuje ih na hiljade dnevno.
Strah je osnovno osećanje koje vodi ljude u današnje vreme. Ne sve ljude, ali većinu njih.
Ako ste pripadnih manjine udahnite duboko (to je lako bez maske), nabacite svoj osmeh koji god da je broj, samo da je iskren i hodajte uzdignute glave među pokretnim maskama. Zašto da se smejete? Zato što vam se moze. Zato što u sebi nemate nešto što maske imaju, a to nešto je strah! Zapravo, imate ga, ali umete da ga pobedite gledajući ga u oči bez maske.

Pravdanje pedofila.

Pored čak bih ga i ja jeb'o verovatno najveći kompliment koji jedan strejt mužjak može da uputi drugom mužjaku na račun fizičkog izgleda. Jebiga, nekako je nezgodno za nekoga ko u gaćama šeta istu opremu kao i ti reći da je lep dečko ili, ne daj Bože, sladak je. Zato jednostavno ispališ ovu neutralnu izjavu koja u očima drugih strejt mužjaka o onome na koga se odnosi govori mnogo, a o tebi ne govori ništa, osim naravno da nisi gej.

Epitet koji dajemo ljudima koje ne poznajemo, ali smo primijetili da su popularni u društvu.

Da se po*ebemo na klupi.

Karta na koju igra omladina kada žele da podignu svoj ugled kod vršnjaka pivopija. Siguran način za dobijanje statusa glavne face i naklonosti nežnijeg pola. Piće, naravno, nikad nisu probali, uspeli su da pročitaju par slova sa flaše pre nego što ih je stariji brat izbacio sa kućne žurke, ili su se u najboljem slučaju zadesili na žurci na kojoj je bila promocija viskija i gustirajući celo veče jednu čašu gaseći ga neprestano sokićem od jabuke a služeći se čitanjem po Vuku i gubljenjem samoglasnika i suglasnika došli do ovog naziva. Pored ove, postoje i druge varijacije: balastin, baladin i balestajn.

Savršen pokazatelj gledanosti. Bilo je prvo gomila estradnih njuški kako pevaju u holu zgrade televizije. Samardžić nosio onu šubara al onu u fensi fazonu i maše glavom ko partizanski konj, Ceca Slavković po običaju izvrišti svoju deonicu, Tržanka šalje ljubce i te fore.

Kasnije je došao onaj spot sa Željkom Šašićem kako trese onu prskalicu ko junoša kliću matore graoranke, Era Ojdanić pedoberiše u pozadini, Bekvalka se kezi... Tu ih je bilo još manje.

Onda je bilo još par tih smarajućih pesmica nekoliko godina unapred (ili nije, ne sećam se) sa sve manje glava u spotu pa tako redom sve do ove godine tj. prošle (2011) kada je na kraju ceo spot novogodišnje splačine se orijentisao na čestitanje praznika od strane nekoliko voditelja dotične televizije.
Tačno kada ga pogledaš, umesto ko ranije da jedva čekaš da prođe i da počne neka serija, sada se iščuđavaš kako toliko kratko traje. Prosto ti nedostaje ta old skul gluma sreće i veselja. Možda je i bilo nekada idijota kojima je to ulepšavalo dan, ko zna... Jedino što ti se mota sad po glavi dok odledaš tih mizernih 10 sekundi spota je mitrovićeva faca sa natpisom ispod "Forever Alone".

Izraz oduševljenja nečijim likom i delom.

Kad se živi toliko brzo, da se nema vremena za neke najosnovnije stvari.

Šaljiv izraz za krvni podliv na vratu, povredu koja ostaje nakon stezanja vrata šakama. U svakodnevnoj upotrebi vezivanje plavih kravata označava, način ponašanja određenih osoba, onih koji guše, dosađuju, opterećuju. Smarači.

Predratni švaler. Penzionerski Kazanova. Onaj čiča sa kojim sve bakute žele da porazgovaraju, prošetaju ili sede na klupi u parku.

Najverovatnije mu se više ne diže ali u mladosti je nesumnjivo bio jebač kalibra jednog Ron Džeremija. Ne ume da se skrasi ni pod stare dane već konstantno odmerava dobrodržeće penzionerke, dok usput uvrće brčiće i zagonetno se smeška. Nešto kao Žika Pavlović ali mnogo matoriji.

Obavezno nosi odelo i lakovane cipele, neretko i šešir. Damama ljubi ruke i pokušava da ih impesionira pričama o svojim podvizima iz mladosti - počev od ispovesti kako je čuvao ovce '43 kad su u njegovo selo banuli Nemci, preko priče o tome kako je nekom svom rivalu, dvometrašu, slomio ruku i obe noge na radnoj akciji u Nikšiću '59.

Slede priče o tome kako je bio glavna faca u preduzeću, pošten ali kurčevit, kako je istukao direktora kada je saznao da ovaj potkrada njegove drugove, kako je išao na sud da isteruje pravdu, kako je tužio komšiju koji krade struju, kako njega tuže neki obesni mladi ljudi što im je šutnuo kuče itd.

Neretko se svađa sa ostalim penzosima, preti da će im odseći uši, zavrnuti šiju, iskopati oko itd. Kad sukob eskalira vrhunac njegove borbenosti je da drugog dedu pljune a potom pobegne.

Babe koje mu se posebno dopadnu izvodi u penzionerski dom na igranku ili poziva kod sebe na zajedničko gledanje Dnevnika.

Suptilan način da kažeš nekome da je shvatio poentu priče i da je sasvim nepotrebno zapitkivati više.

Lik koji naskače na sve na šta naiđe pa makar to bila i slonica koja fura stil paklena pomorandža. Neretko neće ni shvatiti na šta se aludira rečju "Hanibal" te je potrebno dati mu još jedan hint sa "jeste već pošli do Alpa?".