Primer govori sam za sebe.

Kao mali si bio šonja. Nisi baš umeo da igraš fudbal, al si zato išao u sve moguće sekcije i "specijalna" odeljenja. Imao si najlepši rukopis u odeljenju, i znao si da pišeš pre svih tvojih drugova i drugarica. Trudio si se da budeš popularan, al ti nije išlo zato što si mali štreber a ljudi ne cene to.

U srednjoj školi si nastavio po starom, misleći da ćeš da promeniš sredinu i postaneš kul. Naravno nisi. Ubrzo se provalio tvoj generalni nedostatak socijalnih umeća, i dobio si još gori status od osnovne škole.

Na fakultetu "pronalaziš" sebe. Postaješ stručnjak koji se razume u sve znanje ovog sveta, dok svi oko tebe misle da si jednostavno čudan. Završavaš. Zapošljavaš se u nekoj ustanovi gde se radi u mantilima, a dolazi u odelima. Pošto si naravno usisao sve misterije ovog sveta, ti si isključivo umna osoba, prezireš svaku fizičku aktivnost, pišeš preko volje, samo zato što se mora. Razvio si zajeban rukopis. Tvoj potpis je horizontalna linija sa dve tačke iznad i crticom na kraju, a tvoje beleške su štivo za Šampoliona.

Sa druge strane možda samo misliš da je to fensi.

E pa, nije. Jebi se!

Anus.
Predmet obožavanja pripadnika homoseksualne populacije, u narodu poznatih i kao- pederi.

Vrsta kupusa, za koji nije čulo 99% ljudi na planeti. (Samo u Kini niko ne zna šta je ovo, provjereno na reprezentativnom uzorku od 156 miliona ljudi)

Čovekovi najbolji pomagači za uterivanje kvalitetne demokratske misli prema viziji i definiciji velikog brata. Deluju kroz nekoliko manje ili više plemenitih grupa. Najzastupljeniji su ulični kerovi, služe za brzo uspostavljanje reda na ulici, po potrebi nemilosrdni, spremni na upotrebu svih dozvoljenih i nedozvoljenih sredstava ulične borbe kako bi se sačuvala i teritorija i poredak.
Nasuprot njima su rotvajleri, moćni, jakih zuba i stomaka, umeju da nanjuše i drogu i dobar dil, davno prevazišli ulične borbe.Vole da vladaju-ministri među psima.
Između ove dve grupe su nemački ovčari, vrlo inteligentni i sposobni, ali previše vide-pa onda i mnogo znaju. A kako inače izgledaju kao da će svakog časa da progovore, rotvajleri ih potiskuju i teraju u prevremenu penziju.Zlatni retriveri su eksperti za drogu, ali su mnogo fensi i zgodni, a i to može da zasmeta -gazdu je strah da se ne osamostale. Zato žele da na njihovo mesto promovišu neke svoje rođake, pit-bulove i specijalne jedinice pit-bul-terijera, mnogo gluplje, ali idealne za zatvorene prostore koje je lakše kontrolisati kad ih držiš gladne-neki su već osposobljeni za medijski prostor , a ima ih i na netu.

Kada doručkuješ prije zore za jutarnju smjenu i jedeš tek navečer nakon pustih prekovremenih.

:Milosev konak" je fensi kafana u Topcideru.Ono zbog cega je zasluzila da bude definisana je to sto bi po njoj trebalo da se nazove jedinica za losu uslugu.U basti "Milosevog konaka",od pronalaska slobodnog mesta do kelnera koji ce da dodje da pocisti djubre od predhodnih musterija,obicno prodje od 15-20 minuta.Kad ,konacno,docekate kelnera i napravite porudzbinu,ostaje vam samo da cekate jos nekih 20-25 minuta.Pre porudzbine,obavezno se dogovorite i tacno definisite sta hocete i pozeljno je da to napisete na papir,koji cete dati kalneru,jer kelneri to nece uraditi i donece vam pice po svojoj volji,bez obzira sta ste narucili.Vecina posle tolikog cekanja,obicno kaze"Ajde ,kad si vec doneo",tako da im ta taktika uspeva.
Ako imate visak zivaca i vremena,slobodno svratite tamo i uzivacete u divnom pogledu na park,ali obavezno ponesite vodu,covece ne ljuti se,piletinu zavijenu u novine ,u slucaju da vas uhvati glad ,dok vam donesu porudzbinu!
Sa malom decom izbegavajte da idete tamo,posto ce vam jako brzo doci da ubijete decu,kelnera ili sebe,kad deca pocnu da prave haos iz dosade!

Stolice koje ti greju dupe. Početak kraja odlaska na stadion, barem u onoj formi u kojoj smo do sada išli.
Stadion se pretvara u pozorište. Nema ograda, teren je odmah tu, na dohvat ruke, a na stadionu su Keba elegantniji nego ikada, Brena sa novim plastičnim spojlerima na sebi, Đogani sa novom pičkom, Sladža sa novim trsiteljem, Ivan Zeljković teži za tonu, Onaj pobednik poslednjeg Velikog Brata, Ivan Bosiljčić i još mnogi drugi likovi srpskog džet seta sa svilenim šalovima omiljenog im kluba u koji se kunu još od vremena kada su bili fetusi.
Čak su i krov stavili pa se više ne kisne, a WC je blistavo čist i prosto ti dođe žao da pomokriš šolju, čiji senzori na prvi znak tvog piša odmah puštaju vodu da to spere.
Tu su i neki kontraverzni biznismeni sa nekim pevaljkama koje menjaju pred početak svake utakmice.
Nema ispred onih matoraca što valjaju stare novine za sedenje, suncokret, kikiriki i semenke. Niko i ne jede to da ne prljaju tribinu. I pušenje je zabranjeno. Baklje. Niko se i više ne seća šta je to, ali se i ne seća više one ludačke atmosfere koju smo pravili, kada smo kisnuli, smrzavali se, stajali. Kada smo srcem bodrili svoj klub i kada je karta koštala 200 kinti. Biće onda 30 jevreja. Košta grejanje dupeta.

Ne misli se na trenera Ane Ivanovic,Noleta I sl.TO je nesto sto svaka danasnja snobovka,ako drzi do sebe mora da poseduje.
ON je obavezno,pozeljan difovac od 30-35 god.starosti,koji je godinama ulagao u svoj izgled, uporno I strucno vezbajuci uz doziranu upotrebu anabolika I steroida.
On se cesto pojavljuje na raznim televizijama kao gost voditeljki koje bi I same zelele da izgledaju kao on.
Onda On tu kenja o pravilnoj ishrani,kalorijama,bruto telesnoj masi,teretani,naravno reklamirajuci svoju,sa najsavremenijim spravama,gde dolaze istaknute face iz estradnog establismenta.ostarele baba devojke,tipa Jelene T/r/tinske,Verice Rakocevic I poneke proeuropski orijentisane politicarke.
…. Sa sve tripom da se I one pored takvog,gle cuda, osecaju mladje I pozeljnije nego ikada.
On cesto ume da pomogne svojim klijentkinjama I pokaze im da urade neku vezbu kako treba,sve vreme ih pipajuci dok tetkice ne ovlaze zadnjim kapima svoje vec potrosene rose iz MOKRE GORE.
Sutra se svojim fensi drugaricama uz kapucino hvale kako imaju zgodnog trenera/naravno licnog/ I da sledeceg vikenda idu zajedno u neku spa zajedno.
Sofisticirana I tesko dokaziva vrsta savremenog zigola.
Arhiprimer. Dr. Filgud/Dr. Plecevic/

Godo je, barem u mom slučaju, neko od ukućana ko će me obradovati rečima da je kupio WC papir. Da, kenjao sam i na moje veliko razočaranje nemam nešto čime bih mogao bulju da obrišem. Srećom, poneo sam telefon sa sobom, za ne daj Bože, tako da mogu ovo sa vama podeliti. Zaista ne tražim puno, bilo bi dosta par listova "Čarobnjaka" i meni bi život daleko lepše izgledao. Ne tražim neki fensi troslojni uber kul papir koji sam radi pos'o, trenutno bi i parče crvene šmirgle dobro došlo. Nada umire poslednja, kažu, ali mi to ne uliva neko poverenje da će se uskoro nešto desiti. Jebao me trenutak kada sam Jasmini rekao "da" na pitanje "Hoćeš da ti skuvam kafu na moj način? Jako je dobra!" Bila je kao i svaki prosečni duži espreso bez mleka, samo što je u ovoj bilo nešto što je navelo moju crevnu floru da digne ustanak. Ima dobre sise, jebiga, neku zrtvu sam morao da podnesem. Nije bio red da je odbijem. Kapiram da bi mi vratila istom merom kada bih joj ponudio da moj Boban zađe u njenu jazbinu.

Odevni predmet koji je možda najbolje ismejao ignorantnost mode i surovost ljudskog društva.

Originalno - deo smetlarske zimske uniforme, pa su smetlari prvi provalili genijalnost dizajna ovog vunenog kaputa sa drvenim, valjkstim dugmićima, kapuljačom i ogromnim džepovima, u koje bi mogli da komotno smeste bocu Rubinovog vinjaka i jeftin duvan - i počeli da ih šetaju i posle radnog vremena, (a ne da jedva čekaju da moraju da izađu iz njih, da se ne bi znalo da su smetlari).
Kada su videli da se imitacije njihovih uniformi prodaju po buticima za iste pare kao dobre nove kožne jakne, počeli su i sami da ih narodu prodaju na pijaci za delić te cene, a pare bi spiskali na Rubinov vinjak i jeftin duvan, za svega nekoliko dana. Gradski zavod za čistoću je ubrzo provalio ovu akciju, pa je umesto toplih, vunenih đubretaraca počeo da im izdaje neugledne sintetičke kapute, koji čuvaju od zime koliko parče hartije od metka, a đubretarce sami da prodaju iz prve ruke. Smetlarima nije ostalo ništa drugo nego da hladnoću i svoju tugu ubiju Rubinovim vinjakom i jeftinim duvanom.

Na kraju - kako god da okreneš, sirotinja uvek najebe. A onima koji ne znaju za ovu priču, prva asocijacija koju đubretarac izaziva je "neki fensi francuski boemski kaput, koji bi baš fino išao uz neki crveni šal i 'slikarsku' beretku".

Neobična vrsta ugostiteljskih objekata. Na prvi pogled to su sređena, fensi mesta kojima ni inspekcija ne bi mogla naći manu. Imaju veliki asortiman pića, deluju prostrano i prijatno za oko, uz prigodnu mjuzu u pozadini, a neretko se vreme može prekratiti bilijarom ili pikadom. Ukratko - tip top.

Al' ne lezi vraže. Sama činjenica da se lokal nalazi u predgrađu (zabiti) ne olakšava stvar - objekat deluje groteskno neuklopljeno u blato i sivilo čemernog predgrađa. Niko nikada nije bolje od Zabranjenog pušenja dočarao taj smrad lažnog sjaja... ili dijamant međ' govnima, kako više volite...
Nik'o kafić, nik'o grill,
Bofl roba, blato, jad,
Al' tu si jaro mogo vidjet',
Tu se rađa grad...

Atmosfera u kafiću je, uprkos jebačkom enterijeru, k'o pred atentat: nema žive duše a ako se i nađe neko to su obično prekaljeni lokalci koji manirom parazita a metodom na recku polako ali sigurno lokal uvode u bankrot. Mlade boli tuki da se fenserišu na dvajes' metara od kuće, pa odlaze u izvikanija mesta u centru.
Jeben je to pos'o.

Mladi estradni umetnik mekanog, gej glasa, nastranog slavuja u teranju. Izaziva momentalnu vlagu u vazduhu gde god se pojavi. Čim mu zatrepere glasne žice, nastaje pomor ribe gori neko u meksičkom zalivu.

Sav flafičast, obučen po talijanskoj modi, ili što bi prosečan Balkanac rekao, ko peder. Kosicu tera na fensi kul. Lični frizer sa njim ide i dok kenja, da mu se šiške ne pokvare. Osmeh od uveta do uveta. Kad izađe na scenu, kao da reklamira Kolgejt sevn ekšn pastu za zube. Ne puši, ne pije, ne drogira se. Samo cepa ceđeni sok od sveže cvekle. Na eks. Baca Milenkovića u drugi plan.

Pesme su mu obično letnji tralala hitovi koji zapaljenu žensku masu bacaju u trans i ostavljaju suva kurca one koji ga ne vole. Suza niz butinu se pretvara u potočić.
Ti voliš mene ja tebe,
Da li bi htela da te neko ljubi
Na kiši.

ili

Šapućem ti na uvo lepe stvari ,
dok druga sedi mi na kauču.

Taj neki fazon.
To je onaj lik čije postere po sobi ima svaka riba koja drži do sebe. I sliku sa njim na nekoj društvenoj mreži. Razlog nejebice i mnogih rasturenih veza.

Jedna od najzajebanijih karakteristika slabijeg pola. Oruđe koje bez mnogo muke otupljuje oštricu tvog besa i nadrkanosti, posebno smrtonosno u kombinaciji sa treptanjem.
Može ona da zasere bilo šta, da tvoj novi fensi sako greškom da Romulancima, da slučajno (a možda i namerno) razbije flajku tek prispele prepečenice, da čukne auto... džaba je, čim je čuješ kako cvrkuće oprostičeš joj pa da si sto puta muško. Jebiga, ako si stvarno prs'o za njom (a jesi), svi mačo fazoni padaju u vodu. Ne mora ona da bude neka valkira, ne, daleko od toga. To je ona koja su izabrao i ne možeš nazad sve i da hoćeš. Dovoljno je da te pogleda i da joj čuješ glas i tvoj izliv besa se pretvara u nerazgovetno mumlanje i umesto da ti u tom trenutku prođe kroz glavu: Čoveče, sa kim ja živim! ili barem: Jebote, koja sam ja papuča!, sve što možeš da pomisliš je: Pa dobro, dešava se svakome. A i baš dobro izgleda danas. I ma koliko njeno cvrkutavo pravdanje zvučalo ziljavo, pa možda čak i folirantski (dešava se), od njega ipak nema odbrane.

Odgovor na lagarije sagovornika. U nastavku može da stoji bilo šta (Vejn Runi, Šrek, Mik Džeger...).

Jedan od 'šaljivijih' oblika izraza ćorča, osobe koja i pomoću đozla ala dance od piksle ne može da vidi dalje od svog nosa (pritom ne želim da uvredim dotične), nešto kao onaj lik sa reklame za 'Vendoksin' kapi.

Cesto moze mnogo toga da nam kaze o karakteru i intelektalnim (ne)sposobnostima osobe koja ga nosi,cak i vise nego nadimak.

Cigareta iz koje jedva stignete da izvučete 2-3 dima dok uslužujete goste u kafiću.

Nenadjebivi sinonim za romantiku i, maltene, obavezni element pri savremenom privođenju neslutećeg ženskog čeljadeta na gajbu radi čitanja Sartra. Paćenicima, razume se. Nama, odnosno - pravim i sertifikovanim muškarcima, nikada nije trebala asistencija ovakvih i sličnih pirotehničkih sredstava u ostvarivanju zadnjih namera sa pripadnicama lepšeg pola. Eventualno flaša ili flaša pića ali nešto osim toga - jok. Doduše, mističnu sposobnost naparfemisanih i astmu-izazivajućih sokoćala iz naslova da ni iz čega naprave nešto i da kvalitet atmosfere kao i samog lokaliteta privođenja vozdignu na viši nivo nikako ne bismo smeli da negiramo. Tako se, na primer, jedna najobičnija studentska soba, osvežena sa tek po nekoliko nasumice razbacanih mirisnih voskova, na gotovo SAKRALAN način pretvara u fensi-metroseksualni habitat zloglasnog gradskog šmekera, donedavni kužni miomiris zabagrelih gilja iz predsoblja iste misteriozno metastazira u pikantnu aromu vanilije ( N.B. - zbućkaj puding da se osiguraš; prim. prev. ) dok kada u kupatilu - originalno zagađena da čak ne mož' da posluži ni za manufakturu domaćeg stajskog đubriva - magijom biblijskog čuda apgrejduje u toplu kupku porekla Smaragdne Oaze, Ksar Gilan, Tunis. Vrlo je verovatno i da bi se jedna pogrebna povorka pretvorila u žešći grupnjak samo da prodavci običnih sveća odavno ne drže jebeni monopol. Ja tako da umrem?! E, 'vala, neću! Svi ste pozvani...

Termin Rave je prvo ušao u upotrebu u Britaniji kasnih pedesetih odnoseći se na divlje boemske žurke tog vremena. Vratio se osamdesetih godina u vidu ilegalnih londonskih kućnih žurki. Rejv je zapravo ilegalni celonoćni događaj. Obično održavan u klubu, šumi, napuštenoj hali, zapravo bilo gde gde se može smestiti audio sistem i mnogo ljudi. Vlasti u Engleskoj su se konačno izborile sa rejvom 1994 izdavanjem akta o sudbini kriminala i javnog reda. Od tada se rejv javlja kao celonoćna organizovana žurka, više ne samo u Londonu, već je počeo da uzima maha svuda po svetu. Rejv muzika je ono što većina naziva dens muzikom. Sa druge strane, pošto je zabranjen, počinje da se kombinuje i spaja sa psihodelicnim trensom koji dolazi sa drugog kraja. Od tada su rejveri i trenseri jedno, mada danas retko viđeni, spadaju u izumirujuću vrstu.
Danas rejva (u pravom smislu te reči) gotovo da nema. Ljudi ga uglavnom shvataju kao žurku sa muzikuom u vidu "serije ponavljanih udaraca" i mnoštvom izgudranih, što verovatno i jeste, jer više ni nema smisla. Likovi koji danas posećuju rejv čuju isto ono čto i naše mame i tate tuc-tuc-trš-trš, ali ekser tako leži uz to. A ti isti likovi su pre par godina pljuvali one narkomane sa kosom u duginim bojama i slušali tehno folk i srpski dens devedesetih, a danas ih možete videti prekinute kako stoje u prvim redovima i govore "idemo!", a ribe, novopečene rejverke, dolaze u helankicama i topićima i vrte guzicom misleći da je to isto kao i da su otišle na fensi haus zurku.