Locirana u sporednoj ulici tako da je skrivena od osoba koje, onako u prolazu i s' gadjenjem, samo bace pogled kroz njene prljave prozore da vide kakvi ljudi tu mogu da provode vreme i dignutog nosa nastve dalje, nikad ni udju. Nikad i ne trebaju ući, ono što se nalazi unutra nje za njhova fina i najkremastijom kremom ispolirana dupeta.
Posećuje se posle ručka i u nju se društvo ne zove, već ljudi dolaze sami kad završe sa obavezama. Čim se udje odmah sa leve strane se nalazi šank, ali onaj pravi metalni šank idealne visine, pa kad se nalaktiš više se odmoriš nego da si seo. Dok se "laktiš" osetiš miris kafe i domaće rakije, a čuješ i eho silne galame od sinoć. Iza tog šanka se nalazi konobarica kojoj svi znaju ime, gde živi i kolike su joj bradavice(uglavnom su velike kao neki deo automobila ili bele tehnike). Ona ti pravi mali špricer, ali u "burence" čaši ga servira, nikako ne u ovim fensi peharima sa jednom ili više nogica. Staviš taj špricer "pod zub" pa sedneš za jedan od šest pravilno rasporedjenih stolova i naručiš "kilo-kilo". Sto je drveni, pravougaoni sa kariranim stoljnjakom preko, na kom ima desetak rupa od cigareta. Na sredini se nalazi metalna pepeljara stara 25 godina kroz koju je prošlo duvana za njivu od 70 ari, rdjava po ćoškovima i iskrivljena od nečije čelo, tokom tuče prošlog utorka. U pozadini ide neki narodnjački radio, krči jer nema antenu, ali koga briga nisi ni došao zbog muzike. Zidovi su dekorisani slikama propalog umetnika koji ovde doživljava svoje najinspirativnije trenutke. Toalet ili u ovom slučaju prostorija u kojoj se piša, nije opremljena wc-šoljom, već samo čučavcem crnim kao ugarak, od domestosa prosutog po njemu.
Popularna imena ovih kafana su mali ili veliki raj, kod Velje, Brke, Njorija...mada ima i onih originalnijih kao "jedno mesto". Vlasnikov otac se voli pohvaliti da je, kad je on držao kafanu, svratio Tito.
Uveče se skupi omladina, jer ovde može da popije tri velika piva za jedno malo u popularnom kafiću. Stari gosti mogu da piju na crtu, jer su dobri sa gazdom. Idu zajedno na pecanje i bacaju pikado.
U gradu gde ima mnogo ljudi pa "cena" coveka opada. Raj za licemere ljigavce,ljigavac i pizde! Mozes zajebati 50 ljudi i poceti iz pocetka, za razliku od sela, gde ako je tvoj deda ukrao komsiji kokosku pre 40 godina celo selo zna iz kakve si porodice i istu kletvu ce imati i tvoji unuci...
Sa druge strane gradjani su "civilizovaniji" i ne blenu kad vide dobra kola, ribu u dopicnjaku i ne seljace se tako cesto!
Cast izuzecima
Kad sam dosao u 1. srednje u NS u upoznao "gradjane" nisu mi se svideli...To su bili neki fensi likovi koji glume da su neko i nesto, previse kul da se druze sa streberima...dizali su nos jer su gradjani iako su momci sa sela u odeljenju bili mnogo obrazovaniji
Jedva sam cekao vikend da dodjem kuciDodje vikend, ja sedim u kaficima sa drugovima "seljacima" i mislim "Seljaci cu pravi ljudi! Puni duse bez predrasuda, oce da ti pomognu i nece te zajebati!"
Udje neki lik i ostavi vrata otvorena
ja ustanem i zatvorim
Udje drugi lik i ostavi vrata otvorena
drug ustane i zatvori
Udje treci lik i ostavi vrata otvorena
"Mamu vam jebem seljacku!"
Stvar sa vrhunskom metamorfozom.
Pođete kod prijatelja ili u kafić i kucate poruku curi/momku i avaj! oslabi vam baterija. Pitate prisutne imaju li Samsungov punjač:
-Imam kako nemam! Kakav ti je ulaz? (Gleda put mobilnog)
-Pa ovaj uži...
-Evo sad ću ti doneti.
Vraća se prijatelj/konobar sa punjačem naravno onaj širi ili čak sa iglastim ulazom.
-Ček da vidim.. (Upire u onu rupu..) Kako neće!? Pa ovo JE samsungov punjač!!!
Neće! Majku mu j***** a bio sam ubeđen da može..
Neće..
I vraća ti telefon...
Osoba "slatkih" reči, ljigavo lažnog osmeha, prijatnog glasa, puna pohvala za druge, od koje ti momentalno proradi stomak, i prisere ti se.
Ideš sa nekom devojkom/drugaricom/poznanicom, ona sreće "prijateljicu"
-Gde si draga!!!!
-Evo meeeee!!! Gde si cico!
*cmok cmok cmok cmok, grle se*
-Joj kako si mi lepa nešto. Stvarno ti super stoji nova frizura.
-Hvala mila, i tebi te cipelice nikada sladje. Obožavam tufnice!
-Pa kako si? Jel bilo lepo na odmoru.
-Predivno, mada nikako ne mogu da pocrnim tako lepo kao ti.
-Nema veze, bitno da ti je bilo lepo. Baš sam srećna zbog tebe.
-Ajde, pa se čujemo, žurim se sad nešto, a i nisam sama.
-Vidimo se, obavezno, da se lepo ispričamo.
-Važi mala. Cmok.
(Nakon 10 koraka)
-Kurva šugava. Jel si joj video kosu na šta liči, kao da je krava lizala. A ona haljina....
-Ej, ajmo ipak da sednemo u onaj kafić, mislim da mi nešto nije u redu sa stomakom, moram u wc.
Automobil koji je dobio na popularnosti 70-tih 80-tih. Uglavnom automobil, ružan, plastičan, grub, neopremljen, bučan, bio je spreman da osvoji sva evropska tržišta u svoje vreme.Mešavina je raznih vrsta plastičnih masa, ponekad su umeli da umešaju i karton u smesu.
-Kupujem ja novi pežo 206 i dovozim ga kući sav ponosan. Kad deda sedi u dvorište i cirka rakijicu.
-E sine u moje vreme se vozio trabant, jedini u selo sam ga imao, kad sedneš u njega u petak uveče pa izadješ u obližnji kafić, sve devojčice te zagledjuju. Ehh
-Pa dobro deda pa šta se desilo sa njim?
-Ma ništa sine jedno veče dolazim ja kući mrtav pijan k'o letva i ostavljam ga ja ispred svinjca i sutra dan pogledam, kad ono nema ga do pola.
Posmatrac ili nemi posmatrac.Covek koji sa uzivanjem prati tok neke radnje i pritom daje kometare(ako ne treba) ili ne daje(ako treba).
klinac posmatra pariju saha dva penzionera u parku, iako nezna kako se krecu figure on je tu jer nesme da ide kuci naduvan.
klinac: sto bre igras s konjom? jao bolje da si povuko topa!
oba penzionera u glas: decko, aj odstrani sekibicer: sto nisi bacio damu herc? lepo sam ti reko
ostali igraci: nemoj vise lepo da govoris nego cuti i gledaj.dva lika u kafic
- jao vidi onu malu, kako se gledamo, uh
- prestani da gledas nego idi kazi nesto, jebeni kibicerupo kladionica ih isto ima dosta, to su oni sto sve znaju a nikad ne igraju tiket
Svakodnevni pojam u rečniku savremenog roditelja.
Ćerka: ''E, ćale, vidim stigle neke pare, a baš sad mi treba za nove farmerke, i štikle, znaš da Marija pravi žuraju, brate neću ja jedina ići kao seljanka, a treba mi i za kredit, i za nov puder....''
Ulazi sin.
''Čujem stigla plata, ovo ono. Ćale treba mi jedno 100 evrića, moram da kupim nove patike, a i da izvedem i ja jednom društvo u kafić kao čovek, uvek svi mene časte.''
Otac već na ivici nervnog sloma.
''Alo bre, vi biste samo trošili, j...m vam Milenu vašu koja vas je rodila takve!! Sutra oboje idete da kupite šljive, pa ćete videti kako je teško zaraditi dinar.''
Bas kad ti nije ni do cega, a kamo li do GSP-a, nailazi on. Prepoznajes ga jos na 100 m po oblaku dima koji se dize iza njega. Ali cuo si ga jos kad je bio na 200 m zahvaljujuci neverovatnim zvucima koje ispusta. I smorio si se u trenutku. Jedan takav vozi na apsolutno svakoj liniji u gradu, ali se uvek nadas da nisi bas ti te srece i da ce naici neki zuti japanski ili onaj novi Ikarbusov sa klimom. Ali ubrzo shvatas da je Marfijev zakon jaci od svakog tvog uzaludnog nadanja. Priblizava se stanici neverovatnom brzinom, jer ga kao po pravilu uvek vozi neki neostvareni Sumaher, koji je morao da se zadovolji gradskim basom. Ali ne bilo kojim, nego bas onim iz '93, sto je uvezen sa nemackog otpada za vreme inflacije. Majstor jedva koci sa sve facom "Ko ga jebe, i onako ce da se raspadne kad-tad, makar cu da se izdrkavam na njemu k'o covek, kad vec ne vozim onaj fensi gradski mini-bus sa svojim kolegama reli-vozacima". Udises poslednje atome svezeg vazduha i ulazis unutra. U pokusaju da ne uhvatis zamazanu sipku, padas na sediste posto je Sumaher wanna be leg'o na gas ko da ga neko juri. Gospodja pored tebe ti nesto govori, ali ti hvala bogu nista ne mozes da cujes od zavijanja motora. Na krivini opet padas na gospodju, posto se fantasticna drvena sedista klizaju k'o da ih je neko podmazao (sa uzasom shvatas da mozda i jeste, ali zaustavljas gresne misli jer ne zelis da znas cime). Gospodja iznervirana ustaje i odlazi, a pored tebe seda matori ciganin koji je upravo usao sa sve kartonskom kutijom u kojoj ocigledno zivi. Samo jedna misao ti prolazi kroz glavu - "Au brate, sreca u nesreci je sto bas toliko smrdi da ovog lika ni ne osecam."
Cinicna primedba na celokupan izgled ortakove pratilje koja izgleda kao prostitutka (kurva prim.prev)
Ortak dolazi u kafić sa njom. Ona nosi kratak teksas šorc iz koga joj je ispalo dupe zajedno sa tetovazom pegaza. Nadrkana silikonska sisa koja joj pravi problem da vidi dok seče šniclu nozem, pa prvo opipava viljuškom po tanjiru da se ne bi ispalila i krenula da secka krompir. Stala je na dvanaestice, a iste takve gilje ima pornićarka na koju sam baš noćas našiljio kobas. Obraća se sa "Dušo" i frajerima i ribama.
Odlazi u pravcu toaleta da se iskenja.
-Idem da popravim šminku. - kaze ipak.
B (nakon što se izgubila iz vida) - Brate, gde si našao ovu? Je l' si joj platio?
Stvar koja posle plaćanja računa, neuspeha fudbalske repke i pranja zuba (kao najosetljivije međ' statističkim kolonama lične higijene jednog homo-sapiensa;N.B) nama Srbima najteže pada. Cenim da bi ogromna većina nas radije i u rat otišla nego li se odrekla navike da sa relativno skrivenim zadovoljstvom i na dnevnoj bazi komentariše živote&njegove subfoldere ljudi koji nas okružuju, u najširem smislu tog glagola. Jebiga - Držati se po strani.exe i Ne brati tuđe brige.exe jednostavno ne postoje u listi komandi operativnog sistema jednog prosečnog pripadnika nebeskog naroda. Mada, realno: koji još moron ne bi gledao u tuđe dvorište, ako je alternativa tome čišćenje sranjčugetine u sopstvenom??
Tako sam i mislio.
- ...ma, na stranu i ta tvoja blesava ideja da otvoriš svoj kafić, zete - mislim, ko još na ovu skupoću otvara kafić?! - ali kad ćeš, da te čovek pita, da nađeš neki pristojan posao 'mesto onog tvog organizovanja proslava i šta ti ja znam čega?
- Pa, gospođo tašta, to moje šta ti ja znam već duže vreme izdržava i mene i vašu ćerku...tojest, ja je barem do sada nisam čuo kako se žali u vezi našeg životnog standarda...
- Ono jeste, zete, ali opet razmisli šta će biti kada dođu deca...
- Mama, molim te!
- ...i budu trebala ozbiljnog i uzornog oca, a ti na nekom splavu dopremaš gajbe? Hmm...
- Prvo i prvo - ja ne dopremam nikakve gajbe, a drugo i poslednje, gospođo tašta...
- Ah, zete, ne budi tako oficijelan, pa nisam ja kao tvoji roditelji prema mojoj Marini...
- Marina, hoćeš biti ljubazna da kažeš svojoj majci da gleda malo u svoj tanjir, mislim, kad već dolazi kod nas na ručak kad god joj se ćefne?!•••
Plava planeta, 3057 god.,
- Ćale, nemoj da se ljutiš na mene, ali...ali...imao sam sudar.
- Sa tobom uvek neka šteta, bre! Pa, kako?! Zašto?!
- Ma, neki vanzemaljac izleteo pred mene, 'nači, uopšte ga nisam izvalio kad je naiš'o, jebemumater zelenu da mu jebem!
- Moré, jebem ja TEBI mater u pičku da ti jebem!! Pa, koliko sam ti samo puta govorio da kad voziš moraš da gledaš i u svoj i u tuđ tanjir, a, bre, majmune jedan bezobrazni?!
Prebiti lika za kojeg sumnjate da već duže vrijeme maleriše i donosi nesreću.
- Gledaj ovo, na kraju prijemnog ispred faxa srećem Duleta.. i ne prođem. Ulazim u kola i krećem prema kući i izleti mi pješak, naglo zakočim i lik me skuca otpozadi. Taj pješak je, baj d vej, bio Dule Malerozni..
- Kad ga već spominješ, evo Dule upravo ulazi u kafić.
- Hvala ti, baš si me obradovao. Sad mi još hvali da Španci daju gol pa da padnem i na tiket koji mi je poslednja nada za do kraja mjeseca, igrao sam od 2 do 3 gola. Aj palimo što prije, baksuz je to.
:GOOOOOOOOOOL:
- Ee saću da ga razbijem sovim.
Posto ovih godina skoro sva mesta za izlazak u grad pre 12 a i posle 12 pustaju samo narodnjake oni tinejdzeri koji tu muziku preziru ne znaju sta ce sa sobom i tako polako pocinju da budu alkoholicari.
Dusan- Jovane ae u grad.
Jovan- A gde da idemo,msm tamo gde smo bili prosli put pustaju narodnjake smorio sam se brate.
Dusan- Ajde zovemo Marka i idemo na neko drugo mesto onda.
Jovan- Pa gde da idemo,nigde nece da nas puste bez licne karte.
Dusan- Mozemo u neki kafic na pice.
Jovan- Pa ne ide mi se tamo, tamo nikad necemo da navatamo neke devojke i isto cemo da se smorimo.
Dusan- Ajde onda u kafanu,veceras nema narodnjaka.
Jovan- A Marko i ostali?Jel i oni oce?
Dusan- Ma kad im kazem da idemo da pijemo sve oce.
Učenici koji odbijaju da uče i brinu za svoju budućnost.
Razlog za bunt može da pronađe gotovo svaka subkultura.
1. S obzirom da je poremećen sistem vrednosti, mnogi tinejdžeri imaju priliku da gledaju estradne pevačice u najoskudnijoj mogućoj odeći, propale muzičare koji su na malim odmorima trčali u WC da bi se rokali u venu, manekenke koje puće usne i idu na fensi žurke, španske serije u kojima devojka bez osnovne škole (ali je mnooogo dobra) dobije muža, kola i gajbu. Mnogi od tih likova imaju tu potrebu da, smejući se preko malih ekrana, objave da su bili potpuno propaliteti u školi i da bi završili kao konobari i striptizete da nisu otkrili "talenat" koji ih je vinuo u zvezde. Tinejdžeri, sa već dovoljno ispranim mozgom, steknu utisak da je veoma lako poznati poznat i tucati manekenke, pa batale knjige i po ceo dan prave poze ispred ogledala.
2.Odbijanje da postanu uštogljeni roboti, ljudi u crnom, u sakou i sa kravatom na +40. Čini im se tako savršen trenutak kad vide matorog hipika, sa sve rascvetalom kosom i dugačkom bradom, kako potpuno naduvan ide u susret svim tim nervoznim ljudima koji stalno jurcaju po gradu. Matori ima smirenu, nasmejanu facu, nije ni svestan sveta oko sebe, kao da bosim nogama dodiruje jarko cveće dok gleda u ogromno Sunce.
Savršen osećaj da ti neće niko naređivati, da ćeš živeti kao najgora socijala, ali po svojim pravilima.
3. Najveća grupa, koja obuhvata likove koji po ceo dan loču i gledaju TV uz cigaru, ili vise na Kališu i idu na žurke. Nađe se tu i poneka zaljubljena osoba koja jednostavno nema vremena, a ni želju za učenjem, likovi koji su opterećeni potragom za smislom života, pa po ceo dan jurcaju po gradskim bibliotekama i, naravno, jednostavno lenjivci.
Sve u svemu, pre nego što krenete da ih osuđujete, pomislite samo na koliko glupavih stvari treba da misli prosečan tinejdžer i budite srećni što niste u njihovoj koži.
Verovatno najupečatljiviji lik svete bratske trojke Đogani, koju čine još Hamit, kao najstariji, i Gazmen, najmlađi. Bekrim je verovatno srednji sin (sudeći po domaćoj vikipediji) srednjeg sina a rekao bih i najružniji od sve dece, ali to nikako ne umanjuje njegov doprinos na domaćoj muzičkoj sceni kulturnih hibrida sredinom zlatnih devedesetih. Postoji i četvrti, nepriznati brat, Sandro Đogaj, znan još i kao Sani Đogani, osnivač skroz nebitnog dens dua s još jednom poluraspalom dronfuljom, koji pokušava da se na konto iskusnije braće ogrebe za parče muzičkog neba. E pa bravo Sani sine, samo udri! Napravićeš i ti valjda neki hit, nekad.
U narodu poznat još i kao Baki Bi Fri (Buckey B3), ređao je redom hitove koji se i dan danas, posle skoro dvadesetak godina smatraju kvltnim stvarima: Olovna Ruka, Blokada, Mrak, i moja omiljena, Pet Minuta, i još pregršt evergrin pesama uz koje se nekad ne samo ludovalo po kafićima već se i život gubio. Znate ono, uđete u kafić da obavite neki sitan dil s nekim kolegom iz voždovačkog klana, odradite to sve kako dolikuje, i po difoltu prilikom izlaska iz tog lokala na vas se namerači Golf kečuga kabrio iz kog trešti Bakijeva ''Da nema me'' i prike iz auta vam saspe pola tetke u abdomen. Doduše, verovatno će taj isti prijatelj da vam održi i posmrtni govor na sahrani al ono, jebeš ga, živeo si brzo i umro mlad, slušao Bakija iako nisi dočekao njegov treći album, al to ti je i bio cilj. A da ne pominjem sad one kilomtere pičetine koja će da ti oplakuje grob. Prelepa smrt.
Pored Bekrimovog milozvučnog glasa red je pomenuti i njegovo umeće u plesanju. Najbliže rečeno - Baki Bi Fri je domaći pandan Majkl Džeksonu s besnom vevericom u gaćama. Jezus Maria, ja mislim da taj stvor mlatara rukama i nogama i kad krene do trafike preko puta gajbe da kupi cigare...
Definicija napisana za Puritanical Euphoric Misanthropia 2 takmičenje
Provera tačnosti prethodnog odgovora, i pitanje će biti ponavljano sve dok odgovor ne bude zadovoljavajući.
Stavljanje sagovorniku do znanja da mu serviranje priče i ne ide baš najbolje.
Da niste zadovoljno njegovom žvakom, odnosno odgovorom, zato što u suštini nije tačan. Dakle - dotični vas je slagao, u nadi da ostane nepročitan, što mu nije pošlo za rukom.
Moto osobe koje sve mora da čuju dva puta, ili pak misli da se oko nje vrti nekakva teorija zavere, stoga što ne proveriti ponavljanjem prethodno postavljenog pitanja, samo malo drugačijim tonom.
:kafić. Dolazi do drugara, koji je pritom sa njemu nepoznatom devojkom:
-Zamoliću te da nas ostaviš na minut.
-Važi.-Ko ti je ta? Šta ti radiš sa njom?
-Haha, ma koleginica.
-Khm, ko ti je ta, i šta ti radiš sa njom?! :malo grubljim tonom:
-'Ajde iskuliraj, mala je Boginja.
-Samo se ti pazi, ona ti kući pere-pegla a ti tako!-Idemo bre da pijemo! Ja častim!
-Odakle ti para?
-Nabavio!
-Odakle ti para?
-Baba dala.
-Pitao sam, odakle ti para?
-Ma ćuti, ušao sam u neku šemu.
Vrsno poznavanje terena i sveg na njemu. Diplomirani đak životne škole švalera, boema i večitih mangupa koji je napisao doktorat o ''Ne mo'š me zajebati'' a magistrirao na ''Ova se ujutru budi kod mene''. Poseduje stanje spremnosti na nivou kada se Silvester Stalone i Arnold spreme da sa dvocifanom cifrom tromblona, mini-topova i plamenobacača, prevaspitaju nekog tamo nevaljalog. Uvek zapet kao puška. Kao referenca na poznati domaći film, imač znanja, ne samo što zna sve hemijske formule i prirodu svake supstancije u kafani, nego i psihologiju svake osobe koju je sreo ili će sresti. Uvek tri koraka ispred svih. Ovo je njegov matriks.
-Ulazi onaj Aca juče u kafić, onaj Aca, legendarni, i nisam mogao da verujem ali osetiš neku auru oko tog čoveka. Samo što je bio tu desetak minuta, pola kafića ga je častilo, jedna cura je otišla da mu voskira kola, a nije je čak ni pitao. Meni je skinuo moju ribu, a ja sam čak pristao da budem kum na njihovom venčanju!
-Uf, tah ima znanje za kafanu. Da ga zaposliš kao baba seru, ljudi bi pristali da peru klonje za sobom i još bi im prodavao govna.
Postati iskusni seoski jebander nije uopšte lak put, niti je toliko prosto kao što se misli. Zavesti domaće seosko žensko čeljade koje ce pristati sa vama da zalegne u obližnji senjak mogu samo sofisticirane lole sa čitavim nizom prefinjenih i usavršenih osobina, dugo vremena sticanim po seoskim slavama, zadušnicama, a i prenesenim usmenim predanjima sa kolena na koleno. Ukratko, instant tutorijal koji će vas preporoditi u arčitelja mladih seoskih mačketina, u istetovirani lik na njihovim jedrim guzovima i simbol seoske švaleracije da se priča po prelima u narednih trideset godina se sastoji u sledećem:
1. Psihološki stav: Zajeban. Namrgodi se koliko možeš više, seoski jebač nema mesta u srcu za emocije i tugaljivosti. Arči pogledom, pogledom koji govori "žiranti za mene vraćaju kredit, ali bole me kurci, i to ne obični kurac, nego kurčevina". Pljuj na asfalt, bogtejebo! Rakni zelenu šlajmaru, da se razbije o pod kao žele zeka, seljančice to vole. Nikad ne reci ženi da je voliš, umesto toga pitaj je kakvu štalu ima, hoće li njen stari da ti prepiše traktor i priključke, da li joj baba ima kakvih dukata u miraz, nemačku penziju.... Budi jeben da bi one bile jebane. Izlazi po seoskim diskotekama. Nemoj da se smeješ, razbij nekome glavu na početne stihove pesme "Da li da li, da li u galami...". Seljančice to vole. Školu i umetnost ne spominji ni za živu glavu, seljančice bi ti pre nekrofiliju oprostile, bogtenejebo. Seljančice to ne vole.
2. Fizički izgled: Pusti stomatič, uredno ga upakuj u neku Guccxi majicu, sa zmajevima, da svi misle da je pristigla Kineska nova godina. Bilduj, svaki dan. U saksije izlij beton, pa bilduj. Radi hiljade i hiljade sklekova i trbušnjaka. Kupi AirMax trenerku, i izlazi u njoj u
seoski disko, i nemoj imati drugih trenerki osim nje, nemoj ih navlačiti niti ih kupiti. Kupi najbolji telefon, da bi prošao što jeftinije, kupi neki kradeni iz Nemačke. Zaturi ga za pojas. Pribavi fensi torbicu za pod pazuh, u nju natrpaj sijaset kurtona, da se zna da arčis. Seljančice to vole.
3. Motorizuj se: Bez ovog ne možeš biti seoski jebač. Kupi golfa trojku. Crnog, kradenog. Nabudži ga. Stavi mu spojlere, pojačala od 13 hiljada vati, da budeš glasniji od vašara u susednom selu. Što više nalepnica nakači, tu ne možes promašiti jer važi maksima "što više to bolje". Otidji kod komšije Joce Kezmice da ti zatamni stakla za dvadeset evra. Peri auto svaki drugi dan. Spavaj u njemu, živi u njemu. Opremi muzički asortiman, kupi kompilaciju Grand hitova za pičke, DJ Krmka i Seju Kalača za tebe i ekipu.
4. Pristup i prilazak ženskoj: Izbaci kurčinu kad joj prilaziš, utegni tu tvoju nabildanu seksi gusčurdnu u AirMax, podigni trenerku do sisa, da se bolje istaknu. Klati se kad joj prilaziš, namrgodi se, pljuni na pod, prethodno se napij neke šećeruše. Kad pričas sa njom, gledaj u druge pičke. Očaraj je pristupom, evo nekih oprobanih recepata: "Šta je, mala, šta 'oš, a? Jesi zaljubita u mene a, il da te išamaram malo odma', a?",
"Meščini da je tvoj ćaća nama uoči Ilindana pek'o rakiju, a?", "U, jebemtiljeb, ali imaš sisu, mogla bi mleko u zadrugu davati". Nećeš promašiti. Štipni je za dupe predsvetom, najedi se luka pred izlazak. Zagalami, podigni ruku. Istuci nekog cvikeraša, koji je otišao iz sela da studira negde i da se pravi bolji. Seljančice to vole.
5. Ostali saveti: Da si se namirisao Malicijom, mislim da nije potrebno napominjati. Otiđi sa njom na svadbu, napij se da te svi vide, i na kraju traži od nje da te tako pijanog nosi kroz šator. Time ćeš skupiti poene kod seoske ekipe i mlađanih pičića. Zarakijaj se sa njenim starim, pričaj o silaži za bikove, kako je prošli put za Ilindan pala kiša a trebalo kupiti seno, kako cena prasića ovih dana nikad nije gora... Videće da si čovek na mestu. Oženi se, napravi svadbu da je nema u tri susedna sela. Varaj ženu dokle god može da ti se diže. I kad ne može više, opet je varaj. Seljančice to vole.
Srećno u pičarenju, neka te kurton čuva, a pesme Mileta Ignjatovića prate!
Jebarnik ili javna kuća, ako se ide logikom da je izraz čitanje ustvari sinonim za jebanje u određenim krugovima.
E sad, pošto se knjige iznajmljuju u biblioteci, a mi smo napravili da je biblioteka to što jeste, ispada da su prostitutke knjige koje se iznajmljuju i to samo onda podržava taj izraz. Još ako se doda da se čitanjem postiže kulturno uzdizanje, što nadam se da ne moram da objašnjavam, sve postaje još jasnije.
Naravno, posle korišćenja moraš da vratiš knjigu u stanju u kom si je i iznajmio, što se opet poklapa, jer ne možeš da iznajmiš prostitutku i vratiš je bez nekog ekstremiteta ili isečenu na primer.
Da, biblioteka laganini može da bude izraz za javnu kuću.
- Ej Mare 'de si. Ćao Tamara.
- O pozdrav bagro. Šta se radi?
- Evo ništa matori, srećan rođendan i sve najbolje.
- Hvala ljudi. Jel dolazite večeras kod mene?
- Pa svratićemo, ali posle moraš sa nama po poklon.
- Jao što su ti dobri drugari Marko, kupili ti poklon.
- Hvala ljudi. Kažem ti ja Tamara, nema boljih drugara od njih. Ali gde da idemo po poklon? Donesite mi ga kući.
- Pa ne možemo. Poklon se samo iznajmljuje i moramo u biblioteku da idemo, ako me razumeš.
- Ne razumem. A-ha, čekaj, ladno ste našli "Pesak Sahare", ali nema da se kupi pa samo iznajmljujete knjigu. Jel to?
- Pa ne baš, malo je drugačije. Ona druga knjiga što si je oduvek želeo.
- Koja druga knjiga?
- Ma znaš ona, uvek si pričao kako moraš u životu da je pročitaš.
- "Magle Avalona"?
- Ne brate. Ona što si uvek pričao da moraš. Što si je našao u Holandiji, ali nisi je ipak čitao. Znaš bre.
- Nisam ja našao nikakvu knjigu u Holandiji.
- Brate ona sa crnim koricama, a jarko ružičaste stranice. Znaš bre.
- Nemam pojma o čemu pričate.
- E momci, da vas samo prekinem, a koja to biblioteka radi noću?
- Ma kod hotela Metropol Tamara. Neka fensi nova. To u'vatila ljude pomama, kao fensi je da noću ideš u biblioteku.
- Nikad čula.
- Ima na netu, videćeš. Mare, crna knjiga jebem mu mater. Onako korice se specifično osećaju. Znaš bre.
- Mare "Život i stradanje Džejde Fajer".
- Nikad nisam hteo tu knjigu, nemam pojma o čemu pričate. Pomešali ste me.
- E znaš šta, dolazimo kod tebe na rođendan, pa moramo da idemo posle negde.
- Gde idete?
- Na promociju čokolade neke. Vidimo se večeras. Donećemo ti cveće.
Osoba koja je totalno zlo za saradnju i svaka akcija predviđena s njom će pre biti skončana nego što će se i započeti. U zavisnosti s kim razgovaramo, a u želji da je previše ne uvredimo, za nju kažemo da ne uliva baš neko posebno poverenje, te da je za pogodan posao bolje izabrati drugu osobu.
-Da povedemo i Slavka sutra s nama u kafić ? Čuo sam da će biti pičakaaa... Ima da se omrsimo gore nego posle Božićnog posta....
-Slavka da vodiš ? Pa ne uliva mi neko posebno poverenje lik koji u životu nije imao devojku, a prošle godine napunio dva'es devet...
----------------------------------------
-Stanimire, riknuše ti freza prošlije utorak...
-Znam, znam Božidare... Ne boj se bila je već pri isteku roka trajanja....
-Nego, hoćeš da ti ja opravim ?
-Ti... Jao, d' izvineš ne ulivaš mi neko poverenje još otkad si od mog Fergusona napravio bicikl..
Male specifičnosti gore navedenih starocrnogorskih izraza u odnosu na njihovo današnje korišćenje mogu prilično promijeniti smisao rečenica u kojima su upotrijebljene. Naime, izraz "dobar" se nekada koristio samo za dobrog junaka, onog koji "brani sebe od drugoga", hrabrog i vještog u borbi. Ukoliko se za nekoga željelo reći da je dobar čovjek, tj. da "brani drugoga od sebe", koristio se izraz "lijep". A za lijepog čovjeka je nekada bio rezervisan izraz "zgodan" i on je opisivao samo fizički izgled.
Đed: Zgodan je Vukota bogomi, da te udamo za njega, a mala?
Mala: A đe zgodan, prije nezgodan, mnogo je težak kad popije...Đed: Lijep je Momčilo čoek, a da te udamo za njega?
Mala: A đe lijep, viđi mu uši ka dva zvona...Đed: Dobar je Radoje, dobar, a da te za njega udamo?
Mala: A đe dobar, đede, veće džukele od njega nijesam viđela, juče mi je izmaka stolicu u kafić, sve sam zvijezde prebrojala...Đed: E ko će ga tebi ugoditi, ka da ne pričamo istijem jezikom.
