U poslednje vreme način da se, po difoltu, dobijaju plusevi i lajkovi na posterima.

Devojka koja je propatila za jednim ili najvise trojicom decaka koje je volela i od sebe stvorila monstruma...kuckicu koja ce da vara decka cim joj se ukaze prilika, koja ne zna da time pokazuje koliko je slaba, a ne da moze da se izbori sa problemom, koliko je nezrela i nesvesna svoje nesvesti...tako da je i ova definicija nastala po engleskoj reci flick sto moze da znaci i brz udar...u fazonu lako su povodljive...pale se na kola na motore i sve onako cooool, ali treba ih razlikovati od sponzorusa i kurvica, jer kurvice privlace pare, a flik devojke samo zelja za novim upoznavanjem i prevarama...
Najgore je to sto neke devojke postanu stvarno takve, a neke se uz pomoc drugarice promene i misle da su takve i potiskuju pravu sebe... a kada su u vezi i vise od 3 meseca, kazu da ne varaju, to je MOZDA i tacno ali naravno postoje trenuci kada izadju sa drugaricama u klub da djuskaju naravno ne zovu momke... i mnogi muskarci ne znaju ali se to vece obicno zavrsi vezom na noc...tkd da ono momci koji nasedaju na takve lazi neka provere sa ortacima sta im devojke rade po klubovima ;)

Muško poređenje nastalo sa ciljem da se opravda njihova često neshvaćena opsednutost suprotnim polom.

Fina devojka koja svog novog momka želi da učini posebnim.

Po pravilu, naziv za osobu muškog pola koja radi bukvalno sve u preduzeću. U ekipnim sportovima, taj izraz se koristi za tzv. allround igrače, tj. igrače koji mogu da igraju na više pozicija u timu.

Dzoker prilikom davanja komplimenata, posebno devojkama na kojima se vidi koliko priroda moze biti surova u svojim kreacijama.

1.Lako se pamti, te istu možete upotrebiti i kad ste mrtvi pijani, drogirani.....
2.Dotična ne mora posedovati visoke standarde fizičke, a ni intelektualne prirode da bi se pronala u komplimentu.
3.Svako ALI baš SVAKO voli da čuje da mu neko kaže da je harizmatičan...

Nema LEPŠE devojke od vedre i nasmejane devojke. Sa njom će ti svaki dan biti lep, uz puno radosti, proveden u sreći i veselju.

Izgled ? Sasvim prosečan izgled je sasvim OK. Dupe, grudi malo veće ili malo manje ? Kosa plava, crna ili smeđa, kratka ili duga ? Noge 'vakve ili onakve ? Who cares ?! Vedra i nasmejana devojka, osim što će tebi lično ulepšati život, biće dobar ortak sa tvojim ortacima i, uopšte, omiljena u tvom društvu (u svom je već odavno omiljena) A ako planiraš dugu vezu, budi siguran, odmah će je zavoleti i cela tvoja porodica.

Za razlilku od nje, ako si bio te nesreće da naletiš na neku pravu lepoticu ali baksuza i namćora, čeka te sledeće: ti ćeš se lično navići na njen izgled već za nedelju ili dve, ali na njen namćorluk, bes i hirove se nikad nećeš navići. Njene idealne proporcije nogu, zadnjice, struka i grudi nemaju ama baš nikakve veze kad ste u krevetu, zar ne ? Društvo će posle prvog upoznavanja da ti kaže "Wow, brate, svaka čast, kakvu si ribu na'vatao !", ali, čim skapiraju kakva je, počeće da je izbegavaju. I nju - a i tebe sa njom ! Duga i ozbiljna veza ? Ni ne pokušavaj ! Jer, čeka te pravi haos ako je, nedajbože upoznaš sa kevom, švecom, burazerom i/ili ostalom bližom i daljom rodbinom.

Maja90, ludacha80 ili crnka50, nebitno. Pored jetija najmanje istražena bića na planeti Zemlji, a i šire. Dolazi na Krstaricu, a niko ne zna zašto. Ona nije paćenica da traži momka na netu. Ona ne voli druženje preko Interneta, ne želi da chatuje sa paćenicima koji su došli na Krstaricu da nađu žensku, njoj je samo dosadno, pa je ušla na kratko. Tu je samo da bi pričala sa nekim "normalnim" o krizi na Bliskom Istoku, "Božanskoj čestici" koju su otkrili naučnici u CERN-u, kao i o emocionalnim problemima komaraca tokom zimskog perioda.
Ona nije kao druge. Ona je fina, kulturna, zanimljiva. Ne odgovara na "Ćao, šta radiš", to je tako "out". Da bi počela sa tobom da chatuje, potrebno je da u jednoj rečenici kažeš više nego što je Dobrica Ćosić rekao u "Vreme smrti", "Vreme zla" i "Vreme vlasti" zajedno. Da bi nastavila sa tobom da chatuje, potrebno je da ti svaka rečenica bude ubitačnija nego Đorđevićeve trojke u zadnjoj sekundi. Pre će naučnici otkriti lek za sidu i rak nego što će neko otkriti koje su teme za njih zanimljive, a koja pitanja za njih nisu glupa, Za nju su svi na Krstarici manijaci, opterećeni seksom. Da bi saznao bilo šta o njoj, moraš joj dokazati da nisi kao drugi, ne postavljati glupa pitanja, truditi se oko nje više nego što si ikada za bilo koju od svojih devojaka, iako je ne znaš.
Nije bitno odakle je, ni koje je godište, ni u koju školu ide, ni gde radi, ni čime se bavi. Ako ti bude rekla "Jelena" ili "Marija" ti ćeš odmah znati ko je ona. Još ako ti bude rekla da je "Jovana iz Bga 88-o god", pa ti ćeš odmah znati o kojoj curi je reč, iako ima 1000 Jovana 88-o god iz Bga. To su njene privatne informacije koje ona ne daje na Krstarici. Ali da si je našao na Fejsu i dodao je, iako je ne znaš, prihvatila bi te jer je u modi imati što više prijatelja. I tada bi znao i gde živi, i ko joj je rođak, i sa kim se druži, i šta je jela za doručak i kada je išla u WC. Ali preko Krstarice da se nisi usudio da je pitaš. Pogotovo da ti nije palo na pamet da je pitaš za izgled, iako bi joj kao prijatelj na Fejsu video i slike sa mora i slike iz WC-a. O broju telefona takođe ne pomišljaj. Što bi ti dala broj telefona ako niko na Fejsu to neće znati ni videti?
Razmisli malo. Napravi Fejs i cepaj.

Riba koja je preozbiljno shvatila seriju koja se, po jebem li ga koji put reprizira na B92, pa tripuje da je u tom ''vrhunskom'' dramaturškom radu verno prikazan život žena iz Njujorka. Ako bi pokušali da preslikamo Njujork na Beograd (iz Beograda sam pa sam ga uzeo za primer da se ne uvredi neko od autora sugrađana), Menhetn je naravno centar grada, a Bruklin valjda Marinkova Bara.
Naravno pošto toliko želi da živi život četiri urbane Njujorčanke, dotična se neće libiti da skače sa patke na patku jer je videla da to isto radi i Samanta u seriji. Ne treba posebno napominjati da će naprasno dobiti istančan ukus za hranu, pa umesto dojučerašnje podriguše za doručak sada tamani isključivo francusko pecivo, a omiljena joj je kuhinja neke zemlje čiji naziv i ne zna da izgovori.
Podrazumeva se da više neće konzumirati Frutela sokice i da sada cirka isključivo koktele i tako neka pića za koje je čula da su dobra, ali i užasno skupa što nju ne sprečava da ih ispija po Teatru, H2O i ostalim glavnim mestima za izlazak u glavnom gradu pod uslovom da nađe nekog ko će sve to da plati. Cipele su joj naravno slaba tačka (baš kao i Keri) i veoma se razume u njih, mada su WINK patike do skoro za nju bile sinonim za vrhunsku obuću.
Jasno je da će zbog nesklada između želja i mogućnosti buduća kolumnistikinja lista Svet ili Skandal morati da se oproba kao sponzoruša, ali Bože moj, nijedna žrtva nije teška kada nešto volite.

NAPOMENA: Devojka iz defke ne predstavlja kompletan ženski rod, već samo ekstremne primere osoba koje poseduju jednu sivu ćeliju i obe su joj izumrle.

Imbecilizam upućivan devojkama od strane radoznale rodbine, ili vickastih osvajača, kojima su fazoni iz Lajanja na zvezde vrhunac kreativnosti i nepresušan izvor inspiracije.
Mlađi brat "koga više voliš", izaziva jarku želju da pomiluješ onoga ko ti je ovo pitanje uputio. Mavaši geri bi bio primeren.
Al' tetke se ne daju zbuniti. Na svaki odgovor imaju spremno pitanje i obrnuto.
Ni ćutanje nije odbrana, jer će izazvati promaju od vratolomija prisutnih glava u iščekivanju odgovora, koja može da se meri sa napetošću momenta kada penzos očekuje poslednji broj na Bingu.
Podrazumeva se da lepota ovde nema presudnu ulogu, pa iako ste skrndelj, nećete se izvući.

Hoću da ti popušim, ali da niko ne zna.

Šaljiv izraz koji se koristi u pojedinim situacijama kada nama nešto potrebno u tom momentu nije dostupno, ali kao efikasnu zamenu imamo nešto još bolje i efektnije.

Veoma lepa, zgodna i fina devojka s' kojom bi se rado doveo u polnu interakciju

Izraz najverovatnije sa juga naše nam Srbije. Iako jako stari izraz, bio je jako ispred svog vremena, bez sumnje da se i danas koristi i to jako mnogo.
Označava devojku koja je fina, najbolja devojka iz komšiluka, govori starijima "Dobar dan", smeška se stidljivo, vrlo je skromna, ali postoji i drugi deo ovog izraza koji nam govori da je ta devojka u stvari rava, radodajka.
Tačnije fina je i dobra sve dok ne počne da se primećuje da nije tako.

Rođena je, poput Afrodite, u morskoj peni. Ona je nešto najuzvišenije što hoda kuglom zemaljskom, jer je njena misija ne da bude u daljem procesu reprodukcije i stvaranja novog čoveka, već da pokaže kakvu lepotu viša sila ume da stvori.
Od nje možeš svašta lepo očekivati, da ti se uvak nasmeje, da ustane starici u gradskom prevozu, da pomogne prosjaku, možeš od nje dobite sve, ali jedno ne - nećeš je jebati. Ma, i čak da joj se svidiš, nema vajde, jer njen je himen zamađijan i uklet za svakog, osim za momka iz poštene kuće, koji će joj mrak nebeski skinuti.
Ova devojka ne nosi miniće i suknje i ne teži bludu drugih devojaka njene generacije, ona nošnju i tradicionalne opanke nosi, a postidi se kad se priča o "onim stvarima", gde se rumeni obraz njen obasja kao tek ubrana jabuka na zubatom septembarskom suncu, jer njena čistota nadvladava svake grešne misli, koliko god one mračne bile.
Ona priča u arhaičnom aoristu, gde se kroz svaku njenu reč oseća duh starih vremena, u kojima zla nije bilo i gde je ova lepota bila temelj daljnjeg ostanka.
Ona se pali i nestaje pred našim očima, kao trenutak izgubljen u večnosti.

Mitološko biće. Ta jedna jedina osoba ženskog pola u univerzumu kojoj se dogodilo sve što nikom drugom nije. Bez obzira na neproverenost njenog postojanja, ona služi kao aršin za merenje verovatnoće da se dogodi bilo koja situacija. Ujedno je i glavni objekat za širenje panike. Svi ste bar jednom čuli za famoznu "jednu devojku".

Definitivno idealan tip devojke, naročito ako zna i u odbrani igrati

Kada te devojka zažvali nakon što te je prethodno oralno zadovoljila.

Ne-baš-tako-lijepa-i-fina-devojka, curka koju niko neće, al ona bi svakoga.

Prelepi anđeo...ni dan danas nisam saznao kako se zove. Niko u selu nije znao čija je to ćerka, iz čije porodice. Ni čak da li je iz našeg sela. Ali su je svi pratili bez daha požudnim pogledom kad god prođe glavnim sokakom. Klinci su je zamišljali, a matoriji priželjkivali. Niko joj nije nikada čuo glas, a verovali smo svi da ima upravo anđeoski, drugačiji ne može. Jedini zvuk koji je ostavljala za sobom je bio onaj mekani od slabo napumpane gume i kamenčića koji su pucketali pod točkovima po jako prašnjavom putu. I jedno zarđalo zvonce na toj poniki bez signalizacije koju je vozila neumorno svakog dana...zvonce koje je samo od sebe ponekad zvečalo usled neravnog sokaka...A Ona je gledala je samo pravo, ponekad samo skrene pogledom da bi sklonila dugu plavu kosu s lica, ne obazirući se čak ni na sopstvenu žutu haljinu, na kojoj je čipka po rubovima uvek bila umrljana od lanca...
Verovali smo onda da donosi sreću celom selu. Vila našeg blagostanja, dodola naših plodnih njiva. Te godine prinos nikada nije bio veći, niti je Morava ikad bila punija mladih šarančića i somića. Čak ni većih svađa nije bilo. Šta reći drugo osim da su zahvaljućjući samo jednim njenim prolaskom, dva najbogatija brata, Rade i Aleksa, posle decenije konačno izgladili stvar oko imanja i pomirili se u kafani kod 'Čaponjka'... Nije bila ničija, ali je svakako bila naša, devojka na biciklu.
Kad sam malo stasao, postao momčić od osamnaest leta, konačno sam saznao istinu. Naime, moj stari mi je dan pre punoletstva rekao da ostanem kući, da ne idem u kafanu sa drugarima. Pitao sam zašto. Samo mi je odmahnuo glavom i grubo naredio da ostanem. Morao sam da ga poslušam. Otac mi je to ipak...
Tog jutra sam se probudio umoran, oka nisam sklopio. Što zbog vrele letnje noći, što zbog upornih komaraca, što zbog komšijinog petla Apisa. Ah, kako sam ga samo mrzeo. Ali najviše sam strepeo od večeri. Potajno sam se molio da sunce ne zađe za brdo nikada, da ovaj dan traje zauvek. Nema veze što sam celog dana skupljao seno polomljenom vilom po vrelom avgustovskom suncu. Samo da ne padne mrak...Ali ko sam ja da bi mene Bog poslušao?
Večerali smo vruću proju sa trunkom mladog sira i paradajzom. Otac je kasnije upalio fenjer i ćutke smo posmatrali igru senki po ispucalom duvaru. ''Vreme je'', rekao mi je. Ćutao sam. Izašao je u avliju, obitavao oko vraknice par minuta, pa se vratio. Uzeo je onaj fenjer ostavivši me u mraku, pa je ponovo izašao. Gledao je u jednu tačku u daljini dobrih pola sata, izgledao mi je kao đavo u tami koji mami putnika namernika jedinim svetlom. Pozdravio je samo komšiju Avrama koji je svojim vrancem dizao prašinu u punom trku po tom mraku. Vratio se, pomalo ogorčen i ljut. Nisam smeo ništa da pitam. Uz dubok uzdah mi je rekao da idem u krevet...mislim da sam zaspao odmah...
Sutardan, probudila me je graja naroda ujutru u daljini. Obuko sam se na brzinu i popio malo vode. Istrčao na put ne zatvorivši vrata. Ni otac mi nije bio u kući, ali me nije bilo briga. Interesovalo me zašto se skupio toliki narod na stotinak metara od moje kuće. Prvo što sam primetio je parče žute tkanine koje se vijorilo na bagremu pored puta. Jedan od momaka je sklanjao onaj dobro poznati bicikl u šanac, da se ljudi ne bi sapletali o njemu. Srce mi se iskidalo u trenutku tada. Zastao sam i primetio uznemirenog Avru kako sedi i drži nešto u svom naručju nalik na lutku koju je pokojni deda pravio da postavi u njivu kako bi plašio svrake i ostale štetočine. Prišao mi je otac, i sa setom u glasu rekao nešto, ali ga nisam čuo. Otrčao sam prema toj gomili...Haljina joj više nije bila tako jarko žuta, čak ni kosa...Ne, to ne može, ne sme da bude Ona...Moja devojka na biciklu...