će da ga učačka večeras.

Титула/функција/позиција која постоји на свим факултетима. У више примерака, пошто је вишенаменска - продекани су помоћници декана за ово, оно и ДСЗ.

Samo zahvaljujući krajnje ekstenzivnom, slobodnom i maštovitom tumačenju pojma rok-muzike (što treba zahvaliti postojanju Gorana Bregovića i Bijelog dugmeta) na ovim prostorima, uoopšte smo došli u priliku da o njemu pričamo kao o rokeru, a za činjenicu da je isti već trideset godina jedna od najvećih rok-zvezda nema nikakvog razumnog objašnjenja.
Nedostatak sluha i osećaja za ritam je pokušao da nadomesti nesputanom frizurom (koju je, zapravo pokušavao da sputa ali bezuspešno) i nošenjem kožnih pantalona konfekcijskog kroja.
Nedostatak talenta za pisanje stihova kompenzovao je mistifikacijom putovanja u Indiju i otkrivanja Rusije.
Nedostatak harizme jednog rokera već trideset godina uspešno prikriva statusom dobrog dečka iz komšiluka i najpoželjnijeg zeta svake klimakterične tašte (pravi buntovnik, zar ne).
Čovek koji je uspeo nezamislivo - smorio je i Dejana Cukića.
Doktorske disertacije su napisane o zločinačkom doprinosu sveopštem ludilu pesmom "Moji su drugovi" ali ga to nije sprečilo da nastavi da pravi filmsku muziku, koja daje puno značenje čuvenoj filmskoj replici "SEREM VAM SE U TON FILM!!!".
Karmička ravnoteža njegovom ničim zasluženom uspehu uspostavljena je tako što su dva njegova beogradska koncerta umalo izazvala sveopšti potop.
Jahač magle u prodavnici tajni, kraće rečeno, prodavac magle.

Hrana za ego i sujetu.

Одлика новокомпоноване чисте комерцијале. Јелте, дођоше тешка времена, од уметности се не живи. Каква је корист да платиш Дејана Милицевица, како се представља дотични, или неког сличног уметника да ти уради неко њесра од спота, а не ставиш број телефона свог менаџера? Како би те у супротном пронашао власник локалног дискаћа у некој варошици? Мора да се мисли и на будућност, на следећи албум или бар сингл. Зар смеш да пропустиш копање по корпи за отпадне текстове Марине Туцаковић? Да за сома евра добијеш две строфе које је она написала у трећем разредну средње кад се први пут напила, а пронашла скоро након сређивања подрума.
Ти си будућа интернационална звезда, тако да број у споту обавезно треба да почиње са +381, не заборави то. Не заборави ни да вратиш паре баби која је продала стеону краву да би њена унука певаљка ставила силиконе или да би унук певач истетовирао нешто кул и пробушио уво и обрву.
Не брини, није срамота имати број у споту. Сваки почетак је тежак, а ако ти се посрећи, можда у будућности снимиш дует и са Ди-Џеј Шонетом.

Želimo Vam mnogo sreće i uspjeha na poslovnom i ličnom planu u predstojećoj 2016-oj godini, kao i dobar provod za novogodišnje i božićne praznike. Nadamo se da će Vam ova Nova godina biti uspješnija od stare.

Koristimo ovu priliku da Vas obavjestimo da u trenutku dok ovo čitate nastupa zastara Vašeg potraživanja prema nema, a kako nismo potpisali izvod otvorenih stavki, niti bilo kakvu konfirmaciju salda, bez djelimičnog izmirenja obaveza i uz pomenuti protek zakonskog roka molimo Vas da poručite Vašem advokatu da sad može samo da nas malo povuče.

Srdačan pozdrav

Pošten svet se već raduje proleću, behar probeharao, dani se izdužili a prijatne večeri ti se nude miristne i zanosne, zimska garderoba već spakovana na dno plakara (dole i iza, da se zaboravi da postoji), sočni sokovi krenuli kroz biljke, hormoni kroz mladost, a prijatno uzbuđenje kroz starost potaknutu sećanjima na neka davno prošla proleća. A onda se pojavljuje ona, rešena da iskoristi besplatnu konzumaciju do kraja, bez obzira što će sneg koji sruči na rascvetale voćke potrajati kraće od reklama na „Pinku“, tek toliko da zablati neopranu zimsku prljavštinu na ulicama i da prokvasi laganu obuću izenađenih šetača.
Da bar može čovek poštenog sneška da napravi pa da ga gađa grudvama u glavu, da isprazni iz sebe frustraciju, da rastera pramenove magle zimske depresije koji podmuklo počinju ponovo da se skupljaju u glavi. Ni sneška, ni grudve ne biva od pišorka snega iako ovaj pada kao da hoće svet da zatrpa, da proleće nikad ne dođe.
I onda se narod nervira, premišlja da li da zaroni u plakar po šalove i kape, dok deci objašnjava da ne vredi da se iz podruma izvlače sanke jer će već sutra ponovo moći da voze bicikle, psuje i klimu i zimu i ovo ludo vreme što nikad nije bilo, sve je to od bombardovanja, haarpa i kemtrejlsa nemaš ti pojma sinko ja sam jednom zaglavio u snegu na prvomajskom uranku, a baba Marta viče nemoćnim glasom „Šta hoćete, ja na to imam pravo!!!“
Evo ti pravo, jebalo te pravo, jesi sad srećna? Aj sad, paljba, i da te ne vidim do decembra. Ko nije iskoristio konzumaciju, nek si jebe mater!

Пунишић који никад није пробао млечне производе младеновачке млекарe.

Reka iz koje isplivaš plav.

Крилатица домаће политичке елите која сликовито приказује начин расподеле милиона евра/динара у оквиру исте.

Parola slabije uspešnog muškog aktera gengbeng pornjave gde se njih pedeset izređalo na njoj jadnoj. Bio je možda pred objektivom kamere dvaput il' triput, umočio još ređe i svršio po patosu van kadra, trudeći se previše da održava erekciju dok su se ostali sladili do samog kraja.

Momak u dvadesetim, tridesetim godinama, koji se prerušio u Deda Mraza, a naravno diler je. Ovaj "Dekica" leti na Zmaju iznad Balkana, i deli paketiće, klijentima koji su "Napravili posao" u prethodnoj godini.

Оћна риба из комшилука са добром завршницом.

Bila je to nedelja, leto, upekla žega, temperatura dostigla 323,15 kelvina. Godina je bila čini mi se osamdes' i neka. Krenuo s ocem u lov, kao što inače radim svake nedelje. Dok je ćale gore oštrio sekire, mačete, skakavce i mnoge druge vrste hladnog oružja, ja sišo u štalu da osedlam konja za put. Obično to sve završimo za po sata, al ovog puta trajalo je mnogo duže jer smo čekali majku da spremi doručak. Kad je jelo napokon bilo gotovo i sva četiri kazana riblje čorbe, od po 70 kila svaki, bivahu pojedena, krenusmo mi polako u šumu: ja na konju a ćale upro onu mečku njegovu od 200 konja, što ulovismo prošle nedelje gore u šumi onoj prema Sarlahu. Put je, kao i obično, trajao dosta dugo. Nego nije prošlo ni dva sata mi već osetili glad! Krenuše stomačine da grme kao Beograd 99'. Šta ćemo sad, mi sišli s vozila da tražimo hranu. Nedaleko od puta kojim smo išli, spazimo mi neke velike tragove, pa ja mislim da su bili dvadesetak inča svaki. Prateći te tragove za manje od po sata došli smo do velikog obora od 2 hektara, punom mamuta. Ja uzo mačetu, ćale uzo mačetu i skočili mi na jednog. Ja zabo mačetu u oko da ne može zver da vidi, a ćale se popeo na glavu i šiba mačetom po lobanji kao lud. Dok si reko piksla zver beše ubivena i beživotno pade na zemlju. Zakačismo je mi za ćaletovu mečku i cepamo, da se odvojimo od krda dok ostali ne primete da im fali jedan. Pogledam ja na svoj sunčev sat kad vidim već 5 sati i predložio ćaletu da se ulogorimo. Stadosmo, rasporismo zver i odvojismo meso od kože, od kože i drveta napravismo šator zavidnih dimenzija, a meso ostavismo da se peče na vatri. Dok smo čekali da meso bude gotovo, nahvatali neke sitne ptičice za meze, nahvatali insekte i guje ljute za ražnjić i omlatili po 2 litre domaće dunje, ljute kao taština duša. I tako provedosmo naš lovački dan, obedovajući pečeno mamutsko meso, ispijajući domaću dunju i pričajući stare lovačke dogodovštine...

Tarzanija je učestala greška u izgovoru onih koji ne žele više da čuju za Vukajliju.

Leto mi je tu negde skoro najomiljenije doba. Skoro jer mi je nekako najomiljeniji onaj prelaz proleće/leto. Znaš ono maj/jun. Pa ne znam dal' da se odlučim za proleće ili leto. Završava se škola, svi ludi, nasmejani. Čak i ona klinka što je sigurno pala godinu je nasmejana, pijana, cepa svoje knjige jer zna da joj neće trebati kao što joj nisu trebale ni u ovoj sezoni. I penzioneri su srećni što vide sve to. Sunce, lepo vreme, nema snega, nema leda, sve procvetalo, zelenilo... Šta, khm khm, Zelenilo?

Prvi put sam je video mnogo pre toga, ali ovog puta sam je pod nerazjašnjenim okolnostima prvi put i probao. Samo sam se probudio sutra oko 19h, znao sam da sam je dimio sinoć ali ničega se ne sećam, pričali su mi drugari posle šta i kako ali ono čega se ne sećam nije si ni desilo sa sigurnošću. Pa pod tim okolnostima znao sam da je moram opet uzeti.
Bila je matura taj dan, i dok su se ti klinci vrzmali oko mene po naselju kao muve bez glave tražeći nešto što je do tada i meni bilo super, alkohol. Ja ih nisam lepo video, neki su mi se javljali na ulici, ja odpozdravljao, iako te male bezglave muve nikako nisam mogao prepoznati. U tom trenutku sam shvatio da oni stariji dosta od mene, pa onda i oni malo stariji od mene nisu ludi od gasova koje ispušta fabrika Galenika pored našeg naselja kako sam tad i mislio nego su ludi od nekih drugih "gasova". Vidim da su ove muve bezglave, osmaci i osmakinje, i dalje normalni.
Šone : "Brate kako misliš da uđeš na maturu tako u šorcu i papučama?"
Džoni : "Idiote mi smo završili osnovnu pre dve-tri godine."
Šone : "U jbote, znam nego mogli bi smo je ponovo upisati?"
Džoni : "Važi burazeru, u septembru krećemo."
Šone : "Gde krećemo?"
....

Letnji raspust? Pa ovo je samo jedan dan letnjeg raspusta, i to izgleda prvi dan? E pa takav mi je bio svaki dan. Toliko glupih izjava koje nisu smešne, ali zbog količine gluposti postaju smešne. Na moru, na Lidu, u naselju, u kafani, na žurci, sa devojkom, sa drugarima, sa kevom... Svuda zelenilo. "Ima neko pare za tal?" i "Brate aj se vidimo." su bile najčešće rečenice koje sam čuo. Eh kako je svaki dan bio isti makar bio i hiljadu kilometara dalje od mog naselja. Glup, ali toliko glup da je smešno. I ja sam postao glup toliko da je to smešno, i ova definicija je glupa toliko da je smešno. Ali štaš, koktel zelenila i letnjeg raspusta i tako je ispalo. Što si gluplji za sve te je manje briga, i neka glupost može biti smešna. Eto šta mi uradi ta škola, pusti me na raspust i ja postadoh gluplji nego da sam dvaestri godine išao u školu.

Od Benita, preko Džoni Sinsa, pa sve do Neše Manijaka i Dragana Markovića; ima nešto u ćelavim ljudima što nas tera da sa uživanjem primamo njihov kurac.
Još ako je ispod izglancane glave telo zbog kojeg bi i Krang prodao Tehnodrom utisak alfa domaćina je potpun.
On zna kako se tovi vepar. On zna kako se jebu žene. Zna kako se jebu ljudi. On zna kako se prave pare. Kako se deca i penzioneri vode na besplatne ekskuzije i kako se šamara veterinar kad umre noj u zoološkom vrtu.
Jednostavno zna stvari, zna život.
Svojom čvrstom, za razliku od tuđe ruke, zna da češe svrab.

Prva polovina razloga zbog koje se proba seks sa crncem.

Први, и најуспешнији, по испирању мозга, ширењу лажи и пропаганде трентуне власти и очувању илузије нормалног живота који одавно не обитава на овим просторима.
Прегршт вести које више шире нетрпељивост и незадовољство животом дају масу огорчених и заглупљених људи. Где је новинарима савест и поштење, не зна се, зна се само да је легално да раде то што раде иако није морално нити исправно, што даље говори да живимо у времену где праве вредности тону, потпомогнуте огромном машинеријом медија која рапидно шири лажи и лажне вредности, наносећи притом огромну штету здравом разуму те константно траже пажњу (иако је не заслужују) којом ометају људе свакодневно и усађују им илузију лажи у главе, све да би они остали на екранима, да би их видело њихово сеоце (и Београд је селендра, само са већим атаром, тотално запуштен, ништа бољи пут ни културу нема од села) и да би зарађивали на лажима, а где ће им душа и савест због тога, сам Бог зна. Од мора испраних мозгова полтронских медија, част изузецима. Опрости им Боже, не знају шта раде.

Седма сила

Operi i glavić.