Uglavnom izlaze na Internet preko mobilnog. Kakav kompjuter, kakvi bakrači. Ne razumiju koncept URL-a, tj. web adrese, već kucaju ono što ih zanima direktno, što ih automatski prebacuje na Gugl... Onda im Gugl servira nekoliko linkova, a oni po pravilu kliknu na najveći klikbejt. To ih vodi na sajt nekog tabloida, koji ih truje i dezinformiše, tako da uprkos internetu, postaju manje, a ne više informisani.

Većina ne zna ciljano izaći na neki konkretan sajt, već lutaju bespućima interneta, vođeni klikbejtovima i onim što im Gugl ponudi, a i ne znaju da to ide preko Gugla.

Da izađu ciljano na Wikipediju... to im je špansko selo... čak i našu... a da ne govorim o na primjer engleskoj - en.wikipedia.org.

Iz tog razloga vjeruju u razne lažne i neprovjerene informacije koje nađu na internetu, a i ne znaju kako da iste provjere.

To sve ih ne spriječava da pridikuju omladini kako ista treba da se čuva na internetu i da ne vjeruje svemu što pročita.

Često najbolji drug iz detinjstva. Osoba sa kojom deliš i dobro i zlo. Za vreme školovanja uglavnom ste nerazdvojni, a onda nastupa brak. I dalje se družite, ali je to znatno manje.
Imate ženu i decu i dosta ste se smirili. Ponekad odgledate fudbal zajedno, odete na piće i to je to. Deci pričate vaše dogodovštine. Imali ste lepo detinjstvo, a sad je svemu tome došao kraj.

Nego, odakle ono budala u naslovu?
Budala je, često, reč koju koristimo za osobu koja nam je draga. Osobu sa kojom smo prošli dosta toga u životu i koja će uvek biti tu. Takođe, koristi se i za osobu koja je opičena i luda sto gradi, što i nije teško naći danas, a i to nije tema ove definicije.

"Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu?"
Ne uzimajte tudju reč u svoja usta. Uzmeš li tudju reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potudjio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrdji grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika.
Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio.
Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.
Postoji, čedo moje, bolest koja napada jezik kao zaraza telo. Pamtim ja takve zaraze i morije jezika. Biva to najčešce na rubovima naroda, na dodirima jednog naroda sa drugim, tamo gde se jezik tare o jezik drugog naroda.
Dva naroda, milo moje, mogu se biti i mogu se miriti. Dva jezika nikada se pomiriti ne mogu. Dva naroda mogu živeti u najvećem miru i ljubavi, ali njihovi jezici mogu samo ratovati. Kadgod se dva jezika susretnu i izmešaju, oni su kao dve vojske u bici na život i smrt. Dok se god u toj bici čuje jedan i drugi jezik, borba je ravnopravna, kad počinje da se bolje i više čuje jedan od njih, taj će prevladati. Najposle se čuje samo jedan jezik. Bitka je završena. Nestao je jedan jezik, nestao je jedan narod.
Znaj, čedo moje, da ti bitka izmedju jezika ne traje dan dva, kao bitka medju vojskama, niti godinu dve, kao rat medju narodima, nego vek ili dva, a to je za jezik isto tako mala mera vremena kao za čoveka tren ili dva. Zato je, čedo moje, bolje izgubiti sve bitke i ratove nego izgubiti jezik. Posle izgubljene bitke i izgubljenih ratova ostaje narod. Posle izgubljenog jezika nema naroda.
Covek nauči svoj jezik za godinu dana. Ne zaboravlja ga dok je ziv. Narod ga ne zaboravlja dok postoji. Tudji jezik čovek nauči isto za godinu dana. Toliko mu je potrebno da se odreče svoga jezika i prihvati tudji. Čedo moje milo, to je ta zaraza i pogibija jezika, kad jedan po jedan covek počinje da se odriče svoga jezika i prihvati tudji, bilo što mu je to volja, bilo da to mora.
Jezik je, čedo moje, tvrdji od bedema. Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrdjave, ti ne očajavaj, nego gledaj i slusaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedodirnut, ne boj se. Pošalji uhode i trgovce neka dobro zadju po selima i gradovima i neka slušaju. Tamo gde odzvanja nasa reč, gde se jos glagolja i gde se jos, kao stari zlatnik, obrće naša reč, znaj, čedo moje, da je to još naša država bez obzira ko u njoj vlada. Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa ce se tako osvojeni deo zemlje i narod opet vratiti, kad tad vratiti, svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu.
Zapamti, čedo moje, da svako osvajanje i otcepljenje nije toliko opasno za narod koliko je štetno za naraštaj. To može štetiti samo jednom naraštaju, a ne narodu (misli na drzavu jednog naroda pr. E. G.). Narod je, čedo moje, trajniji od naraštaja i od svake države. Kad tad narod će se spojiti kao voda čim puknu brane koje ga razdvajaju. A jezik, čedo moje, jezik je ta voda, uvek ista s obe strane brane, koja ce kao tiha i moćna sila koja bregove roni opet spojiti narod u jedno otačastvo i jednu drzavu".

Rođen u Marseju od majke Ludi (Loudi Billi) i oca Veseli (Vessely Billi). Tamo je proveo čitavo detinjstvo. Dok je bio u vrtiću, stalno je imao problema sa vaspitačicama jer je lomio svaku igračku koju je video, a pritom je govorio "Nema veze, kupićete novu".

Ni u školi nije bolje prolazio. Već u drugom razredu izbačen je iz škole zbog glasnog pevanja narodnjaka ispred kancelarije direktora. U četvrtom razredu je već počeo da pije lozu, a u petom je ponovo bio izbačen iz škole jer je počeo da pijan lomi školski inventar. U sedmom je i treći put dobio šut-kartu jer je uneo pušku u školu. U osnovnoj školi je imao prosek oko 2,30, a u srednjoj se popravio i bio je oko 3,90. U srednjoj školi nije pravio incidente, pa i što bi, jer je preko veze upao u srednju muzičku samo da nauči da svira harmoniku.

Ovakvu opsesiju za narodnjacima je dobio od babe i dede sa majčine strane, jer su oni srpskog porekla. Svaki put kada bi mu pustili Užičko, odmah bi počeo da skače po kući i da lomi sve pred sobom.

Otišao je u Škotsku sa 20 godina, jer je počeo da pravi probleme tako što je svakog ko mu nije odgovarao udarao staklenom flašom u glavu. Neposredno pre odlaska bio je pretučen dok nije pao u nesvest, a čim je izašao iz bolnice, smanjio je dozu pića i otišao da igra za Dalilud Siti. On igra levog beka, ali na klupi. Pošto je naučio da svira harmoniku, bivao je i moralna podrška svojim saigračima.

Veoma je opušten, želi svima dobro i ne voli da upada u probleme. Voli da bude na veseljima, žurkama i proslavama.

Novi crnogorski pozdrav kojim se naglašava čojstvo i ljudska veličina poznanika koga srećeš, a što se na tim prostorima odvajkada naročito ceni i uvažava. Preneseno značenje: veća ljudina i čovek od tebe ne postoji na "svijetu bijelom".
Ranije se govorilo u stilu: "Zovi ti mene serdare, a ja ću tebe vojvodo".

Preovlađujuća Misao radnika na rekonstrukciji jedne od mnogih zgrada koju je Supermen uništio u borbi.
Nije taj radnik neki nezahvalnik. Svjestan je svega šta je onaj sa, doskora , crvenim gaćicama preko helanki uradio za čovječanstvo. Ali je isto tako svjestan nehumanih i opasnih uslova u kojima sam radi. Ostaci ruševina prijete da mu padnu na glavu. Osjeća se sigurnije kad je u svom bageru, jeste, ali takvu sigurnost osjećaju i oni što čačkaju nos u kolima, pa ih ipak svi vide! Nije to staklo neka zaštita, naročito ne od tone armiranog betona. Još se bager kvari svako malo. Stalno mora ulje da dosipa. Prozor ne može da se otvori. U rikverc jedva ubacuje. Ne pomaže mu ni to što je jeo neki pasulj, pa prdi kao Slitin. Jebemu mater, Supermene. Je li moglo to nekim razgovorom da se riješi? A ove ruševine pune azbesta, govnjivih čestica i čega sve ne mogu da mu sjebu zdravlje samo tako. Pa sjeća se, dok rga mjenjač, šta se izdešavalo onima što su čistili poslije 9/ 11. Gled’o u nekom dokumentarcu. Svi oboljeli od astmi i čuda. A liječenje u Americi, hvala Bogu, skupo. Kako će kupovat te silne ljekove? Evo mu se već pomalo kašlje i grebe ga u plućima. Možda je to na psihičkoj bazi, ipak. Da, grebe ga na psihičkoj bazi. Moraće izguglat da vidi gdje se ta baza tačno nalazi i može li je kako počešat'. A i tlo je nestabilno. Svaki tren može da propadne. Pa onaj se Gari iz druge smjene strmeknuo sa svojim viljuškarem. Pao na zatrpanog preživjelog. Srećom se nije povrijedio. Zamisli ti tu sudbinu; preživiš kataklizmu epskih razmjera, može ladno film po njoj da se snimi, ležiš zatrpan danima i konačno čuješ iznad sebe nešto. Žedan, gladan, upišan i posran, pomisliš : ’’ Spas ’’. I ona budala te ubije. E moj Gari. Kako se nagrdi. Mogao je i on biti taj sa viljuškarem, ali su zamijenili smjene. Treba ujutro da ide ćerkici na priredbu. Kakve priredbe sad uopšte organizuju, ovoliko ljudi pomrlo. Mada treba tu đecu štitit’ od trauma. Makar njihov svijet da nije crn, kad ovaj naš jeste.

Zadnjih pola sata muči se s ovim k’o od stijene odvaljenim od zgrade odvaljenim dijelom. Treba prići sa one tamo strane, a tle krto. Supermen da mu je tu, misli, mogao bi sve ovo za minut podić’ i počistit’. Oduvat prašinu na Meksiko i podgrijat mu hladni pasulj. Ne na Meksiko, dovoljno je njima prašine. Nego na Kanadu, mamuim kulturnu losovsku. Ali kod njih liječenje jeftino, jebiga... Počinje da prdi. Pomaže Supermen sad nekom u nevolji, ne smeta meni da radim, govori u sebi.
Izlazi na svjež vazduh. Prdi i dalje.

Istovremeno u gornjim slojevima atmosfere, na samom rubu svemira. Vazduha gotovo da nema. Lik sa crvenim ogrtačem otežano diše. Počinje da drka. Zajapurio se. Pročitao je negdje skoro da gušenje pojačava uživanje. Od tada i ne nosi gaćice. Da mu ne odlebde kad se skida. Drka i dalje.

Pokvariti tati igračku.

Seljački sleng za veoma jaku ljudinu.

U crnogorsko-maternjoj grupi jezika pradstavlja oznaku za HEJ! Jedna od najzastupljenijih reči.

Jedan od glavnih motiva novije krajiške pjesme, odmah poslije rakije, žene i rodnog kraja.
Utočište za sve seoske srcelomce koji su igrom sudbine ostali slomljenog srca, suvog kurca a mokrih opanaka. Kad žena izda, rakija pojede,a mati i ćaća istjeraju iz kuće ne preostaje ništa drugo nego rad na pilani, žestok rad i odricanje od svih materijalnih dobara, i pojedinih dijelova tijela. Voljtajući balvane, voljta svoja sjećanja prepuštajući se radu da ga usavrši, i napravi od njega mašinu koja će u sebi da nosi kištru pive i litar rakije, a na sebi pijanog druga i kafansku pjevaljku.Pilana krajišnika čini boljim čovjekom. Kao što narkomani imaju komune, bludnici manastire, krajišnik ima pilanu. Ona mu je i majka i maćeha.

Rođak. Može i bilo koja draga osoba koja nije u krvnom srodstvu.

Čovek koji bez sumnje ulaže određenu dozu truda kako bi se sa više ili manje uspeha uklopio u novu sredinu. Ipak, koliko god se trudio i koliko god vremena uložio, u manirima mu vazda provejava opojni miris zavičaja i žulja ga zrno rodne grude... ili čitava gruda.

Recenica u kojoj ukazujemo nekome da je seljak, a da smo mi urbani.

Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....

Crnac koji je dobar k'o 'lebac.

Uzvik desnog krila jednog prosečnog šumadijskog betonligaša nakon što pređe krkana iz protivničke odbrane. Takođe, koriste ga i navijači domaće ekipe kada centarhalf gostiju promaši loptu ili se oklizne o džombu na pašnjaku. Izraz sam po sebi nema nikakvo značenje, al' štaš, takvi smo ti mi Šumadinci, to ludo pa bog.

Rupa je rupa, i jes' da kurac nema oči, jes' da je u carice k'o u magarice, i da od birača nema jebača, ali linija prosto neđe mora da se povuče. Ona povlači tu liniju, ruši sve standarde. Nema tog junaka koji bi se s njom u megdan uhvatio. Nema te količine alkohola koja može da je izgura u kategeoriju ''jebljivih'', nema te nejebice koja opciju jebanja tog stvora kategoriše kao prihvatljivu. Radije kurac pod sjekiru neg' u njenu vulvu.

Nebirači obično iskopaju neku dobru karakteristiku kod svake prikaze, ali ovaj stvor nema ništa. Ni najbolesniji japanski fetišari ne bi na njoj našli izvor seksualne fantazije.
Ona je ispod kriterijuma čak i kad kriterijuma nema. Na skali od 1-10 ona je minus 16. Skrndelj i grob joj se rugaju na velikom odmoru.
Ubica erekcije. Istrebljivač potentnosti. Bijela kuga. Kurčev dušmanin.

čita se: bestgor

krvava web stranica o negativnim audio i video vijestima koju ne bi trebali gledati ljudi osjetljivi na nasilje, koji se boje trajnih mentalnih/emocionalnih/psiholoških/duhovnih traumatskih posljedica

jedina bolesnija stvar od samih vijesti su komentari

takođe ne može se lahko naći na google i nekim search engine-ima zbog cenzure

neke od sadržaja koje nudi su:
smrt, uključujući klanja, izvršenja, samoubistva, ubistva, pogubljenje električnom strujom, kamenovanje, spaljivanje, davljenje (gušenje)
incidenti, uključujuću slupavanje auta i motora, incidenti na radnom mjestu, seksualni incidenti, napadi životinja
rat, uključujući žrtve bombi često sa djecom, napadi bijelog fosfora, klanje zatvorenika rata, masovna izvršenja, biološki rat, genocid, etničko čišćenje, tortura
bolesti, uključujući trovanje, srčani udari, pacijenti terminalnih bolesti, drogiranje i predoziranje
čudni fetiši, uključujući fetiš igala, fetiš krvi, unakaženost genitalija
izmjena izgleda tijela, uključujući samounakaženost

- Zoki, zar ne misliš da vam je bilo dosta za večeras? Ovo vam je sedma tura, a već dve nedelje pijete na crtu.
- Konobar, nije tvoje da misliš nego otvaraj pivo i pojačaj taj krš od televizora, počinje mi utakmica.
- Dobro, samo kažem, ali nemojte da opet lupate po kafani ako naši izgube, svaku razbijenu čašu meni odbijaju od plate - odgovori konobar dok je spuštao glavu.
- Što gledaš to, Zoki? Samo ćemo se opet nervirati - dobaci Zokijev prijatelj Vule.
- Vule, nemoj i ti da me nerviraš nego ćuti i gledaj.

Nakon ovih reči dva puta se začu svima dobro poznati zvuk otvaranja piva i konobar Srle je stavio otvorene flaše ispred Zokija i Vuleta koji su se pridržavali za šank. Ubrzo zatim, Srle je pojačao zvuk na televizoru na kome se začuo zvuk sudijske pištaljke koji je označio početak fudbalske utakmice.

- Vidi ove mamlaze, nemaju pojma, ne znaju da šutnu loptu, imaju dve leve noge! - Zoki je ljutito komentarisao svaku grešku igrača tima za koji je navijao.
- A vi bi kao mogli bolje? - dobacio je konobar kome je dosadilo da trpi ovo društvo samo zato što su dobri sa vlasnikom kafane u kojoj radi.
- Da, mi bi mogli bolje! - besno odgovori Zoki, busajući se u grudi.
- Ne može to tek tako - reče Srle rešen da se ovog puta ne povuče - Ti igrači treniraju po deset godina, neki i duže, a vi poslednjih deset godina pijete ovde za šankom.
- Nemaš ti pojma. Ti si samo konobar - odgovori Zoki podrugljivo.

Srle je uzeo vazduh i spremio se da odgovori na ovaj "argument", ali pre nego što je uspeo izusti reč, tišinu je prekinuo zvuk sudijske pištaljke koji se ponovo začuo na pojačanom televizoru. Tim za koji je Zoki iz nekog razloga navijao, iako ga ne podnosi, primio je gol.

- Vidi ovog kljakavog mamlaza! To bi Brando odbranio! - reče Zoki najljučim tonom do sad.
- Zoki, Brando nije stvaran, on je samo lik iz serije "Srećni Ljudi" - reče Vule koga je piće polako stizalo.
- Šta ti znaš? Slušaj mene. Nije Brando lik iz "Srećnih Ljudi", nego iz "Boljeg Života" - spremno uzvrati Zoki.
- Jeste, Zoki, upravu si - reče Vule uvidevši svoju grešku - Da znaš da bi mi stvarno bolje igrali od ovih mamlaza sa dve leve noge.
- Da znaš da ćemo to i da uradimo. - reče Zoki kao da je samo čekao da ga neko podrži - Ti beše još imaš onaj pajser u gepeku?
- Da.
- Odlično, ja imam onu moju bejzbolku ispod sedišta. Samo, neće biti dovoljno - reče Zoki sebi u bradu - Znam, ići ćemo po Čedu, on ima utoku.
- A možemo da svratimo i po Voju, on će nam čuvati leđa. - reče Vule srećan što doprinosi razgovoru. Sada je već bio pod vidnim uticajem alkohola.

Dok su ulazili na stadion na kome se održavala utakmica, izgledali su toliko razjareni da se niko od obezbeđenja nije usudio da ih zaustavi.
Sve oči su bile uprte u njih kada su kročili na travu. Zoki se tada zaustavi na tren i reče:

- Umalo da zaboravim. Treba da mi stigne pošiljka iz inostranstva. Koji je ono danas dan?
- Peti oktobar - reče Čeda dok je udarao sudiju drškom od pištolja u glavu.

Karakterna osobina, odlika odabranih genija ali i onih manje genijalnih, gde je zastupljena u obrnuto proporcionalnom odnosu sa intelektom, kompenzujući nedostatak istog. Lik čelične volje obično bude nezgodno-zajeban i za saradnju a tek kao protivnik. Upornost je njegovo srednje ime, uvek je spreman i daje maksimum, opaki takmičar, pa makar se iz dosade igrali tablića ili mica. On je mašina, radilica, borac... jebeni Kareljin što ulaže nadljudske napore. Poster Gatuza visi mu na zidu, Roki II na vratima, mit o Sizifu omiljeno štivo, al' sa uglavljenim kamenom na vrhu. Ne mogu kao opcija ne postoji, poraz ne dolazi u obzir... Talenat, šta je to, jel' nešto bitno? Rad je osnova svega... potrebna je samo veća lopata.