Sportski sleng koji govori da bi trener uskoro mogao biti na izlaznim vratima kluba zbog loših rezultata. Eventualno primenjivo i na ostale oblasti života.

Najgora prozivka u svakoj faveli za krajnji stadijum zanemarivanja higijene kod nekog pripadnika Romulanske populacije, jer onaj kome se ove dve reke spomenu u smislu da ga ni one ne bi oprale, obrnuo je pun krug nečistoće i vreme je hitno d’uradi nešto povodom toga.

Biti isfoliran, nadrkan, nabrijan, mangupirati se. proseravati se... Jednostavno, pokušavati da budeš ono što nisi...

Moderni krivovjerci.

Konstatacija da udane dame i dalje mogu orosit na druge muškarce, odnosno da imaju oči.
One slobodoumnije poduzmu i korak više, naročito ako je u pitanju mlada kurčetina, a njen dragi ne upire dovoljno.

Sjajan način da porastete u očima poštovalaca istih, bar privremeno.
Zapravo što je najbolje, šta god da kažete, nećete pogriješiti jer ma koliko veliki u nečijim očima bili, Džoni Štulić svakako liže masnu tepsiju posle ručka da se ne baci a onda mu mast curi niz bradu narednih pola sata; Neša Galija podrgine na silu kad popije pive samo da bi ispao faca u društvu, a Gale Kerber nosi gej rajf po kući da mu kosica ne bi upadala u oči. Neda Ukraden čak i prdne ponekad.
Dakle, to su obični ljudi koji su sigurno bar jednom u životu izgovorili rečenicu koja je vama na umu...

Zaustavi malo film. S kim ti misliš da pričaš? Na koga ti ja sličim? Razmisli malo što govoriš. Zadnje upozorenje prije neminovnih posljedica.
Ovo se obično odnosi na one osobe koje si previše dopuštaju, to jest, malo se zaborave, kako bi eufemistički kazali.
Nisu svjesni svoje situacije, a bogme
ni položaja u društvenoj hijerhariji.

Kako prođe, pa misliš da si u guzicu ubacio nešto mnogo znanja što ti pruži potencijal da petkom i subotom sa svojim dupelizcima ili dobrim drugarima sereš o filozofskim pitanjima egzistencije ili nečemu trećem što si kampanjski pročitao.
Takođe, talas proseravanja se ugmiže u svaki segment života, pa pored ,,laprdanja'', odjednom se javlja interes za ozbiljniju muziku, filmove i menjanje života iz korena.

Obicno kad je neka festa, recimo rodjendan, ocekuje se da padne neki evric od kumova, prijatelja i tako dalje.
A onda se slavljenik toboze uvredi kolicinom novca koja mu se daruje.
Interesantna je reakcija jer je ona uvek ista bez obzira kolika je suma novca u pitanju, dal 20 evrica ili 1000.

Ako je tačna ona da je Treći kanal 1989. godine bio kao Marsovska televizija, onda je BK sredinom mračnih 90ih bio sa druge galaksije.
Velikom ironijom, kanal su pokrenuli ljudi bez mnogo ličnog ukusa, Karići, ali koji su u tom istorijskom trenutku bili spremni da izdvoje lovu za program koji je bio potpuno različit u odnosu na 90% tadašnjih medija (dodatna ironija je to što je TV "Pink", današnji simbol povlađivanja najnižim strastima, osnovao bivši urbani dečko i roker).
Televiziju je vodio Aleksandar Tijanić, isti onaj koji je kasnije od RTS-a napravio ciganmalu, što samo govori da profesionalci shodno volji finansijera mogu da urade sve što im gazde zatraže.
Program je bio uređen po modelu najmodernijih zapadnih kolažnih televizija, uglavnom se kao uzor spominje RTL. Ipak, iako je sve bilo po nekom uzoru, ništa nije bilo copy/paste kao ovaj današnji program.
Imali su odličan jutarnji program, sinhronizovane crtaće (čak i neke kvalitetne koji se do tada nisu drugde prikazivali, poput Alfreda i Sandokana), relativno neutralan informativni program (jer su Karići sa svojim komšijom Slobom bili u fazonu primirja- "ne diramo mi tebe, ne diraš ti nas"), odlične serije i filmove, dobre kolažne emisije- kako strane, tako i domaće, fenomenalan sportski program, ali i solidan vanredni program za vreme bombardovanja.
Kad pomenuh bombardovanje, baš negde u to vreme je počelo i posrtanje ove televizije: malo zato što im je NATO razjebao mrežu predajnika, malo zato što su shvatili da im je pametnije da izaberu stranu u predstojećem sukobu Slobe sa opozicijom- te su Karići izabrali Slobu. Kardinalna greška od koje ih nije spasilo ni to što su se već 5. oktobra prefarbali (za razliku od "Pinka", koji još nije stradao, jer je svakim novim vlastima potreban).
Ipak, ova TV je sebi potpisala nekrolog kada je pater familias odlučio da se kandiduje na izborima. Naravno, BK je koristio kao svoje glavno oružje i uspeo da napabirči petinu glasova. Sa jedne strane iznenađujuće mnogo za jednog tajkuna, sa druge strane nedovoljno za vlast i sasvim dovoljno da mu se Dinkara osveti ukidanjem dozvole za emitovanje.
Vredan kadar se razbežao po drugim stanicama, a onih nekoliko što nisu danas imaju svoj Jutjub kanal.

Ašram. Verovatno druga najgadnija kombinacija slova na svetu posle celokupnog "Nemačkog Rečnika sa Gramatikom". Međutim, iako zvuči kao nešto što je moglo izaći iz kloake jedne steone krave, pomenuti pojam je zapravo stara indijska reč koja se otprilike znači “manastir tišine i duhovnog mira”, što je sasvim i logično obzirom na to da su kategorije “tišine” i “mira” poprilično zajebana stvar u hinduističkoj religiji. Ono što, pak, Šiva, Bramavutra i ostatak sakralne ekipe nije mogao da zamisli ni u najgorem bolivudskom filmu od 4 sata jebenog igranja i pevanja, jeste bilo to da će jednog dana u Indiju početi da dolaze i njima da se mole i ljudska bića koja su, ako ništa drugo, barem dva-tri puta TEŽA od lokalnog stanovništva, uz to isto toliko puta i gluplja. Ili ipak nisu? Pretpostavljam da odgovor na ovo pitanje postaje sasvim irelevantan ukoliko vam kažem da su ta bića - AMERIKANCI.

Elem, šta je to spojilo ove dve toliko različite kulture (tačnije, jednu KULTURU i jednu NEKULTURU; prim.prev.) verovatno niko nije u stanju baš do kraja da objasni, ali se pretpostavlja da je u tome najveću ulogu odigrao MOZAK tj. nepostojanje istog. Jer, kako drugačije opisati pojavu u kojoj veći dugi niz godina gomile i gomile gorepomenutih „izgovora za ljudska stvorenja” dolaze iz svojih jebenih Sjedinjenih Država u Indiju, duboko uvereni da će tu i SAMO TU shvatiti smisao sopstvenog postojanja, života i – usudiću se da kažem – onih navijačkih kapa sa ugrađenim rezervoarima za pivčugu sa strane (ovo poslednje, cenim, i ne zahteva neki smisao)?

Gojazni, zadrigli, para puni i naoružani onim, za njih, tako karakterističnim kretenoidnim osmehom (koji možda još samo raspali Englezi mogu da ugroze), oni su odlučili da preduzmu nešto posve radikalno u pogledu svojih ispraznih života, a može li šta biti radikalnije od odlaska u zemlju u kojoj skoro uopšte nema Jevreja? Uostalom, Meri i Džon su bili pre par godina i nalaze da je to bilo “soul-refreshing” iskustvo! I tako, puni pozitivne energije i nade u Spasenje sopstvenih duša - i uopšte ne posedujući reč “transfer” u svom rečniku, bajdvej - oni su se uputili u duhovnu avanturu svog života spremni da odbace sav do tada u sebi akumilirani stres, negativitet i kreatin iz McNuggets-a i prigrle sve što je novo i sadrži jebeni kari.

Inače, jedan dan u Ašramu košta 250 dolara. Jebiga. Ko je rekao da će duhovni put biti džabaka...

To je momak koji vam sjebe čitavo veče. Čitava ekipica je pošla na žurku, da se smuvaju neke cure, da se popije, da se provede. I šta se dešava, uvek jednog od njih ubije emocija zbog toga što je puno popio, i čitavu noć kenja, kenja i kenja. I usere vam sve, vi pođete da priđete nekim curama, počneš razgovor sve fino, i nakačiti se pijana budala i počne da sere nešto, lupeta, i cure odu. Ti sedneš ubedačen da ubiješ jedno pivo, i spažiš majmuna pijanog kako uništava šanse i drugom ortaku, ali, tebi je to smešno, jer nisi ti u pitanju.I tako, više ni ne pokušavaš nešto da smuvaš , znaš da će pre ili kasnije da ti sjebe šanse, pa onako iz ugla , ti i ekipica kojoj je sjebao šanse ( izorgijao vas ) , posmatrate i smejete se. Kasnije to postane dosadno, ali, primetio vas je on opet, dolazi, i priča vam kako ste vi braća njegova jedina, najbolja, i kako su sve cure kurve i da vam ne trebaju ništa i da će čitav život biti tu za vas, i tu jednostavno pravi orgije sa vašim mozgovima. Ali on je tek počeo ! Šta to moje oči vide, nakačio se sekjuritiju, i njih zapitkuje ima li kakvih pički ,jel karaju oni šta il' samo stoje tu ko kipovi. Naravno, njih zabole kurac šta on priča, a muka im da ga izabucuju. Al boli i njega kurac što ga niko ne sluša, nit' on zna sluša li ga, njegov mozak je odavno na spavanju.Opet ste mu vi na meti ! Priča opet istu priču. Završio je. Onako se tretura, budala, i šta, samo mu jos fali di džeja da ubedači, pa da ode sve u kurac. Opet obiđe čitav krug u klubu, ispovraća se na par cura i onda opet, naravno, VI ! Mislim, ortaci ste, al jeeee... I , priča po deseti put, mortus onako kretenski, utrne vam mozak od priče, a i vi ste već pola pijani. Opet on povraća, opet se glupira, samo što ga sad svi guraju. Prolazi par sati, vi ste svesni da nema ništa od dobrog provoda, i kapirate da se u stvari najbolje proveo ovaj kreten, pa , barem da izuvečete neki prosek, ponapijate se i vi k'o mortusi i ponavljate njegove poteze. Ništa ne preostaje, izbacuju vas. Jebali ste majku svima, a Tadić, sada Toma, će vas zapamtiti , kunete se ! Eh da,opet je pravio orgije s vašim mozgovima. I da, opet će. A možda ste i vi nekom to radili, al jebiga, ne sećate se.

Da se ne lažemo, jedan od preduslova uspešne kafane je njeno ime. U svakom slučaju svrha postojanja svake je ista, tu ne možemo a da se ne složimo, ali prava zarada se stiče njenim imenom. Zato postoje neka pravila za različite tipove gostiju.

Prvo pravilo- Udari u emociju.

Ovo su kafane gde obitavaju gosti starijih doba, oko 40 i 50, ne retko i 60 godina, koji su život profućkali na jeftine žene, rakiju šećerušu i sliku voljene u novčaniku, koja nikad nije bila tu,ili je bila dok nije 77' godine otišao u armiju, i onda se udala za lokalnog limara kao Seka Sablić što je Burduša ostavila. Piju do kraja, celu mesečnu platu, uglavnom sami za stolom, ne znaju ni sami više zašto to rade, ali drugačije ne umeju. A da se ne lažemo, drugačije i neće. U ovom slučaju srce im dirati sa sledećim imenimima: Ciganski san, Ciganska noć, (zna se koju emotivnu jačinu stvara cigan u ovakvim ljudima), Izgubljena ljubav, itd...

Drugo pravilo- Tradicija

Ovakve kafane jednostavno ne smeju da menjaju imena, ili u najgorem slučaju da pretrpe sitne modifikacije u svom nazivu. Razlog je jednostavan. Ako je moj deda im'o neomalterisanu kuću jer je svaki dan pio špricere u "kafani kod Miće", tata umal' nije ostavio i mene i mamu kod Miće u kafani, kako ja sad da idem u kafanu "Točak" dole u selo, kad to nije to jednostavno? Uđem, sednem, kažem ciganu da svira pesmu "sam od sebe bežim" i vadim pare, on kaže, tu ti pesmu ne naplaćujem, to ti je dedina pesma. Pa ako mi ne krene suza na to, onda i ne treba viš' nikad u kafanu da uđem. Ili kod Miće, il' nikud.
Jedan, i više nego dovoljan razlog da Mića ostane Mića, i da ne pokupi one malograđanske opaske, tipa: kafana Venera, Prestiž, ili još gore gradova nekih što pola ne znam ni di je,a kamoli da sam bio tamo. Kazablanka, Monte Karlo, Lozana i dr.
Dok je Miće, i moj sin će znati di da pije, i neće se ni njemu ići u Točak u selo.

Treće pravilo- Voljena žena

U ovom slučaju gazda, mnogo manje razmišljavši o zaradi, a više o emocijama, otvara kafanu svojoj voljenoj, u zavisnosti od iste, može biti prežaljena ili neprežaljena, ali poenta je ista. Da je ceo dan njeno ime u glavi, pa nek ide život. I kad ostane sam u svojoj kafani, gledajući kroz oblak dima mutnim i suznim očima natpis Suzana, da se seti te 85-te godine, kad je na 4 meseca od kuće pobegao i spavao po najgorim rupama, da bi bio sa voljenom ženom.
Razna imena pogađaju različite ljude, ali to nije striktno pravilo. Jednostavno, neko je našao vezu između gazdine Suzane i njegove Jovanke, i odnos njihovih duša postaje bratski. Kad kaže Suzana, misli Jovanka, i to je to. Takođe pije do kraja kao i onaj u kafanama emotivnog imena, ne žali to malo crkavice koje ima, a gazda se teši da ipak čini dobro delo što mu ljudi troše i poslednji dinar u kafani, sećajući se neke izgubljene ljubavi koja mu je dušu ostavila da se kroz život probija sama.

Četvrto pravilo- Rodna grudo

Još jedan način skupljanja mušterija, moram priznati veoma pametan, jeste davanje imena kafanama po kraju iz kog ste došli, ne što ste hteli, već što ste morali. Takve kafane su uglavnom u Vojvodini, jer je ista bila glavno svratište onih koji su morali doći povodom poslednjeg rata, jebem ga ja. Uglavnom su to predeli tipa: Krajina, Grmeč, Kordun i ostali, ali postoje i kafane objedinjenih imena kao što su: Kafana Bosanac, Kafana Krajišnik i drugi. Glavna karta lokalnog gazde je da svaki gost, ulaskom u njegovu kafanu zamišlja rodnu grudu, i izvor iz kog je 35 godina svako jutro umivao glavu, s tim što će se ovde verovatno umivati do iznemoglosti "zidarskom pivom" ili crnim vinom iz "bukare", kako to krajišnici popularno vole, i zamišljati dan kad će opet prošetati pored reke Zrmanje, goli do pojasa. Može se reći da je u pitanju prihod na tuđoj nesreći.
Treba uzeti u obzir da lokalni starosedeoci neće primirisati u kafane ovakvih imena, koliko iz kurtoazije toliko i iz raloga da je klijentela ovakvih lokala uvek ista, muzika takođe, i sve to đuture jednom Vojvođaninu nikako ne može da se uklopi u moždanu srž.
To je bitna činjenica, i gazda mora dobro da zna na kom mestu otvara ovakvu kafanu. Najpogodnija mesta za nju su Veternik i Futog, od milošte prema Bosancima prozvani Fjutog i Vjeternik.

Poslednje pravilo, je to, da ime kafani daš po nekoj dnevnoj inspiraciji, pa ako si pošten i vredan, radićeš i imaćeš, ali takvi su u startu par korak iza onih što veoma dugo i stručno razmišljaju o nazivu.
Ta imena su sledeća, ali mogu biti jako širokog dijapazona. Kafana kutak, kafana Majčina( moram priznati veoma interesantan naziv ), kafana Biblioteka, kafana Stari Grad, Evropa kao i mnoge druge.

Samo je pitanje u kojoj kafani ćeš ti da budeš "na svome".
Al' svakako, živeli!

Nastale zbog potrebe, koja je opet proistekla iz uverenja da je znanje stranaca o nama veće nego što se čini i da ipak nismo toliko minorni kada je reč o globalnoj rock sceni, da se velika imena strane rock muzike dovedu u vezu sa našim narodom. Najčešće su neistinite, a neretko se graniče sa fantastikom.

Izraz koji opisuje situaciju u kojoj nakon prospavane noći sa ljepoticom, ujutro shvatiš da si zapravo punio gorgonzolom transformera ili dotjeranog gabora te poželiš nazad svoju spermu.

Rasprostranjeni sremski naziv za momke između 16 i 20 godina. Obično se koristi kada se mladić uključi u stvari koje rade matori Sremci, tipa klanje i štrojenje svinja. Verovatno je nastao lenjim izgovaranjem reči braća.

Mučna i surova igra veoma popularna u vozilima gradskog prevoza. Stekla je ogromnu popularnost i na ovim prostorima zahvaljujući nehumanim uslovima za boravak u prevozu, usled čega se javlja neopisiva potreba za ispoljavanjem svojih sadističkih potreba i zagorčavanja iovako kranje stresnog puta slučajnim saputnicima. Za revolverom, u srpskoj verziji za peršunom i cegerom, nalaze se heroji kamenog doba, moćni ratnici koji se bore protiv nevaspitanih mlađih generacija drogera, njhovo veličanstvo, babe! Naravno, u njih se ne ubrajaju urbane nalickane beogradske ženice od šezdeset i kusur godina, već stariji i ruralniji primerci. Ostali učesnici igre, tj. žrtve su svi putnici mlađi od četrdeset godina, a u nekim verzijama igre i ta granica se gubi. Igra počinje ulaskom našeg revolver-cegeraša koji započinje igru zavrtevši svoj svemogući pogled po autobusu. Onaj na kojem se zaustavi babin urokljivi pogled osuđen je na suroviju kaznu od one koja je primenjivana u originalnoj verziji igre - smrt u najgorim mukama usled gušenja u revolver-cegeraševom neodoljivom telesnom mirisu, a ukoliko je na podijumu za igru gužva, primenjuju se i metode prebijanja žrtve (koja sedi, normalno) cegerom, svežim povrćem sa pijace, nekom motkom ili jednostavno dupetom koje će sesti preko vas ukoliko odbijete da ustanete.

Fraza koja se koristi za vrijeme jela, a izgovara je najveća izjelica za stolom.
Obično ostane koji komad na kraju, najčešće komad mesa jer za to se isplati borit; i ti da ne ispadneš krme koristiš eufemizam žrtvovanje kako bi prikrio svoju proždrljivost, a usto impliciraš da se ne baca hrana jer je tobože dosta gladnih u svijetu o kojima ti vodiš računa.

Opste je poznato da se nasi prevodioci i ne trude toliko oko prevoda filmova i serija kod nas, valjda im dosadi posle 10 min ili je u pitanju nesto drugo, nikada necemo saznati. Elem, evo nekoliko primera "tacnog" prevoda:

1. U grčkoj mitologiji poznata ratnica i nesavladiva trkačica.
Onaj tko pobijedi Atalantu u utrci, bi postao njen muž, ako bi osoba izgubila, bila bi ubijena.
Nakon dosta ubijenih prosaca, za njezinu ruku se izborio Hipomen koji je bio očaran njenom ljepotom, uz pomoć Afrodite u vidu 3 zlatne jabuke koje su omele Atalantu.
2. Označava ženu i pol, što izgledom, što manirima Monice Bellucci, za kojom je ludo pola grada, koja neumoljivo odbija potencijalne jebače te odbija postati javno dobro.