Kaže se za one koji su se uspešno provukli kroz osnovnu i srednju školu (neretko i fakultet) uz pomoć štapa i kanapa. Prosečan produkt našeg obrazovnog sistema: u ranoj mladosti su savladali upotrebu puškica, razvijali svoje sposobnosti uporedo sa razvojem tehnike, master copy-paste/a, doktorat iz muljanja, a priča se da neki mogu da hodaju po vodi..

Muzika danas jako popularna nastala verovatno kad je nekoga zajebavao kompjuter pa je primetio da se od error zvukova u dobrom ritmu moze napraviti muzika i zaraditi pare.
Tokom evolucije ove muzike danas su to error zvukovi u ritmu sa copy/paste refrenima poznatih pesama.
Ali u svakom slucaju, na nasu (ne)srecu mi imamo narodnjake.

Ukoliko nisi hipokoristik, dečko njene drugarice ili Hju Grant, ova radnja za tebe može da predstavlja samo fizičko i psihičko mučenje organizma i ništa više. Da se razumemo, a i da se ne lažemo, sam si kriv. Još dok si je muvao, išao si sa njom da kupi neke krpice, poklon za drugaricu, poklon za tatu, poklon za bla, bla, bla, iako je poslednja stvar koju si sam kupio dres reprezentacije, i to samo zato što keva taj dan nije imala vremena da to uradi 'mesto tebe. Po svaku cenu si hteo da budeš blizu nje, ali joj nikada nisi rekao da mrziš šoping. Prva greška. Žuti karton.

Dok je ona išla od prodavnice do prodavnice, od butika do butika, od jednog tržnog centra do drugog, raspredajući o tome kako su ovde stvari skupe, ali kad kupiš traju ti dugo, a tamo jeftine, ali totalno out ove sezone, kako je prolećna kolekcija Women secret prošle godine bila mnogo bolja, kako obožava Luj Viton torbice, kako ne razume devojke koje mogu ONO da obuku na sebe, ti si je, kao veran pas, pratio u stopu, klimajući afirmatino glavom na svaku njenu reč, iako si tek svaku treću razumeo. Možda i četvrtu. Nije ni važno, sad moraš da slušaš ove gluposti, ali kad se smuvate, reći ćeš joj sve. I da mrziš šoping i da mrziš tog Luja i Vomena. Sve. Da, da, kako da ne. Greška broj dva. Drugi žuti. Crveni.

Game over.

Oglas kojim se komentariše nešto jako dosadno na interentu.

Најобимнији и најзахтевнији домаћи задатак који сте током школовања дали својим родитељима да вам ураде.
Ако не желе, увек можете платити некоме да то уради уместо њих (и вас), само прво проверите да то није неки од професора који су вам у комисији. :D
У случају да морате сами, ту је стара добра Wikipedia, и copy/paste техника.

Израз који се користи за огромно испаљивање које се граничи са понижавањем. Екстремно неиспуњавање датих обећања, поспрдавање са твојим ликом и дјелом.

Наиме, Роберт Џордан је неки тамо писац епске фантастике, творац Точка времена, књиге са једанаест дијелова и хиљаде страна. Човјек је одлучио да своје фанове почасти огромним уживањем, па им је намијенио дванаест књига. Написао је првих једанаест, до зла бога заплео радњу, разрадио причу, довео до самог расплета.

Али авај, све би то било добро да није умро прије него што је стигао да напише последњу књигу, од неке болести са запетљаним именом и тако оставио своје фанове огорчене, кивне и надасве тужне.

Јебига брате, могао си сачекати са умирањем бар док не напишеш и ту последњу...

Kad ti riba sa kojom si NA TI (na njoj) dugo vremena, kaže da je zakevila i to tako da znaš da si ti nju jebo, a ona tebe zajebala.

Jedna od najjezivijih pesama za koje znam a taj epitet sam joj dao zbog njenog sadržaja... (pročitaj tekst). Ko god je pročitao neka se sada stavi u poziciju protagoniste u pesmi... Zamislite kada bi vas neko posmatrao 24 sata dnevno, svaki vaš uzdah, vaš pokret, korak, reč koju kažete... Smorio bih se u roku od 20 minuta...
Još joj on to 'ladno kaže i još gore... napravi pesmu od toga.
Jbt, divim se njenom pragu tolerancije...
( Pre nego što se nakupim minusa od napaljenih Police fanova, želim da im saopštim da ja zapravo volim ovu pesmu, a da je definicija čisto zezanje... :) )

Najgori mogući način da vam neko čestita rođendan. Obično vam na ovaj način čestitaju potpuni neznanci pomoću COPY-PASTE (na kraju obično dobijete srce). Kad vam neka osoba na ovaj način čestita, znači da joj je do vas stalo kao do godišnje aplitude procenta vlažnosti u Gani.

Antiplagijatorista i veliki borac.Strah i trepet vicomana i onih sto pisu glupe fore.
Njeno glavno oruzje je recenica copy/paste kojom razara sve pred sobom i ne ostaje ziva dusa na komentarima kada to napise!
Kada to napise taj je primoran da brise tu definiciju.
Verujem da su svi zaljubljeni u nju zbog toga sto je tako opaka i ostra!

Himna vojnika Izraela kad krene u pojas Gaze.

Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.

Bizarna konfiguracija medijskih likova, koja se s kolena na koleno prenosi u prazničnim brojevima Blica, po copy/paste principu, u kojoj je treće mesto rezervisano za glodura mučenog dnevnika, a na prva dva mesta se iz godine u godinu rotiraju Tijanić i Mitrović. Onih nekoliko pravih novinara koji tu slučajno figuriraju stidi se tog plasmana, i odmahuje rukom kao kad im pripovedaš o dečijoj igri.

Uz masne fote i igru "flaše", jedna od najčešćih tinejdžerskih igara na privatnim žurkama. U igri jedna osoba drugoj postavlja pitanje "Istina ili izazov?", ako se ovaj opredijeli za izazov mora da odradi neki poduhvat (da poljubi neku curu, da proba cigare, da eksira određenu količinu cuge, da skine određeni dio garderobe, da istrči u gaćama na snijeg i sl.), a ako se odluči za istinu, onda mu se postavlja neko vrlo škakljivo lično pitanje na koje on mora (bar u teoriji) iskreno da odgovori. Nakon toga onaj ko je odgovarao bira slijedeću osobu kome sada postavlja pitanje istina ili izazov i tako se igra nastavlja. Igra je odlična jer podstiče slabljenje inhibicija (ukoliko se opredijelimo za izazov), odnosno povećanje povjerenja (u slučaju istine).
Sve u svemu, dovodi do zbližavanja, komičnih scena, zagrijane atmosfere, opuštencije, a nekom se možda posreći pa na kraju ispadne i nešto konkretno.

Kreativnost je kada uzmes jedno 10 dobrih fora, izmiksas ih, sklopis tako da se ne moze ni jedna prepoznati, i dobijes novu foru koja pije vode
ovo je veoma zajeban posao, cak bih rekao vrsta umetnosti, i selenijum je jedna od najboljih u njoj! zato ona ne voli kada neko to radi prosto (copy/paste) ona ocekuje malo kreativnosti

Још од тренутка кад је Пинокио почео да фарба добру вилу не желећи да сазна како је изневерио маторог Ђепија, оваква форма лагарије и спрдачине није могла толико често да се сретне.

Универзална женска фраза пружања (не)искрене подршке приликом дијалога које је уско повезан са вишком килограма. Скривање истине ради неповређивања осећања. Ваљда. Јебем ли га. Увек је лакше слагати кад је неопходно, него испасти грбав.

Sredstvo za manipulaciju kontakata.

Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.

Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.

Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.

Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.

Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.

90-tih smo slušali kako je 70-tih i 80-tih bilo lepo živeti, kako je bio dobar provod i kako si mogao da spavaš u parku na klupi a da ti se ništa ne dogodi. A onda je usledilo svo ono sranje koje je iza nas ali koje je ostavilo neizbrisive posledice u vidu poremećenih sistema vrednosti, nepoštovanja svega i svakoga ko imalo vredi, turbofolk i mafijaško idolopoklonstvo, opšta lažna a ne iskrena vera u Boga .... Po velikom scenariju sada mozak našoj deci pokušavaju da modeliraju preko raznih teletabis crtaća, rijaliti gluposti, prihvatanjem evropskih vrednosti... Stvari koje su nekad bile nezamislive danas su potpuno IN i svi treba da se poklonimo tome i verujemo u bolje sutra.
Pitam se da li ćemo 2025 pri povratku sa pijace dok ulazimo u kuću sa torbom genetski modifikovanih namirnica koje smo mučenički zaradili crnčeći po 20 sati na poslu, pričati našem polupismenom detetu od 150 kg koje već 8 meseci nije izašlo iz sobe zbog igranja online igrica i dopisivanja sa svojim virtuelnih drugovima, kako je nekad lepo bilo dok smo na početku novog milenijuma bar sa nekim izlazili i igrali fudbal, a devojke upoznavali na splavovima i kafićima a ne na fejsu ili nekoj sličnoj mreži, kako je tad postojalo bar malo časti, poštenja, druženja... Pitam se, i ono što vidim me ne raduje. Ali želim da verujem da grešim.

"Boli me kurac za kesh, vazan je show..."

==============================================

Prti Bee Gee, beogradska rap grupa koja je rap fenomen sirih razmera.
Moje skromno misljenje je da bi se mogli tumaciti kao beogradski NWA, mada bi to bilo nepotrebno umanjivanje njihove neosporne autenticnosti.

Grupu su oko 2000-e formirali Davor Bobic (Mos-kri, preminuo u 2005.), Marko Jarnevic (Euffrat/Eufframe) i Mickrey Mouse.
Vrlo brzo su dostigli zavidnu reputaciju u beogradskim underground rap krugovima, a vrlo brzo su osvojili i publiku po okolnim zemljama, najvise Hrvatskoj i Bosni, medju tinejdzerima Zagreba i Sarajeva - koji su vrlo dobro razumeli o cemu Prti Bee Gee repuju.
Davor Bobic je neosporno covek cija je lucidnost, duhovitost i iskustvo sa gradskih ulica formirala ideologiju grupe Prti Bee Gee, koja je legitimisala njihov (za neke) vrlo kontroverzan pristup zivotu kroz maximu "heroin rap", koja ovu grupu stavlja daleko daleko ispred bilo cega sto je balkanski hip hop imao, ali i ne samo balkanski.

Pesma "Pajp" se prvi put zavrtela na radio SKCu oko 2001-e i najavila dolazak necega sto Beograd jos nije cuo do tada.
Grupa je izdala samo jedan pravi album ("Grejtest ThITS", 2003.), album koji se kao zaraza proneo Beogradom i svojom direktnoscu vrlo brzo obezbedio posebno mesto medju fanovima, ne samo hip-hopa. Uz Bad Copy, Prti Bee Gee su bili drugi deo (po meni, znatno autenticniji) beogradskog "smoked" undergrounda, u kojem su jos Bwana, Seven, Hejter Luca itd.
Koncerti Prti Bee Gee-a su bili kultni dogadjaji, prvi takav je bio na koncertu u SKCu (decembar 2003.) gde su bili predgrupa za koncert Bad Copy i promociju albuma "Sve sami hedovi" - gde su Prti Bee Gee zargonski "pokidali" u nekih 15 minuta i prakticno uzeli show naslovnoj grupi, koja to, ocigledno, nije zaboravila nikada. Kazem "ocigledno" jer je Bad Copy surovo okrenuo ledja Prti Bee Gee-u neposredno posle Moskrijeve smrti (vrlo sumorna prica i frapirajuca, uz to), zaboravljajuci da su "Pajp" svojevremeno izvodili na svojim koncertima kao autorsku, bez ikakvih problema. I zaista, mnogi ljudi su mislili da je "Pajp" pesma Bad Copy-a, iako je pesma originalno Prti Bee Gee-a, gde je Ajs Nigrutin samo gostovao.
Posthumno izdanje "Moskri" je izaslo 2006-e, na kojem su samo unapred stecene pozicije dalje utvrdjene; sjajnim matricama, autenticnim i konzistentnim tekstovima, neodoljivim humorom, velikim mikrofonskim umecem.