Orthodox Celts je srpski bend koji je nastao 1992. godine. Izvodi irsku folk muziku sa blagom aromom rocka. Na pocetku karijere su izvodili irsku folk muziku (Star of the county down, Rocky road to dublin), a kasnije su poceli da izvode svoje (Green Roses, The Celts strike again, Drinking song). Tekstove im radi frontmen Aleksandar Petrovic (Aca Seltik), a muziku violinistiknja Ana Djokic. Inace, ovaj bend je veoma popularizovao irsku muziku i dao povod za osnivanje jos nekih bendova tog zanra kao sto su Tir na n'Og i Irish Stew of Sindidun.

Muškarac, najčešće srednjih godina, koji laganim korakom ide sa jedne strane ulice ili trotoara na drugu i meri kolika je dužina. Oko njega se širi jasan miris alkohola i povremeno zastane da izbaci kotu na određenom mestu. Iako mu se usne skoro i ne pomeraju, odnekud iz njega dopire geometarski "theme song" koji varira u melodiji od primerka do primerka, ali je tekst skoro uvek isti:

-Sm se npjiooooo pfffff khaaa pfujjjjjj, bmtileba onćmni mjku da pom pfujjjj khmmmm ŠTA JE?

Ništa novo.

Religioznija verzija od "Đe si ti sto godina?" ili "Gdje si do sada, pizda ti materina?!". U suštini, ovo je ironična zahvala božanstvu što konačno vidimo nekoga nakon dužeg vremena ili, alternativno, nakon dužeg kašnjenja.

Đe si poš'o?!

Ne ide se na Rusiju biciklom. Ne moreš na tenk viljuškom!

Izraz apsolutne dominacije i nadmoći. Može da se koristi u svakodnevnim situacijama kod kojih se protivniku ne daje ni promil šanse da iz duela izađe kao pobjednik.

Počuj Marko moje kazivanje
da ti dođe glavi prizivanje
da Srbije buduće udahneš
prije nego životom izdahneš
Srbija ti jeste sada vaka
samo vaka i drugačije nikaka
Na astalu neki pendžer stoji
te iz cuga tri litije kroji
al ne iglom i svilom šarenom
no Božijom slikom i prilikom
Kroz taj pendžer tica ne proleće
ali blešti kao plamen sveće
nema vetra ni mirisa rose
na dugme uključuje to se.
Tako čudo računarom krste
da ga trošiš ti pripremi prste
Porod sina, odapnuće majke
šenlučenje, dovođenje snajke
sve se vidi na pendžeru tome
pokazuje i tuđem i svome.
Tamo nađeš al nemoš da diraš
čuješ pesmu ne moraš da sviraš
gledaš žensko ko od svoje majke
đe prikaže međunožne jarke
a muškije sablji kolko oćeš
crnih belih, uostalom doćeš.
Budi zbogom Marko aranđelu
i ne stišći tamo đe piše kada
Sanja Kruševac jebi odma sada.

Raskrstiti sa starim načinom rada i preći na nov i pomalo rizičan sistem koji može doneti veću dobit ali i odneti sve. Okrenuti ćurak, oterati sve u kurac i početi ponovo sve iz početka. Samo se najhrabriji usuđuju na ovo.

Mazohistički klubovi. Svake godine kao bore se kroz našu ligu za Evropu da bi na kraju u istoj bili surovo kažnjeni. U pretkolu pretkola kvalifikacija za Ligu Šampiona gledamo kako "uvijek neugodni Kiprani, Bjelorusi, Azerbedžanci, Rusini ili Cincari" prave sado-mazo pornić sa našim klubom đe su naši vazda dojnji.

Odavno je poznato koliko Crnogorci jedni drugima lupaju ramena prilikom susreta u Beogradu, napećeno je to, ajd nemoš reć da su monasi, al svakako zov divljine uvijek u njima budi dozu raznježenosti pa čak i suza, kada nakon usisavanja stana na jutjubeu čuju pjesmu đe ih stara majka čeka da joj dođu iz daleka. Jebi ga, puno su oni koraka načinjeli da bi uglavili dupe u beogradsku administaciju, nije to lako al razumijem ih, treba mnogo snage i volje za čitav evolutivni proces kroz koji prolaze do cilja. Još dok je bila kolonizacija Vojvodine oni su zaprepašćeno gledali u velelepne švapske kuće koje su još tada imale kupatila, naravno oni su bili pametniji od švaba pa bi u kupatilu polomili elemente i od toga pravili kozar ili kokošar, a sijalicu bi gasili mokrom krpom. I tu nema priče, oni su u pravu i moš ti crć objašnjavajući al đe klica rod zametne rastresito tlo se pravi.

Fizioloska potreba, obezbeđuje siromašnom delu stanovništva sve pogodnosti za koje se dugo smatralo da su rezervisane samo za elitu: U samom činu učestvuju svi mišići tela, tako da je odličan za održavanje kondicije i oblikovanje tela umesto odlaska na aerobik ili u teretanu. Grčenje lica, iskolačenost očiju, pruža odličan face-lifting i masažu lica, a uz malo tvrđu hranu mitiseri sami iskaču. Odlično za pročišćavanje organizma, doduše na malo primitivniji način u odnosu na jogu i tai-chi. Uvek prisutna neizvesnost u pogledu dobitka, može se porediti sa celom večeri provedenom u kazinu nekog elitnog hotela. I na kraju, letimično bačen pogled preko ramena, uz osećaj olakšanja koji obuzima celo telo, skoro je istovetan kao i nakon popodneva provedenog sa švalerkom u nekoj hotelskoj sobi.

Naravno i sve ovo što sam napisao je čist primer kenjanja.

Fascinantno netalentovan mladic(klinac) koji trenira u nekom lokalnom, petoligaskom klubu.
Idoli su mu najvece NBA zvezde, totalno ih kopira.Po ulici uvek ide sa kosarkaskom loptom i dubokim najk patikama.Kuci na jutjubu, gleda upija NBA poteze da bi mogao da se kurci pred drugarima iz kraja.Kad na basketu pocne da ga kenja, baca neke fazone(na engleskom, naravno) tipa: ''Just play the fucking game'' ili ''COME ONNNN''.

Nastaje za razliku od normalnih osoba koje rade, kod teških neradnika. Ostatak svijeta odmara nedeljnim danom od predhodnih pet radnih dana. A za razliku od njih, osobi koja planduje po čitavu sedmicu, i gleda samo đe će se provesti, napiti, najesti, nedjelja pada teško kao smrt.

Rečenica koja je u kombinaciji sa: 'Šta je bilo?' i 'Što me gledaš?' sastavljena od ukupno 8 termina, i uz 'kralju', 'đe si' i 'Milo' čini 90 odsto vokabulara prosečnog momka u Crnoj Gori, uzrasta od 12 do 22 god.
Predhodi uletanju jos desetorice đetića i isprebijanju slučajnog prolaznika koji je bacio 'preteći' pogled.

Sposobnost gotovo svakog muškarca da odmah, na prvi pogled, kao iz topa, odredi u kom žanru porno industrije bi se ženska osoba koja mu je u vidokrugu najbolje pokazala.

Naravno, lako je svrstati ženu po fizičkim karakteristikama jer su vidljive golim okom, ali one dodatne, skrivene karakteristike za koje često ni sama žena ne zna da ih poseduje, najteže su za klasifikaciju, ali muškarac to određuje sa savršenom preciznošću, što je očigledno po tome kako mu ostali muškarci sa kojima je, ne protivreče već nastavkom razgovora mu tiho čestitaju na novom pogotku.

Inače, smatra se da je ta sposobnost uvek bila u nama, ali da se znatno pojačala omasovljanjem korišćenja interneta, hiperprodukcijom pornića i obiljem žanrova koji postoje u toj industriji.

Prepio se, nacirk'o se k'o pravi, načinio seš to bi stari rekli. Pije na eks do dna do dna, jer tu na dnu zbog nje je on... Šalim se, ne pije zbog toga, a možda i pije aj mu ga znaj, NO NEBITNO! Bitno je da pije i to momački!

Kraj jedne ruke u remiju. Trenutak kada igrač složi svih deset karata a jedanaestom pobjedonosno zatvori špil i ostalim igračima stavi do znanja da je vrijeme da se vidi đe je ko, saberu poeni i upišu u tefter.

I nova ruka može da počne. Nova podjela, nova sreća.

Onako kako činiš, tako će ti se i vratiti. Sam sebi stvaraš budućnost, gradiš život, zato pazi, nemaš više pokušaja. Bog ti je dao jednu šansu, a život nije igrica, posle game over-a neće pisati: Try again? On je možda mali i malo značajan u odnosu na sav taj svemir i neograničeni prostor, ali, ipak, pojedincu, vlasniku, jako komplikovan, a kratak. Zato pažljivo, jer ni živeti nije lako, a smrt ne bira na čija će vrata zakucati.

Sveti Simo je bio običan svetac nižeg ranga, sve dok jednog dana nije mu došlo u glavu da ojde u najpoznatiji klub stare Podgorice ''Kafana kod Puca'' na Zabjelo.
Kad je otiša tamo prvu noć, na vrata neka gužva bila, on kao svetac odma da riješi stvar ulazi tamo i pita: "Što što je bilo ovome izbačivaču?!"
On ne smije ni da ga pogleda! Simo tu vadi, laku za sakrit, Crnu Udovicu, cuka 2-3 metka u vazduh i ulazi u klub a tamo svega i svačega... pije se, klepinja se na sve strane.

Oko 12 sati po ponoći, krenu neki narodnjaci i dođe Bog i Simeon ga pozove u separe i tu Simke postaje bogoprimač

Sveto slovo pojašnjenja estradne profuknjače.

Pogledaće vas svojim krupnim očima, duboko udahnuti vazduh i u jednom dahu izdeklamovati objašnjenje koje ima status aksioma.

I time je sve kazano. Nema priče, nema rasprave, nema nevjerice - daleko bilo. Samo jedno veliko indijansko haug! - ja sam svoje rekla.

Voćka iz porodice jabuka njivarica. Oću da kažem da niče đe stigne i raste tako, a mi beremo. (nije genitiv množine od divljak, nego ženski rod). Rumena, a slatka, tako na dohvat ruke, a još nešpricana.

Tako ponekad onaj ozgo malo zaljulja ovozemaljski kotao, i osobine ovih jabučica dobije i poneki devojčurak, te se muški oblizuju u žele griz.