Svako društvo ima bar po jednog takvog. Njega bi svaka cura želela za najboljeg druga. Zaljubljen je u samog sebe, a ponašanje tipično žensko. Njegove obrve su tanke kao kod cure, puder i kreon su mu sastavni deo uniforme. Na fejsu ima preko hiljadu prijatelja i obavezno koristi w umesto v.
Najbolje se vidi u primeru:

Fizioloska potreba, obezbeđuje siromašnom delu stanovništva sve pogodnosti za koje se dugo smatralo da su rezervisane samo za elitu: U samom činu učestvuju svi mišići tela, tako da je odličan za održavanje kondicije i oblikovanje tela umesto odlaska na aerobik ili u teretanu. Grčenje lica, iskolačenost očiju, pruža odličan face-lifting i masažu lica, a uz malo tvrđu hranu mitiseri sami iskaču. Odlično za pročišćavanje organizma, doduše na malo primitivniji način u odnosu na jogu i tai-chi. Uvek prisutna neizvesnost u pogledu dobitka, može se porediti sa celom večeri provedenom u kazinu nekog elitnog hotela. I na kraju, letimično bačen pogled preko ramena, uz osećaj olakšanja koji obuzima celo telo, skoro je istovetan kao i nakon popodneva provedenog sa švalerkom u nekoj hotelskoj sobi.

Naravno i sve ovo što sam napisao je čist primer kenjanja.

Fascinantno netalentovan mladic(klinac) koji trenira u nekom lokalnom, petoligaskom klubu.
Idoli su mu najvece NBA zvezde, totalno ih kopira.Po ulici uvek ide sa kosarkaskom loptom i dubokim najk patikama.Kuci na jutjubu, gleda upija NBA poteze da bi mogao da se kurci pred drugarima iz kraja.Kad na basketu pocne da ga kenja, baca neke fazone(na engleskom, naravno) tipa: ''Just play the fucking game'' ili ''COME ONNNN''.

SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!

Onako kako činiš, tako će ti se i vratiti. Sam sebi stvaraš budućnost, gradiš život, zato pazi, nemaš više pokušaja. Bog ti je dao jednu šansu, a život nije igrica, posle game over-a neće pisati: Try again? On je možda mali i malo značajan u odnosu na sav taj svemir i neograničeni prostor, ali, ipak, pojedincu, vlasniku, jako komplikovan, a kratak. Zato pažljivo, jer ni živeti nije lako, a smrt ne bira na čija će vrata zakucati.

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

Premisu najbolje dokazuju glupi ljudi, ili ljudi koji izjavljuju gluposti, na način da kada verbalno popiju po pički zbog toga šta su rekli, odrade ludog ivana u pravcu sa kog je došla prirodna osuda mentalnog proliva.

Dugačak tekst koji se pojavi kada se instalira neki program, koji uvek skrolujemo nadole bez čitanja, ne bi li našli neko dugme na kome piše "I Agree, just let me install and play my game already".

Inače, u tekstu je obično napisano sve loše što može da se desi kompjuteru i vašoj privatnosti nakon instaliranja tog programa, kao i sve dodatne zajebancije koje će taj program da instalira, a vi posle da se čudite odakle je to došlo. Sam tekst je namerno napisan dugačko i nerazumljivo, da ga ne bi ste čitali.

Crtani za decu i "odrasle". Slican Digimonima i Pokemonima, ova budalastina je razlog za prezir prema drugim, mali milion puta boljim japanskim crtacima (anime). Nisu oni krivi zato sto mi ovde u Srbiji dobijamo najgori trash.
Sa druge strane, igra kartama na kojoj je crtani zasnovan je izuzetno zanimljiva, i pored Magica i WoW-a predstavlja jedan od najpopularnijih TCG-ova (Trading Card Game) na svetu. Pravila su mnogo detaljnija nego u crtacu, a sama igra je odlican spoj taktike, znanja, iskustva, snage karata koje posedujete i srece.

Skup termina preuzetih iz video igrica koji se silom prilika upotrebljavaju pri ovakvim uslovima.

Najrealističnija surova metaforika prikazivanja života.
Slaganje situacija u dela, koje nam naizgled nasumično baca s neba neka viša sila. Kada uradimo nešto dobro, kada sklopimo kockice tačno kako treba, dobijamo naše dragocene ''poene''... To kratko osećanje uspeha i samozadovoljstva, stvoreno samo da nam zamaže oči iluzijom da je to što smo uradili značilo nešto... Da ne sagledamo celu sliku, ceo apsurd postojanja.
Te dobre stvari koje smo uradili brzo nestanu, zaborave se, obriše ih pesak vremena, i poeni ubrzo ne znače više ništa. A greške, greške ostaju tu... I gomilaju se... Gomilaju se sve dok ih više ne možemo ispraviti ispravnim potezima. Dolaze nam figure koje je sve teže uklopiti, a igra samo nemilosrdno povećava brzinu sve više i više, i tu nema pobednika. Kraj je neizbežan, i svakog stigne kad-tad. Oni dugi blokovi koji nas spašavaju prestanu da dolaze kada nam najviše trebaju. Iza nas ostaje ništavna haj-skor tabela, a od nas samo jedva čujni eho u egzistenciji... Skoro kao da smo i mi tu nekada bili, i nešto ''značajno'' uradili.

Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.

Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.

Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Kad se jedna loša stvar sazna o osobi, kao kod Hidre se rađaju dvije nove (obično izmišljene) "informacije". U duhu-već je na zemlji, udri pičku.

Fićomati su video igre, stoni fudbal i fliperi koji se mogu sresti na vašarima i seoskim slavama, a nekada su bili popularni i u game klubovima. To su obično aparati sa dve ručice i po tri dugmeta sa obe strane, i u većini slučajeva jedno dugme služi za udarac, drugo za skok a treće nema funkciju. Igra se u stajaćem položaju, a neke vožnje su imale i kabinu sa sedištem. Pojavom sege, nintenda, sonija i igraonica, fićomati su polako počeli da izumiru. Ostaće upamćeni po nekim kultnim igrama kao što su pang, cadilacs & dinosaurus, metal slug, final fight i brojne druge.

Osoba koja i na on-line bilijaru pokušava da smuva nešto žensko i pritom odbija da igra sa muškarcima.

To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.

1.vrsta-Ja nisam odavde
Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi:
"I'm from Libia,and that's a great song!
Ma salim se, iz Nisa sam."

2.vrsta-Trejd sa bogom
Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"

3.vrsta-Thumbs up likovi
To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.

4.vrsta-Hejteri
Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.

5.vrsta-Gangsteri
E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji:
-Ej mama daj mi pištolj i 34 metka.
-Ju sine,pa sto?
-Da roknem ove likove sto su udarili dislajk.
-Auuu,ide i mama s tobom.
Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu:
-Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.

5.vrsta-Kulijana
Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.

U današnje doba web 2.0 i mobilnih koji više znaju nego nekada megaračunari, definicije commodorea i spectruma već deluju kao pluskvamperfekat. A šta biste tek rekli na igricu koja je na lampaškoj tehnologiji (to je ona što je bila pre tranzistorske), gde ganjaš vanzemaljce pravljene na bazi lampica. Igrica koja guta 6 baterija, naravno onih AA.
E da znate da imam takav primerak. Koliko se sećam iz 1980. godine. I još uvek radi mada ne prikazuje dobro poene.

Čovek koji inicira besmislene razgovore vezane za formu helsingborga, učestalost padanja male serije na ruletu i davanja free game-ova na aparatima. Retko i sam za aparatom ili ruletom. Neretko pripit i bez cigara. Od kockarskih aktivnosti najčešći na grčkom kinu i trkama kerova, uz izuzetak vikenda kad igra 3 tiketa po 30 ukatmica. Isplata naravno-34 miliona, ulog naravno-20 dinara. Najveću noćnu moru zapravo predstavljaju po zaposlene. Još veću ako su zaposleni ženskog roda. Prva rečenica koju započnu sa žrtvom je obično "jel daje nešto" i "kako baca?"

Skraćeni Engleski. Onaj koji se sve češće koristi na javnim četovima i forumima.