Bogataški monokl.

Najgadniji izraz crnogorskih ''šmekera'', uglavnom barskih.

Povuci me za kurac, u slengu.

Jaka, ljuta i vruća. Kao i žena kojoj je namijenjena.

И један светли анђео је пао због старе пошасти, гордости, и постао таман, а неће ли обичан човек?

Гордост, један од најтежих и најгорих грехова, својом вештом руком вуче за собом завист, среброљубље, похлепу, гнев и огрће га као царев плашт јадном смртнику.

''Слободно ме искритикуј, понизи ме кад то и заслужим, придикуј ми кад погрешим, али не, ја нећу спустити главу и покупити твоје савете и критике. Победићу те својим преврелим оружјем, гордошћу. Уздигнуте главе ћу надмено саслушати и посути паљбу по теби какву још ниси видео. Моја сујета ми је то наложила и ја ћу је задовољити. Она не сме да трпи такво понижење личности, јер ја сам најбољи, најлепши, најјачи а ви, пријатељи, желите мој крај тако што ћу бити понизан пред чињеницама. Нећете успети, јер ја сам горд човек и поносим се тиме''

''Ниси ти човек друже. Човек не говори тако. Јако је тешко бити човек, увек је и било. Ништа се није ни променило. У старим временима је било гордих: Адам, Миној, Нерон, Диоклецијан, Бајазит, Хенри VIII, Стаљин и још доста њих. Тиме што не поричеш да си горд, дубоко си загазио у њу, помутила ти памет.
Немој само да одбијаш све критике које дођу до тебе, многе су добронамерне, отвори ум и према другој страни. Лако је препустити се ономе што храни сујету, али пробај да будеш човек, највеће начело и идеал од свих. Не само као биће, већ као суштина. Одбаци црнило са очију и погледај свет и са друге стране. Неће се свет пролепшати али ћеш јасније видети.
Неко паметнији оставивши своје мисли у аманет нама већ рече. Ако икако будеш зажелео да пливаш у таквом океану, да се бориш као човек, као прави човек, онда одбаци тај плашт који се вуче за тобом и непрестано те дави и гура на дно. Али колико видим, плашт је везан црним тешким ланцима из којих се тешко чупа. Али зарад човека, ништа није немогуће.''

Ne da. Ne da, pa ne da. Džaba pokušavaš, ljubiš vrat, stenješ, vrtiš bradavice. Jok.

Suva ćeš doma otić' sa jajoima natečenim k'o u majmuna. Oprosti. A i jeba' te pas kad u moru lakih riba, ti na takvu naiđe.

Jedan od najboljih izgovora za izbjegavanje pozdravljanja sa osobom sa kojom vam se ne pozdravlja. Jebiga, ne ljubi ti se sa brkatom ujnom, ćaletovim ortakom, ili jednostavno želiš da izbjegneš grebanje sopstvenog lica o nečiju neobrijanu bradu.

to je veštačka inteligencija koja služi kao pomagalo najpametnijoj životinji na planeti Zemlji-čoveku. pošto čovek nije mogao da kompjuter zamisli drugačije napravio ga je da funkcioniše veoma slično kao što on sam funkcioniše.
u daljem se navode neke paralele:
utikač - usta
internet provajder - država
kabal do ispravljača - jednjak
ispravljač - želudac
kabal do kompjutera - tanko crevo
miš - ruke (najviše kažiprst)
skener - fotografsko pamćenje (inače veoma slabo razvijeno kod ljudi)
web kamera - oči
memorija - čovečja memorija uvećana nebrojeno puta
procesor - mozak
grafička kartica - centar za vid u mozgu
muzička kartica - centar za sluh u mozgu
monitor - svest o postojanju
mikrofon - uši
slušalice - slušni aparat
recycle bin - alkohol (prazni fioke;ovo dokazuje potrebu za alkoholom)
anti virus programi - jetra
______________________ - apendix (slepo crevo nije potrebno)
štampač - papir, ljudska ruka i nervoza u slučaju greške u pisanju
oklop kućišta - koža
programi - ono što deci instaliraju roditelji do punoletstva (ako im instaliraju babaroge onda će i da dobiju babaroge)
drajveri - ono što čovek vremenom pomalo nauči onako sam za sebe
flash - (to čovek nema a nema ni gde da ga zabode)
.
.
.
očigledno nedostaju mnogi delovi čovečjeg tela. neki nisu navedeni a neki nisu potrebni. ipak se neodoljivo oseća potreba za sistemom za razmnožavanje kod kompjutera (što bi osim uživanja značilo i to da kada prinesemo jedan kompjuter do drugog - dobijemo jedan mali kompjuterčić ali možda će i to biti vremenom)

Jato bokeljskih galebova dresiranih za vuču.

Putovanje iz šolje za kafu.

Pojava kad neki bolid pojede govno i načisto sjebe svoj život, prijatelji i porodica ga nekako uspiju spasiti od totalnog kolapsa, a on se nakon toga osjeća kompetentnim da drži predavanja na univerzitetima.

Izraz koji sam čuo u Crnoj Gori, pretežno od starijih ljudi.
Naime, škrip označava mesto, najčešće dva kamena između kojih je rupa koja se koristi kao univerzalna kanta za smeće. U škrip se baca mrtvo tele, flaše, pocepana garderoba pa sve do hemijsko-bioloških supstanci za koje se još ni ne zna.

Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.

Standard zemlje bez standarda. Samo dno državnog poslovanja.

6. 9. 1822. godine, Negdje...
razgovaraju Sen Simon i Ogist Kont (dvojica osnivača sociologije)

SWEET_SEN says: đe si brate Ole? Šta mai?

OGGY says: evo sad došao iz pekare. Kako sam samo bijesan!!!

SWEET_SEN says: što lave? Šta bi? Da ti neko nije uvalio ljepila u kiflu?
OGGY says: ma jok bolan! Slušaj: dođem ja u pekaru, stanem u red ko čovjek kakav, čekam da dobijem svoj komad hljeba, nisam jeo već dva dana, poješće mi želudac sam sebe.. neće, pusti to, što me odvraćaš od teme?

SWEET_SEN says: šta sad na mene svaljuješ svoj želudac??!

OGGY: KO je spomenuo želudac? De da ti ispičam. Ne prekidaj me

SWEET_SEN says: dobro ajde. Čapri, nesto...

OGGY says: stojim tako, gledam one kroasane, skapah.. kad ti doletiše tri ili četiri srednjoškolca, uletiše preko reda i pokušiše zadnji kroasan. Hejjjj!!? Em nekultura, Em nekroasan. I znaš sta sam morao kupiti? Perec od tri dana. Sen brate, ljut sam. Ne mogu više. Ti si moj brat – pomozi mi...

SWEET_SEN says: šta treba buraz, samo reci. Tu sam za te...

OGGY says: danas sam zamrzio srednjoškolce.. gade mi se.. ne mogu ih smislit.. ja moram osvetu sprovesti... pomozi mi...

SWEET_SEN says: nije frka rođak, pomoći ću ti, samo reci sta ćemo...

OGGY says: želim nešto trajno.. nešto generacijsko.. nesto mučno, bolno, teško, mozgoparajuće, nešto naporno i žestoko, nesto sto ce proklinjati zbog patnje koju će im to nesto zadavati...

SWEET_SEN says: Heeej... Ajmo izmislit S.O.C.I.O.L.O.G.I.J.U................................

Odgovara vam u potpunosti. Šta god da je u pitanju perfektno se slaže uz vaš imidž i karakter. Gotovo da vas opisuje, vaše drugo ja.

Čuvena rečenica iz serijala "Otpisani" usvojena i u drugim filmovima sa tematikom narodno-oslobodilačke borbe. Izgovarali su je mladi ilegalci, ljudi od čelika, kada bi ih pogodio neprijateljski metak. Bez obzira što su često umirali od tih rana, ili ostajali bogalji koji na nosilima pevaju ratničke pesme, junački su tvrdeli da ih je zrno samo okrznulo i da hrabro nastavljaju borbu protiv agresora.

Izraz usko vezan za Crnu Goru, specifično za Podgoričane, kad nekog zoveš da idete u grad pitaš ga da "iskočite na kafu" jer Podgoričani ne izlaze iz kuće oni iskaču.

Ratna bojišnica. Mjesto na kome su se borili i Kurta i Murta.
Po nekom kodeksu nju ne posjećuju imućniji i dobro stojeći članovi naše zajednice već obična žgadija.
Mjesto koje se smatra kao najzalužniji faktor u pravljenju ratne djece.

Izraz za osobu koja ima određenu govornu manu ili nosi protezu, tako da šuška dok priča kao lišće na vetru.