Čovek, kako to gordo zvuči
I jedan svetli anđeo je pao zbog stare pošasti, gordosti, i postao taman, a neće li običan čovek?
Gordost, jedan od najtežih i najgorih grehova, svojom veštom rukom vuče za sobom zavist, srebroljublje, pohlepu, gnev i ogrće ga kao carev plašt jadnom smrtniku.
''Slobodno me iskritikuj, ponizi me kad to i zaslužim, pridikuj mi kad pogrešim, ali ne, ja neću spustiti glavu i pokupiti tvoje savete i kritike. Pobediću te svojim prevrelim oružjem, gordošću. Uzdignute glave ću nadmeno saslušati i posuti paljbu po tebi kakvu još nisi video. Moja sujeta mi je to naložila i ja ću je zadovoljiti. Ona ne sme da trpi takvo poniženje ličnosti, jer ja sam najbolji, najlepši, najjači a vi, prijatelji, želite moj kraj tako što ću biti ponizan pred činjenicama. Nećete uspeti, jer ja sam gord čovek i ponosim se time''
''Nisi ti čovek druže. Čovek ne govori tako. Jako je teško biti čovek, uvek je i bilo. Ništa se nije ni promenilo. U starim vremenima je bilo gordih: Adam, Minoj, Neron, Dioklecijan, Bajazit, Henri VIII, Staljin i još dosta njih. Time što ne poričeš da si gord, duboko si zagazio u nju, pomutila ti pamet.
Nemoj samo da odbijaš sve kritike koje dođu do tebe, mnoge su dobronamerne, otvori um i prema drugoj strani. Lako je prepustiti se onome što hrani sujetu, ali probaj da budeš čovek, najveće načelo i ideal od svih. Ne samo kao biće, već kao suština. Odbaci crnilo sa očiju i pogledaj svet i sa druge strane. Neće se svet prolepšati ali ćeš jasnije videti.
Neko pametniji ostavivši svoje misli u amanet nama već reče. Ako ikako budeš zaželeo da plivaš u takvom okeanu, da se boriš kao čovek, kao pravi čovek, onda odbaci taj plašt koji se vuče za tobom i neprestano te davi i gura na dno. Ali koliko vidim, plašt je vezan crnim teškim lancima iz kojih se teško čupa. Ali zarad čoveka, ništa nije nemoguće.''
Defka napisana za kup Pačija škola...
