Čovek, kako to gordo zvuči

И један светли анђео је пао због старе пошасти, гордости, и постао таман, а неће ли обичан човек?

Гордост, један од најтежих и најгорих грехова, својом вештом руком вуче за собом завист, среброљубље, похлепу, гнев и огрће га као царев плашт јадном смртнику.

''Слободно ме искритикуј, понизи ме кад то и заслужим, придикуј ми кад погрешим, али не, ја нећу спустити главу и покупити твоје савете и критике. Победићу те својим преврелим оружјем, гордошћу. Уздигнуте главе ћу надмено саслушати и посути паљбу по теби какву још ниси видео. Моја сујета ми је то наложила и ја ћу је задовољити. Она не сме да трпи такво понижење личности, јер ја сам најбољи, најлепши, најјачи а ви, пријатељи, желите мој крај тако што ћу бити понизан пред чињеницама. Нећете успети, јер ја сам горд човек и поносим се тиме''

''Ниси ти човек друже. Човек не говори тако. Јако је тешко бити човек, увек је и било. Ништа се није ни променило. У старим временима је било гордих: Адам, Миној, Нерон, Диоклецијан, Бајазит, Хенри VIII, Стаљин и још доста њих. Тиме што не поричеш да си горд, дубоко си загазио у њу, помутила ти памет.
Немој само да одбијаш све критике које дођу до тебе, многе су добронамерне, отвори ум и према другој страни. Лако је препустити се ономе што храни сујету, али пробај да будеш човек, највеће начело и идеал од свих. Не само као биће, већ као суштина. Одбаци црнило са очију и погледај свет и са друге стране. Неће се свет пролепшати али ћеш јасније видети.
Неко паметнији оставивши своје мисли у аманет нама већ рече. Ако икако будеш зажелео да пливаш у таквом океану, да се бориш као човек, као прави човек, онда одбаци тај плашт који се вуче за тобом и непрестано те дави и гура на дно. Али колико видим, плашт је везан црним тешким ланцима из којих се тешко чупа. Али зарад човека, ништа није немогуће.''