Sveti Simo je bio običan svetac nižeg ranga, sve dok jednog dana nije mu došlo u glavu da ojde u najpoznatiji klub stare Podgorice ''Kafana kod Puca'' na Zabjelo.
Kad je otiša tamo prvu noć, na vrata neka gužva bila, on kao svetac odma da riješi stvar ulazi tamo i pita: "Što što je bilo ovome izbačivaču?!"
On ne smije ni da ga pogleda! Simo tu vadi, laku za sakrit, Crnu Udovicu, cuka 2-3 metka u vazduh i ulazi u klub a tamo svega i svačega... pije se, klepinja se na sve strane.

Oko 12 sati po ponoći, krenu neki narodnjaci i dođe Bog i Simeon ga pozove u separe i tu Simke postaje bogoprimač

Osoba koja ovo kaže je potpuni profesionalac svoje igre i toliko je sigurna u sebe da novajlije koje su je izazvale na crtu može vezanih očiju pobediti.

Nije joj potrebno dodatno spremanje, zagrevanje, komplikovana taktika, niti bilo šta slično. Samo će navući na sebe svoje sportske krpice (a i ne mora) i za tren trena odvaliti ove noobove i poslati ih nazad u zabavište.

Lokalna soniteka gde se okuplja isključivo muško građanstvo da bi postiglo uzvišeni osećaj odvajanja od fizičkog tela i bola, a da bi na tren postalo Murinjo, Ferguson ili Limeni iz Ratkova.

Da napomenem: nijedna soniteka se ovako ne zove, ali je mnogi njeni posetitelji od milja ovako zovu, jer ipak u Hilandar ne idu žene, a u soniteku tu i tamo, al retko.

Izgovoreno-ostane obešeno, visi u vazduhu i kvari atmosferu.

Sagovornici zaćute za tren, bezuspešno grčevito prebiraju po mislima i nikako da vrate razgovor na prethodni kolosek. Još jednom se moždano napnu, slegnu ramenima i pređu na drugu temu.

Nova tema ide ko po loju, kad ono : bup!!!
Jednom sagovorniku se prethodna tema vratila u sećanje....naravno, zato što se opustio i prepustio.
Moždani grč ne traje dugo.

"Boli me kurac za kesh, vazan je show..."

==============================================

Prti Bee Gee, beogradska rap grupa koja je rap fenomen sirih razmera.
Moje skromno misljenje je da bi se mogli tumaciti kao beogradski NWA, mada bi to bilo nepotrebno umanjivanje njihove neosporne autenticnosti.

Grupu su oko 2000-e formirali Davor Bobic (Mos-kri, preminuo u 2005.), Marko Jarnevic (Euffrat/Eufframe) i Mickrey Mouse.
Vrlo brzo su dostigli zavidnu reputaciju u beogradskim underground rap krugovima, a vrlo brzo su osvojili i publiku po okolnim zemljama, najvise Hrvatskoj i Bosni, medju tinejdzerima Zagreba i Sarajeva - koji su vrlo dobro razumeli o cemu Prti Bee Gee repuju.
Davor Bobic je neosporno covek cija je lucidnost, duhovitost i iskustvo sa gradskih ulica formirala ideologiju grupe Prti Bee Gee, koja je legitimisala njihov (za neke) vrlo kontroverzan pristup zivotu kroz maximu "heroin rap", koja ovu grupu stavlja daleko daleko ispred bilo cega sto je balkanski hip hop imao, ali i ne samo balkanski.

Pesma "Pajp" se prvi put zavrtela na radio SKCu oko 2001-e i najavila dolazak necega sto Beograd jos nije cuo do tada.
Grupa je izdala samo jedan pravi album ("Grejtest ThITS", 2003.), album koji se kao zaraza proneo Beogradom i svojom direktnoscu vrlo brzo obezbedio posebno mesto medju fanovima, ne samo hip-hopa. Uz Bad Copy, Prti Bee Gee su bili drugi deo (po meni, znatno autenticniji) beogradskog "smoked" undergrounda, u kojem su jos Bwana, Seven, Hejter Luca itd.
Koncerti Prti Bee Gee-a su bili kultni dogadjaji, prvi takav je bio na koncertu u SKCu (decembar 2003.) gde su bili predgrupa za koncert Bad Copy i promociju albuma "Sve sami hedovi" - gde su Prti Bee Gee zargonski "pokidali" u nekih 15 minuta i prakticno uzeli show naslovnoj grupi, koja to, ocigledno, nije zaboravila nikada. Kazem "ocigledno" jer je Bad Copy surovo okrenuo ledja Prti Bee Gee-u neposredno posle Moskrijeve smrti (vrlo sumorna prica i frapirajuca, uz to), zaboravljajuci da su "Pajp" svojevremeno izvodili na svojim koncertima kao autorsku, bez ikakvih problema. I zaista, mnogi ljudi su mislili da je "Pajp" pesma Bad Copy-a, iako je pesma originalno Prti Bee Gee-a, gde je Ajs Nigrutin samo gostovao.
Posthumno izdanje "Moskri" je izaslo 2006-e, na kojem su samo unapred stecene pozicije dalje utvrdjene; sjajnim matricama, autenticnim i konzistentnim tekstovima, neodoljivim humorom, velikim mikrofonskim umecem.

Voćka iz porodice jabuka njivarica. Oću da kažem da niče đe stigne i raste tako, a mi beremo. (nije genitiv množine od divljak, nego ženski rod). Rumena, a slatka, tako na dohvat ruke, a još nešpricana.

Tako ponekad onaj ozgo malo zaljulja ovozemaljski kotao, i osobine ovih jabučica dobije i poneki devojčurak, te se muški oblizuju u žele griz.

Kada kvazipoliticar, cedo demokratije, ima prekoputa sagovornika iz slobizma i u politickom duelu objasnjava kako je nesto uradjeno u osnovi pogresno i izjavi da je to uradjeno "po difoltu lose".Ovim zeli da dokaze da je unapredio svoje poznavanje kompjutera na korak vise od copy-paste i sada moze da pridobije naklonost tehnokratsko- birokratske balavurdije koja na smrdljivim zurkama uz vutru sere o ljudskim pravima i ostalim sranjima.

Sleng za kombinaciju đusa i vodke.
Poreklo slenga leži u činjenici da su u italijanskom jeziku odvijač (šrafciger) i vrsta koktela (u kojem dominiraju đus i vodka) homonimi - Cacciavite (na italijanskom odvijač).
Verovatno da je ovaj izraz isprva prihvaćen u Hrvatskoj (Dalmacija ili Istra), gde se češće upotrebljava termin odvijač, umesto šrafciger. U Srbiji, većinu slenga ovog tipa promovišu hiphop autori poput Prti Bee Gee, Bad Copy etc.+

Na rezervi, polu mrtav. Izarčen kao raga ili njutnovan zubom vremena bogougodnih činjenja... svakako daleko van nekadašnjih kapaciteta i mogućnosti. :Heh, bilo nekada!:

Sleng u fudbalu za tamrljavog lika u beton ligi koji ne da maša gol, ne prostor između dve korner zastavice, nego čitav dulum zemlje. Njegov adut nije tehnika, suptilan k'o lemeš od IMT-a, a njegova parola - "ošin' k'o sivonja pa đe ode". Kad izvodi slobodnjak, ili promaši loptu pa nožurdom izbije po' kubika zemlje ili loptom ubije grlo krupne stoke na ispaši iza protivničkog gola. Brzinu nikad nije imao, a od finti probao makazice, jednom: levu kopačku mu našli u kanalu kraj onesveštenog linijskog sudije. Sleng korišten i van sportskog konteksta za nemača pojma, nejebača i čmelju.

Bijelo crvena tableta ili kapsula stručnije rečeno. Naziv je poznatiji sisatijoj polovini, još ako su bili žrtve ovog naziva. . . zapamtiće ga za čitav život. U najranijim godinama, kad još ne poznaju svoju tijelu, kad ne znaju ni đe su šuplje, u oba smisla, nespremne, neinformisane i iznenađene samim tim činim, postaju žene, ovaj put u nevrijeme.

Izraz, verovatno vuče korene sa prostora Crne Gore. Izraz koriste Srbi i Bosanci.
"Takođe" se koristi kada želite da prekinete ispovedanje nekog rođaka, dosadne Navratilova-e, ili nekog prijatelja. Bolje rečeno, odjeb.
Koristi se i kao citiranje neke osobe koja je razvukla priču na 69 stranica.

Evoluiranje reči:

"Tako i ođe" > "Tako'đe"

Poslednji pokušaj vađenja nakon što si nakitio svoj CV i u njemu napisao kako savršeno dobro znaš traženi jezik, a kad su ti na razgovoru za posao postavili pitanje na tom jeziku, ti si samo blenuo u njih kao tele u šarena vrata.

Mesto koje je tokom devedesetih godina imalo viška placeva za prodaju,pa su se tu krajišnici naselili.Odlikuje se po tome što se krajiška muzika čuje na svakom koraku,batine se mogu jako lako dobiti,a ni pucanje iz vaternog oružja nije retkost..

1 dan posla mi rekose idi u gore pomenuti sektor.Na tren se umal ne ukakih,jerbo me to asocira na Inkviziciju ili zivot regruta gustera u Sparti.Pomislih da ce tamo da mi neko jebe dalje od majke,al ne lezi vraze,strah bejase prejuduciran......to je ipak samo Kadrovska Sluzba.Zasto jednostavno ne kazu na srpskom da ih ja Srbin skapiram,nego treba da strecam od angloamerickih varvarizama.

Način na koji ti se mlada mama uvali u nepregledni red na kasi u supermarketu 31.12.-og,bez oprostite, pardon, bez šanse da se gubitak ionako nezavidne pozicije naplati javnim kavaljerstvom- samo izvolite molim , ne zurim niđe uoci nove godine, bas vam je sladak sin, jednostavno iskoristi trenutak nepažnje i buc kolica uvali u na tren oslobođeni prostor ispred tvojih kolica, i ostali slični načini.

Cho'ek chim se rodi, stane u red za umiranje, pored toga shto je to chinjenica to je i neosporno.Sad to shto neki nesrecnik, ili sasvim uobichajeni suicidan srecnik ima srece ili nema srece, te mu je sudjeno da ode pre drugih, nije propraceno nikakvim neogodvanjem i nekim vidom revolucije na koje smo navikli, shto je naravano uslovljeno preticanjem.E sad se tu javlja josh jedan jako bitan faktor-VEZA.Veza na shalteru-sigurna buducnost (ako ima zivota posle smrti).Shto znachi da treba biti miljenik radnika na shalteru kako bi otishao pre drugih.Titula miljenika se uglavnom stiche konstantim dodvoravanjem, donoshenjem radnicima kojekakvih prezenta.Tako da, ako ti se josh zivi, NE BUDI MILJENIK RADNIKA NA SHALTERU.BUDI TAJ KOJI NEGODUJE I SABOTIRA, IZREVOLTIRAN GORE POMENUTIM PRETICANJEM, VERUJ MI, ZAMRZECE TE.

Najčešća rečenica u prvim razredima osnovne škole, naravno, na času maternjeg jezika. Prelaskom u viši razred se rečenica širi do imbecilnosti. U početku je subjekat i predikat, a poslije se na biciklu pojavljuju boje, pa brzina vožnje. Uglavnom, Marko je napredovao, ali samo do određene ure, a ta ura je peti razred. Nikada se neće saznat` đe je pasa` Marko junačina...

Čest dodatak u upitnoj rečenici kojim se upitanom stavlja do znanja da će ispitivanje potrajati sve dok ne odgovori.

Nekada davno, kada si bio kao mladi pastuv, i kada ti je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima. Kada ti je svako jutro bilo novo i svaka rosa slatka. Kad ti nije bilo važno gde ćeš leći i s kim ćeš plesati, koliko noći nećeš spavati, a koliko dana ćeš provesti putujući u nepoznato. Kada je radost bila u istraživanju i novim iskustvima jer je ceo svet bio mlad u tvojim očima. Nekada davno, u prolazu, na nekoj žurci ili koncertu, upoznao si predivnu devojku. Devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Prošla je pored tebe i ti si se zapitao, samo za tren, da li da je slediš. Nisi.

Umesto toga, oženio si se skromnom komšinicom, curom iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš. Curom koja je odabrala da svoj život provede s tobom. Da trpi povremene pijanke, glasne prdeže i psovke, da ti pere smrdljive čarape i gaće sa smeđim flekama. Da ti rodi decu i da ih vaspita da budu dobri ljudi i vole svog oca. Da, onu decu na koju se ponosiš u kafani pred prijateljima, a treba ti pet minuta da im se setiš datuma rođenja. Curu koju povremeno ispod oka pogledaš procenjivački i odlučiš da se previše ugojila, opustila, prestala da se šminka i generalno ti više nije privlačna.

Tada pomisliš kako bi to bilo dobro da si oženio onu devojku sa mesečevim sjajem u kosi i sunčevim zrakom u osmehu. Da si s njom proveo ceo život u u divljem trku po zelenim pašnjacima. I pomisliš da si u životu propustio priliku. Tada znaj, zasigurno, da je tu priliku u svom životu propustila skromna komšinica, cura iz kraja koja te je krišom gledala ispod oka dok je tiho rasla čekajući da se ti smiriš i da je povedeš u novi život ispunjen srećom.

I od mladog pastuva čija je griva vijorila na vetru u divljem trku po zelenim pašnjacima, znaj, ostala je samo matora izanđala konjina.