Izraz koji se koristi za predstavnice ženskog pola koje se nikako ne mogu pohvaliti obimom grudnog koša, poseduju malu "dušu", da ne kažem daske

Vladeta Kandić. Verovatno najbolji harmonikaš svih vremena na ovim prostorima i jedini domaći bi-bap car.

Veoma specifičan muzički žanr, karakterističan po tome što kad se pusti, izaziva masovno širenje samoubilačkih misli među datom skupinom ljudi, od koje u tom trenutku treba skloniti oštre predmete.
Pod taj naziv potpada dosta širok skup pjesama, u zavisnosti od muzičkog ukusa osobe, ali to su uglavnom rok balade, narodna muzika, Balašević, sve što u sebi ima neku sjetnu notu, i naravno, nezaobilazan motiv - izgubljenu, propuštenu, neostvarenu ljubav.

Obično se pušta na kraju večeri, kad su već svi poprilično pod dejstvom alkohola, pa im treba nešto da ih dokrajči, a ovakve pjesme dođu kao šlag na tortu.

Šfensi naziv, jer frizerski salon ili frizeraj, tobože, zvuče suviše seljački!

Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.

Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.

Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.

Ultimativna zemlja za svakog gastarbajtera. Nisi pravi gastarbajter ako nisi u Nemačkoj i ne voziš mercedes. I naravno, moraš da imaš najveću kuću u rodnom selu. Još je bolje ako ne živiš u Berlinu ili Frankfurtu, jer za te gradove znaju svi ostali slični tebi. Najbolje je u Kelnu, Hamburgu, Drezdenu ili ultimativno Vilhelmshafenu ili nekom sličnom "Šrevenedingenu" za koje tvoji na rodnoj grudi nikad nisu čuli. I onda u priči uvek kažeš "Kod nas u... (dodati grad). Jel' znaš gde je to?". Ma jok, ja sam kao ti, juče sam sišao sa grane. A i "kod TEBE/VAS u Nemačku". Jes' vala, moraš ostale da ubediš kako je tebi još čunkunđedo sa kajzerom Vilhelmom i Bizmarkom pravio prvi Rajh. Nemoj slučajno da naučiš jezik kako treba ili još gore (p p p gluho bilo...) da se družiš sa Nemcima. Drž' se svojih zemljaka i čekaj vikend da ti dođe Stoja. I, naravno, nemoj slučajno da znaš neku znamenitost ili istorijsku činjenicu u i o gradu u kome živiš. Kome to treba i koga interesuje? Ugledaj se na mog komšu koji je u Francuskoj (nije "pravi", al' drugog nemam) proveo već 37 godina u gradiću Sainte Mere-Eglise u Normandiji, na samo 50-ak kilometara od plaže "OMAHA" gde su se saveznici iskrcali i na moje pitanje da li je nekada posetio tu plažu odgovorio "'De bre da idem? Šta ti je to? Jes' zabole me, di ja znam šta je to." Budi praaavi gastarbajter, nemoj da se edukuješ na "pokvarenom zapadu". Mogao bi, ne daj Bože, nešto i da naučiš. Šta će ti onda selo reći?

Termin nastao bezazleno,tokom smarnja na faxu.

Pitanje praćeno oduševljenjem koje sebi postavimo kada rešimo problem na nepoznat nam način, onaj način koji kasnije ne znamo da ponovimo.

Reči tvojih baba i deda koje treba da te dovedu do sažaljenja ili možda divljenja. Nalazi se u dva oblika:
1. Kao priča koja bi trebala da te natera da pojedeš ono u tanjiru
2. Kao priča koja bi trebala da ti dočara kako su se oni mučili dok su bili deca ili kako im je bilo teško za vreme rata, bombardovanja, oslobođenja... Takodje je sve ispričano sa ciljem da deda postane heroj u tvojim očima.

U prvom slučaju pominje se priča u kojima tvoje bake nisu imale ništa da jedu sem 'leba i masti. Situacija je najverovatnije ovakva: Baba te čuva jer sa 9 godina nikako ne možeš da budeš sam kući po njenom mišljenju. Dok se keva i ćale smucaju po gradu baba di daje neki bućkuriš koji je veoma čudno bele ili krem boje (popara ili nešto slično). Ti samo odgurneš tanjir od sebe (idalje nervozan zbog toga što ti je drug uzeo 20 sličica na tapkanju) i kažeš babi da 'oćeš nešto što nije smućeno, umućeno ili izgnjeckano. Baba onda tako počne sa svojom pričom kako je živela veoma jadno, kako nije imala ništa lepo da obuče, niti je mogla da bira šta će da jede, već je imala za jelo SAMO 'leb i mast. Cela priča je ispričana sa ciljem da ti pojedeš ono što je spremila.

I drugom slučaju deka priča kako je za vreme drugog svetskog rata bilo jako teško, kako su se danima sakrivali po bazama, kako su jedva imali da jedu, i to samo '' 'leb i mast. ''

On ovozemaljske i srpske muke ne poznaje. On je tokom celog dana praćen samo lepim, istančanim, za oko i uho prijatnim stvarima. Njemu se po ceo dan smeška creme de la creme našeg društva. On je retkost. On je gledalac Studia B.

Sleng korišćen prilikom pronalaska neke stvari za koju je i Bog zaboravio da postoji, a koja nama deluje poznato i vraća nas u daleku prošlost. Obično smo začuđeni pojavom te stvari za koju smo mislili da je već deo zaborava i nije se nalazila ni u našem međumozgu.

Jedan od najočiglednijih a opet subjektu najneprimetnijuh znakova starenja. Predposlednji stanica dražanih nam vlasi, pre omražene ćele a nakon srednje-mladalačke začešljuše. Veliko stresna spoznaja koja nepovrantno menje psiha mod na ''uozbilji se dete, nije te stid začešljane kose'' kočnica i pajkanac pa iznaova al novim, mirnijim putem. Svaki novi dan se stapa u sivilo prethodnog, fotelja postaje tron a tv koloseum, krsta se pridružuju zatvoru i svakom promenom vremena podsećaju na greške iz mladosti.

Mesto koje se nalazi na kraju (ili početku?) Knez Mihajlove ulice. Kada prođeš sve one lešinare koji bi da ti izvuku neku kintu, protutnjiš pored izloga čije proizvode ne možeš da priuštiš od svoje bedne plate, dolaziš do ulice koju bi trebalo preći kako bi stigao do Kalemegdana. Tu zastaneš i ako si se smrz'o k'o pizda (ako nisi do sad, uskoro ćeš, ide 'ladno vreme), ulaziš na vrata sa desne strane. Prijatno je, toplo je... Puna kapa! Možeš uzeti koju knjigu s polica, videti šta ima novo od klasika, da l' se ubio još neko od romantičara, takoreći, oplemeniti svoju pojavu mirisom ispisanih stranica i uticajem intelektualaca u vidu bakuta, dekuta i fanatičnih bibliofila koji pretražuju bazu podataka (ne za računarom, već vadeći kartončiće iz onih pregradica), a nađe se i par onih koji traže neke sveCke besCelere za razbibrigu, da odmore mozak između španskih serija i brisanja prozora. Ako si u potrazi za zabavom, možeš se zanimati na razne načine: tražiti naslove knjiga čiji su svi primerci već zauzeti i prigovarati što nemaju dovoljno primeraka, kada prozovu nečije ime možeš skočiti i viknuti: 'otiš'o u wc bilo mu hitno!', tražiti knjige koje uopšte ne postoje ili knjige škakljivih naslova "Analni seks na 101 način", "Umetnost svršavanja", "Gutanje po fazama" (ako se ispostavi da nešto od ovoga zaista postoji, javiti autoru definicije). Kada se smoriš, uvek možeš da se zaputiš ka izlazu, sa osećajem da si danas makar na tren bio uzoran građanin, bela ovca u stadu učenih ljudi, sa čvrstom odlukom da sledeći put pre nego što pokušaš da utekneš s knjigom, pogledaš da li ima onih andraka što pište.

Suptilan način da nekome kažete da je nedorastao zamišljenom poduhvatu jer je kilav i slabašan.

Žargonski izraz za omiljenu rekreaciju kad si mlad, a to je zabava. Parti.

Nema nikakve seksualne primisli, već je riječ o čistom preseravanju. Isto tako, ni pripadnice nježnijeg spola nisu ovoliko ljigave. Naime, niste se dosta dugo vidjeli, i da ti kaže kako mu značiš nešto, da si mu kao drugar, uputi ovu frazu od koje bi ti trebao biti ganut. Neposljedno nakon toga slijedi traženje usluge, inače čemu ova uvertira.

Ovaj lokalizam predstavlja enigmu za mnoge lektore - jedno je izreći ga, a sasvim drugo napisati. Inače, taj izraz, vezan uglavnom za Vojvodinu, označava iskvarenu varijantu konstrukcije "nije mi", i koriste ga, u nekim regionima, i stari i mladi podjednako.

Ukenjalo te! Ok, sad plati.

Ono što je moja baba Slovakinja uzvikivala kad nešto zaserem ili ja, ili bilo ko drugi.

Nenadmašni nick koji uvek "odradi radnju" kad žena nešto želi da postigne,al' za to joj je potrebna muška snaga.