KUM: Muzikaaaaaaaa.....dolazite ovamo, majke vam ga u čarapu.....ajde jedna pesma za mene i starojka.....ja plaćam...

ORKESTAR: Izvoli kume šta ćemo?

KUM: Ajde svirajte onu "Lepa Mara voli da se kara"

ORKESTAR: Auuuu kume...nemoj tu leba ti, Mara se zvala mladoženjina bivša žena....će da nas ubije mlada za takvu provokaciju....

KUM (besan): More sviraj bre kad kažem , majke vam ga dobošarske...nemo da poludim , pa će da gužvate asfalt....bem li vam pokolenje neradničko..

ORKESTAR: Nemoj kume tu pesmu molim te...evo sve ostalo može...

KUM (vadi pištolj): aaaaaaa .....sad ću da ve ustrelim, sunce li vam vaše, pa jel sam ja ovde za zajebavanje (puca)

STARI TATKO: Kume bre, pa što pucaš u muziku, pa i umetnici imaju dušu

KUM: E, matora drtino, sad će i ti da vidiš kuj je Radiša iz Poljanicu

(opšta tuča)

- Je li, otkad ti to voziš ovu malu do posla?
- Ima već mesečak dana. Nije mi teško, na vreme je ispred kuće, ne čekam ni pola sata. He, nego mislim da imam i neke šanse, znaš (značajno namiguje i ćk ćk ustima).
- E brajko, ne'š se to tu leba najesti, ta ti voli istopolne.
-Čika Miloje, stvarno ste super što ste mi dali da provozam Vašu novu kosačicu. Imate flajku dedine rakije za ovo.
- Ma nema problema, samo drži pravac i ne penji na trotoar. A deda ti peče rakiju vrh, ponesi lepo litar ko čovek.
- Wow, je l' to novi MacBook Air?
- Aha, stigao mi malopre. Hoćeš da pogledaš?
- Joj, je l' mogu? Ekstra! (uključuje) Mr Jobs, you've done a great job! A, šta kažeš na foru?
- Super. Nego, da mi nabaciš Office 2011 i prekucaš mi one fakture?
- Ma niki problem. (Udaljava se u ekstazi i nešto nerazumljivo mrmlja).
- Do sutra!!

-Puuuu, jebem te smotana, dve nacrtane ovce da ti dam opet bi ih izgubio!
- Ali, tata... bilo je puno dece, zbunio sam se, možda sam zamenio sa nekim...
- Kako, bre, onoliki kufer, napisali smo i tvoje ime na njemu...Idući put ću lancima da te okujem za njega, pa nek ti i ruku iščupaju!
.......................................................................

- Gde ti je indeks?
- Pa bio je kod mene...
- Kad je bio?
- Pa pre tri dana, kad sam izašla sa fakulteta...
- Ma ne pitam te gde je bio, nego gde je sad!? Kako ćeš da upišeš godinu?
- Što se nerviraš, mamice?
- Kako da se ne nerviram, treći put ga gubiš, što glavu nisi izgubila!?
- Pa bio mi je u ruci... i onda sam u hodniku srela Cecu i ona mi rekla: Ajmo do kafića... i ja sam ga ostavila na stolu, samo na tren da se našminkam i... i mislila sam da sam ga stavila u torbicu...
- Sunce ti balavo, tebi bre čovek ne sme da da dve nacrtane ovce i njih bi izgubila!

Sunce se probija kroz prašnjave roletne. Džon Pikins se diže iz svog bračnog kreveta, češe jaja i trlja oči. Baca jedan pogled na papire koje treba da završi danas, i već oseća gorak ukus u ustima. Pada mu na pamet da je to možda od žurke sinoć. Odlazi do wc-a da se osveži i javi zovu prirode. Kroz otvorena vrata mu nozdrve golica već poznat miris. Pucketanje masti na tiganju i aroma porodičnog doručka ga požuruju pri silasku niz stepenice. Još nameštajući kravatu i ispravljajući rukave na košulji, ljubi svoju vedru ženicu i svoja dva deteta. Izlazi napolje da pokupi novine, i videvši deo novina za ekonomiju, pojavi mu se blagi smešak na kraju usne. Seda za sto, uzima salvetu, i čeka dobacujući šaljivo ženi da požuri. Za tren oka, pred njim su dva jaja na oko, 4 komada slanine, kriška hleba, i supruga, koja mu sa osmehom sipa čašu soka. Danas će biti dobar dan.

Крагујевац 2011. Три брата се возе у ауту који им је поклонио отац. Један осамнестогодишњак који је тек положио возачки и два седамнестгодишњака који једва чекају своју прилику. Пример представља буквализовану фразу: "Некада деци нисте морали да напишете >>не покушавајте ово код куће<<"
...
Рале(вози Мечку): "Диви кожно седиште, модернизујемо се бато."
Мићо(на сувозачевом месту, избацио главу кроз прозор): "Е бато види ону бандеру како је танка, кладим се да можеш да је покосиш као онај Карло из Сан Андреаса бато"
Жика: Не бре! Шта радиш то....
*Бум*Трас*Урлик*
Рале(у једној половини аута): "Батоо .. кукууу.. Нови ауто, убиће нас ћале."
Мићо: *мук*

....

Два дечака на северу Филаделфије висе на Фејсбуку и гуглују вести из света на познатим Америчким сајтовима.
А: "Hey, check this out. Some losers tried to drive over a traffic light like in that game."
Б(девети пут удара у бандеру његовом играчком-џипом покушавајући не знам ни ја шта.): "Yeah. What fools. Everybody knows that's impossible."

Osoba A: ................................................... blablabla ............................................

Priča li, priča, ali iz nekog razloga vi ne uspevate ništa od toga da ispratite.
Onda samo primetite u jednom trenutku kako ćuti i posmatra vas i shvatite da je sada vaš red da se potvrdite kao (aktivni) slušalac.
Ako kažete: ''Izvini, šta si poslednje rekao/la?'', može se desiti da povredite i uvredite dotičnu osobu, da se posvađate sa sagovornikom (a nema razloga za to, zaboga, vama je samo malo dosadno), pa da biste prikrili svoje (opravdano) odsustvo, pribegnite malom lukavstvu (umeću komunikacije) sledećom logikom...

Dakle, dva su moguća razloga (nazovimo) dramske pauze:

1. da vam je postavila neko pitanje;
2. da je samo zastala da na tren date neki komentar.

Osoba B (vi): Stvarno ne znam šta da ti kažem...!
(uz uzdah, zamišljeno, kako priliči velikim ali ne i brzopletim misliocima)

Odgovor koji će zadovoljiti obe mogućnosti.

I osoba A može da nastavi da niže svoju priču.

A vi... već u svom stilu... kako vam se hoće... :)

I vuci siti, i ovce na broju.

- Kako prođe vikend?
- Uff, šuti... Ja i Šone pravili zijan.
- Šone Minkica?
- Pa čuj, s obzirom na ono od sinoć, ne bi' baš rek'o da je minkica. Dobro smo se borili sa ruljom.
- Gdje ste bili?
- * Ticijano, Osojnica. Jebeno mjesto, likovi nose lance od motorki u džepovima, čakije su išle k'o djeca u školu. Obmotaju se žicom jedno 3-4 puta da ih ne raspori neko. Odmah kraj diskoteke je put, jednog momka su držali na terasi sat vremena i čekali da naiđe auto da ga bace na put.... Pičetina žalosna, 6 riba 4 zuba, katastrofa, ali se lako ogrebati za snošaj zato što su mahom kurveštine. Kako završiš posao u šumi tako bježi kući dok ne saznaju da vas nema, ne gine ti nož u bubreg. Stoka.
- I šta se desilo?
- Ma Šone bac'o fleške nekoj brđanki i odjednom se stvori guta.
- I vi dobijete po pičci?
- Malo morgen. Katanaćo, rođače! Dvojica su mi neletjela samo tako.
- Vidim i tvoje oko je naletjelo na nečiju ruku, hnjo hnjo.
- Ori, ori, naorat ćeš!

-Šćepakadabra: Joj matori vidi šro sam uzo nove kope, Neke Mercurial, k'o Kristijano ima da pokidam! Ti samo šalji lopte u prostor a za ostalo ću se ja postarati.
-Sale kapiten: Ok. Aj sad pali...
I GOOOOOOL!!! Marko Šćepović!!!
-Vidi molim te ovog Šćepovića vezaru, iz pet stopostotnih šansi on je dao jedan go i sad se busa u grudi ko da je oslobodio Beograd.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Konstantin: Aj dotu pičko! Kupio sam novu Blizard tastaturu pravljenu specijalno za dotu, devet somića, al kida! Znači sad mi nema ravnog!
Stefan: Aj pešovanu.
FIRST BLOOD!!!
-Konstantin: leave the game.-
Stefan: Ha-ha. Mali iskompleksirani nub-liver.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Joj nemam ni za cigare...
-Ma pusti sad to nego da ti pričam što sam kupila platinasti vibrator. Sa-vr-šen-stvo! Misli znam da je glupo, ipak ti nemaš ni za has a ja se ovde rasipam, al' šta ću...
-Ma opušteno. Mene moj Dragan jebe! OPAAA!

Nakon deset sati rmbačenja na šljaci, žena dolazi kući, s vrata kuva za petočlanu porodicu, (ne troje dece, već dvoje dece i svekrva iz pakla), sprema kuhinju, skida veš sa žice, svima pegla krpice i pakuje sendviče za sutra, struže kamenac iz ve-ce šolje, pa k'o veli - da oriba i kupatilo, kad se već zaletela. Samo da sedne i da iskulira dva minuta, da završi cigaru koju nije bila stigla da sprži uz jutarnju kafu. I da popije čašicu neke žestine, jebemmumiša.
Baš tada gorepomenuta karakondžula mora da nađe za shodno da svečano prodefiluje kroz dnevnu:

"Dušo, kada završiš tu tvoju transcedentnu meditaciju, mogla bi da se zajebeš pa da dohvatiš onaj broš što mi se zavukao pod TA peć, već tri dana te pitam, mislim sve ima svoje granice"...

-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:

"Stajali smo u povećoj grupi u uličici, na obodu iza glavnog šetališta. Čekali smo da se završi radno vreme i da radnici posle radnog vremena iznesu ono što pretekne, a ne proda se. Tako smo se povremeno prehranjivali, kada se nije moglo isprositi nešo siće.

I dođe taj tren dugo očekivani. Ali, videsmo da su prvo izašla četiri uniformisana lika, stali su kao zid između objekta i nas. Trojicu radnika je pratio namršteni lik u odelu i pratio da sve što iznesu, bace pravo u kontejner. Zanemeli smo svi. Bilo smo gladni, bili smo umorni, bili smo poraženi. U lice da su nam pljunuli, manje bi bolelo.

Po završetku ove šarade smo polako krenuli ka "noćnom boravku" - ispod mosta. Tamo smo ispričali ostalima šta smo doživeli. Jedan novopridošli nam je lazao da je jedan od radnika sličnog restorana brze hrane, dobio otkaz jer je svoju dnevnu porciju dao nekom beskućniku, umesto da je pojede. Snimila ga kamera obezbeđenja.

Ta je noć bila tako duga i tako tiha. Prokleto tiha."

- Uuu, matori, š'o sam vid'o pičku juče, sise joj, fazon, prkose zakonima fizike!
- A kak'a je u faci bila?
- A šaznam...Ok, valjda, ništa specijalno...
- Na skali od 1 do 10...?
- Uf, pa jedna jaka četvorka, zamalo petica...
- Jeb'o bi je.

...

- Pa, pričaj, draga! Po kezu na tvom licu, izgleda da je sinoć bilo zanimljivo, a, hihihi?
- Ah, draga, bilo je ne-ve-ro-vatno! Prof je pravi dirigent u krevetu, ako me razumeš, hihihi...
- Jaoj, baš ti zavidim! Znači, na skali od 1 do 10 - desetka, a?
- Ma, DVANAESTICA, ako me baš vučeš za jezik, hihihi!

...

- Šta je, brate? Što si tako smoren?
- Ma, napravio sam sranje, tebra, 'nači nema mi izlaza...
- Ma, daj, jebote, ne može ništa da bude baš tako strašno...
- Veruj mi da jeste, brate...
- Ok, ok...Sranje na skali od 1 do 10?
- Rekla mi Kaća sinoć da je trudna...
- Pa, dobro, bre, rešiće to ona već nekako, hehe...
- ...dok sam ulazio u kružni tok na Slaviji. Ćaletovim kolima.
- U, brate, pa za to ne nema skala! Ae, javi kad je sahrana...

2002. “Ako glasate z’one, čekaju vas… Devedesete!”
Elegantno popunjena ex studentkinja sa demonstrantskim stažom iz 1996te: “Ju, Božemesačuvaj! Pa ponovo u redove, ponovo sranja na ulici, opet na proteste, e pa ne bi to izdražala još jednom, pa ne znam šta da je”
2008 “Dragi građani, ako glasate za putnike kroz vreme, putovaćete kroz vreme, pravo u pizdu materinu, tj. u de.. kako se ono kaže?De… da, da, ve-de – se- te!!!”
Ex studentkinja, devedesetšestašica, ne tako elegantnih dimenzija: „Jao, pu pu, daleko bilo, de još to da me snađe, pa jedan život imam jebote!“

2012
„Smeši vam se 1993. dragi potencijalno neposlušni glasači... Znate u kom slučaju“
„Devedesettreća... Ni kilogram viška, pritisak 120 sa 80, nikakve lekove pila, izgledalo da ove odvratne bore nikada neću imati, frajeri ko na tacni....ahhh“

(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.

("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...

(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....

(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...

(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)

Kada nastupa,nastupa iskljucivo sa gitarom,veoma cesto bez bilo kakvog prateceg benda....samo gitara i neverovatan glas
(Oni koji nisu do sada culi za nju,neka pogledaju video)

Diamond and rust

Well, I'll be damned
Here comes your ghost again
But that's not unusual
It's just that the moon is full
And you happened to call
And here I sit
Hand on the telephone
Hearing a voice I'd known
A couple of light years ago
Heading straight for a fall

As I remember your eyes
Were bluer than robin's eggs
My poetry was lousy you said
Where are you calling from?
A booth in the Midwest
Ten years ago I bought you some cufflinks
You brought me something
We both know what memories can bring
They bring diamonds and rust

Well, you burst on the scene, already a legend
The unwashed phenomenon
The original vagabond
You strayed into my arms
And there you stayed
Temporarily lost at sea
The Madonna was yours for free
Yes, the girl on the half-shell
Could keep you unharmed

Now I see you standing with brown leaves falling around
And snow in your hair
Now you're smiling out the window of that crummy hotel
Over Washington Square
Our breath comes out white clouds
Mingles and hangs in the air
Speaking strictly for me
We both could have died then and there

Now you're telling me you're not nostalgic
Then give me another word for it
You who are so good with words
And at keeping things vague
'Cause I need some of that vagueness now
It's all come back too clearly
Yes, I once loved you dearly
And if you're offering me diamonds and rust
I've already paid

Stvari van rutine uzmu paukovi. Kad ti i ja postanem dalek i neopipljiv, nahvataće se paučina po meni. A ti se plašiš paukova, nećeš je skinuti. Uzmi ovaj tren i ništa više. Samo poslednju stvar. Ne pravi filmove u glavi, zaboravi prvi dan, prvu jesen, svadje, pomirenja i ostalu klasiku. To je mnogo megabajta...To ostaje. Uzmi ovaj razgovor o žutom taksiju. Obrati pažnju na moju ruku ispruženu na stolu, sa dlanom nagore. Udahni miris vrelog ulja sa šporeta, pomiješanog sa hladnim vazduhom sa ulice iza poluotvorenog prozora. Zapali cigaretu, otvori polako vrata, nasloni se na vertikalu okna, i pamti prizor stola i tanjira, cvijeta u vazi, mene na stolici. Poslednja stvar su tvoje oči na mojim očima, i moje oči na tvojim usnama sa kojih čitaju tihe riječi. Uzmi tu sliku vibrantne niti od tebe do mene, od usana do oka. Dok uvlačiš dim, momenat se urezuje, probija ti tkiva, a nit ostaje neprekidna...

Čim te prene sirena žutog taksija, pokidaće će se i taj končić, i ti ćeš okrenuti se i otići. Ali to me se već ne tiče, ta se radnja zbila kasnije...

Prometna gradska ulica, baka pingvin hodom vuče dva cegera sa pijace. Staje ispred table "IN MEMORIAM" da odmori staračke noge i vidi usput ko je napravio akaunt. Pogled joj privlači crno bela slika devojke pravilnih crta lica, duge kose i krupnih plavih očiju. Već je preplavljuje osećaj neizmerne tuge i sažaljenje, već razvija scenario po kome priča svojoj komšinici uz ratluk i kafu sa puno patetike kako je neka mlada devojka preminula, kad ono nemirne staračke oči odvukoše pogled na petokraku koja stoji na mestu gde bi trebao biti krst. Iskolačuje svoje oči zakrvavljene beočanje i sriče tekst "Pre-minula posle duge i teške bolesti u de-ve-de-set-tre-ćoj godini života"
-Jao lebac ti se ogadio da ti se ogadio, šta stavljate ove slike iz okupacije, da se preturi čovek! Ja bi Svetog Petra u dupe cunula da živim ovol'ko!

Ovo je poruka Sv. Simeona našem narodu na njegovoj samrti i ovo je njegova definicija a ne moja zato bi vas molio da ovu definiciju NE OCENJUJETE NEGO CELU PROČITATE .
A mi i dalje kulirajmo i hejtujmo...... imaće nas i dalje ali nećemo biti ni svesni toga kad postanemo nešto drugo.