Dragan koji valja.

Izraz nastao od engleske reci ''leave'' - izaći, otići.
Izuzetno popularan kod ljubitelja RPG igara. Popularan, ali ne i omiljen. Naprotiv!
Liver je onaj ko napusti igru (livuje) kada situacija ne ide u njegovu korist. Obično osobina nubova, početnika koji ne poštuju tude vreme i nakon prvog i najmanjeg gafa izađu u potrazi za novom igrom i neminovno novim livom. Izazivaju opštu ljutnju preostalih članova koji moraju takode napustiti partiju ili izvršiti preraspodelu.

Vutra. Zbog svoje velike sličnosti sa izmrvljenom marihuanom, lako ih je zameniti. Naročito je popularna među iskusnim dilerima koji je uvaljuju neiskusnim klincima. Koriste je i starija braća koja svojoj mlađoj rodbini zarolaju džoint sa origanom, i onda klinčadiju boli glava tri dana, i ceo život ujedaju ako im neko spomene travu. Takođe je koriste i likovi koji idu u srednju školu u grad, a iz sela su, pa kad im keva nađe ket, kažu da je to origano.

Zvanicna medjunarodna skracenica za srpsku valutu (dinar)

Mesto gde ljudi dolaze masovno da troše svoj novac, nadajući se nekom dobitku. Često su spojene i sa sportskom kladionicom.
Sa potpunim pravom mislim da se mogu nazivati i debilane, jer mislim da samo debil može davati pare na "gutanje" raznim poker i slot aparatima.
Tu nema nikakve svrhe, osim što samo drkaš onu mašinu koja ti guta pare bespovratno.
Slično je i sa okorelim kladioničarima.

Popularna mantra domaćih ovlašćenih servisa za automobile, kojom nas ljubazno osoblje dočekuje na vratima. Nebitno je da li ste došli u vezi neke opravke, da pazarite auto ili da pogledate sise nabrijane prodavačice... Diskretni eho koji nam neprekidno odzvanja u glavi, podseća da svaki novi provedeni minut na tom mestu košta još pedeset evra, dok se prodavačici beonjače okreću kao na slot mašini, izbacujući dobitnu kombinaciju: $ $ ...

Neka blaga trava, malo jača od cigare. Ima neko blago dejstvo.

Ukoliko nisi hipokoristik, dečko njene drugarice ili Hju Grant, ova radnja za tebe može da predstavlja samo fizičko i psihičko mučenje organizma i ništa više. Da se razumemo, a i da se ne lažemo, sam si kriv. Još dok si je muvao, išao si sa njom da kupi neke krpice, poklon za drugaricu, poklon za tatu, poklon za bla, bla, bla, iako je poslednja stvar koju si sam kupio dres reprezentacije, i to samo zato što keva taj dan nije imala vremena da to uradi 'mesto tebe. Po svaku cenu si hteo da budeš blizu nje, ali joj nikada nisi rekao da mrziš šoping. Prva greška. Žuti karton.

Dok je ona išla od prodavnice do prodavnice, od butika do butika, od jednog tržnog centra do drugog, raspredajući o tome kako su ovde stvari skupe, ali kad kupiš traju ti dugo, a tamo jeftine, ali totalno out ove sezone, kako je prolećna kolekcija Women secret prošle godine bila mnogo bolja, kako obožava Luj Viton torbice, kako ne razume devojke koje mogu ONO da obuku na sebe, ti si je, kao veran pas, pratio u stopu, klimajući afirmatino glavom na svaku njenu reč, iako si tek svaku treću razumeo. Možda i četvrtu. Nije ni važno, sad moraš da slušaš ove gluposti, ali kad se smuvate, reći ćeš joj sve. I da mrziš šoping i da mrziš tog Luja i Vomena. Sve. Da, da, kako da ne. Greška broj dva. Drugi žuti. Crveni.

Game over.

Kad ti riba sa kojom si NA TI (na njoj) dugo vremena, kaže da je zakevila i to tako da znaš da si ti nju jebo, a ona tebe zajebala.

Jedna od najjezivijih pesama za koje znam a taj epitet sam joj dao zbog njenog sadržaja... (pročitaj tekst). Ko god je pročitao neka se sada stavi u poziciju protagoniste u pesmi... Zamislite kada bi vas neko posmatrao 24 sata dnevno, svaki vaš uzdah, vaš pokret, korak, reč koju kažete... Smorio bih se u roku od 20 minuta...
Još joj on to 'ladno kaže i još gore... napravi pesmu od toga.
Jbt, divim se njenom pragu tolerancije...
( Pre nego što se nakupim minusa od napaljenih Police fanova, želim da im saopštim da ja zapravo volim ovu pesmu, a da je definicija čisto zezanje... :) )

SUR "Mara" je kiosk sa pljeskavicama koji se nalazio na skveru izmadju Petrogradske i Milesevske ulice i bio je prepoznatljiv po vecitoj guzvi,odlicnim pljeskavicama,kao i veoma ljubaznim osobljem,koje je sa vecinom bila na "ti",zato st su bili stalne musterije.Od kada su otvorili kiosk 88' godine nije zabelezeno ni jedno trovanje,sto kao redovna musterija tvrdim da je istina,podvala,losi sanitarni uslovi.....Pre dve godine kiosk je sklonjen,zato sto se nekome u opstini Vracar digao kurac za dva parking mesta i dve godine smo bili bez "Mare".Srecom,"Mara" i dalje postoji i nalazi se u lokalu u Novopazarskoj ulici i dalje je ogroman red ljudi koji dolazi da se nahrani tin odlicnim pljeskavicama!

Recenica koja opisuje osobu koja u 21. veku i dalje pronalazi sebe u malim zadovoljstvima sa kraja proslog veka.

Tip džointa smotan u dve rizle (bolje reći, jednu i po rizlu). Rizle se spajaju tako što se lepljivi deo jedne nalepi na kraj druge tako da izgledaju kao ćirilično slovo Г (otuda i naziv gegara), i zatim se višak papira sa strane otcepi, da bi na kraju ostala jedna produžena rizla. Obično je potreban ceo ket sa dodatkom duvana da bi se gegara napunila, i njena konzumacija dovodi do velikog užitka kod svih članova okupljenog orkestra.

Proces povezivanja novih situacija ili osećanja sa prethodnim iskustvom i osećanjima, a na osnovu određenih sličnosti/suprotnosti/itd. Često puno govori o seksualnim devijacijama ličnosti, ali i o nivou inteligencije.

Није ни чудо што смо овакви.Наши најстарији преци били су помало ћакнути.Немањићи поготово.Један ископ'о ћалету очи,други му одсеко ноге.Трећи јеб'о братову жену,четврти се оженио шестогодишњом пичком.Познато је ,такође,кроз векове,да смо били и друкаре.А и када око 500 година блејиш под народом који не једе свиње и брише дупе рукама (данас највећи шверцери на свету),не можеш очекивати да испаднеш нормалан.

Igrica za NES konzole napravljena od Capcom-a. Napravljeno je šest delova ove igrice.

Šta se radi? Igrica je toliko zajebana i teška da ti trebaju refleksi i brzina koja se jedino dobija nakon 12 popijenih kafa, ali ni to ne bi bilo dovoljno. Trebalo bi da budeš kompletni nolajfer koji bi se posvetio uvežbavanju ove igrice da bi se u opšte stiglo do zadnjeg nivoa.

Na početku igrice se prikaže 8 robota koje biraš i tad misliš "o kul urađeni roboti", ali onda kad započneš nivo, vidiš nekon pedera u plavom odelu sa nekim jadnim topom umesto ruke. Tokom nivoa nalećeš na neprijatelje koji se zaleću u tebe k'o mutavi na brašno i koji te pucaju iz svakog dela tela, a ti samo sa topom možeš da ih rokaš. i kad misliš da si ih ubio i slučajno se vratiš nazad, vidiš neprijatelja kako je respavnovao nov-novcat. I tako dok preskačeš prepreke za koji ti trea tajming k'o profesionalnom bejbol igraču na dopu, i pucaš male debilne robote, naletiš na karakonžulu veliku kao pola ekrana, čiji je glavni zadatak da skače i gazi po tebi k'o pijan po govnima. i na kraju kad konačno posle tolikog mučenja i obolelih prstiju stigneš do kraja, saznaš da je boss zapravo onaj robot kojeg si izabrao na početku, i on će biti taj koji će ti dovršiti igru.

Ako kojim neverovatnim slučajem uspeš da pređeš svih osam robota, ulaziš u zadnji nivo kod Doktora Vilija. E njegov nivo je ultra-zajeban i treba da kombinuješ sva oružija koja si uzeo od prethodnih robota.

Uglavnom, za obične smrtnige, igra se ne može preći bez hakova i game genie-a.

Žensko prase travu pase - a muško još više - praseća je ljubav strašna - jer grozno miriše.

Fejk, kineske makserice. Lažnjaci.

Mogu se naći na buvljaku, najopuštenije. Pošto su se devedesete na neki način vratile u modu, naročito u Munzeu i na Dorćolu, najčešće ih pazare klinci koji nemaju nekoliko Vajferta viška za oriđinale, a i valjda im je u interesu da u budućnosti uštede više para za ketove i vops.

U principu, na njima se tehnički ne vidi nikakva razlika osim veoma čestog AIR NAX natpisa, koji ih odaje. Takođe ih karakteriše loš kvalitet i veoma brzo se sjebavaju, tipa posle dve-tri partije sketa.

Conditio sine qua non života. Toliko prožeto kroz pore ljudskog bitisanja da se može činiti kao osnovni materijal od koga je satkano. Prokletstvo (ili dar?) na koje smo večno osuđeni. Čekaćeš nešto sve dok ne dočekaš smrt. Deo apsurda.

Čekaš prevoz koji stalno kasni. Čekaš u redu za menzu, u redu u pošti, u redu na faksu. Čekaš da počne čas ili ispit. Čekaš da se završi. Čekaš na birou. Čekaš da prođe radno vreme, da konačno dođe vikend. Čekanje na platu da legne, na sudiju da svira kraj da konačno prođe tiket i na orfu da uleti u favorita. Čekaš ortaka koji večito kasni. Čekaš ga da ti konačno priđe. Čekaš je da ti konačno ''da''. Čekate i nadate se da će da dobije. Čekaš klinca posle škole. Čekaš da prođe kiša, dođe leto, padne sneg... Čekaš da Srbija napravi nešto u fudbalu, da Partizan/Zvezda uđu u Ligu šampiona. Čekaš da dođe neko srećnije vreme. Čekajući Amantina da napiše defku. A Vladimir i Estragon i dalje čekaju...

Pitanje praćeno oduševljenjem koje sebi postavimo kada rešimo problem na nepoznat nam način, onaj način koji kasnije ne znamo da ponovimo.