Još jedan radni dan na poslu završen. Pedeset godina života, još nekoliko godina koje nisu vredne pominjanja do penzije. Psuje sve po spisku dok se užurbano vozika do kuće. Žena odveć spremila ručak, rana se hladi.
Deca se razišla, starija se udala nuna dete, ova mlađa studira. Sati njegovog biološkog sata su ispunjeni, za druge se ne brine.
Iako mu je žena tu ne konstatuje je. Nemo gleda u TV kao da mu je mozak ispran. Opijen mirisom sopstvenog znoja dešava se to. Shut down, crnilo. Da li je umro? Nije. Sedi u kancelariji. Kuca poslednji predmet za danas. Kao manijak kada kuca poruke maloletnicama na sajtovima za upoznavanje. Tako on žestoko lupa tipke, računa, pičkara grafikone neprave.... Glasovi su svuda oko njega
- "Peroviću oćeš li više završiti?"
"Dokle si stigao!?"
"Zašto još nije gotovo!?"
"Peroviću stranke čekaju, nemoj da se šegačiš, radi!" -
>"Nanu vam onu nezasitu koliko ja od sebe treba da dajem?!"
"Na evo vam ga predmet pojedite u slašću pragnjetinu na moj račun!"
"Kad će plata jebena?"
"Godilo bi pecanje posle ovoga..."
Polako se utihnjuje sve, prašina se spušta, letnja kiša pada, Sunce mu sija u lice. Diže pogled, pokušava od silnog bljeska da pogleda preda se....
shvatio je da se budi zavaljen u fotelji pred televizorom....

1. najadekvatniji ikad tl internet domen za jednu državu: B&H

2. skraćena forma najčesće uzrečice u državi sa istim tl domenom: bolan.

"bolan" je inače skraćenica od "bolan ne bio", što ima slično značenje kao srpsko "da si mi ti živ i zdrav".
Ovo se opet u nekim krajevima Srbije sreće i kao "živ mi ti".

Pitanje koje bi se nametnulo običnom smrtniku posle par čašica (flašica, ako je u pitanju Srbin) na Playboy žurci sa izazovnim, copy-paste metodom biranim zečicama. Da li je stvarno toliko pijan da vidi duplo ili je ipak blagosloven prisustvom četiri realne dojke?

Kada narucis nesto jeftino preko interneta `online shop, a platis vise kada ti stigne na kucnu adresu zbog postanskih troskova. Mnogo, mnogo vise nego da si prosetao do obliznje prodavnice.

Mnogo loš MMORPG

Bice koje je izumeo Homer J. Simpson,cak je i pesmu o njemu napisao. Pesma je bila izuzetno popularna za vreme prikazivanja filma i jos par meseci posle,da bi vec sad otisla u zaborav. Ponekad se nadje jos neko kome je to melodija,ali takvi su retki.

ucite,ali ste za to vreme kliknuli 100 puta na speed dial-u fejs,forum,vukajliju,sportal-ali vas je i dalje strah da ukljucite MSN,jer ste bojazni da ce neko zanimljiv i interesantan biti online...

Šaner 'talijanski.

Dva druga penzionera koji sjede oko panja koji se nalazi ispred zadruge dok cirkaju vops.

4 ujutro, mrkli mrak, dva automobila jezde prema Makarskoj kroz noć.Mnogim se čini da je jedan prokuvao koliko se dimi ali ne, jedan je za pušače i jedan za nepušače,jebi ti to, EU je EU. Zora rudi, sunce se rađa k’o da ga Jovan Perišić izvlači iza gore. Već u 6 smo pogriješili skretanje pa smo morali dužim putem.Nema veze, bar je zajebancija dobra a imamo pive, možemo do Njemačke izdržati.
Došli smo na granicu, ličnim kartama uskoro ističe rok, i ,nekada čupavi i mršavi rokeri na slikama, sada su debeli i proćelavi bećari, ponosni pitomci obližnje brente, jebi ga , povukla rodna gruda. Poslije nekoliko minuta provjeravanja ljubazni carinik nas je pustio u „Lijepu nji’ovu“.
Niko od nas nije bio na moru od rata, a i tada smo bili brabonjci pa se i ne sjecamo. Kad se ukaza plavetnilo, svetu ti nedlju, niko ne progovara. Kako se spustamo obali cuje se šapat „more, more“.Što smo bliže obali šapat polako postaje uzvik. Onda smo utrčali u vodu počeli smo da se dernjamo k’o konji i oduševljeno udaramo po površini vode „MOREEEE, MOREEEEEEE“. Sreća, rano je, oko pola 9, pa nema još nikoga. Sjeli smo da popijemo po koju, jedan nam je potrošio kremu za sunce, navik’o se kiseliom varenikom mazati. Gledamo ima li treba, al’ nista. Otišli smo i u vodu da se peremo, takmičili se ko će prvi doplivati do plute...Nije niko, kosidba je davno prošla, snaga izdade, tad sam se i uvjerio da je voda slana. Ipak iz trećeg puta došli smo do plute. Toliko smo se odmarali da je spasilac pomislio da hoćemo da krademo kanap da kolijenčimo konje po našim urvinama i otjero nas. Dopizdilo, vrućina, piva se lagano mlači, ali počinju lagano i trebe pristizati i plaža više ne liči na gerontološki centar. Kad od neka doba, jedna treba izbaci sisu i uđe u more da se pokvasi . A mi, k’o u pozorištu poredali se u plićak, oči ko fildžani, ne pretvaramo, toliko smo zagorili da voda dostiže tačku ključanja. Dobra treba, nema šta, zašiljila sisu k’o prvačić olovku, ma pokid’o bi je k’o kosibaša snajku. Skontali smo da oko nas niko ne priča srpski, pa smo slobodno bacali komentare, ma milina. Nakon nekog vremena sve je bilo preplavljeno sisama, morao sam u vodu da se rashladim, a i nije pješčana plaža da kitom izvrtim rošu pa da ga metnem đe bilo. . Iako smo bili najmanja etnička grupa, stavili smo do znanja da smo najglasniji, pa u radijusu od 30 metara nikog nije bilo.
Iznajmili smo i pedalinu. Ne znam kolika joj je nosivost ali nas osam se uspjelo popeti, žive vage tona.Nagone talasi u plićak, ma okret’o- ne okret’o isto ti je. Sunce ti jebem, odjednom, začu se tup udarac. Ja se osudio. Nesta čojek pod lađom. Izlazi, drži se za glavu, čanta nešto na stranjskom.“I mi tebi, pička ti materina, šta roniš po plićaku, k’o da ćeš Titanik naći na dubini od meter.“ Navintašmo nekako na pučinu.Kad smo odmalki, tiho propjeva kištra pive iz nas, „Morem ploviiiii“... Od silnog pedalanja smo pocrkali od gladi, izvadimo novaku, prostremo na plaži, nek’ vide ovi Česi, Poljaci i ostali evropejci kako majka sina oprema na plažu, sve je bilo ukusnije nego inace ,samo što se sir vratio u tečno stanje.
Ojela mi se guza ko malom Zoranu u kultnom filmu „Tito i ja“, valjda od soli, tek, došlo mi da plačem, a i nisam imao mlijeka da ublažim bol. Podapro sam guzu nekako, al došo vakat da se ide kućiPut je bio dosadan, iscrpljeni, umorni, od sna nas je odvajao samo novi cd JP-ja i to što svjetlimo u mraku koliko smo izgorili na suncu. Odjednom treska, lupanje, drž- ne daj, osjetismo da smo sišli sa piste na makadam. Osmijeh ozari facu bradatu i mrsku , ugledasmo natpis „Dobrodošli u Republiku Srpsku“.Lijepo je tamo, samo da nije naka žega, i onolika vodurina me plaši. Eto bili smo na moru. Čitav dan. Al što’no naš narod kaže:“Svuda prođi, ali kući dođi“.

Esencija najgorih poroka u vidu robota iz serije Futurama. Pasionirani ljubitelj alkohola i cigara, okoreli kockar i osoba koja konstantno krade sve i svasta. Jednom recju, kralj.

Čuvena pošalica, i najgora kletva, koja se koristi u Crnoj Gori. I to isključivo od strane bakica koje nemaju drugog posla, pa sirotinji staju na muku...

Stara turska kletva.

Jedina osoba u celoj grupi koja sigurno zna gde su toaleti, najjeftinije prodavnice suvenira, pijace sa robom za švercovanje i točeno pivo. Često znaju i dosta o istoriji i kulturi mesta u kojem se nalazimo, ali ih to niko nije pitao.

Rano sam ranio. Pošo na poso. Žena oće pare. Malac traži džeparac. Mala se već kurva, ona ima za sebe. Stara majka oće za lekove. Kola trebaju gorivo. Parkiro napolje, mrzi me da dižem gar.vrata. Slupo led šajbnicu. Lopatom porazbijo i ostala stakla. Kasnim na poso. Šefica traži kurcimicin, imam ženu. Nemam ni leba, pekara daleko. Gladujem. Sastavljam tiket. Smena gotova. Kreno kući. Svraćam u kafanu. Dva sam sruko. I još 15.
Noć je. Trebo bi kući. Ne znam đe kuća. Nisam još pošo. Svira Bulat. Fajront. Prazan lokal. Ja još osto. Imam taman za dva još. Dva ću za poneti. Kelnerka ima dobre sise,al imam ženu. Ženu? Kako beše ime? Gase sve. Ja još ne izlazim. Budim se iz kome. Doktori se čude. Pa,vi ste bili 3 godine u komi. Šta vas je probudilo? Svrbi me Draško. Al nije to. Aj jbg,ne znam. A šta je ono na Tv gore. Ma morali smo da smanjimo, tad ste počeli buncati. Pojačajte,zaželio sam se plazme. Evo,pojačaćemo.
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Sposobnost koju Balkanac dobija rodjenjem. Nešto kao disanje ili sposobnost da vari hranu. To je zapravo mogućnost čoveka sa ovih prostora da već posle prvog odsviranog takta prepozna pesmu, njen tekst i ritam.
Prosečnom Balkancu je potreban jedan put da čuje pesmu da bi je memorisao za vijek vijekova. Tada njegov mozak automatski rejtuje muzičku numeru i od ocene zavisi da li će pri svakom sledećem reprodukovanju doći do određene gestikulacije rukama. Dakle, ako numera ima dobru ocenu, Balkanac će polako uzdignuti ruke iznad glave i najčešće izgovoriti: "Đe me nađe?!" na odgovarajućem maternjem jeziku. Naravno, taj čovek neće tu gestikulaciju ponoviti ako dođe do reprodukcije neke numere koja spada u žanr neodgovarajući trenutnoj situaciji u njegovoj okolini. Ako, pak začuje note neke pesme urbanih, često nazivanih "pederskijeh" bendova, dolazi do upotrebe jedne malo agresivnije gestikulacije, kao što je prevrtanje stola, šamaranje di-džeja ili u težem slučaju upotrebe nekog oružja, hladnog ili vatrenog.
Slučajevi Balkanaca koji imaju slabiju sposobnost prepoznavanja muzike često budu odbačeni od okoline proglašavani izrodima, nakazama, pederima ili narkomanima.

Dugo sam istraživao poreklo starog izraza "Đavo mu kriv". U vezu sa Srbima prvi ga dovodi Teodor Metohit u Izveštaju o poslanstvu krajem XIII veka. Ranije ga još pominju i Psel u Hronografiji (XI vek), i još pre njega Porfirogenit u Knjizi o ceremonijama (X vek), a van Vizantije na Zapadu ga nalazimo takođe i kod Huga Grocijusa u delu O pravu u ratu i miru (XVII vek), verovatno preko nekog vizantijskog izvora prebeglog posle pada Carigrada. Imao sam priliku da pogledam redak zapis Grešnog dijaka Grigorija iz VIII veka, na marginama mineja Petrove crkve. On, međutim, ne nudi poreklo, već primer upotrebe izraza. Ovde doslovno navodim pomenuti zapis:

Božija ruka okrenu ključ. Zasvetli svemirski brod. Uđoše anđeli, kupidoni, i ostala nebeska raja, a i đavo.
"Bežimo od ovih budala, idemo u drugu galaksiju", reče sedi starac koji je sedio na kapetanovom mestu.
Uključi se warp, i odoše brže od svetlosti.

Valuta koja se koristi kad se objavljuje sopstvena ekonomska kriza.

Dom Bosanca.