Naučno-fantastična svevremenska primenjena grana medEcine.
Naime, bilo da je u pitanju vreme pre Isusa, vreme krstaških ratova, srednji vek, japanska mitologija, svetski ratovi, savremeno doba ili neko futurističko zamišljeno vreme, proces negovanja glavnih protagonista filmova je isti - on (ona ređe) leži, pokriven čašafom do predela grudi, oznojen, a sisata i 'oćna devojka ga raz'lađuje sa mokrom krpom po čelu. To traje od jednog godišnjeg doba, kao u slučaju Toma Retardiranog Kruza u filmu Poslednji samuraj, do sedam godina kao što je u slučaju Stevana Lomim Košćure Pogledom Segala. Iskren da budem, video sam da je Hilari Svonk jednom najebala u filmu kad su joj umesto oporavka scenaristi predvideli amputacije rukuVA i noguVa...jebešga.
Naravno, kao što je opšte poznato, a i prema istraživanju renomiranih naučnika univerziteta u Masačusetsu, takvi pacijenti ne moraju da seru i pišaju po nekoliko meseci, odnosno godina k'o sav normalan svet, te ne nose nikakva pomagala u vidu pelena ili katetera. Narafski, nećete u filmu videti da ih neko presvlači i briše usrane guzove. Još je veći efekat ove medecine pošto odmah po ustajanju mogu skoro normalno da hodaju bez fizikalne rehabilitacije, odnosno već u prvoj sedmici kreće žešće zajeban trening i već posle par sedmica postaju jači i bolji nego prije. Jebiga, kasu akcijski junaci.

Danas se devojke udaju tako sto bace oko na one koji preko cele noci ostanu online na fejsbuku, jer tako znaju da on ima svoj laptop i svoju gajbu pa ne mora da se izloguje da bi drugom ustupio svoj zivotni prostor i racunar.

Pitanje koje obično maloj deci i tinejdžerima upućuju stričevi, ujaci i ostala muška rodbina. Po mogućnosti pitaju pred svom ženskadijom, obično na nekim slavljima ili porodičnim okupljanjima. U novije vreme, izraz se odomaćio i u omladinskom govoru, čisto sprdnje radi.

Djordje Miljenovic, Winegal. Clan grupacije Bad Copy. Zavrsio neku muzicku skolu i muzikant je. Svira vise instrumenata. Izdao nekoliko solo albuma, a Ortaci Ne Znaju(zadnji solo album) razbija. Kvalitet brate. Inace saradjivao sa Marchelom, Prti Bee Gee i ostalima. Kazem-kvalitet brate. Bajdvej, ovako se pravilno pishe.

Štreberski sleng za dojkaru. ω
Inspirisan Grčkim slovom omega, koje je u Alfabet uveo Vukus Karadžikas kao poslednje slovo kad je ugledao razigrane sise svoje žene dok je tucala orahe za kolače.

Propalo se. Sve se srušilo i svemu je kraj, što bi rekao naš poznati kantautor. Lađe su potonule, nade izgubljene, prilike propuštene, šanse prokockane.

Kaže se za one koji su se uspešno provukli kroz osnovnu i srednju školu (neretko i fakultet) uz pomoć štapa i kanapa. Prosečan produkt našeg obrazovnog sistema: u ranoj mladosti su savladali upotrebu puškica, razvijali svoje sposobnosti uporedo sa razvojem tehnike, master copy-paste/a, doktorat iz muljanja, a priča se da neki mogu da hodaju po vodi..

Prvi komšija u domu. Docimer.

Izraz kojim želi da se okarakteriše neka ekstremna sporost.

Najčešće ime kod Crnogoraca.

Meso... mesište. Nešto konkretno i mesnato.

Muzika danas jako popularna nastala verovatno kad je nekoga zajebavao kompjuter pa je primetio da se od error zvukova u dobrom ritmu moze napraviti muzika i zaraditi pare.
Tokom evolucije ove muzike danas su to error zvukovi u ritmu sa copy/paste refrenima poznatih pesama.
Ali u svakom slucaju, na nasu (ne)srecu mi imamo narodnjake.

U zapadnoj Srbiji poznati kao osobe koje idu na određene manifestacije nepozvani.

Rad je stvorio čovjeka. Alija je to preozbiljno shvatao, pa je uvijek tražio veću lopatu.
On predstavlja čovjeka borca za preživljavanje, čovjeka radoholičara, iskrenog, poštenog i nadasve vrijednog. Ranom zorom bi odlazio u rudnik sa tri kriške hljeba i glavicom crvenog luka, a vraćao se kući pred akšam i tako svaki dan. Nikada se nije bunio niti je za njega bilo: "Ne mogu ja to". Samo red, rad i discplina.

Nadimak kojim vozači, najčešće kamiona, časte jedan drugog komplimentom u stilu: ti mene serdarom ja tebe vojvodom.

Veliki i jaki zvučnici, često ozvučenje po šatorskim slavljima. Kad udari bas, čini ti se da ti diktira srčani ritam, a to što ogluviš, to i nije bitno nakon par čašica žestine.

Međ' narodom našim silnim, opšteprihvaćeni idiom za medije, bez obzira na to da l' su isti "štampani", odnosno "elektronski". Isto tako se za jednog zaposlenog u pomenutim, da ne kažem, novinara, može reći da je - paz'te sad - "predstavnik sedme sile", i to takođe bez ikakvog obzira koliko je isti ljigav, agresivan ili u kom stadijumu raka pluća, crni pojas, 7-i dan. Ovako i kad ponovim to još koji put za sebe...predstavnik sedme sile, predstavnik sedme sile...imam utisak k'o da govorim o kakvoj važnoj osobi, izaslaniku iz neke daleke, civilizacijski razvijenije galaksije, a ne o bičaru od čoveka koji je za dobru vest spreman najpre nekoga i sam da ubije a potom krene u zavetnu osvetu za ubicom.

Dobro, kenjam i ja malo, realno. U našoj zavetnoj zemljici skoro i da nema takvih novinara, Bogu hvala, mada nije isključeno da će jednog dana u bliskoj budućnosti Miroslavu Lazanskom konačno dopizdeti neprofesionalizam koja hara srpskim medijima te da će uzeti jedan oveći topuz iz svog šteka podno Trebinja i pobiti armiju piskarala i voditelja koji nam iz dana u dan govore kako živimo i kako TREBA da živimo. Ovom rečenicom i dolazimo, zapravo, do porekla izraza iz naslova, a koje datira iz 19.veka i opšteevropskog poimanja postojanja 6 evropskih sila: Velika Britanija, Francuska, Austrougarska, Pruska, Ruska Imperija i Otomanska Imperija. Elem, kako je štampa u pojedinim od pomenutih zemalja bila nezavisna i imala veliki uticaj na narod, time i mišljenje istog, vremenom je sasvim zasluženo ponela i tu laskavu titulu sedme sile, da bi danas zajedno sa televizijom, radijom i ostalim medijima jednako zasluženo bila važan deo državnog aparata, odeljenje za "Pranje mozgova".

Rade, fazon, 0-24.

Kad određenoj osobi (govnaru ili sisaču kurca) tako iskusno odbrusite da više ne može ništa da kaže na to. Često se gašenje dešava posle duge priče, ali može se desiti i posle kraće konverzacije.

Prebiti se usled korišćenja svakojakih supstanci. Spojiti se sa zemljom u veoma kratkom vremenskom periodu. Biti toliko izdobijan da stvarno ne možeš da izbrojiš koliko prstiju imaš na ruci.
Jednostavno, otkinuti se kao bulja.

Način da crnogorska profesorka geografije da do znanja đacima da im nije potrebna geografska karta.